Ла Пасионарија.
Не знам зашто се упушташ у причу са особом којој је поштење да ни један србин није ратовао.
За њу је у Словенији била војска Србије мада су у тој војси били и муслимани,хрвати,македонци,
шиптари,срби и црногорци,а у мојој јединици и два словенца.
То је смијешно када читам поготово од особе која не може или неће да схвати да није било
срба који су пуцали сада би сви срби са простора који нису ужа Србија били у њој.
По њеној причи знам да је дјевојчурак муслиманка али с обзиром да пише екавицом србијанка
тако да има право да износи своје мишљење по којем су сви срби требали бити пацифисти.
Хвала богу па нас је било и оваквих који смо започели рат у фармеркама,мајици и једној
јакни МУП-а хрватске.У лијевој руци ми је ратни плијен:Алан Форд.

Први војник ЈНА који је страдао у рату је био словенац, пилот хеликоптера.

Вала, право говориш, та идеја братства јединства коју су Срби тако дуго и тако слепо следили, само је нанела штету српској нацији, и кад то кажем мислим на све недужне Србе који су настрадали верујући до последњег тренутка да они, који су им до јуче били наводно браћа, неће учинити никакво зло... оног тренутка када смо се освестили од те лажи зване братство јединство, већ је било много мртвих Срба... и већ је буктао пожар на све стране... Ал ако је у питању балијка, још ми је драже да могу да јој пренесем велики поздрав од српског ђенерала Младића. Што се тиче генерала који се закуне да ће бранити земљу од сваког покушаја растурања споља и изнутра, па ту заклетву прекрши првом приликом кад осети да је густо, зна се како се такав сој људи зове и како се према њима треба односити. За разлику од Младића кога поштујем и дивим му се, кукавице и дезертере презирем из дна душе.

Junak Veljko Kadijevic, junak Marko Milosevic, junakinja  Mirjana Markovic.

Sto se tice teme - sve sto je bilo u JNA u trenutcima raspada SFRJ, a po cinu je iznad pukovnika treba da odgovara za izdaju.
Da su bili vojnici, kao sto nisu, preuzeli bi vlast u zemlji, streljali politicare zeljne vlasti i krvi i proglasili vojni puc.
Problem je bio u tome sto su oni od sedamdesetih godina uzivali sve privilegije i kao i politicari ziveli lepo na grbaci naroda koji je slusao kako ima trecu (ili cetvrtu) po snazi vojsku na svetu koja, kada je doslo do toga, nije uspela da uradi jedino za sta je stvorena - da odbrani drzavu koja ju je i stvorila.

ЈНА на простору Словеније нема благе везе са Србијом изузев да су у тој ЈНА били младићи
и из Србије.Ја сам био 40 км. од Љубљане и самном су била и два словенца и именом и
презименом иако су имали могућност да иду кући.Радо би им поменуо имена али би их то
могло довести у незгодан положај.Био је један мађар,муслимана бар 10,црногораца 3,
хрвата 5,6 срба 15-так.Командант је био муслиман,а замјеник македонац.
Невјероватно је како људи лупају глупости у вези тога као да нико није био и то доживио
и видио својим очима.Чуј богати нећу ја у рат али хоћу да живим на своме.Јашта ћеш.


С тим се пријатељу потпуно слажем.Жив ти мени био.

U svakoj ozbiljno vojsci ovaj bi zavrsio pred streljackim strojem ... gnjida izdanicka ....

prvo ti ne znas nista, sto ce ti se uskoro i samo kazati, ali pogresno tvrdis jer se ne svrstavam u vernike, tako da si omasio. medjutim, ovo je vazno zbog toga sto se pokazalo koliki si nacionalista

ali taj stil razmisljanja upravo potvrdjuje ono sto ja pisem - eto onaj ko tvrdi drugacije od tebe i ne moze da bude srbin. pa mihalj kertes nije srbin, pa ne vidim da mu je to smetalo da radi za jedan nacisticki rezim slobodana milosevica  samo mi nemoj reci da se on ne bi slozio sa tobom, tj tvojim stavovima 

ali i da se vratimo na kosovski boj, pa onda je kosovo nase, odnosno u njemu su ucestvovali i albanci u borbi protiv turaka, tako da je po tvojoj koncepciji ako je dosledno sledimo kosovo "nase" u ovom momentu. 

dakle uopste nije vazno da li je ta vojska bila sastavljena od slovenaca ili srba ili albanaca, vazno je za cije se ciljeve borila i ko joj je izdavao naredjenja. to je sustina price a ti uporno govoris o njenom multinacionalnom sastavu, valjda ce neko pomisliti da su to nekakve snage koje su se borile za multinacionalnost, a ono u srebrenici je eto bio samo incident 

poenta price je u tome da su ti ljudi tamo svesno zrtvovani da bi se odglumilo da JNA navodno brani teritorijalni integritet i suverenitet tadasnje SFRJ. pokazalo se - medjutim - da je to bila samo predstava, a da su ljudi koji su bili tamo samo izmanipulisani. ja naravno ne krivim tebe za to - za to treba da odgovaraju pre svega generali vojske, a ti koji si bio izmanipulisan si ocigledno isto zrtva manipulacije i ja prema tebi kao zrtvi imam postovanje

Пази ЈНА је "грађена" под претпоставком да служи за одбрану Југославију од свих непријатеља.
Код нас је важило мишљење да су ти непријатељи вањски и "наша" имиграција која је радила
на рушењу државе (изгледа поприлично успјешно).
Официри нису били на службама засебно већ су са собом водили и породице тако да им је
дијете ишло у локалну школу.Вршени су притисци преко породица да се не понашају као
професионални војници и неки су ту подлегли.По мени су такве ствари највише одлучиле о
нечијем понашању које није војничко већ кукавичко и издајничко.
Значи ту је командни врх крив што није на вријеме евакуисао породице официра како би они
радили "несметано" свој посао за шта су обучавани.
Сваки официр који није пружио отпор већ се одмах предао са људством и техником је за мене
издајник и подлијеже ратном закону.Онај који је пружио али у не могућности одбране извршио
предају је већ друга ствар.Ово је наравно под претпоставком да имаш посла са војском која
колико толико поштује женевску конвенцију о ратним заробљеницима.
Сваки војник би волио да је служио под командом као што је био Мајор Тепић,али такви се
ријетко рађају па да им по црногорски можемо рећи: Имао се зашта и родити.


Знаш у једном тренутку помислим да ти је немогуће наћи гору квалификацију нечега о чему
причаш и онда схватим да сам блентав када мислим да сте ви само људи са другачијим
м ишљењем.Изгледа да си гледала Шиндлерову листу па би вољела да те неко запамти као
господина Шиндлера.Да те одмах обавијести да је Шиндлер на почетку другог свјетског
рата био велики присталица Њемачког рајха.
Није мени проблем твоје мишљење већ твоје извртање чињеница.
Ти да знаш шта је Сребреница не би је поменула.С обзиром да помињеш теме које те нису
додиривале онда је то патолошка мржња коју си најбоље оквалификовала за владавину
брачног пара Милошевић-Марковић за које вјероватно имаш сазнања да су заратовали у
Словенији.
Јеботе знаш ли ти о каквим временским дистанцама говориш када помињеш Словенију и
Сребреницу?Знаш ли ти да је од Словеније до Сребренице дошло до оцјепљења четири
републике.Знаш ли ти да су у Сребреници стрељани злочинци који су 3,5 године клали
дјецу (буквално од 1-10 година) по српским селима око Сребренице и Жепе.
Знаш ли ти да у тој Сребреници нема гробова погинулих бораца АБиХ као да нису
ратовали 3,5 године прије Сребреничког стрељања.Ти чеш ми причати о нацизму.

Јели ти пало икада на памет да лупаш глупости које немају везе са стварношћу и запитала
се да тобом неко манипулише.Ако ти то вјерујеш шта причаш онда је то страшно колико
не познајеш материју о којој говориш.

Ја те молим да не говориш о стварима које ниси доживјела и о којима не знаш ништа осим
из туђих уста.Немој да ме називаш нацистом јер знам враћати и више него што можеш
замислити.
Ево ти Сребреница ...... те она па читај ко је све закопан у Сребреници:

Холандски официр УН капетан Шуте, који је био једини официр УН у Братунцу у периоду у ком се наводно догодило крвопролиће, рекао је холандском листу „Хет парол” 27. јула:

– Сви свашта брбљају, али нико не показује чврсте доказе.
Примећујем да се жели по сваку цену да докаже да је геноцид почињен... Ако је било егзекуција, Срби су их онда проклето добро сакрили. Зато ја у то уопште не верујем. Дан после пада Сребренице, 13. јула, стигао сам у Братунац и тамо остао осам дана. Могао сам да идем где год сам хтео. Имао сам сву помоћ на располагању; нигде ме нису заустављали”.

 У свету је веома брзо, али вероватно не случајно, заборављена или занемарена изјава коју је 27. јула 1995. дао високи комесар УН за људска права Хенри Виланд који је са тимом стручњака пет дана интервјуисао велики број избеглица којих је на тузланском аеродрому у то време било преко 20.000. Високи комесар УН Хенри Виланд је за лондонски Дејли телеграф изјавио: "Нисмо пронашли никога ко је својим очима видео злочине."/38 На то се не осврћу "објективни" или "независни" тумачи сребреничких збивања јула 1995. Изгледа, а нисмо сигурни, да је и помињани РИОД то у свом елаборату прећутао. Према доступним подацима, коначан број лица која су напустила Сребреницу износи 35.632 особе које су прве недеље августа регистроване од Светске здравствене организације и босанске владе./39

  Необориве чињенице
Неупоредиво су веродостојнији подаци који се налазе у документацији о ексхумираним телима из више масовних гробница./48 Посебно су значајне примарне масовне гробнице,/49 које је за потребе Трибунала истраживао Дин Менинг. По њему то су: Церска (150 тела)/50, Нова Касаба 1996. има 4 гробнице (33 тела)/51, Ораховац: лажета 1 (130) и лажета 2 (243)/52, Брањево (132)/53, Нова Касаба 1999. (57), Глогова 1 (191) и Глогова 2 (139)/54 Козлук (340)/55, Коњевић Поље 1 (9) и Коњевић Поље 2 (3)/56, Брана код Петковаца (234)/57, Липље 2 (158)/58.

Укупно су у наведеним гробницама, према овим подацима пронађени посмртни остаци 1824 тела. У експертизи Дина Менинга ексхумирано је 1.883 тела. Од откопаних тела утврђено је да је мушкараца 1.656. А само једна женска особа. За остале није утврђен пол. У истој експертизи је утврђено да су масовна убиства извршена у Церској, Кравици, Ораховцу, Брани код Петковаца, војној економији Брањево, Пилици и Козлуку./59

  Како изгледају те диспропорције видећемо у три следећа случаја. На објекту војна економија Брањево стрељање је извршено у недељу, 16. јула, између 10 и 15 часова. Један преживели сведок муслиман процењује број жртва на 1.000-1.500, Тужилаштво прихвата процену Дражена Ердемовића, који је и сам учествовао у стрељању тих заробљеника, и наводи 1.200, а у примарној гробници нађени су посмртни остаци само 132 особе.

Претпоставља се да се део тих жртава налази и у претежно секундарној гробници Чанчарски пут 12 (толико је на том путу гробница са укупно 174 тела ). Па и поред тога остаје велика разлика. Следећи случај је локација Ораховац за коју неколико сведока муслимана тврди да је стрељано 2.000-2.500, Тужилаштво се определило за 1.000 стрељаних, а у примарној гробници (обе лажете) откопано је 373 тела. Трећи случај је Брана код Петковаца, за коју муслимани наводе бројку од 1.500-2.000, тужилаштво 1.000, а откопана су 234 тела.

У свим наведеним масовним гробницама, не само у ове три, налазе се и тела бораца који су погинули приликом пробоја кроз српску територију и у међусобним сукобима. Приликом асанације терена, поготово лети за време великих врућина, када се тела брзо распадају, скупљани су лешеви који су се налазили у полупречнику од по неколико километара и закопавани у стандардне, може се рећи војничке, масовне гробнице. На крају, како проценити колико је ту жртава из борби, а колико стрељаних. Из свега тога треба изузети заробљенике из магацина Задружног дома у Кравици. Ту је дошло до побуне муслиманских затвореника, коју нико не помиње, у којој је убијен српски полицајац Крсто (Богољуб) Драгичевић, рођен 1965. године из Скелана, а рањен, сада такође покојни, Раде Чутуровић са надимком Официр.

Међутим, независно од тога укупан број стрељаних муслиманских заробљеника тешко да може да износи мање од 407 лица. Толико је пронађено повеза за руке и 270 повеза за очи. (Једна особа може да има оба повеза.)


 1. У списковима покопаних жртава из јула 1995. год. налази се велики број лица која су била регистрована као бирачи општине Сребреница за изборе наредне 1996. године. Располажемо њиховим именима, али овом приликом даћемо само бројчани преглед. Од имена наведених у првом укопу наводних жртава њих 271 било је у бирачком списку за 1996 годину, у другом укопу 85, трећем 31, четвртом 140, петом 252 и шестом укопу 135. То је 914 лица или нешто изнад 37 одсто од укупног броја укопаних. Логично је претпоставити да су то лица која су умрла природном смрћу у раздобљу од јула 1995. до јула 2006. године, када је извршен последњи укоп, а не жртве Сребренице страдале приликом повратка Срба у тај град. Да су у питању жртве потврђује и чињеница да је организатор избора Оебс, имао на располагању више од годину дана да их брише из списка сребреничких бирача. То није учињено. Има индиција да је слична ситуација и са општином Братунац, па и Власеница и Зворник.

2. Други споран случај односи се на лица за која постоје судска решења да су умрла природном смрћу. Нажалост нисмо у могућности да остваримо макар површан увид у већину матичних књига умрлих у Сребреници, Братунцу, као и у осталим суседним општинама из којих су регрутовани борци Осме оперативне групе Армије БиХ. У том случају овај списак би био вишеструко увећан. Но, и без тога није спорна чињеница да је и на овај начин покушано да се што више повећа број наводних муслиманских жртава Сребренице "страдалих" у "масакру", приликом повратка Срба јула 1995, и покопаних у Меморијалном центру и мезарју Поточари. Од око сто имена дајемо само неколико примера: Фетахија (Назиф) Хасановић, 1955.г. - умро 15.12.1996. г, Сребреница./63 Шукрија (Амил) Смајловић, 1946.г. - умро 2.5.1992.г, Залужје./64 Махо (Суљо) Ризвановић, 1953.г. - умро 3.1.1993.г, Глогова./65 Мефаил (Мехо) Демировић, 1970.г. - умро 10.5.1992.г, Красановићи./66 Реџић (Ахмет) Асим, 1949.г. - умро 22.4.1992.г, Братунац./67

3. У мезарје су, у циљу стварања неистините слике о великом броју недужних цивилних муслиманских жртава, преношени посмртни остаци како бораца тако и цивила са других локација и поново, ритуално и уз верске обреде, покопавани. И овом врстом обмане јавности обухваћено је неколико стотина лица. Дајемо десетак конкретних имена. У првом укопу извршеном 31. 3. 2003. године из локалног сребреничког мезарја Казани пренето је и поново покопано тело Хамеда (Хамид) Халиловића (1940-1982). Реч је, као што видимо, о лицу које је умрло двадесет година пре почетка рата. Приликом четвртог укопа 11. 7. 2004. из истог мезарја пренета су тела једног старог, пре рата умрлог цивила и једног погинулог борца Армије БиХ. То су Осман (Ибро) Халиловић (1912-1989) и Нурија (Смајо) Мемишевић (1966-1993). Из петог укопа обављеног 11. 7. 2005. поново су покопани: Салих (Шабан) Алић (1969-1992), Мујо (Хашим) Хаџић (1954-1993), Ферид (Рамо) Мустафић (1975-1993), Хајрудин (Исмет) Цврк (1974-1992)./68

4. За једну групу војника Армије БиХ покопаних у меморијалном центру није познато где су и када изгинули и где су раније били сахрањени, али је извесно да ни то нису жртве "сребреничког масакра" јула 1995, и да су животе изгубили пре 11. новембра 1993. године, када је написан документ да су њихове породице стамбено и социјално збринуте./69 У тој групи се налазе војници Армије БиХ: Ћеримовић (Мустафа) Мујо - 12.4.1938, Себјочина-Власеница, Хасановић (Мујо) Хамед - 9.7.1966; Малић (Ибрахим) Рамиз- 1970. Хере-Власеница; Омеровић (Алија) Хамед - 1939, Глогова-Братунац; Омеровић (Мехмед) Адем - 1976. Вршиње-Власеница; Омеровић (Нурко) Нурија- 1953. Урковићи-Братунац; Хасим (Ћамил) Селимовић, 1950; Рамиз (Суљо) Алић, 1942; Јусуф (Сафет) Османовић, 1947; Рамиз (Хакија) Алић, 1979; Муниб (Мујо) Алић, 1962; Јусуф (Јусо) Омеровић, 1962; Мехо (Мехмед) Османовић, 1942; Сеад (Осман) Салкић, 1960; Сафет (Шабан) Коркутовић, 1960, Омеровић (Хабиб) Азиз- 1.5.1965, Сикирић-Братунац.

5. У раније помињаном документу у коме се траже подаци за израду хронике Армије БиХ наведена су и имена неколико стотина бораца који су погинули пре 07.03.1994./70 И у овом случају то нису ни жртве неке егзекуције ни погинули борци приликом борби за Сребреницу јула 1995. И у овом случају дајемо, само као илустрацију, неколико десетина имена, по неколико из појединих бригада 8. оперативне групе, а потом 28. дивизије Армије БиХ То су:. Мујић (Ризван) Ибро- 1952, Сућеска-Сребреница, Мехмед (Мехо) Хоџић, 1960; Хафизовић (Ибрахим) Хајрулах - 1973, Опетци-Сребреница Исмет (Шахмин) Хусеиновић, 1947; Мујо (Авдо) Ахметовић, 1970. Поточари, Мехмед (Мехо) Хоџић, 1960. Поточари, Шаћир (Омер) Малић, 1945. Поточари, Амир (Омер) Омеровић, 1974, Кадрија (Есед) Османовић, 1956. Поточари; Јусуф (Јусо) Јусић, 1941. Поточари. (Припадници 280. источнобосанске лаке бригаде Армије БиХ.) Мехмед (Омер) Авдић, 1966; Адил (Реџо) Хасановић, Мехо (Мехмед) Ахметовић, Адил (Шећан) Хасановић, Хусеин (Ибро) Мехмедовић; Омер (Шахин) Ахметовић-Бибо, 1946. Мујо (Авдо) Клемпић, 1959. Сребреница; Абид (Мехмед) Зухрић, 1961. Мехо (Ахмо) Дураковић, 1967; Сафет (Химзо) Хоџић; Манџић (Даут) Јусуф - 1938, Скелани-Сребреница. (Припадници 281. источнобосанске лаке бригаде Армије БиХ.) Неџад (Муниб) Османовић, Рамо (Омер) Авдић, Енвер (Хамед) Ибрахимовић, Изет (Идриз) Салкић, Џевад (К) Суљић, Хасан (Мујо) Бегановић, Реџо (Авдо) Суљић, Омер (Осман) Смајловић, јединица "5. јули" Токољак, милиционер Бајро (Хасан) Селимовић из чете Казани; Кадрија (Ибрахим) Авдић, 1965. (Припадници 282. источнобосанске лаке бригаде.) Авдић (Хусеин) Мехмед - 1943, Паљевине-Сребреница, Авдић (Шемсо) Мехмед, 1954, Пирићи-Братунац, Бегић (Шаћир) Мирсад, 1955, Лука-Сребреница, Салиховић (Хасан) Хасиб- 1945, Сућеска-Сребреница, Суљо (Синан) Омеровић, 1922. Сребреница; Мехмедалија (Сулејман) Хасановић, 1955. Сребреница (Припадници 283. источнобосанске лаке бригаде), Муниб (Мујо) Мустафић, 1960, нестао 13.3.1993; Салко (Мухамед) Хоџић, 1959. (борац 284. источнобосанске лаке бригаде.)

Комаданти и војници из озлоглашених догађаја

6. Овом приликом дајемо имена муслиманских војних руководилаца и војника, за које не постоје прецизни подаци како су и где страдали. Зато је могуће да су они жртве стрељања, као што је могуће и да су погинули приликом пробоја линија српске одбране. Не би требало да буде спорно да су били припадници Армије БиХ и да су живот изгубили јула 1995. Међутим, скоро сви они, или већина њих, до времена погибије или стрељања учествовали су у многим оружаним акцијама против мештана српске националности и сносе одговорност за почињене злочине над цивилним становништвом, разарања села, прогон и пљачку.

Ту је и један број чланова разних команди и заслужних бораца, који су предложени за разне награде и одликовања./71 Њихова имена се налазе и у кривичним пријавама поднетим надлежним правосудним институцијама за злочине почињене на подручју Сребренице и околних општина. И овом приликом дајемо у односу на расположиву грађу ограничен број таквих случајева.

Ту су чланови Главног штаба 8. оперативне групе Армије БиХ: Садик (Рамо) Сулејмановић, село Лука, општина Сребреница, Бего (Јусуф) Тихић, рођ. 1960. год. Сребреница, Шевкет (Сеид) Ђозић, 1951. год. Сребреница, Неџиб (Абид) Хабибовић, Сребреница, Осман (Шериф) Османовић, Хамед (Хамид) Алић, Амир (Махо) Ризвановић, Сенахид (Абдулах) Табаковић, Зулфо (Муниб) Халиловић и Ахмо (Мујо) Тихић, Сребреница. Они су били на разним командним дужностима, а из исте формације су и одликовани борци Хамдија (Ахмет) Хасановић, Неџиб (Абид) Хабибовић, Хајрудин (Салих) Малагић, Мустафа (Зулфо) Сточевић и Мехмед (Суљо) Малић. Заједничко им је учешће у оружаним акцијама против српских насеља Гниона, Бљечева, Осредак, Виогор, Бибићи, Ораховица и друга насеља у непосредном окружењу самог града Сребренице, маја 1992. год. (у наведеним селима убијено 13 мештана српске националности). Наредног месеца предводили су акције на села Опарци (6 жртава), Обади и Шпат (9 жртава), Ратковићи ( 17 жртава), Брежане 30. јуна (19 жртава). У јулу: Залазје, Сасе и околина (47 српских жртава),у августу Јежестица (општина Братунац, 9 жртава), септембра Подравање (32 жртве), октобра Факовићи (општина Братунац, 17 жртава), новембра Каменица (општина Зворник, 53 жртве), децембра братуначка села Лозница, Бјеловац, Сикирић (60), јануара 1993. села Јежестица, Кравица и Шиљковићи (46), Скелани (61 жртва). То чини укупно 389 Срба који су убијени у акцијама наведених муслиманских предводника./72

Злочинци проглашени жртвама
На једном гробном месту покопан је Хајрудин (Шефко) Авдић, који је био командант ТО Сућеска, а потом помоћник команданта за безбедност 281. источнобосанске лаке бригаде. Планирао је, непосредно руководио и учествовао у нападу, пљачки и уништавању српских села Осредак, Виогор, Ораховица, Залазје и Сасе на подручју општине Сребреница. Исто је починио и са селима Јеремићи, заселак Мановићи и Рупово Брдо општина Власеница и Хранча, општина Братунац./73 У току само три месеца командовања Хајрудин Авдић је учествовао у убиствима 74 лица српске националности.

У мезарју су покопани и истакнути борци 280. источнобосанске лаке бригаде са седиштем у Поточарима: Нусрет (Салко) Салиховић, Сенад (Јусуф) Јусић, Салчин (Сејфо) Хоџић, Аљо (Ибрахим) Хусеиновић, Хајрудин (Назиф) Османовић и Хајрудин (Хасан) Суљић. Они су одговорни за страдања следећих српских села: Гниона, Јеремићи, српски заселак Мановићи, Брежане, Загони, Залазје, Сасе и др.12. јула 1992. (47 српских жртава), 8. августа Јежестица, општина Братунац (9), 24. септембар Подравање, општина Сребреница (32), 5. октобра Факовићи, општина Братунац (17), 6. новембра Каменица, општина Зворник (53 жртве), 14. децембара 1992. братуначка села Лозница, Бјеловац, Сикирић (60), 7. јануара 1993. село Кравица, општина Братунац (15) и 16. јануара 1993. село Скелани, општина Сребреница (61). Жртве њихових похода су 332 лица српске националности. А наведени борци за та дела и злочиначке подвиге које су починили приликом освајања српских села награђени су разним признањима од претпостављених старешина и команди.

Авдулах (Авдо) Ахметовић, 1960, Сућеска, био је помоћник команданта, а Хајрудин (Хамид) Авдић, члан штаба 281. источнобосанске лаке бригаде. Прве жртве њихових напада били су села Осредак, Виогор, Ораховица, Жутица, Рупово Брдо, Брежане, Хранча и Јежестица, општина Братунац, Подравање, општина Сребреница, Лозница, Бјеловац, Сикирић, Кравица, општина Братунац и Скелани, општина Сребреница. Из исте јединице као непосредни извршиоци злочина регистровани су: Адем (Ахмет) Рамић, рођ. 1937. године, Сребреница, Хајрудин (Омер) Алић, 1968, Сребреница, Мујо (Мухарем) Алић, Зулфо (Муниб) Халиловић, Хасан (Мујо) Бегановић, Менсур (Шефко) Мустафић, Хасан (Енез) Хасановић, Хасан (Хасиб) Салиховић, 1968, Фикрет (Хусо) Мехмедовић, Бешир (Синан)Ајшић, 1971, и Хасан (Механ) Хасановић. У тим злочиначким подухватима наведени командири и војници протерали су српско становништво и учествовали у убиству 228 лица српске националности.

Ибро (Хусеин) Дудић, рођен 1969. године, из Сребренице, мајор, командант 282. источнобосанске лаке бригаде руководио је нападима на села Ратковићи, Крњићи, Залазје, Сасе, Миланова воденица, на путу између села Пећи и Скелана, Подравање, Бољевићи, Лозница, Бјеловац, Сикирић, Кравица и подручје Скелана. У наведеним акцијама и селима убијено је 328 Срба, а њихова имовина опљачкана и пренета у муслиманска села.

Официри Мехмед (Салих) Салихоџић, Авдулах (Мустафа) Бећировић и Сафет (Хамед) Ахмић били су све време рата на важним командним и руководећим дужностима у штабу 283. источнобосанске лаке бригаде. Организовали су напад на српски заселак Витез, потом села Опарци, Лозничка Ријека, Крњићи, Факовићи и Бољевићи, Лозница, Бјеловац, Сикирић и Скелани (засеоци Кушићи, Ћосићи, Жабоквица, Костоломци, Бујаковина, и др). У истим акцијама учествовали су и борци Сејдалија (Алија) Мехић, Азем (Хиркија) Алић, Липље, општина Зворник; Мирзет (Алија) Ризвановић, Џевад (Кемал) Салиховић, Ахмо (М) Хасановић, Хајрудин (И) Цврк, Бајро (Фадил) Салиховић и Хасиб (Рифет) Ахмић У поменутим српским селима убијено је укупно 189 Срба, мештана страдалих села.

И убице међу сахрањенима
У мезарју покопани Ибран (Ибро) Муратовић, рођ. 1949. из Братунца учествовао је у нападу на село Бљечева 6.5.1992. године и убиству три лица српске националности. Сенад (Хакија) Хасановић, 1968. из села Роваши и Исмет (Омер) Мустафић, 1942. из истог села, припадници посебних, вероватно локалних, муслиманских оружаних формација, интервентног вода Роваши, учествовали су у нападу на српско село Метаљка и у заседи на саобраћајници Зворник-Власеница у селу Коњевић Поље када је 27.5.1992. године пресретнута колона камиона, власништво ДД "Боксит" из Милића и убијено пет возача српске националности, а возила спаљена.

Кадмир (Ибрахим) Алић из Тегара (општина Братунац) и Хусо (Рамо) Халиловић из Сребренице учествовали су 30.6.1992. године у нападу на српско село Брежане (општина Сребреница) и убиству 19 лица српске националности.

Хамдија (Хамед) Алиспахић, 1947. из Јаглића учествовао је 8. августа 1992. у нападу на српско село Јежестица (оп. Братунац) и убиству девет Срба. Мирсад (Ћамил) Мехмедовић Сућеска, Мехмед (Едхем) Хајдаревић, Солоћуша и Сејдин (Сејдалија) Алић из села Међе (општина Сребреница) учествовали су у нападу на села Осредак, Виогор, Ораховица и друга села на подручју општине Сребреница 15. маја 1992. и убиству осам лица српске националности.

Едхем (Салко) Хусић из Запоље (општина Братунац), Хајрудин (Хајро) Халиловић, Сребреница, Рамо (Ахмет) Салиховић, Моћевићи (општина Сребреница) и Хајрудин (Мурат) Салиховић, 1940. Брезовице (општина Сребреница), Хусо (Заим) Салиховић, 1964. учествовали су 1.6.1992.године у нападу на српско село Опарци (општина Сребреница) и убиству шест лица српске националности.

Шаћир (Нурија) Мемишевић, 1953. године Сребреница, учествовао је 5.7.1992. године у нападу на села братуначке општине Бљечева, 6.5.1992. године, на Ђурђевдан, и убиству три лица српске националности и српски део села Загони и убиству 14 мештана српске националности.

Алија (Шабан) Мемишевић, из Братунца, учествовао је 5.7.1992. године у нападу на српски део села Загони (општина Братунац) и убиству 14 мештана српске националности. Азем (Алија) Бегић, 1962. године село Лука (општина Сребреница) учествовао је 12.7.1992. године у нападу на српско село Залазје (општина Сребреница) и убиству 47 мештана српске националности. Џевад (Рамо) Бабајић из Глогове (општина Братунац) учествовао је 25.7.1992. године у нападу на српско село Хранча и убиству осам лица српске националности.

Неџад (Муниб) Османовић, 1969. године Магашићи (општина Братунац) учествовао је 20.7.1992. у године нападу на српски део села Магашићи и убиству осам лица српске националности. Мехо (Мехмед) Суљагић 1948. Каменица Горња (оп. Зворник) руководио је нападом на српска насеља у Каменици Горњој (општина Зворник) 24.8.1992. када су убијена четворица српска мештана.

To ti je sve relativno... evo npr. meni je on super.

Наравно да ти је супер, јер да он није поступио како је поступио, тешко би Хрватска постала независна држава.