"Gardijan" otkriva: Gde se i kako Ratko Mladić krio 14 godina

The Guardian    | 03. 04. 2013. - 11:53h   12:14h | Komentara: 46
Na osnovu razgovora sa rodbinom Ratka Mladića, sudskih dokumenata i izveštaja srpskih i međunarodnih istražitelja, koji su ga uhapsili 2011. godine, britanski “Gardijan” je sklopio mozaik o dugogodišnjem periodu njegovog skrivanja. Uspevao je da umakne progoniteljima zahvaljujući tome što je verovao samo malobrojnima, živeo u izolaciji i bedi, a ćutanje je obezbeđivao pretnjama.


Ratko Mladić: Pojavljivanje u sudnici Haškog Tribunala

Muškarci i žene koji su pomagali Mladiću tokom niza godina u bekstvu, u njemu su videli srpskog heroja ali, da bi se osigurala njihova odanost, svi su dobili na poklon fotografije svoje dece. Poruka je bila jasna: ako mogu da budu na meti objektiva, isto tako mogu da budu i na meti oružja.
 

Za mnoge je ratni heroj a ne zločinac

Godine 1997. vojni oficir Milan Gunj dobio je neobičan telefonski poziv u Beogradu da što pre dođe u vojno odmaralište na Rajcu. Tamo je zatekao desetak muškaraca na samom ulazu, a jedan od njih je bio Mladić.
 
“Uhvatila me je panika. Bio sam veoma uplašen i osećao sam se nelagodno, pošto sam znao da je Haški tribunal optužio Mladića za izvesne zločine”, ispričao je on na suđenju.

Mesec dana kasnije, ponovo u gluvo doba noći, Mladićeva pratnja pojavila se u Stagarima, kod Kragujevca, u drugom, većem, vojnom odmaralištu, sa sportskim terenima, bazenima, u blizini šume gde je bio dozvoljen lov na jelene.
 
Mladića je jedno vreme imao kuvara i svog konobara

General Đorđe Ćurčin ispričao je kako je izgledao tipičan dan s Mladićem dok je bio begunac.

 

Lagodnom skrivanju je došao kraj kada je Zoran Đinđić preuzeo stvar u svoje ruke

“Razgovarali smo, šetali smo se kroz šumu, igrali smo šah. Igrali smo i karte i stoni tenis. Zatim bismo ručali i ponovo odlazili u šetnju kroz šumu”, rekao je on.
 
Za njegovu ličnu zaštitu u Beogradu je formiran specijalni Trideseti centar za obezbeđenje sa 10 telohranitelja. Pored njih, Mladić je imao i kuvara, čak i ličnog kelnera, koji se vraćao s njim na Rajac, dok je u Stragarima bila sezona lova.
 
Mladić je izvesno vreme provodio u svojoj porodičnoj kući u Ulici Blagoja Parovića u Beogradu, odakle je odlazio u restorane i na fudbalske utakmice.

“One noći kada je Milošević uhapšen, Mladić je bio u svom stanu, odakle je iste noći otišao”, kaže Ćurčin i dodaje da je general bio čvrsto rešen da se ne preda živ.”
 


Miloševićevi prijatelji u vojnoj komandi preselili su ga u drugu bazu u Krčmaru, kod Valjeva, koja ima podzemni bunker, ali su im od tog trenutka ruke bile vezane pošto je Đinđić preuzeo kontrolu nad aparatom bezbednosti.
 
Vojska simulirala napade da bi ga naterali da ode iz kasarne u Krčmaru


Generali su tada rekli Mladiću da mora da ode iz Krčmara, što je on u početku odbio. Nastala je neka vrsta pat pozicije, u kojoj je vojska nadletala bazu helikopterima, simulirajući napade, da bi ga ubedila da ode. On je to i učinio prvog juna, napuštajući bazu u konvoju vojnih vozila. Tako je započela etapa manje “komforna” faza njegovog života u bekstvu.

Mreža njegovih pomagača svela se na šačicu starih drugova iz rata u Bosni, na čelu sa bivšim pukovnikom Jovom Đogom, koji je organizovao iznamljivanje niza stanova u novobeogradskim soliterima.

“Dok je bio u Novom Beogradu, nije izlazio, donosili su mu hranu i novine, a porodica nije smela da ga posećuje”, ispričao je Miloš Šaljić, Mladićev advokat.
 
Srpski zvaničnik, koji je učestvovao u lovu na Mladića, kasnije je ispričao: “Iznajmljeni stanovi su birani po vrlo strogim kriterijumima. Morali su da budu u velikim zgradama, bez zaključavanja kapije i sigurnosnih kamera, a sprat iznad i ispod morao je da bude prazan.”
 
Stanovao je samo nekoliko zgrada od Radovana Karadžića

To je trajalo nekoliko meseci, dok mreža njegovih zaštitnika nije pronašla nekoliko kuća, gde se Mladić osećao potpuno sigurno, u Ulici Jurija Gagarina. Stanovao je samo nekoliko zgrada od Radovana Karadžića, ali je moguće da se ipak nisu sreli.
 

Radovan Karadžić: Da li se ikada sreo sa komšijom Mladićem

 
Mladić se pridržavao vojničke discipline, retko je izlazio, osim povremeno u večernju šetnju pored Save, sa sinom Darkom. Bio je zahtevan prema muškarcima i ženama koji su brinuli o njemu. Tražio je toplo mleko s medom ujutro, pre gimnastike, hrana je morala da bude sveža, a voće i povrće kupovalo se sa različitih tezgi, s neverovatnim objašnjenjem da bi nabavka na istom mestu mogla da pobudi sumnju i otkrije gde se nalazi.

Vodio je računa o svom izgledu, brijao se svaki dan i imao je običaj da kaže: “Onako kako izgledaš na dan smrti, tako ćeš izgledati i u zagrobnom životu.”
 
Pazio je na higijenu zuba, jer je znao da bi odlazak kod zubara ugrozio njegovu bezbednost.
 
Posle Đinđićevog ubistva, ljudi koji su ga čuvali sve više su se osipali. Ranije su telohranitelji ostajali s njim i ponekad su spavali na podu. Kasnije, kad bi menjao stan, nisu išli sa njim, a samo jedna osoba je znala gde se tačno nalazi.
 
Postoje dokazi da se u to vreme Mladić krio u podzemnim bunkerima u kasarni u Topčideru, gde su dvojica vojnika ubijena 2004, navodno zato što su ga videla.
Mladić se vratio u Ulicu Jurija Gagarina 2005. godine, ali u drugi stan. U decembru te godine premešten je u selo Ljuba, kod Sremske Mitrovice, gde je jedan od njegovih zaštitnika imao vikendicu.
 
Otpustio telohranitelje da ga ne bi izdali



Dan kada je hapšen

Plašeći se da će biti otkriven, “otpustio” je se telohranitelje da ga ne bi izdali.
 
Četvrtog februara 2006. pojavio se u stanu svog šuraka Krsta Jegdića, koji ga je sutradan odvezao kod brata Miroslava u Malu Moštanicu, na Savi. Miroslavljeva snaja Đuka kuvala je Mladiću obroke, ali je kasnije izjavila da je saznala o kome je reč tek kad je Mladić uhapšen.

O tome gde se posle toga sklonio postoje različite verzije. Prema zvaničnoj verziji, Mladić je odatle direktno pobegao u Lazarevo, gde mu živi rodbina i gde je na kraju uhvaćen. Postoje i sumnje da je pre toga boravio u Gackom, na severoistoku Bosne, ali to nikada nije potvrđeno.

Ono što se sa sigurnošću zna jeste da je Mladić završio svoj život begunca u Lazarevu, narušenog zdravlja, najverovatnije zbog moždanog udara.

Izvor: Blic

Citam ovo i shvatam.. jos jednom... koliko je ova zemlja banana...
A fino su mogli da mu spakuju ono Gljivicino koferce i posalju ga negde u Juznu Ameriku da ga cuvahu i "'lade" silikonske Latinoamerikanke...

Interesantno je skrivanje u bedi, al zato pre Zokija imao kelnera, kuvara, batlera, itd.

Pa samo Ricard Gir snima filmove gde juri Radovana Karadzica po bosanskim pecinama i usput mu ubije jedno 100 telohranitelja, srpskih hordi.

Simon Vukcevic izjavi da ne postoje nikakvi dokazi da je Mladic bio na Topcideru ali je blic ipak nasao te dokaze. Sudeci gde i kako su uhapseni i Radovan i Ratko, ocigledno je i kako su se skrivali. Najbolji i najbezbedniji nacin je sam.

Koliko je bilo tekstova gde se po novinama navodilo da Mladic ima 5 prstenova obezbedjenja, a da mu je obezbedjenje sastavljeno od najelitnijih specijalaca koji su spremni da umru za njega. Ista prica je bila i sa Sadamom, cuvaju ga fedajini opasani eksplozivom. Prazne i nebulozne price.

Ne postoji manja varos ili selo u Srbiji gde moze da dodje 10-20 ljudi i da to niko ne primeti. Pa moja ujna iz sela ima sredstva za rano upozoravanje bolja nego pentagon. Tek sto sam usao u selo, ona zna da dolazim i otvara kapiju, javila joj Radojka cija je kuca prva pored puta... 

Tek je smesna prica sa pretecim slikama. Pa eto, uhapsen pre skoro dve godine, zar se ne probojavaju sada ti koji su dobijali pretnje?

 

Herojsko skrivanje 

скривање хероја 

Ratko Mladić izbačen iz sudnice, psovao svedoku "majku tursku", a sudiju nazvao međedom

| 10. 04. 2013. - 10:50h   11:37h
Optuženi Ratko Mladić izbačen je danas iz sudnice Tribunala u Hagu zato što je rekao da svedok optužbe iz Srebrenice, koji je preživeo streljanje, laže, a dok su ga pripadnici obezbeđenja izvodili svedoka je opsovao majku "tursku".


Ratko Mladić
 
Bivši komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (70) optužen je za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana u danima pošto je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.
 
 
Posle dva dana odsustva zbog manjeg medicinskog zahvata, Mladić je jutros doveden u sudnicu gde je svedok RM-346 započeo iskaz o tome kako je preživeo streljanje stotina Muslimana na vojnoj farmi Branjevo, 16. jula 1995.
 
Zbog Mladićevog zdravstvenog stanja, sudije su, posle dvadesetak minuta, dale kratku pauzu da bi optuženi mogao da na nekoliko minuta izađe iz sudnice.
 
Dok se vraćao u sudnicu, Mladić je glasno izgovorio nekoliko reči, a predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie) pitao je svedoka da li se optuženi njemu obratio.
 
"Najverovatnije, zato što je rekao da sam ja to sve slagao, nisam siguran da li je za mene, pretpostavljam", odgovorio je RM-346. Sudija Ori potom je naložio da Mladića izvedu iz sudnice, a optuženi je, dok su ga stražari izvodili, na to doviknuo: "Što me, bre, uklanjaš međede jedan! Ja sam rekao mom advokatu... Ovaj laže, Turčin, p...a ti materina turska!".
 
Pozvan od sudija da potvrdi ili negira da je njegov klijent rekao svedoku da laže, Mladićev advokat Branko Lukić odgovorio je da je Mladić rekao advokatu Miodragu Stojanoviću da je svedok "sve naučio napamet".
 
RM-346 je, na pitanje sudije, kazao da je Mladić rekao da je on sve "izmislio i slagao". Iskaz svedoka nastavljen je pošto je Mladić izveden iz sudnice. Po
odluci veća, on će moći da se u sudnicu vrati po okončanju svedočenja RM-346.

Izvor: Blic

Конференција за штампу Руског комитета за одбрану Генерала Младића


“… Мене би мучила савест, да сам се борио на туђој земљи, у туђој држави, да сам окупирао други народ. Током целог рата ја сам бранио свој народ на нашој српској земљи. То је била моја дужност и то ми је била велика част. Осим тога, ја сам и официр који служи свом народу и у тешким тренуцима. “

*** Ратко Младић


Конференција за штампу Руског комитета за одбрану Генерала Младића

13.04.2013.
За СРБски ФБРепортер:
Наталија Пичурина

19. децембрa 2012. у Државној Думи Руске Федерације основан je “Руски друштвени комитет за одбрану Генерала Младића.” Председник комитета је посланик Државне Думе, члан Комунистичке партије Руске Федерације, Павел Дорохин. Око идеје о помоћи невино оптуженом српском родољубу ујединиле су се познате јавне личности Русије, представници науке и културе, као и многи посланици Државне Думе. Од посебног значаја при формирању овог комитета био је пристанак истакнутог руског политичара Јевгенија Максимовича Примакова, који је прихватио не само да се придружи комитету, већ и да учествују у његовом раду.

Циљ оснивања нашег комитета је – да привуче пажњу руске и светске јавности и медија о кршењу права генерала Младића, чија је цела “кривица” само у томе што се борио за слободу и достојанство свог народа. Ратко Младић, војни лидер босанских Срба, скоро две године чами у Хашкој тамници, подвргнут понижавајућем “суђењу”.

Комитет ће тражити ослобађање генерала – патриоте и престанак рада нелегитимног Међународног кривичног суда за бившу Југославију, који је инструмент репресије америчког империјализма са нескривеном и злочиначком антисрпском оријентацијом.

Први корак на том тешком путу био је 25. фебруара 2013. када су чланови комитета,  председник Павле Дорохин и посланици Државне Думе: Владимир Комоједов и Александар Тарнаев, посетили затвор Хашког трибунала. У групи је била и Јелена Гускова, доктор историјских наука и директор Центра за проучавање савремене балканске кризе. Упркос препрекама од стране затворских власти, руским посланицима је пошло за руком да се сретну са непораженим херојем.

Следећи корак у нашем раду биће конференција за штампу делегације комитета, која ће се одржати 19. априла, 2013. у “Руском Дому” у Београду.

Након представљања нове књиге Љиљане Булатовић: “Српски генерал Младић. Судбина бранилаца отаџбине”, о плановима комитета биће покренут озбиљан разговор са новинарима, извештачима и свима онима који не посматрају равнодушно судбину српских заробљеника и  којима је легитимност хашких пресуда значајна тема.

Молимо све оне који желе да учествује у раду конференције за новинаре да нас о томе обавесте путем е-маила: ratkomladich@bk.ru.

Са великом захвалношћу и пажњом размотрићемо све предлоге за побољшање рада комитета од стране представника политичких партија и покрета са којима ће се чланови руске делегације срести 20. и 21. априла 2013. Предлоге о сусрету и сарадњи доставити на адресу ratkomladich@bk.ru

С поштовањем,
Извршни секретар “Руског друштвеног Комитета
за заштиту генерала Младића”, Сергеј Мељник,

Члан “Руског друштвеног Комитета
за заштиту генерала Младића”, Наталија Пичурина

(превод: Редакција СРБског ФБРепортера)


Читајући овај текст не може а да ме не обузме нека врста стида и срама што сам део друштва и државе чија полтронска владајућа структура даје себи за право да ништа не предузима за одбрану и част појединаца како би иоле сачувала најпре свој неки понос и достојанство а затим и одбрану од упорног етикетирања као геноцидне државе. Са друге стране. држављани других држава се, као што видимо, више залажу за оно што је нама у директном интересу, не само правде ради, због чега то раде рецимо Руси, већ нашег здравог опстанка у форми иоле цењене државе и друштва. Ако је и било неких промила "објективних" разлога који су нам наметали трибиналску обавезу за неку тобоже фер игру и сарадњу, све је то пало у воду ослаобађајућим пресудама онима који су сам хаос и започели и кроз све то прошли много крвавијим рукама. Уколико се овако настави са безусловним прихватањем и признавањем свега оног и шта је било и шта нам је накалемљено,  бојим се да ћемо бити жигосани за свагда. Знамо да без таквог жига сви потези евроатланског политичарења у последњих 20 година на овом простору падају и воду,а то тај префињени командујући олош ретко себи дозвољава, нарочито када нема супростављања са друге стране. Зауставно је време ове утакмице, резултатом губимо, а цупкамо лоптом пред нашим голом.   

п.с реплика Анеи на "Kapiram fascinaciju Rusijom, Rusima i Dverima.. svako treba da ima hobi...

Да је Русија активнија на овим просторима а ми преврженији њој када је у питању политика, економија, култура и уметност и да су Двери на власти ја бих се оваквим темама бавио из хобија, ал док не дође до тога ово ће бити моја морална, грађанска и обавеза радољуба да се активно бавим политичком дератизацијом и дезинфекцијом, млада партизанко

Русија доделила генералу Младићу Медаљу за верност заклетви
22:56 30.04.2013.
3 коментара
Штампај
МОСКВА ПОКАЗУЈЕ ДА СТОЈИ ИЗА РАТНОГ КОМАНДАНТА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ


Председник Комитета за подршку генералу Младићу у Србији је његов син Дарко, а формира се и комитет за одбрану генерала Младића у Републици Српској, на чијем челу ће бити генералов ађутант Рајко Бандука

         САВЕЗ совјетских официра доделио је некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу медаљу за верност заклетви, коју је његовом сину Дарку Младићу предао посланик Државне думе Русије Павел Дорохин.

         Дорохин је председник Руског комитета за одбрану генерала Младића, чија делегација је боравила у Србији и учествовала у заседању Комитета за подршку генералу Младићу.

         „Одржали смо заједничко заседање уз учешће наших делегата и ја сам тамо наступио. Са српске стране учествовали су представници науке, културе, војске, неколико генерала који су се раме уз раме борили за одбрану своје домовине са генералом Младићем”, навео је Дорохин, преноси Глас Русије.

         Дорохин је истакао да му улива велики оптимизам то што генерала Младића Русија није оставила и што је Русија уз њега, као и то што ће „и даље заједно улагати напоре да генерал Младић и друге српске патриоте буду ослобођени”.

         „Ми ћемо са своје стране такође тражити прекид нелегитимне делатности Хашког трибунала”, нагласио је Дорохин.

         Председник Комитета за подршку генералу Младићу у Србији је његов син Дарко Младић, а формира се и комитет за одбрану генерала Младића у Републици Српској, на чијем челу ће бити ађутант генерала Младића Рајко Бандука, објавио је Глас Русије.

         Председници комитета су потврдили да ће бранити права свих српских затвореника и да ће информисати јавност о кршењу права Срба у Хашком трибуналу.

         Генерал Младић је у притвору Хашког трибунала од 31. маја 2011. године, када су га власти Србије предале том суду.

Холандски војник: ВРС је депортовала Муслимане


Сведок Паул Хруневехен, који је био припадник "плавих шлемова", посведочио на суђењу Ратку Младићу да су снаге Срба у Босни под присилом одвеле десетине хиљада Муслимана из Поточара и да је у то време, јула 1995. године, два пута видео генерала Младића у том месту.

У наставку суђења Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, бивши припадник "плавих шлемова" УН у Сребреници Паул Хруневехен посведочио је да су у јулу 1995. снаге босанских Срба под присилом одвеле десетине хиљада Муслимана из Поточара, где је била база Унпрофора.


Генерал Младић (70), тадашњи командант Војске Републике Српске (ВРС) оптужен је за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца у данима пошто је ВРС 11. јула 1995. заузела Сребреницу.

Истовремено, хиљаде жена и деце прогнала је на територије под муслиманском  контролом, пише у оптужници.

Хруневехен, који је тада био војник у холандском батаљону Унпрофора, изјавио је да "престрашени и изгладнели" Муслимани који су из Сребренице избегли пред српским снагама "нису имали другог избора" него да да уђу у аутобусе и камионе којима су били пребачени ка Кладњу.

Неки од Муслимана желели су да оду, али су они били "мањина". Оне који су се евакуацији противили, припадници ВРС су укрцавали у возила на силу, назначио је сведок.

Истовремено, српски војници су мушкарце од 16 до 60 година одвајали од жена и деце и затворили их у "белу кућу", пре него што су и њих одвели у непознатом правцу, рекао је Хрунвеген. Док се то догађало, 12. и 13. јула 1995, сведок је два пута у Поточарима видео генерала Младића.

Хруневехен је казао и да је био очевидац када су тројица српских војника у различитим маскирним униформама одвели једног муслиманског заробљеника иза једне куће и устрелили га у главу.

Док га је унакрсно испитивао Младићев бранилац Бранко Лукић, сведок је потврдио да је и наоружане Муслимане, које је пре пада Сребренице виђао у енклави, сматрао "цивилима" који настоје да се одбране од напада ВРС.

Холандски војник прихватио је да је припадницима Унпрофора било наређено да помажу при евакуацији муслиманског становништва.

На питање да ли је евакуација, 13. јула 1995, покренута и пре него што су у Поточаре пристигли припадници ВРС, Хруневехен је одговорио негативно, тврдећи да су српски војници и претходног и тог дана били присутни.

Пошто му је бранилац Лукић предочио исказ претходног сведока из холандског Унпрофора Леиндерта ван Дајна да је он одлучио да покрене транспорт избеглица и пре него што су српски војници пристигли, Хруневехен је одговорио да "о томе није био обавештен".

Подсетивши сведока да је на ранијим суђењима рекао да су Муслимана у Поточарима убила четири, а не три српска војника, бранилац Лукић тврдио је да Хруневехен уопште није био очевидац убиства, како тврди.

"Не, то није тачно", одговорио је сведок, приписујући разлику у броју починилаца протоку времена. Он, међутим, није могао да прецизира да ли је видео три или четири војника.

Процес генералу Младићу биће настављен сутра. Младић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" у, 1992-95.