Писмо светог манастира Хиландара поводом упокојења Његове Светости Патријарха Српсог Г.Г. Павла

Архимандрит Мојсије

Мјестобљуститељу патријарашког трона
Његовом Високопреосвештенству
Митрополиту црногорско-приморском
г. г. Амфилохију

Ваше Високопреосвештенство,

Свештена обитељ Пресвете Богородице Хиландарске изражава своје молитвено саосећање са пунотом Свете Српске православне цркве поводом уснућа у Господу њеног Свјатејшег Патријарха Павла, свима нам љубљеног духовног оца и архипастира.

Тешко је говорити достојним речима у похвалу овога мужа, љубитеља врлине, којег по скромности препознаје читав свет, који је био утеха и подстрек свом страдалом роду, који је био образац свима који се одричу од тражења овоземаљских почасти да би нашли Христа. Ми у ствари и не знамо у чему је био више достојан дивљења и подражавања, да ли у доследном подучавању отачкој вери или у стварном оваплоћењу живота по науци јеванђељској којој нас је учио или у богомудром кормиларењу Црквом Христовом у смутно време страдања његовог словесног стада.
Сада, када је Господ наш и Спаситељ изволео да пресели у Небески Јерусалим Свога верног слугу, нека би благословио нас, српски народ, да не тугујемо „као они који немају наде“ (1. Сол. 4, 13), него да се радујемо познајући блажено успење свог духовног оца међу свете архиепископе и епископе српске, међу наше преподобне оце. Као што су последњи дани Свјатејшег Патријарха били по речи његовог небеског покровитеља и богоносног апостола Павла: „Имам жељу умријети и са Христом бити, што је много боље; Али остати у тијелу потребније је вас ради.“ (Филип. 1, 23-24), тако да нас утеши и охрабри уснуће Свјатејшег, јер је њему „живот Христос, а смрт добитак“ (Филип. 1, 21).
„Вријеме мојега одласка настаде. Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах. Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија…“ (2. Тим. 4, 6-8)

Игуман Светог манастира Хиландара
архимандрит Мојсије
са својим у Христу братством
Пренето са...

Вредело је данас бити у Београду,толико пуно људи,младих и старих,сви на једном месту,Србија ће дуго памтити овај дан!

Iz Saborne crkve, koja je celu noć primala one koji su želeli da se poklone pred preminulim patrijarhom, kovčeg su u 9.40 izneli episkopi SPC i sveštenstvo i poneli ga ka Hramu svetog Save, gde je ogromna masa ljudi već čekala početak opela.
Kovčeg i najviše crkvene zvaničnike okruživali su pripadnici garde Vojske Srbije i žandarmerije u svečanim uniformama, kao i mladići i devojke u narodnim nošnjama iz svih srpskih krajeva i buketom belog cveća u ruci. Kolona ljudi, kojoj se nije video kraj, polako je išla za njima. Policijske patrole bile su pravilno raspoređene duž puta, a ostali deo grada bio je praktično pust.
Ispred Hrama svetog Save održano je opelo patrijarhu srpskom Pavlu. Kovčeg sa moštima patrijarha Pavla, uz zvuk svih zvona, u ritualu je pronet oko Hrama. Opelu su prisustvovali državnici iz susednih pravoslavnih zemalja, kao i predstavnici drugih vlada iz regiona.
Pogrebna povorka uputila se nešto posle 12 sati sa platoa ispred Hrama svetog Save ka manastiru Svetih Arhangela u Rakovici gde je, po sopstvenoj želji, patrijarh sahranjen. U manastiru je bilo okupljeno oko 1.000 ljudi, a dugo pošto je ceremonija sahranjivanja završena, kolone poštovalaca patrijarha Pavla dolazile su kako bi zapalili sveću na njegovom grobu.

Nada da će dobiti dostojnog naslednika
Vaseljenski partijarh Vartolomej je izrazio nadu da će partijarh Pavle dobiti dostojnog naslednika na čelu Srpske pravoslavne crkve. On je rekao da je patrijarh Pavle bio dostojan naslednik svetog Save.
- Braćo, javna je tajna crkve širom vaseljene da nekadašnji episkop raško-prizrenski, kasnije patrijrajh Pavle, nije bio prvojerarh obične mere, njegov lik i prisustvo zračili su svetošcću i pravednošću, njegov etos bio je čvrst kao dijamant - rekao je Vartolomej na opelu ispred Hrama svetog Save.

Tadić: Hvala patrijarhu Pavlu što je postojao
Boris Tadić, predsednik Srbije, zahvalio je patrijarhu Pavlu „što je postojao ispred svih nas svojim delima i rečima da ‘uvek budemo ljudi i nikada na zlo drugih ne odgovaramo zlom u sebi’”.
Predsednik je, u ime države i građana, posle opela preminulom poglavaru Srpske pravoslavne crkve, zahvalio sveštenstvu, predstavnicima crkava i državnim delegacijama što su došli da odaju počast patrijarhu Pavlu.

Izvor: 24 Sata

 Mihailo Vukoičić, praunuk patrijarha
Kao da mi je neko pomagao da nosim dedin krst
Autor: Ž. Jevtić | Foto:A.Ilić | 20.11.2009. - 07:45


Plašio sam se da neću biti dostojan. Razmišljao da možda ima neko ko je to mnogo više zaslužio… Ali velika je to, neizmerna čast. Čast da nosim krst Njegove svetosti patrijarha Pavla, mog deda pope. I koračao sam. Dugačak put… I nije mi bilo teško. Imao sam osećaj kao da mi neko pomaže i da krst nije težak. Ali baš sve vreme imao sam utisak da mi neko pomaže da nosim krst - priča za „Blic” najstariji praunuk patrijarha Pavla Mihailo Vukoičić, koji je juče nosio nadgrobni krst od Saborne crkve do hrama Svetog Save.

Mihailo je sin Snežane Milković. Ona je unuka patrijarhovog rođenog brata Dušana. Danas, oni su sa sestrićem Gojkom Stojčevićem i sestričinom Nadom najbliža porodica počivšeg patrijarha srpskog. Mihailo ima 29 godina, profesor je klavira u školi „Mokranjac”.
- Meni je majka dan pred sahranu saopštila da ću nositi krst… Razmišljao sam… šta, kako... O svemu. Razmišljao sam i šta da obučem, da li odelo? Ali, ja mog deda popu vrlo dobro poznajem i negde sam intimno osetio da bi on meni predložio da budem jednostavan - kaže Mihailo.
A onda odgovornost kada mu je u rukama u Sabornoj crkvi bio krst.
- Uzeo sam krst, krenuo. Nisam gledao ljude okolo. Nisam želeo da imam kontakt čak ni očima, jer nisam želeo da me išta omete. Tek sada na vestima vidim koliko je dostojanstvenih ljudi bilo i ispratilo patrijarha - dodaje.
A onda jednočasovna litija centralnim beogradskim ulicama.
- I u trenutku dok sam koračao, pomislio sam, eto, prošli su Sveti Vrači. Da je dobro što je lepo vreme. Lepo, kao neki prolećni dan, a pomalo melanholično… Nijednog trenutka krst mi nije bio težak - ističe Mihailo.
Onda sam dodaje: „On je zaista bio poseban čovek”.
- Ne bih hteo da uvredim nikoga, nijednog crkvenog velikodostojnika, ali patrijarh, moj deda popa, imao je savršen spoj skromnosti i strogosti, a koja nije bila neko nametanje ili prekor. I kada bi dao neki predlog, to bi bilo koncizno, strogo, ali nekako mekano spolja. Nikada dvosmisleno. A to je umeće.
Mihailo ima darove koje je dobijao od patrijarha srpskog.
- Ništa glamurozno. Potpuno kao on... Krstić iz Jerusalima sa Hristovog groba, minijaturice ikone, flašice sa osvećenom vodom. To bi donosio. Meni to mnogo više znači nego „roleks” - ističe Mihailo.
Dodaje da, iako je patrijarh bio smeran i skroman, „mogu da kažem da je bio i moderan”.
- Za stolom kada smo imali porodična okupljanja nijedna tema nije bila strana za njega. Njemu ništa nije bio tabu. On bi potpuno otvoreno pričao o svemu, kao o najnormalnijim pojavama u društvu. On je bio u korak sa vremenom, zaista. Pred moj odlazak na magisterijum u Švajcarsku dobio sam od patrijarha na dar mobilni telefon - priča Mihailo.
Ima li nešto što je patrijarh u njemu promenio, pitamo.
- Nije ništa promenio. Više se može reći da je još u vreme dok je bio episkop raško-prizrenski, a ja mali, on u mene ugradio. Deo moje ličnosti, da tako neskromno kažem, izgrađen je uzrastanjem uz takvog čoveka.

---

Patrijarha Pavla na večni počinak ispratilo blizu 700.000 ljudi
Sahranjen skromno, kako je i živeo
Autor: P. Veličković, B. Vuković, N. Korlat | Foto:O.Bunić | 20.11.2009. - 05:00


Kada su se oko 12.30 u manastiru Svetih Arhangela u Rakovici oglasila crkvena zvona, svaki razgovor u dvorištu je prestao. Jedino su se mogli čuti uzdasi, a svi pogledi bili su upereni prema kapijama manastira gde se ubrzo pojavila povorka sa kovčegom patrijarha Pavla.

Skromno, kako je i proveo svoj život, patrijarh je sahranjen u 13.50 sati. Njegovo telo je položeno pored groba patrijarha Dimitrija u prisustvu crkvenih velikodostojnika, sestrinstva manastira, državnih zvaničnika i građana.
Vernici su u manastir počeli da dolaze još u ranim jutarnjim časovima, na liturgiju koju je služio vladika Teodosije. Nekoliko sati kasnije dvorište je ispunilo više od 1.000 ljudi, dok je još nekoliko hiljada ostalo ispred kapija. Tiho, bez žurbe, oni stariji zauzimali su mesta pored improvizovane ograde, postavljene nekoliko metara od grobnice. Mnogi od njih prešli su stotine kilometara da bi se oprostili od poglavara SPC, koji je preminuo u nedelju, 15. novembra, na Vojnomedicinskoj akademiji.
- Doputovala sam iz Vranja da se oprostim od velikog čoveka. Patrijarh je predstavljao oličenje dobrote i pravoslavlja, puno mi je srce što smo se kao narod dostojanstveno oprostili od njega - priča za „Blic” Marina Đukić.
Nešto posle 12 sati okupljeni vernici su po običaju upalili sveće koje su im podelile časne sestre i monasi. Pola sata kasnije, u portu manastira prvo su ušli crkveni velikodostojnici, a za njima predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović i premijer Republike Srpske Milorad Dodik, princ Aleksandar Karađorđević i nekadašnji predsednik SRJ i premijer Srbije Vojislav Koštunica. Pomen su služili vaseljenski patrijarh Vartolomej i mitropolit Amfilohije uz sasluženje crkvenih velikodostojnika. Kada je hor zapevao „Spomen umrlih”, i vernici su zapevali, a mnogi od njih i zaplakali.
Govor na sahrani patrijarha Pavla održao je u ime ruskog patrijarha Kirila izaslanik Ruske crkve, mitropolit minski i slucki Filaret.
- Ceo pravoslavni svet saoseća sa Srpskom crkvom koja je ožalošćena zbog teškog gubitka patrijarha Pavla - hrabrog branioca svete vere i baštine srpskog naroda. Pre pola veka imenovan je za episkopa na, za Srbe svetoj zemlji Kosovu i Metohiji čije je tegobe nosio u svom srcu. Asketskim životom oličavao je najbolje osobine srpskog pravoslavnog monaštva i davao sve od sebe da bi pružio utehu u nevoljama - rekao je Filaret.
vaseljenski patrijarh na čelu povorke
Nekoliko sati ranije, tačno u 7.30, crkvena zvona označila su početak liturgije u Sabornoj crkvi. Na hiljade ljudi napunilo je sporedne ulice, Zeleni venac, Zidarsku, Pop Lukinu, Maršala Birjuzova. Ispred Saborne crkve parkiran beli džip, oko njega svečani vod Žandarmerije i Vojske. Dvadesetak momaka i devojaka obučenih u tradicionalne srpske nošnje iz svih krajeva dolaze ispred Patrijaršije.
Svi oni nemo stoje. Iz Saborne crkve dopiru zvuci poslednje liturgije za upokojene posvećene molitvi za večno blaženstvo preminulog patrijarha. A onda je pojanje utihnulo.
Naslućuje se da će tiha povorka kroz Beograd uskoro krenuti. Zvona se ponovo oglašavaju, ali ovog puta ne staju. Njihov zvuk odzvanja u ušima i izaziva tugu.
Najpre patrijarhov praunuk izlazi noseći krst. Oči pune suza, gleda u zemlju. Posle njega izlaze sveštenici, episkopi, crkveni poglavari. Formiraju red. Vikarni arhijereji Atanasije, Porfirije, Jovan i Antonije iz Saborne crkve iznose kovčeg. Oni su ga i pratili celim putem do hrama Svetog Save. Patrijarhovu belu kamilavku nosi dečak u tradicionalnoj nošnji.
Odjednom se čuje plač. Žena prekriva lice i pada na kolena pred povorkom.
Automobil sa otvorenim kovčegom u 9.50 polako kreće. Povorku predvode vaseljenski patrijarh Vartolomej i mitropolit Amfilohije, čuvar trona patrijarha. Iza kovčega idu Dragan Đilas, Božidar Đelić, Bogoljub Šijaković, Diana Dragutinović, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Dejan Bodiroga, Srđan Đoković...
Hor počinje da peva „Svjati Bože”. Policija pušta kolone iz okolnih ulica da se sliju u Pop Lukinu.
- Zaplakala sam kad sam videla toliko ljudi. Jeza mi je prošla kroz telo kad je povorka krenula. Nikad više se na svetu neće roditi neko kao što je on bio. Slava mu - priča Radojka Špirić (45).
Koloni naroda nema kraja. Pop Lukina je potpuno ispunjena, povorka skreće ka Zelenom vencu, gde se priključuju građani iz okolnih ulica. Ide se korak po korak, sporo i tiho. Hodaju stotine hiljada ljudi, a vlada potpuni muk. Kao da nikog na ulici nema. Nikad više ljudi i veća tišina. Terase zgrada pored kojih kovčeg prolazi pune su naroda.
špalir počasne garde
Stotine hiljada ljudi popunili su svaki pedalj Ulice kralja Milana. Čelo povorke je stiglo do Slavije. Prema procenama MUP Srbije, patrijarha je juče ispratilo između 600.000 i 700.000 ljudi.
- Nismo mogli da uđemo u Sabornu crkvu, jer nam je kasnio autobus. Iz Pljevalja smo došli i idemo do hrama da odamo poslednju poštu velikom čoveku, duhovniku, našem patrijarhu - priča bračni par Uzunović.
Kod Krušedolske ulice povorka staje. Arhijereji dižu kovčeg sa automobila i nose ga prema Svetosavskom platou. Tišina je takva da se može čuti korak arhijereja po crvenom tepihu…
U 10.50 časova kovčeg sa telom patrijarha Pavla prošao je kroz špalir počasne garde Vojske Srbije, a zatim je pred ulazom u hram Svetog Save postavljen na postolje. Sa desne strane hrama poštu upokojenom patrijarhu odao je predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i kompletan državni vrh, dok su sa leve strane stajali crkveni velikodostojnici, pripadnici pravoslavnih crkava i Katoličke crkve, ostalih hrišćanskih zajednica i crkava i Islamske zajednice Srbije. Na ulazu u Svetosavski hram stajao je crkveni hor.
Arhijerejsko opelo počelo je tačno u 11 sati, trajalo je punih sat i po. U čitanju molitvi i jevanđelja smenjivali su se patrijarh vaseljenski Vartolomej, mitropolit Amfilohije sa episkopima ostalih crkava. Opelo je patrijarhu služeno na pet jezika. Svaki iz sveta pristigli arhijerej služio je na svom jeziku. A vladika ruske zagranične crkve Marko, u čast patrijarha služio je ne na svom već na srpskom jeziku.
U poglavaru SPC patrijarh Vartolomej video je dostojnog naslednika Svetog Save. On je rekao da „upokojeni srpski patrijarh nije bio prvojerarh obične mere, jer su njegov lik i prisustvo zračili svetošću i pravednošću, dok je njegov etos bio čvrst kao dijamant”.
- Patrijarh Pavle bio je bogoslov širokog znanja, samilostan, pomirljiv čovek otvorenih horizonata, koji je osećao dodir sa savremenom stvarnošću. Narode srpski, počni da ridaš, da gorko naričeš i uzdišeš i izražavaj tugu svoju po zasluzi njegovoj. Nažalost, nije imao sreće da doživi srećan završetak raskola Crkve sa sedištem u Skoplju, uprkos njegovim nastojanjima da se to dogodi. Ali uvereni smo da će upravo to biti prvi predmet njegovih molitvi pred Svevišnjim - rekao je vaseljenski patrijarh Vartolomej.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je da je patrijarh Pavle, „sveti starac”, probudio skrivenu dobrotu, čovekoljublje, bogoljublje i bratoljublje u ljudima koji su ga ovih dana na odru prepoznali kao svog najrođenijeg.
- Nije nimalo slučajno da se ovaj skromni i tihi čovek preobrazio u svetlost i postao svetiljka koja na gori stoji. Svedoci ste svi vi sabrani oko njegovog odra. On nikome ne sudi, samo rasuđuje, poštujući slobodu svakoga, ne povlađuje ni svojim, ni tuđim strastima i samovolji. Nikome nije na teretu i sve što je imao davao je drugome na prirodan i nenametljiv način, ništa za sebe ne tražeći - rekao je mitropolit Amfilohije.
tužni i ponosni
Osim sveštenstva i državnog vrha, od patrijarha se oprostilo i više stotina hiljada ljudi koji su u Beograd došli iz raznih krajeva Srbije, sa Kosova i Metohije, iz Republike Srpske i Crne Gore.
Na plato ispred hrama Svetog Save u 11 sati gotovo da nije mogla stati ni šibica. Od patrijarha su se opraštali sa krovova zgrada, terasa, a kako više nije bilo mesta ispred hrama, stajali su i u susednim ulicama. Sa Kosova i Metohije došle su stotine građana. Kako kaže Zlatko Delić, koji je doputovao iz Gnjilana, neki su stigli autobusima, a neki su se snalazili kako su znali.
- Ne znam da li će Srbija više imati takvog čoveka. Pa, on je svetac. Osećam golemu tugu zbog njegove smrti. Nije mi bilo teško da pređem stotine kilometara da bih se oprostio od njega - priča Zlatko.
Otac Delivoje Rajak sa Čukarice kaže da slika ispraćaja patrijarha govori šta je on učinio za srpski narod.
- Istovremeno sam tužan jer patrijarh Pavle više nije među nama, ali sam i srećan. Ponosan sam jer ćemo imati jednog molitvenika pred Bogom. Njegova duša biće pred prestolom Božjim, mirisaće i nikad neće prestati. I on će se u nebesima moliti za naš narod - priča otac Delivoje Rajak.

Ko je ispratio patrijarha Pavla
Crkveni velikodostojnici:
-vaseljenski patrijarh Vartolomej
-patrijarh Rumunske pravoslavne crkve Danilo
-arhiepiskop Albanske pravoslavne crkve Anastasios
-mitropolit Pravoslavne crkve čeških zemalja i Slovačke Hristifor
-mitropolit minski i slucki Filaret
-mitropolit Jerusalimske patrijaršije Isahije
-mitropolit Aleksandrijske patrijaršije Petar
-mitropolit Gruzijske patrijaršije Gerasim
-mitropolit Atinske arhiepiskopije Elasonosa Vasilije
-mitropolit Kiparske arhiepiskopije Pafosa Georgije
-kardinal Anđelo Sodano, predstavnik Vatikana
-nadbiskup Stanislav Hočevar
-muftija Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić
Državnici:
-predsednik Srbije Boris Tadić
-premijer Mirko Cvetković sa članovima Vlade
-predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović i poslanici iz svih parlamentarnih stranaka
-predsednik Crne Gore Filip Vujanović
-predsednik Makedonije Đorđe Ivanov
-zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Dimitris Drucas
-premijer Republike Srpske Milorad Dodik
-predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić

Poslednji poglavar SPC koji je sahranjen po sopstvenoj želji
Srpski patrijarsi će u budućnosti biti sahranjivani u kripti Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru, nakon što ona bude završena, a do sada su mogli birati mesto na kome će počivati njihovi zemni ostaci. Patrijarh srpski Pavle je tako, u skladu sa sopstvenom željom, sahranjen u porti manastira Svetih Arhangela u Rakovici, a njegovo telo je položeno pored groba patrijarha Dimitrija koji je na manstirskom groblju u Rakovici sahranjen takođe po sopstvenoj želji 1930. godine. Njegov naslednik Varnava (Rosić), koji je na tronu SPC bio do 1937. godine, sahranjen je u malom hramu Svetog Save u Beogradu. Njegova svetost Gavrilo (Dožić), patrijarh srpski od 1938. do 1950, sahranjen je u beogradskoj Sabornoj crkvi između kneževa Miloša i Mihaila Obrenovića, dok je njegov naslednik, patrijarh Vikentije (Prodanov), 1958. godine sahranjen u grobnici mitropolita Mihajla, takođe u Sabornoj crkvi. Patrijarh German (Đorić), koga je na tronu Svetog Save 1990. godine nasledio patrijarh Pavle (Stojčević), počiva u hramu Svetog Marka u Beogradu.
Tanjug

Izvor: Blic

Poruke patrijarha Pavla
"Ko teškoću izdrži do kraja, taj će se spasti"
Autor: Tanja Nikolić-Đaković | Foto:A.Isaković | 19.11.2009. - 05:00

„Neki su mene optuživali da pozivam srpski narod u razaranje, ovu nesreću i rat, samo da bi se održala velika Srbija. Ja sam rekao njima, ponavljam to i sada svima - da kada bi velika Srbija trebalo da se održi po cenu nečeg nečovečnog, neljudskog, ja ne bih pristao. Ne bih pristao po tu cenu ni da se održi mala Srbija. Kada bi po cenu neljudskog, nečovečnog trebalo da se održi poslednji Srbin i kada bih ja bio taj Srbin, ne bih pristao. Nama je bolje da nestanemo kao ljudi nego da opstanemo, biološki da preživimo, kao zločinci i neljudi.”
„Izdržati u nečemu do kraja znači da je to teško, ali ko izdrži teškoću do kraja, taj će se spasti.”

MAJKA I TETKA - „Moj pojam majke je tetka, koja mi je bila kao majka, i žena razumna, ali i stroga. Kao sina me volela, ali ako pogrešim, opominjala me je. Ako neću da se popravim, tu je kazna, ako ne budeš ni tada ispravio grešku, nisi ni za šta”.


DRUŠTVO TREZVENJAKA - U vreme studentskih dana bio je autoritet među kolegama, ali i aktivan u Društvu trezvenjaka. Po završetku Bogoslovije u Sarajevu 1936. godine, upisuje Bogoslovski fakultet u Beogradu. Uporedo pohađa i Medicinski fakultet.

PEVALICA - Uvek je voleo da čita i izuzetno je lepo pevao. Po tome su ga deca zvala Pevalica. O svom detinjstvu govorio je: „Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti, od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu, da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja”.

DVOJKA - Pošto je voleo da uči i isticao se znanjem, baka i tetka odlučuju da ga pošalju u Tuzlu, kod strica, u gimnaziju. I iako je već tada u njemu produbljeno religiozno osećanje, pokazuje sklonost ka prirodnim naukama, dok je iz veronauke imao dvojku.

„SAMO NESTANE” - Po završetku gimnazije, a po nagovoru porodice, 1930. godine upisuje se u šestogodišnju Bogosloviju u Sarajevu. Iz tog perioda pamte ga po mirnoći, povučenosti i lica koje zrači dobroćudnošću. Svaku žučnu prepirku je izbegavao, samo se okrene i ode, nestane.

NEVOLJE - U Sabornoj crkvi u Prizrenu oktobra 1957. hirotonisan je u episkopa raško-prizrenskog. „Dolazeći u eparhiju znao sam da me tamo neće čekati putevi posuti cvećem. Nevolja je bilo dosta, ali mi se čini da nas dotad veće nisu snalazile.”

NIJE BIO GORD - Obilazak manastira na Kosovu, gde ga pamte kao veoma jednostavnog čoveka, skromno obučenog, koji je tihim glasom pristupao svakome i bio pristupačan za svakoga. Nije bio gord. Naprotiv, pamte ga po izrazitoj duhovnosti.

NISU ME PITALI - U Atinu odlazi 1955. Prilikom posete grčkom univerzitetu, srpski patrijarh Vikentije čuo je mnogo pohvala o jeromonahu Pavlu i velikom uticaju koji je ostvario na svoje kolege znanjem i molitvenošću. Patrijarh ga na Sinodu predlože za episkopa raško-prizrenskog. „Niti su me pitali ‘oću li se monašiti i tu biti ili ne. Prosto, izabrali me, poslali, i ja idem”, govorio je.

„NE PONIŽAVA RAD, SAMO GREH” - Interesovao se za kujundžijski zanat, svoj štap sam je napravio, sam je sebi obuću pravio, popravljao, šio. I ne samo da je brinuo o svojoj obući, nego je pogledao i obuću kolega i stavljao primedbe. „Nikada ne ponižava rad, ponižava samo greh”, govorio je savremeni asketa pravoslavne crkve, koji sa uzdržanjem proverava svoje bogoslovlje. „Čovek mora da izabere između večne propasti ili večnog života, trećeg nema.”

NI ZA JOTU - Krajnje odgovorno i savesno obavljanje patrijarhove službe neće ga ni za trenutak udaljiti od života pravog monaha. Ni za jotu nije promenio svoje monaško ponašanje i način življenja i što se tiče molitve i ishrane.

KAKVA ĆE TO BITI NESREĆA - Na početku rata patrijarh se sastaje i sa hrvatskim kardinalom Puharićem. Apeluju da prestanu ratni sukobi. „Očekivati od drugih ljudi da prema nama postupaju kao ljudi, a mi među sobom da ne postupamo, kakva će to biti nesreća.”

FOTOGRAFIJE I SEĆANJA NA PATRIJARHA: RADIO-TELEVIZIJA SRBIJE, “ŽIVOT PO JEVANĐELJU” AUTORKE SLAĐANE ZARIĆ
Priredila: Tanja Nikolić-Đaković

Izvor: Blic

Ono sto me uzasno nervira je recenica - "Sahranjen u prisustvu crkvenih velikodostojnika, drzavnika i gradjana"

Zasto me nervira?

Pa, pre svega... Pavle, tj. Gojko je bio neciji sin, brat, ujak, stric, deda, pradeda, mozda cak i cukundeda... On je bio covek koji je obavljao vaznu versku funkciju, ali pre svega je bio deo necije porodice.
Nekako mi je tuzno izostavljanje onih koji su ga iskreno voleli i dozivljavali ga na jedini ispravan nacin - kao coveka sa svim manama i vrlinama.

Испада као то ови други то нису.Свих 700 000 је дошло из само једног разлога,а то је тај што су сви њега доживљали као део своје породице.Патријах павле је био Отац свих нас.Духовни отац свих нас и сви см ми део његове породице.

Moram napisati ovo.Znam da uvek posle ovakvih dogadjaja dolaze kritivari sa svojom pricom.Ali ja sad ne bih elo da kritikujem vec da ukazem na jednu stvar.Naime bio sam svih dana kod Patrijarhovog tela.U cetvrtak sam ustao pre 5 da bih mu se poklonio poslednji put i da bih uspeo da budem u Crkvi za vreme Svete Liturgije.Iznendilio ne je to sto je vec dosta ljudi bilo kad sam stigao pred Sabornu Crkvu.I usao sam poklonio sam se...Ali neposredno pred Svetu litrgiju svi smo bili zamoljeni da izadjemo napolje jer dolaze vazne licnosti.Dosli su episkopoi i svestenicic koji su sluzili i patrijarhova porodica.Ali oni su popunili samo deo oko soleje(ispred ikonostasa).No mismo bili zamoljeni da izadjemo(mada to nije bila molba vec naredba).I video sam ko je dosao politicari i javne licnosti koji su tu bili jer novinari slikaju.Sta hocu da kazem.Znam da su svi auzeti i verovatmo misu mogli da dodju u 5 i da cekaju  dva sata kao ja.Ja sam bio slobodan tog dana.Ali da li je to PAVLOVA nauka.Bas je on bio taj koji nikad nije obracao paznju ko je ko.Pogtovo kad su u pitanju Bogosluzenja i sveta Liturgija koju je inace neprekidno sluzio.Mislilim da je tako trebalo da bude i na njegovoj sahrani.

Sve to stoji, ali on je imao ljude koji su mu bili blizi od bilo koga ko je stajao u redu, pa ipak su izostavljeni...
Prema tome... jedina ljudska recenica moze da glasi: "Sahranjen je u prisustvu porodice, verskih veledostojnika, drzavnika i gradjana... "

A, sto se ostalog tice.. uvek sam smatrala da je slikanje i snimanje sahrana degutantno, tako da mi je drago sto medijima nije dozvoljen pristup u Rakovicu...

Slazhem se. Kao shto se Patrijarh prvi pominje u molitvama iako je jednak sa ostalim crkvenim velikodostojnicima, tako je trebalo i njegova porodica da se pomene na prvom mestu iako smo svi jednaki u Patrijarhovim ochima.