Сведок у процесу против Младића: Не знам одакле је пала граната на "Маркале"            
понедељак, 05. новембар 2012.

У наставку суђења генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу, сведок тужилаштва Исмет Сврака описао је инцидент од 28. августа 1994. када је повређен у паду гранате код пијаце "Маркале" у Сарајеву.

Сведок је тражио да се направи разлика између тржнице, где су се продавали сувомеснати и млечни производи, и пијаце на којој се продавало поврће.

Он је прецизирао да се у моменту пада гранате, која је експлодирала на око пет до седам метара од њега, налазио на два метра од улаза у тржницу.

Сврака је рекао да је тог дана ишао у центар града да би сестри дао писмо. Код "Маркала" је срео пријатеље Раму Херцеглију и Ибрахима Хајваза са којима је разговарао и пушио у тренутку када је дошло до снажног удара.

Херцеглија и Хајваз су погинули, а Сврака је рањен и у болници на Кошеву ампутирана му је лева нога изнад колена. Граната му је пресекла два прста на десној нози, а у трбушној дупљи је имао гелер.

У унакрсном испитивању браниоца Миодрага Стојановића, сведок је рекао да не зна из каквог је оружја испаљена граната. Он је рекао да верује да је реч о гранати, а не мини, јер "мину неко треба да постави и да на њу нагази".

Сведок није могао да каже одакле је граната дошла, док се у оптужници наводи да је граната испаљена са положаја које су држале српске снаге.

Претходно је саслушан заштићеви свједок РМ-82, коме су као мере заштите додељени измена гласа и лика и псеудоним, али је он дао исказ на седници затвореној за јавност, што су највише мере заштите идентитета сведока.

У отвореном делу седнице сведок је упитан да ли је "био обучаван за улогу војног команданта у вези са особама које су биле затваране" и могло се чути да је тражио да му се појасни питање.

У сажетку изјаве, који је прочитала тужилац Камила Бајбелс, наводи се да је сведок "прошао обуку СДС-а коју је вршила ЈНА" и да је позван да говори о "одстрањивању оних који нису били српске националности из Војске Републике Српске, о некажњавању припадника ВРС који су чинили кривична дела, провођењу стратешких циљева и односу ВРС и паравојних формација".

Главни претрес на суђењу генералу Ратку Младићу биће настављен сутра.

(Срна)

Русија ће учинити све да Ратко Младић изађе на слободу
22:26 19.12.2012.
3 коментара
Штампај
РУСКИ КОМИТЕТ ЗА ЗАШТИТУ РАТНОГ КОМАНДАНТА ВОЈСКЕ РС РАДИЋЕ
И НА УКИДАЊУ ХАШКОГ ТРИБУНАЛА КОЈИ ЈЕ КАЗНЕНИ ОРГАН НАТО



        ДРЖАВНА Дума РФ учиниће све што је могуће како би се осигурало да правда победи у случају српског генерала Ратка Младића, рекао је за руски државни радио Глас Русије посланик у доњем дому парламента Павел Дорохин.

       „За већину Руса - нагласио је Дорохин - Младић је српски национални херој“.

       У Русији је, на иницијативу политичара, јавних личности и научника, основан је јавни комитет за заштиту геенерала Младића.

       Комитет је објавио да ће радити на промовисању Младићевог права на правично суђење и на његовом ослобађању.

       Истовремено, и на укидању Хашког трибунала који се претворио у казнени орган НАТО пакта.

       „Наспрам себе имамо огрому силу Запада и западну јавност која врши притисак. Такву силу је тешко победити, али желим - нагласио је Дорохин - да све подсетим на речи нашег претка светог кнеза Александра Невског да је Бог у правди, а не у сили. А правда је - на нашој страни

Sva sizofrenija srpske javnosti... od 30:40 na dalje...

a jest skinula komentatorku iz haga 

Генерал Роуз на суђењу Младићу изјавио да се не зна ко је гађао Маркале            
среда, 16. јануар 2013.

Хаг – Британски генерал Мајкл Роуз рекао је, на суђењу Младићу, да није сасвим сигурно с које је стране испаљена граната која је у фебруару 1994. пала на Маркале.



Подсетимо, том приликом је погинуло око 60, а рањено више од 140 људи.

Сведочећи на суђењу оптуженом команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, Роуз је потврдио да је прва истрага француског аналитичара показала да је граната испаљена са муслиманске стране, а да су касније истраге указале на грешку у првобитном налазу, после чега су УН закључиле да није могуће утврдити одакле је пројектил испаљен.

Генерал Роуз је 1994. године био командант заштитних снага УН у Босни и Херцеговини (БиХ) и у том периоду се често састајао с генералом Младићем, с некадашњим председником Републике Српске (РС) Радованом Караџићем и другим представницима српског руководства у БиХ.

Осим на суђењу Караџићу, британски генерал је у Хагу сведочио и у поступку против ратног команданта Сарајевско-романијског корпуса (СРК) Војске РС, генерала Станислава Галића, који је проглашен кривим за терор над цивилним становништвом Сарајева и осуђен на доживотни затвор.

Роуз је изјавио да је генерал Младић "имао могућност да контролише снајперску ватру над Сарајевом, а да је опсада града била нешто што је српска страна користила ради притисака на УН и на босанске муслимане".

"У војном смислу, ништа није могло да се догоди без знања и одобрења Ратка Младића", изјавио је Роуз.

По доласку у Сарајево, у јануару 1994. Роуз је, како је рекао, запазио да су "босански Срби блокирали хуманитарну помоћ, зарад постизања политичких циљева" и да је то, уз демилитаризацију Сарајева, било једно од основних питања о којима се расправљало на сусретима са српским руководиоцима.

Описујући ситуацију коју је затекао у граду, Роуз је рекао да у Сарајеву није било воде, струје, и гаса и да је био је упознат о насумичном гранатирању и снајперском деловању.

"Добриња је била потпуно уништен крај. Да је мачка прелазила улицу, то би покренуло артиљеријску паљбу", изјавио је Роуз.

Дајући преглед политичке и војне ситуације 1994. Роуз је навео да су Срби имали контролу над 70 одсто територије БиХ, укључујући подручје на само 75 метара од Председништва БиХ.

"Они су имали доминацију током целе те године и око 2,7 милиона људи је зависило од хуманитарне помоћ на подручју које су држали. До драматичне промене је дошло после потписивања Вашингтонског споразума, који је остварен између хрватске и бошњачке сукобљене стране, које су формирале коалицију, па Срби више нису били у предности", рекао је сведок.

Роуз је изјавио да су "коначни територијални циљеви Срба били да се створи непрекинута територија, као Република Српска, делови Сарајева, и да 51 одсто територије БиХ буде под њиховом контролом, а 49 одсто под контролом Федерације", и да су "нарочито били одлучни да имају контролу над Сребреницом, Жепом и Гораждем".

На питање тужитељке Камиле Бајбелс, да ли је српској страни било у интересу да се доставља хуманитарна помоћ, Роуз је одговорио да су Срби сматрали да је то нешто супротно њиховим стратешким циљевима, јер су хтели споразум који би њима одговарао.

"Постављане су физичке и бирократске препреке. Дешавало се да у конвоју буде једна конзерва грашка више, и то је за њих био проблем", навео је Роуз.

Младић, кога оптужница терети за геноцид у Сребреници и у још осам општина БиХ, за злочин против човечности и кршења закона и обичаја ратовања, са нарочитом пажњом је пратио део Роузовог сведочења о догађајима у Горажду и у једном тренутку је затражио прекид заседања, како би се посаветовао са својим главним браниоцем, београдским адвокатом Бранком Лукићем.

Претресно веће раније је забранило консултације оптуженог са заступницима одбране у судници, а овом приликом председавајући судија Алфонс Ори је само тражио да Лукић пренесе о чему се ради. "Укратко сам добио упутство како да пратим сведочење генерала Роуза", рекао је Лукић.

Младић је у једном тренутку успоставио визуелни контакт са сведоком и махнуо му је левом руком. Са галерије суднице није се могла видети да ли је генерал Роуз на то реаговао, јер сведоци седе леђима окренути публици.

Роуз је изјавио да је 10. априла 1994. генерал Младић "сигурно био у ратној зони око Горажда". На питање тужиоца да ли је Младићев став да "Турци морају нестати са ових простора доследан његовим ставовима које је изразио у разговору са њим", Роуз је одговорио: "Он нам је говорио да враћа територије са којих су 1993. протерани Срби. Ми смо сматрали да неће залазити у муслиманску територију Горажда".

После захтева да се бомбардују српски положаји, комуникација са Унпрофором је измењена, казао је сведок, наводећи да генерал Младић више није хтео да разговара, већ су сва питања ишла преко пуковника Здравка Толимира.

"УН су оптужене да су се укључиле у рат против Срба и затим су уследиле акције узимања припадника УН за таоце", рекао је Роуз.

У унакрсном испитивању браниоца Лукића, сведок није могао да потврди да је сарајевско насеље Добриња било "јако муслиманско упориште, које Срби нису успевали да заузму".

"УН нису биле у могућности да врше детаљне анализе у односу на распоред снага на терену. Можда је екстремно рећи да је подручје Добриње било потпуно опкољено, јер је постојао узан пут, преко брда Мојмило, које су држале муслиманске снаге", прецизирао је Роуз. Он је подвукао да УН нису имале званична сазнања о тунелу који је водио до аеродрома, већ да су о томе само постојале гласине.

"Босанске власти су то чувале као тајну, тврдили су да не постоји и нису говорили где се тунел налази", рекао је Роуз.

Генерал Ратко Младић оптужен је за геноцид у Сребреници и у још осам општина БиХ, за терор над сарајевским цивилима током 44-месечне опсаде града и за узимање припадника УН за таоце.

Одбрана ће сутра наставити да унакрсно испитује генерала Роуза.

(Танјуг)

 Мартин Бел на суђењу Ратку Младићу: Срби, као ниједан други народ, живе у историји
   PDF      Штампа      Ел. пошта   
петак, 01. фебруар 2013.

ХАГ - Сведок тужилаштва Хашког трибунала, британски новинар Мартин Бел, рекао је данас, на суђењу Ратку Младићу да су у току рата у Сарајеву и Срби, а не само муслимани, "живели бедно, и да је и на њих отварана снајперска ватра".

"Српски цивили су били изложени паљби и нису сви они били дивљаци који су сишли с планина", рекао је сведок.

Мартин Бел је био ратни извештач ББЦ из бивше Југославије. Своја искуства из Сарајева, он је описао у књизи под називом "У опасности", чије је делове у унакрсном испитивању цитирао заступник одбране Дејан Иветић. Бел је потврдио да су "српски војници око Сарајева били мештани који су бранили своје домове и породице", да су они касније мобилисани у редове Војске Републике Српске (ВРС) и да су "јединице биле упућиване и споља, из Београда".

Сведок је потврдио и Иветићеву сугестију да су у "Би-Би-Си-ју још на почетку сукоба у БиХ одлучили да су муслимани добри момци".

"То сам увидео после напада на колону Југословенске народне армије (ЈНА), када је пуцано и на амбулантна кола. Питали су ме да ли сам сигуран да хоћу да о томе известим и ја сам рекао да јесам, да сам разговарао с рањеним официром, и они су то прихватили, али постојала је предрасуда", рекао је Бел.

Осврћући се на коментаре да је био "просрпски оријентисан", Бел је рекао да то "никада није речено јавно", али да је "стекао утисак да колеге мисле да траћи време".

"За неке је ситуација била црно-бела, ја сам видео разне нијансе сиве, и опет бих тако урадио", изјавио је Бел.

По сведоковом искуству, "Срби, као ниједан други народ, живе у историји". "Сукоб у БиХ је био осми о којем сам извештавао и нигде људи нису толико знали о историји и за шта се боре", казао је Бел. Упитан да ли је, у вези са тврдњама "о историји и параноји Срба" ишта сазнао о марионетској хрватској држави у Другом светском рату, Бел је рекао да је "знао за усташе и да је, током боравка у БиХ, у Витезу, у Лашванској долини, видео да су носили слике Анте Павелића".

Сведок је потврдио и да је знао за деловање муџахедина у средњој Босни.

"Они су почели да пристижу среднином 1993. Слике избеглих муслимана имале су велики утицај на арапски свет. Једном сам и ја саудијским авионом дошао до Сарајева", рекао је Бел, напомињући да су муџахедини имали "застрашујући став у односу на штампу".

Бел је на питање какав је био став Младића према паравојним формацијама одговорио да је његов "утисак да је ВРС била организована као професионална војска, да су се војници дивили оптуженом". Сведок је указао да су припадници паравојних трупа носили другачије ознаке него припадници ВРС.

Бел је потврдио и тезу одбране да је, преко аеродрома у Тузли стизало оружје за Армију БиХ, у време ембарга на наоружавање. "Било је неких доказа да је оружје стизало преко Тузле и рекао сам за то саговорницима на Палама, али је изгледало како да им је свеједно", рекао је сведок.

Суђење Младићу наставља се у понедељак, када ће тужилаштво извести новог сведока.

(Танјуг)

Svedoci potvrdjuju sve ono sto su Srbi godinama pricali a niko nije hteo da slusa a evropejci pricali o mitovima

истина излази на видело али и даље то ништа немења,мене више нервира зашто држава нешто непокрене

Сведок: Армија БиХ убијала Унпрофорце

Сведочећи на суђењу Ратку Младићу, званичник УН Ентони Банбери рекао да је Армија БиХ нападала и убијала војнике Унпрофора у Сарајеву. Банбери одбацио тврдњу одбране да су се босански Срби током рата залагали за прекид непријатељства.

Званичник УН Ентони Банбери рекао je да је Армија Босне и Херцеговине 1995. године нападала и убијала војнике Унпрофора у Сарајеву, сведочећи на суђењу Ратку Младићу пред Трибуналом у Хагу.
Entoni Banberi.jpg

Младић (69), у то време командант Војске Републике Српске, оптужен је за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада од 1992 - 1995. године.

Банбери је у Сарајеву радио од априла 1994. до маја 1995. године, најпре као службеник Унпрофора за цивилне послове, а затим као помоћник специјалног изасланика УН Јасушија Акашија.

Док га је Младићев бранилац Миодраг Стојановић унакрсно испитивао, Банбери је изјавио да су "веома често ВРС или Унпрофор тврдили да је Армија БиХ нападала војнике Унпрофора".

"У малом делу тих случајева било је доказано да је пуцала АбиХ", рекао је сведок.

Банбери је претходно потврдио да су априла 1995. за два дана у Сарајеву снајперима убијена два француска војника Унпрофора.

Међутим, за њих каже да не зна ко их је убио.

Адвокат Стојановић је затим цитирао писмо које је, крајем априла 1995. године, тадашњи председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић упутио команданту своје војске, генералу Расиму Делићу.

Изетбеговић у писму информише Делића да му је амбасадор Француске ставио до знања да је "Француска љута због убиства војника" зато што је утврђено да су хици дошли са положаја АБиХ. Амбасадор је, по том писму, Изетбеговићу рекао да "има доказе да је од 24 страдала француска војника, половину убила АбиХ".

Банбери је прокоментарисао да није имао конкретна сазнања да је половину страдалих Француза убила АБиХ, напомињући да су се "уопштено речено, често чуле тврдње" да Унпрофор нападају претежно муслиманске снаге, али да у већини случајева није било доказа.

Сведок је потврдио да је Унпрофор у лето 1994. године протестовао код АбиХ зато што је са њених положаја пуцано на авионе који су у Сарајево довозили хуманитарну помоћ, због чега је аеродром био затворен.

Манипулација цивилима

На сугестију браниоца, сведок је изјавио и да је Странка демократске акције (СДА) чији је лидер био Изетбеговић, "манипулисала" проблемом померања сопственог становништва да би створила за себе повољну слику у свету.

Адвокат Стојановић претходно је Банберију показао документ којим СДА 1993. године "позива Муслимане да се иселе из Требиња и оду у Црну Гору" и да се "не либе употребе силе" како би било осигурано да сви оду.

"Такав приступ је за осуду", прокоментарисао је сведок.

Он је, међутим, назначио да је, током службовања у БиХ, "чуо српске званичнике који кажу да су српске територије тамо где је српска чизма".

Генерал Младић оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ.

Банбери је одбацио тврдњу одбране да су се босански Срби током целог рата залагали за прекид непријатељстава.

"Иако су тврдили да су заинтересовани за мировни споразум, прекид ватре и непријатељстава, босански Срби обично би притом постављали услове који нису били прихватљиви ни за владу у Сарајеву, ни за већи део међународне заједнице. Хтели су мир под њиховим условима, што је било неприхватљиво", истакао је Банбери.

Према његовим речима, у Унпрофору је "владало раширено уверење да генерал Младић изврће истину".

Суђење Младићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, наставља се идуће недеље.

Сведок: Муслимани злостављни у Фочи

На суђењу Ратку Младићу заштићени сведок изјавио да су стотине Муслимана злостављане и убијане у Казнено-поправном дому у Фочи.

Заштићени сведок РМ-013 изјавио је на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом да су 1992-93. стотине Муслимана незаконито притваране, злостављане и убијане у Казнено-поправном дому у Фочи.
Ratko Mladic 1.jpg

Према оптужници против бившег команданта Војске Републике Српске, генерала Младића (69), Фоча је једна од седам босанских општина у којима је прогон муслиманских и хрватских цивила попримио размере геноцида.

РМ-013 посведочио је да је после хапшења у априлу 1992. две године био заточен у КПД, где су стотине Муслимана биле незаконито притворене под тешким условима, злостављани и пребијани, неки и на смрт.

Пре хапшења, како је посведочио, на локалном радију чуо је проглас Српске демократске странке да "Срби не могу више да живе с Муслиманима" и да је "дошло време да заувек рашчисте с балијама".

Сви су били цивили, а међу њима је било и болесних и старих, напоменуо је сведок.

РМ-013 описао је и како су српски стражари извели четири групе заточеника из КПД Фоча на "размену" заробљеника, али их нико више није видео живе. Тела већине тих Муслимана после рата су ексхумирана из масовних гробница.

Сведок је изјавио и да је са групом од још 25 угледнијих Муслимана био сакривен од делегације међународног Црвеног крста која је посетила КПД Фоча.

У унакрсном испитивању, Младићев бранилац Бранко Лукић упитао је сведока како то да је од 25 особа које су биле ухапшене заједно с њим само пет било задржано у притвору. РМ-013 одговорио је да то не зна ни данас.

Адвокат Лукић указивао је и на разлике у именима несталих притвореника у различитим исказима и изјавама сведока.

На питање председавајућег судије Алфонса Орија да ли је теза одбране да одведени притвореници нису убијени, Младићев бранилац је одговорио: "Да нису убијени и да овај господин о томе не зна ништа. Шта друго може бити наша теза".

Упитан да ли је лично видео одвођење људи из КПД, РМ-013 је одговорио да то "није могао видети". Додао је, међутим, да је притворенике видео "како их одводе у управну зграду" и "како су почела премлаћивања и крици у дворишту" после чега је "био принуђен да покрије очи и уши". Назначио је да су неки од притворених премлаћени на смрт у управној згради.

Посведочио је и да је препознао стражаре који су убијали притворенике.

Суђење генералу Младићу биће настављено сутра. Младић је оптужен и за геноцид у Сребреници; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.