Mi jednostavno nismo postovali dogovor sa Bugarima... Tacka... I nije istina da smo podneli najvecu zrtvu u 1. balkanskom ratu... To su nas tako ucili... Bugari su imali velike probleme sa turcima i bukvalno su bili nas stit od turskih azijskih vojski... Nama su ostali samo lokalni Turci... Slazem se da nije tema ali samo skrecem paznju na te ustaljene "istine"...

Iako sam patriota i nacionalista smatram da nam zablude i lose tumacenje istorije veoma skode...

Tako je!!!Ono što je zapisano u povijesnim knjigama je totalna glupost,zapravo,kaji još luđak čita knjige?Bitno je da se prića i preprićava ono što bolje zvuči uhu,a ne što je zapravo bilo!Vojvodo...

Ko si bre ti suso?!

On je jedan proustaski pokusaj diplomatiziranog i nepismenog hrvata koji se nije pokazao na forumu posebno, sem da provocira, kao sto to ovde cini.

Hosovac, smanji malo dozivljaj, inace opet mirovina.

Samo sto su pre Balkanskih ratova Bugari prekrsili Berlinski kongres i pripojili neke tamo teritorije i tada smo i ratovali sa njima...

Хаг: Ратко Младић назвао сведока "лажљивом џукелом", па се извинио            
петак, 24. август 2012.

Оптужени Ратко Младић извинио се данас на суђењу пред Трибуналом у Хагу зато што је вређао сведока оптужбе Ернаута ван Линдена.

Бивши командант Војске Републике Српске, оптужен за геноцид над несрбима у БиХ, "извињење свима" је упутио преко свог адвоката Бранка Лукића у делу данашње расправе затвореном за јавност, али је судија Баконе Молото касније то обелоданио у судници.



Како се могло чути на галерији за публику, Младић је у понедељак, док му је микрофон био искључен, Ван Линдена назвао "шпијуном ЦИА" и "лажљивом џукелом", неповезано говорећи да "није бројао мртве Србе" и да "јашући томахавке убијају сиротињу".

Адвокат Лукић данас је тврдио да су Младићеве "претеране реакције" на Линденово сведочење изазване, између осталог, његовим нарушеним здравственим стањем. Подсећајући да је оптужени преживео три мождана удара, бранилац је рекао да се Младић због тога лако брзо узбуђује.

По речима Лукића, Младић је био "врло узнемирен" Ван Линденовим исказом, који је сматрао лажним.

Судија Младићевом адвокату: Реците клијенту да седи и ћути

Одбрана је сугерисала да су претеране реакције оптуженог изазване и тиме што је он у судници "уморан, гладан и болестан", пошто "има проблема са храном" у судском притвору, а "не може сам себи припремати доручак".

Адвокат Лукић обећао је да ће одбрана учинити све да спречи Младићеве претеране реакције у судници.

Судија Молото то, међутим, није прихватио као објашњење. "Реците свом клијенту да се мора примерено понашати, ако жели да прати процес... Нека седи ћутке и престане да вређа сведоке. Ако жели нешто да вам каже, нека каже тихо или вам пошаље цедуљу. Уколико се не буде понашао примерено, овај суд може предузети мере", упозорио је одбрану председавајући судија.

Ко је Колм Дојл?

Младићева одбрана је данас завршила унакрсно испитивање бившег европског мировног изасланика Колма Дојла.

Бранилац Драган Иветић сугерисао је да је у пролеће 1992, када је Дојл био на дужности у Сарајеву, Војска Републике Српске артиљеријом гађала зграду Телевизије Сарајево због тога што су из ње деловале муслиманске паравојске.

Дојл је, међутим, рекао да је у то време често био у згради ТВ Сарајево, али да никада није видео војнике, нити доказе да се из зграде отвара ватра.

Суђење генералу Младићу наставља се у понедељак, 27. августа.

Бивши командант ВРС оптужен је за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање војника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.

(Бета)

Јатак Ратка Младића се нагодио са тужилаштвом            
четвртак, 20. септембар 2012.

БЕОГРАД – Рођени брат Босиљке Младић, Мирослав Јегдић, признао је да је неколико месеци током 2006. скривао хашког оптуженика Ратка Младића у замену за затворску казну од шест месеци условно на две године.

Јегдић је закључио споразум о признању кривице са Тужилаштвом за ратне злочине, речено је данас Танјугу у том тужилаштву.

Према споразуму који је потврдио суд, Јегдић је признао да је свог зета који је био у вишегодишњем бекству, скривао у периоду од фебруара до прве половине 2006. у Великој Моштаници.

Младић је ухапшен 26. маја 2011. у селу Лазарево, а неколико дана касније изручен је хашком трибуналу.

Почетком лета још неколико његових јатака такође је признало да га је скривало и нагодило се са тужилаштвом за условне затворске казне.

(Танјуг)

Хашки трибунал: Српске снаге починиле злочин у логору Мањача            
понедељак, 24. септембар 2012.

Хаг -- У наставку суђења Ратку Младићу у Хагу заштићени сведок рекао да су јула 1992. српске снаге починиле злочине над муслиманским заробљеницима у логору Мањача.

Сведок РМ-051 је у то време био на дужности у том логору - из његовог исказа произлази да је био обавештајно-безбедносни официр Војске Републике Српске и да је учествовао у ислеђивању притвореника.

Рекао је да је, пре но што је у лето 1992. прекомандован на Мањачу, био "подређен генералу (Здравку) Толимиру", тадашњем Младићевом помоћнику за обавештајно-безбедносне послове.

РМ-051 је изјавио да су се 24 муслиманска заробљеника угушила у камионима којим су 7. јула 1992. били допремљени из Санског Моста у Мањачу, а двојица су убијена у логору.

Тадашњи командант ВРС, Младић (69), оптужен је, поред осталог, за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам босанских општина, укључујући Сански Мост, достигао размере геноцида.

Смрт 24 Муслимана у камионима на путу за Мањачу, по речима сведока, била је последица "непрофесионалног" и "нехуманог" поступка српских полицајаца који су их пратили.

Убиство двојице притвореника у самом логору било је "изненађење", али су починиоци, војни полицајци, били идентификовани "за пола сата", рекао је РМ-051.

Као "стварни изглед" притвореника и логора, сведок је прихватио снимак који су тужиоци приказали у судници.

На снимку су, на поду хангара или иза бодљикаве жице, уплашени, узнемирени и онемоћали притвореници, од којих неки мршави до костију.

"Нема се ништа ни додати, ни одузети...То је било стање у моменту снимања", казао је РМ-051.

Сведок је у кратком исказу потврдио и да је испитивањем утврђено да стотине Муслимана које су биле притворене, међу њима и малолетници, и старији од 60 година, нису учествовале у сукобима, нити у војним формацијама.

Одговарајући током унакрсног испитивања на питања Младићевог браниоца Миодрага Стојановића, РМ-051 је рекао да Муслимани који су се угушили на путу ка Мањачи нису били примљени у логор као ратни заробљеници, те да су стога били у надлежности МУП, а не војске РС.

"Ми смо у логор примали само живе људе. Ако би неко преминуо, враћали смо их са онима који су их доводили", рекао је сведок и додао: "Све до званичне предаје нама, заробљеници су били у надлежности МУП".

За смрт двојице притвореника, сведок је рекао да га је "ражалостила" зато што је мислио "да се у нашој организацији то не може десити".

"За пола сата су били пронађени починиоци, обављен је увиђај, доведен је патолог... И јесте мало касно, али су на крају и починиоци били процесуирани и тројица од четворице су добила дуге временске казне", изјавио је РМ-051.

На питање Младићевог адвоката о томе да ли је о "евентуалним злочинима" извештавао претпостављене, сведок је одговорио потврдно, уз опаску да је тај извештај "вероватно" ишао уз линију команде до самог врха.

На Стојановићеву примедбу да сведок "не може знати да ли су информације о неделима достављене Главном штабу ВРС", РМ-051 је рекао да верује да их је његов претпостављени проследио.

Сведок је тврдио и да би Мањача, по доброј организацији, била "на првом месту" међу логорима у БиХ зато што су притворенике редовно посећивали представници Црвеног крста, Мерхамета и новинари. Тврдио је и да је у логору свакодневно радио и - "нутрициониста".

"Борили смо се да се колико-толико људски односимо према тим људима, сматрајући да на своје две ноге треба да изађу из логора, односно живи и здрави", тврдио је РМ-051.

Суђење Младићу, оптуженом и за геноцид у Сребреници; за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце плавих шлемова УН, 1992-95, наставља се сутра.

(Бета)

[b]Восток: Необјављени интервју Ратка Младића из августа 1995.            
 понедељак, 24. септембар 2012.

Пред вама је интервју који је генерал ВРС Ратко Младић дао америчкој телевизији Си-Ен-Ен 1995. године и који из (не)познатих разлога никада није објављен. Вријеме интервјуа је август 1995. године, вријеме опште офанзиве хрватске, муслиманске и НАТО војске против Војске Републике Српске и Републике Српске Крајине. По мишљењима аналитичара, интервју није никада објављен јер генерал Младић разложно и са одличним аргументиума објашњава позицију Срба и оправдава борбу Срба за самоодржањем на вјековним животним просторима. Просјечном гледаоцу Си-Ен-Ена би био нејасан преокрет са „лоших“ момака на „добре“ момке. Било је једноставније погазити начела новинарске професије и овај интервју не објавити, ради испуњења политичких циљева западних влада и наставка уобичајене подјеле на „добре“ и „лоше“ момке. Захваљујући људима добре воље, овај интервју смо добили, те вам исти дајемо на увид.



У дугој историји Срба, како би сте дефинисали ову сад кризу која је створена овим огромним бројем ибјеглица из Крајине?

Већ почињемо са интервјуом..

Само да почнете за конференцију.

У реду. Српски народ је вјековима живио на просторима са којих је протјеран. На простору Републике Српске Крајине су веома стари манастири Српске православне цркве. Неки су старији од хиљаду година. И на простору Далмације, Лике, Баније и Кордуна српски народ је најстарији народ, који је ту насељен и настањен. И за то имају одговарајући историјски и научни докази. Егзодус српскога народа са њихових вјековних огњишта је можда једна од највећих трагедија српског народа у цјелини.

Можда се може мјерити са трагедијом српског народа 1915. године када је његова војска морала да напусти Србију, али се уз помоћ савезничких армија након четири године крвавог рата вратила на своја огњишта. Ова трагедија је већа ради тога што се дешава нажалост крајем 20. вијека. Нажалост, дешава се не пред очима међународне заједнице и свјетске јавности јер смо због блокаде и сатанизације изоловани били, тако да нисмо нашу трагедију, наше патње, ни о овоме рату, па ни огромни егзодус прикажемо свету. Не ради тога да нас сажаљева, већ да истину види.

Зашто Војска Републике Српске није отишла у Крајину да помогне и да спријечи трагедију српског народа?

Ми смо помогли колико смо објективно били у ситуацији у датом тренутку. Морам да будем искрен и да саопштим да је Хрватска од почетка рата у бившој БиХ присутна са својим оружаним формацијама. Није поштован ембарго, напротив, део земаља међународне заједнице, све су уложили у то да страховито наоружају хрватско-муслиманске снаге, а долазили су и високи стручњаци из појединих земаља који су директно учествовали у опремању њихове војске, тренирању њихове војске, па и планирању и извођењу операција. Нажалост, због лоше слике која је помоћу појединих медија створена о Србима и српскоме народу у целини, обезбеђен је неравноправан третман и пристрасност дела међународне заједнице и сврставање на хрватско-муслиманску страну који су почели овај крвави рат на просторима бивше Југославије. Како је пред очима међународне заједнице и пред светском јавношћу грубо нарушена повеља УН и срушена без икаквог разлога једна земља која је била суоснивач и Друштва народа и једна од оснивача УН.

Колико је вјероватно да ће Крајина једном да буде враћена, имате ли неки план враћања Крајине?

Ја би само дозволио да одговорим до краја на ово прво питање, а одговорићу вам и на следеће. Тако је исто из центара моћи који су руководили целом кризом и даље руководе о растурању бивше Југославије, сатанизован српски народ и омогућено оним снагама које су насилном сецесијом се издвојили из бивше Југославије и те снаге су све до данас подржаване. Не само медијски нажалост. Подржаване су политички, дипломатски, економски, па нажалост и војнички. И не треба ништа да Вам говорим да је према нама и примењивана не само претња, ултиматуми, већ и груба сила, нажалост НАТО пакта и нарпчито што нас боли од стране неких земаља које су традиционално биле српски савезници онда кад су се дешавале катаклизме на свету у Првом и Другом светском рату.

У вези са Вашим другим питањем, ми Срби, не можемо се никада одрећи наше земље, јер је наша земља наша светиња. Та земља је вековима натапана српском крвљу, а српски народ у Републици Српској Крајини је преживио и турску и аустроугарску империју на својим огњиштима. Значи, ни те империје ма како су историјски описане као окрутне, нису протеривале српски народ са тих простора као што је то сада учинила фашистичко-усташка армада Фрање Туђмана и његових спонзора нажалост и неких земаља међународне заједнице које су имале прљаве руке у читавом том послу.

Узимајући у обзир снагу Хрватске армије како намјеравате да повратите Крајину?

Хрватска армије без помоћи својих спонзора и дела земаља германског блока на челу са Немачком нити је представљала, нити представља, нити ће представљати икакву војну снагу. Они су се само уз помоћ међународне мафије и криминалаца наоружали огромном количином оружја и муниције из складишта бивше армије Совјетског Савеза на просторима Источне Немачке и земаља Варшавског уговора. И ја би желео, ако је то могуће преко ваших екрана да упозорим међународну заједницу на врло опасан пут којим су кренуле те снаге, јер ја сам потпуно убеђен да на овом простору ниједном од сукобљених народа не треба ни оружје ни муниција. Сигуран сам да делим мишљење свих сукобљених страна, да на овај простор, да на овом простору не треба да се тучемо због туђих интереса, нити због интереса светских центара моћи.

На овај простор треба упутити људе здравог разума који могу да допринесу да се успостави мир, да се прекине рат и да се вратимо нормалном животу, изградњи порушених села и градова, јер је Балкан таква, такво стратегијско подручје Европе и свијета и сваки ратни вихорчић, а камоли оркан носи опасност, не само за народе који настањују Балкан, већ и шире. То је показала дуговековна историја планете и посебно историја народа који су настањивали и настањују Балкан.

Да ли то значи да ћете ви покушати да заузмете поново Крајину војно и да ли је план већ у току?

Ако би били неки планови у питању, онда ми не би могли заузимати оно што је наше, могли би га само ослобађати. Пошто се ми први пут срећемо, ја нисам знао да ви постојите као живо биће до сада на планети, што је моја мањкавост, ја бих Вас замолио да Ви истражите да ли српски народ или ја, као командант Главног штаба Војске Републике Српске имам иједног војника, иједну јединицу на простору било чије земље или било ког туђег народа. Ја ћу Вам одговорити. То немамо, јер мој народ никада није био освајачки народ. Срби никада, па ни у овоме рату нису освајали туђе територије. Српски народ није почео ни овај рат. Српски народ ни у овоме рату није објавио рат. Напротив, српском народу је објављен овај рат од стране хрватско-муслиманске коалиције још 91. и 92. године. Ми смо тек уназад, неколико седмица прогласили ратно стање да би се одбранили од хрватско-муслиманских снага и њихових спонзора из света који су на овај простор довели плаћене убице од Ирана па до неких западних земаља.

Ја бих само још једну реченицу, дозволите да Вам кажем, да Вас обавестим. Једном сам приликом рекао. Над нашим народом до сада је испробано сво оружје које је произведено на планети, изузев подморничког и нуклеарног. Не знам да ли ћете Ви као новинар ЦНН-а смети објавити ову моју реченицу коју ћу Вам сад рећи , а ја бих је рекао у интересу мира. Лично сам био присутан када су нас бомбардовали авиони Ф-16 и неки њима слични.

И у том моменту нас није болело толико што су нам деца од њих гинула, већ нас је болела неразумна одлука потомака оних предака из Америке који су раме уз раме у Првом и Другом светском рату са нашим ошевима и дедовима у истом рову умирали и против истог зла се борили. Тада су потомци ових које они сад подржавају били у спротним рововима и заједно са аустро-угарским хордама или Хитлеровим. Нажалост, ето и то је једна од заблуда и света и од трагичних истина овог тешког и суморног рата у кога су многи умешали прсте.

У исто вријеме док се говори о избјегличкој кризи Срба из Крајине, амерички медији посебно говоре и о наводно масовним гробницама у Сребреници, муслиманским, и о огромном броју несталих људи, а масовне гробнице су фотографисане из ваздуха па Вас пита да ли је то тачно, шта је са тим људима.

Ја Вас могу обавестити да је о Сребреници потписан споразум априла и маја 93. године којима где су оне дефинисане и јасно омеђене као заштићене зоне у којима не може бити нико наоружан сем војника УН. Ми смо из Републике Српске пружили сву могућу помоћ и снагама УН и цивилном муслиманском становништву које се норманлно снабдевало у Сребреници, Жепи, Горажду, Сарајеву, Бихаћу скоро три године.

Уместо да снаге УН разоружају муслиманске формације, како су преузеле обавезу по споразуму који смо потписали ја и генерал Морион, они су те заштићене зоне претворили у терористичке, фундаменталистичке базе који су вршили нападе према нашим селима и градовима. Муслимани из Сребренице и Жепе су у ширем рејону та два места попалили више од двеста српских села и у више села масовно побили народ, измасакрирали сво српско становништво.

Ми смо у више контаката и са другом страном и посебно са надлежним командама унпрофора и одговарајућим институцијама међународне заједнице, било на нивоу владе или председништва Републике или на нивоу Главног штаба, упозоравали да се мора обезбедити разоружање муслиманских формација и да зона буде потпуно демилитаризована, што није учињено.

Шта се десило са.....?

Само дозволите да Вам објасним мало шире, ја ценим Вашу новинарску радозналост, али би желио да саслушате целу генезу да би могли имати јасну слику јер усмерена питања и исецкани одговори могу имати криву слику у медијима, нарочито телевизија. Може да се злоупотреби, што је у овоме рату учињено безброј пута на нашу штету. Од `93. па до ове године ми нисмо предузели ниједну акцију према Сребреници и Жепи иако смо пратили наоружавање муслимана који су чак и хеликоптерима Ми-17 пребацивали оружје из Ирана и убојна средства.

Такав један хеликоптер смо прије два-три месеца оборили у рејону Жепе. Не би се десило у Сребреници и Жепи то што се десило да муслимани нису предузели акцију из Сребренице и Жепе која је била у директној функцији њихове најављене офанзиве за деблокаду и ослобађање Сарајева. Они су на енклаву Сарајево напали, и то је заштићена зона, мада није дефинисана никаквим споразумом двију страна. И то су напали тежишно из зоне искључења са планина Игмана и Бјелашнице, са које су се повукле снаге Војске Републике Српске `93. године и које су са поверењем предате снагама мира са намером да у њих не улазе ни наше ни муслиманске снаге, што су муслимани злоупотребили. Светски медији, па и Ваша цењена кућа је пратила муслиманску офанзиву у Сарајеву и према Сарајеву и колико знам нисте заузели енергичан став нити сте осудили њихове офанзиве из зоне искључења нити ка заштићеној зони Сарајево.

Са пуним поштовањем према Вама, инсистира да му се одговори на питање о Сребреници и Жепи.

Јесте, ја са још већим поштовањем према њему инсистирам да он буде стрпљив и да ме саслуша и да му ја кажем, јер ја говорим истину, и онако како је било, а то су чињенице које не може оповргнути ни наука јер ово што ја говорим и што ћу Вам рећи, све је снимила камера. Тако, да ћете једног дана и ви и свет бити правилно информисани.

У јеку највећих и најжешћих битака око Сарајева, муслимани из Сребренице и Жепе су 26. и 27. јуна, уочи великог српског празника Видовдана, извршили терористичке испаде, ширих размера из Сребренице и Жепе на нашу териротрију. Упали су у село Вишњицу (...) неограничену моћ имају и као медији, велику моћ и онда је добро да што више тога сазнају. Колико видим, овај господин је јако стрпљив, који снима, врло је симпатичан момак..

Ми би разговарали са Вама читав дан.

Нећу ја имати времена за читав дан, али надам се да ће некада бити прилике да разговарамо и у другим околностима и у срећнијим и у мирнијим временима. Ако је спремна техника, ако дама да команду, ми можемо продужити. Стао сам код села Вишњице. Они су у селу Вишњице и селу Бања Лучици масакрирали све што су ухватили живо и убили су нам неколико војника. На такав њихов напад ми смо одговорили контраофанзивом на том простору и максимално водећи рачуна да не дође до цивилних жртава, нити да неко буде повређен од припадника унпрофораи поред тога што је авијација НАТО пакта без икаквог разлога дејствовала против нас, чак и по цивилним циљевима у рејону и Сребренице и Жепе.

Успешно смо завршили ту операцију према Сребреници и Жепи и уз помоћ снага холандског батаљона, присутних представника међународне заједнице у Сребреници, и уз присуство снага унпрофора из неколико земаља у Жепи, те личним ангажовањем, и мојим и генерала Смита и генерала Николаја, омогућили смо да се сво цивилно становништво које је дошло тамо где је по споразуму било договорено за Сребреницу-Поточаре, а за Жепу-Чек поинт број 2 на Вочаници, без ичије присиле, а на њихов захтев евакуише тамо где они хоће. И, евакуисали смо их у рејону Кладња. Сви војно способни који су дошли на места где су се окупљали, цивилно становништво или који су предали оружје су евидентирани.

Тражили смо одмах премо Међународног црвеног крста и унпрофора посредовање да се замене за наше цивилне, за наше цивиле које они још држе од `92. пре рата, за наш огроман број цивилног становништва које су они покупили током рата са територија које контролишу из градова Тузле, Зенице, Мостара, Загреба и тако даље.. И за наше војнике и официре које су они заробили током рата. Они нажалост нису позитивно одговорили на тај наш гест добре воље и ми очекујемо да ће уз помоћ међународне заједнице, да се изврши на њих притисак и да се размене по принципу, човек за човека или по принципу сви за све, већ како се договоре државне комисије.

Део мушке популације из Сребренице која је починила злочине над српским народом, вероватно из страха и због злочина које су починили, а вероватно убеђени да ће их повући муслиманске снаге из рејона Тузле које су атаковале њима у сусрет, рачунајућу вероватно да су довољно јаки, да могу отворити пут ка Тузли, данима су се пробијали ка Тузли, Кладњу, а неки и ка Србији. Тамо су вођене огорчене борбе уз обострано велике губитке и са једне и са друге стране. Део њих се је и пробио што је инаглашавала њихова телевизија, а и њихов командант Расим Делић је рекао да ће врло брзо постројити 28. или 38., која беше.. 28. дивизију из Сребренице. Они су замислите, у заштићеној зони формирали читаву дивизију терориста.

Ја разумем Вас као новинара што се у име Америке и америчке јавности интересујете, али не могу да разумем како то Америка не поставља питање, нити амерички новинари, како је могуће да се у заштићеној зони коју међународна заједница својим снагама штити и гарантује да неће бити присуства никаквих оружаних снага, може формирати фундаменталистичко-исламска дивизија наоружана оружјем из Ирана. И скоро сам питао једног вашег колегу Питера из Си-Ен-Ена, шта ради Америка ако открије на своме тлу једног терористу? А, он ми је одговорио, ми настојимо да га ухватимо. На моје питање, ако он пружа отпор...молим да Ви одговорите. Шта сте урадили према ономе који је са пушком, са оним ћорцима пуцао на Белу кућу? Да ли сте га привели суду? Господине, шта је било са тим човеком?

Он је у затвору и он мисли да ће да остане у затвору...

Не, није тачно, убили сте га пред камерама на улици. Ви се интересујете шта је са дивизијом терориста из Сребренице, а ја се интересујем шта је са једним терористом који је направио сулуду акцију да пуца у близини Беле куће. Ви сте велика земља, велика сте телевизијска кућа, слуша вас цео свет, постављате велика питања и молим Вас говорите људима истину.

Шта би ви да се у Лос Анђелесу или у неком малом граду формирала дивизија од десетак, дванест хиљада наоружаних из Ирана. Би ли дошли мене да интервјуишете или би били присутни у Лос Анђелесу?

Он се опет интересује и жели да зна шта се десило са људима у Сребреници. Да ли су они погинули у борбама или се држе негдје као заробљеници иил је нешто друго?

Ја мислим да се њих навјвећи број пробио на територију коју контролишу муслимани о чему је на крају крајева у њиховој скупштини поднио Расим Делић и најављује да ће веома брзо постројити Сребреничку дивизију. Један мали део се предао и они који су се предали, они су под нашом контролом и пријављени су или ће бити пријављени Међународном црвеном крсту, а један део је и погинуо. И наших и њихових. Ви можете питати припаднике међународних организација који су били присутни у Жепи. Ми смо њихове погинуле сахрањивали у њихова муслиманска гробља на том простору. Ми се...

Значи нема масовних гробница и није било смакнућа?

Само што је погинуло у борби, то је морало из хигијенских разлога да се склони на одговарајућа места и да се сахрани док не буду размењени посмртни остаци са другом страном.

Значи, просто је могуће да су то видјели авиони. Јесу ли то те масовне гробнице?

Прво, ваше приче о авонима и ваше приче америчке о томе да знате шта је у васиони, у ваздуху, човеку у глави и у земљи и на земљи су нетачне. И ја не бих желио да на провокативна питања дајем одговоре ни да подгрејавам светску јавност око неких минорних питања јер у овоме тренутку много има значајнијих питања од Сребренице и Жепе или од муслиманских терориста и њихове судбине.

Шта је Ваш план за Горажде и Сарајево?

Ја рачунам да сте Ви новинар, да нисте официр. Ако сте новинар онда постављате из искуства питања, а ако сте официр онда из незнања. Ваљда не очекујете да моје планове откривам пред камерама Си-Ен-Ена. То су споредна питања, можда вероватно на путу ономе, глобалном. Ја очекујем да постављате питања о миру, о прекиду рата, али не бих желио да Вам останем дужан и на овакво питање. Горажде је јасно дефинисано, тамо је круг пречника три километра, који је демилитаризован. Муслимани, нажалост нису поштовали, па ван тога круга држе још једну дивизију муџахединску и они не могу уживати заштиту међународних мировних снага јер мировне снаге нису да чувају наоружане исламско-фундаменталистичке дивизије, већ да чувају мир. И они који су гарантовали безбедност са нивоа Савета безбедности и УН, они морају обезбедити да се те снаге разоружају и да тамо завлада мир и за српски и за муслимански народ. И да се омогући нормална комуникација, коришћење комуникације долином реке Дрине, јер она је од стратегијског значаја за српски народ. А слично је тако и са Сарајевом и ја мислим и једно и друго, као и бројна друга питања на овом простору, требају се решавати за преговарачким столом, политичким и дипломатским средствима, разумним главама и главама које знају шта хоће и шта је логично да се направи, шта је праведно, једнаким приступом на основу међународног права и релевантних повеља УН, а не да се решавају оружјем и његовим гомилањем на овим просторима.

Можда ви у Америци мислите да је гомилање оружја овде или тренажа ваших момака у бомбардерима Ф-16 и Ф-18 велика безбедност Америке јер је то далеко преко једне и друге баре. Али ја сам више склон веровању да је оружје тако страшан производ људскога ума, а да је рат таква страшна појава у човечанству кроз  векове од његовог постојања. Када би се ја питао, и једну и другу реч би забранио да се употребљава на језицима свих народа света, а не би се сложио да се оружје производи и као дечје играчке од пластике. Можда ће Вам ово бити чудно, али се придружујем оним генералима из прошлости и садашњости који су нажалост то разумели на својој кожи као и ја, да нико више не жели мир од војника и генерала.

Ово Вам ја не говорим ради тога што ја на нама испробано оружје високе технологије из великог броја земаља света, и не из страха. Ја сам већ пету годину у рату и спортским жаргоном речено, у врло доброј сам кондицији за вођење рата. Ми немамо другог излаза него да бранимо свој народ. Али би моја порука била да цело човечанство, ако то није извукло поуку из трагедије Вијетнама, Блиског истока, рата у Заливу, рата у Чеченији, да извуче поуку из овог страшног, грађанског, верског, регионалног рата у коме су умешали прсте чак и велике неке силе и да се рат прекине. Да се седне за преговорачки сто и мирним путем разреше спорна питања.

Разговарајмо о миру. Када се овај рат може завршити?

Ја нисам врачара и не бавим се прогнозама и не бих могао одређивати временске термине. Ово би питање требало поставити у Савету безбедности УН и у великим светским центрима моћи, одакле је нажалост, из њих појединих, и продукован овај рат и њиме се управља. Он се дозира са већим и мањим интензитетом и усложава се. По мени је могуће врло брзо решење и заустављање рата под условом да се међународна заједница на бази науке и достигнуте свести и памети човечанства, поштено и неутрално стави према свим сукобљеним странама на овом простору. Да призна и српском народу који је вековима државотворан на овим просторима оно што му је одузела неразумним одлукама и резолуцијама.

Одузели су нама државу коју смо хиљадама година имали, а дали је некима који је у историји никада нису имали. Рецимо Словенцима, Хрватима или сад ово што има појединих снага из Америке која жели да направи исламску земљу на Балкану преко Алије Изетбеговића. Ја не могу ни као човек, ни као генерал да поверујем да би се Америка одлучила да ствара мали Иран у Европи. И да опере своје лице срамоте којим нам је увела блокаду, не једноструку већ двоструку. И поред званично прокламованог ембарга на увоз оружја на ове просторе, Хрвати и Муслимани су се наоружали авионима, хеликоптерима, тенковима, бродовима и муниције имају више него брзе снаге, ове, за интервенцију. Можда су им и неке од њих притекле у помоћ сада, јер до уназад двадесет дана нису имали ништа. А ми, замислите, не можемо да добијемо гориво да превеземо триста хиљада бескућника из Републике Српске Крајине до неке сигурније пољане у Србији иил Републици Српској.

Или не можемо да добијемо лекове за старе и изнемогле или млеко у праху за оне бебе које умиру по путу. С којим правом.... Ја бих рецимо, да сам новинар као Ви, опростите на сугестивном питању, али нисам убеђен да Ви то смијете питати. Ја бих питао са којим правом је уведена блокада српскоме народу. И да ли је то правно исправно, да српски народ који вековима има државу, сада нема признату државу од стране међународне заједнице. И скоро сам гледао мало Си-Ен-Ен па сам видио да приказујете живот неких племена из Амазона или из оне Калахари пустиње, оне Пигмеје који још племенским животом живе, а о нама Србима се причају идиотске глупости, о некаквим масовним силовањима, о некаквим сатанизацијама које немају никакве везе са истином.

Дозволите ми да Вас обавестим да су то и снимали ваши медији, нађите те архивске снимке из `93. године, за време рата између Муслимана и Хрвата, ми смо омогућили Хрватима да логистицирају и своје становништво и своје снаге преко наше територије. Прихватили смо њихове жене, дјецу, па чак војнике и официре и са оружјем их пребацили из рејона Жепча и Усоре на територију Херцег Босне. Њих око тридесет хиљада. Само у једном дану смо им пребацили деветстотиначетири наоружана војника и официра.

Са обзиром да желите мир, како се осјећате да сте етикетирани као ратни злочинац?

Сад ћу одговорити и на то питање. Очекујем такво питање, јер ви сви који долазите из западних кућа имате клише у глави и постављате стално иста питања.

Ви сте војник, Вама вјерујем.

Ја ћу Вама да одговорим. Дозволите да наставим. Врло интелектуално, интелигентно ми делујете. И Ви и као неке колеге и колегинице ваше које су ми поставиле такво питање. Али вероватно сте урамљени као нека слика на зиду одговарајућим политичким димензијама. Или неким уредничким жељама. Док су водили борбе око Вареша, примили смо двадесетпет хиљада њихових жена и деце, омогућили смо Хрватима да своје оружане формације из рејона Кисељака и Витеза пребаце у помоћ своме народу у Вареш. Омогућили смо им да њихови војници и официри након пораза од Муслимана код Вареша напусте ту територију и оду безбедно са оружјем у рејон Стоца где смо их предали њима иако су неке злочине чинили према нашем народу.

У рејону Бугојна и на планини Комар примили смо више од десет хиљада њихових војника и становника које смо преко Купреса предали у Ливно, да би Хрватска напала на тај исти Купрес само неколико месеви касније. Као и на Грахово и Гламоч и Републику Српску Крајину преко које смо им испоручили њихове људе. Следеће. У току `93. године, у периоду борби око Сребренице и Жепе, једина смо војска на свету која је тако поступила, омогућили смо да Муслимани помоћу хеликоптера унпрофора евакуишу у једном дану 495 рањених својих војника и официра, из Сребренице и 202 из Жепе. Тај број се увећао јер је евакуација трајала неколико дана. А из Горажда 94. године, априла месеца, негде око 753 њихова официра и војника рањеника су евакуисани хеликоптерима УН-а, иако нас је код Горажда бомбардовала авијација НАТО пакта која је побила наше медицинско особље у једном селу. Из Гацка је тај лекар и медицинске сестре. Можете то отићи негде и да снимите да потврдите да ово што говорим, да је истина. И, идем на Ваше питање. Делимично сам пратио ту харангу против мене преко Хашког суда. Ја сам човек који свим својим бићем, као и моји преци припадам свом народу.

Нисам као ни мој народ почео први рат и никоме тај наш народ и његово руководство, па ни ја као генерал још нисмо објавили рат. Тај је рат објављен нама и почели су га против нас нажалост они, који су 1914. и 1941. са страним трупама Аустро-Угарске монархије и Хитлеровим фашистичким хордама кренуле у клање и бацање у јаме српскога народа. Ја свим својим бићем и свим својим умећем браним свој народ од истребљења јер су га напале хрватско-муслиманско оружане формације мимо воље, сигуран сам, великог дела хрватског и муслиманског становништва, а по налогу светских центара моћи који желе да Балкан и Европу германизују или исламизују. И никакве судове сем суда мога народа, нити признајем, нити ми треба одбрана јер то су идиотске флоскуле настале из оних центара који су продуковали лажи преко којекаквих пабликријешена и сличних организација, које су на овом простору направиле такав хаос да међународна заједница, не зна или не види или неће да види излаз из овога свега. И следеће, дозволите да Вам кажем овако, пошто сте ви велика кућа. За мене није битно колико ћу живети, већ ми је битно шта ћу за свога живота урадити за мој народ и колико ћу допринети да се он у овом тешком страдању спаси од свих оних који су на њега кренули и оних који подржавају наше непријатеље и имају велику моћ. Ја сам то рекао генералу Смиту и генералу Жанмијару и неким генералима који су претили некаквим бомбардовањем, а један је из Ваше земље.

Ми смо на својој земљи, отворени смо за мир и сарадњу са свим народима и земљама света. И српски народ, нити ја лично, нити имамо расних, нити верских, нити било каквих других предрасуда. И могу моћници донијети одлуку да нас униште, али то неће успети, јер наша љубав према родној груди и жеља за животом је јача од свог оружја којим располаже планета. Опстаћемо, јер и ово страдање српског народа из Републике Српске Крајине дало нам је снагу. Још већу него ону коју смо добили страдањем на Косову или катастрофом 1915. године када је Српска војска морала напустити домове и повући се у пријатељску Грчку, где се је реорганизовала и заједно са савезницима ослободила своју груду. И кад будете видели и једног српског војника или официра у Америци или некој другој земљи света који је по мом наређењу дошао да тамо диже побуне и руши системе, будите сигурни да ћу онда добровољно доћи у Хаг. И дозволите ми да Вам одговорим на питање које ми је слично поставио Ваш колега Питер. Он ме је питао још за силовање у Жепи. Ја се извињавам дами, она је присутна овде. На његово питање сам га замолио да му одговорим на лицу места. Одвео сам га у један аутобус где је било и мушкараца, а претежно су биле жене и деца. Он је са њима разговарао без мог присуства, а када је изашао, онда сам га замолио да одговори сам на своје питање о силовању. И питао сам га да ли би он силовао неку од виђених дама у аутобусу. Његов одговор је био: «Господине генерале, сваки који Вам постави такво идиотско питање, он је неразуман и луд човек. Све ово што сам видео, дивим Вам се и као човеку и као генералу.»

Не верујем да је био лицемеран. Мислим да је искрено говорио. Из исте сте куће па разговарајте. А верујем да сте и Ви као угледан новинар дошли са једном сликом која је много другачија од оне какву ћете понети након овог нашег разговора. И на крају крајева ја Вас питам, да сте Ви генерал Младић, да Вам је толико народа нападнуто и угрожено, да су Вам народу и његовој деци одсецали главе муџахедини као што је био случај на Влашићу 93. из Ирана и неких арапских земаља, из Турске. Да су Вам децу убијали дрогирани мафијаши и криминалци из неких западних земаља, да ли би Ви седели скрштених руку или би бранили свој народ? И да су Вас тукли авиони НАТО пакта, да ли би им махали? И господине, преко моћних медија, ви сте цео свет убедили да су Срби дивљаци зато што је пао један ваш авион на српску територију. Тог пилота је примио и уважени председник Клинтон. Пргласили сте га херојем. Са каквим правом је он био на нашој земљи и изнад ње и у ваздушном простору српске државе. Чиме смо то ми угрозили Америку? Њен суверенитет, интегритет или умањили њен удео као велике силе.

Да имате војника под својом командом, и знате да је он убио, да је силовао, како би сте реаговали?

Сваки војник који се понашао супротно позитивним законским прописима заснованим на међународном праву и Законом о војсци Републике Српске, по било ком основу да се огрешио, по етику војничког позива и задатак који је добијен, изведен је пред правосудне органе у Републици Српској. И дозволите да Вам испричам у том тужном сценарију код Поточара код Сребренице једну епизоду што је камера снимила. Можда ћу то једнога дана уступити Си-Ен-Ена.

Разговарао сам са том децом и женама која су невина и представио сам им се ко сам. Помогли смо колико можемо и рекао сам којим редом ће бити евакуисани. Једна дама око тридесетак година је у тој свој муци рекла: «Генерале Младићу, Ви сте згодни и на телевизији, а овако што сте згодан човјек, то је да не вјерујеш.»  Мада ја не спадам у згодне људе, нисам згодан као Ви, рецимо. Ви сте изражени у овим америчким цртама, американци су овако широких рамена, добро истренираног осмеха. Ја сам рекао, госпођо, немојте молим Вас да ми делите комплименте, ионако ме оптужују да сам силовао, како ће то да схвати у свету. А она, онако у оној шали каже: «Не треба Ви да силујете, само Ви реците.» Мислим, такве неке глупости које су се причале за водеће људе у Републици Српској, то ја не могу да схватим, како не пукну телевизори од срамоте какве лажи шире. Господине, ми смо сви високи интелектуалци. Нема ни једне војне школе коју ја нисам завршио. Ја сам цео живот радио са људима и за Вашу информацију са потпуно нормалним људима који су лекарски прегледани два до три пута годишње. Било да је регрут када долази у војску, било да је подофицир или официр који је имао редовно два пута годишње систематски лекарски преглед.

И у мојој породици, и у мом школовању и у мом животу, само сам учен да говорим истину и да се борим за истину. А да није било овог рата не би веровао шта се може видети и десити и наћи у људској кожи. И дозволите да сада мало и ја вас новинаре макар и са Си-Ен-Ена провоцирам. Па ви сте свет обманули, сви који сте објавили одлуку Савета безбедности да се једно село Жепа, од десетак кућа прогласи градом, нити је било нити ће икад бити град. Рат у Срајеву је почео нападом на муслиманских терориста на српске сватове и захуктао се нападом муслиманских терориста на колону бивше ЈНА у улици Добровољачкој, где су муслимански терористи у присуству генерала Мекензија чак и са возила унпрофора пуцали у голоруке становнике и војнике. И Муслимани су чинили све, а чиниће и даље, да разноразним диверзантским, терористичким акцијама или офанзивама увуку међународну заједницу, у првом реду НАТО пакт да ратују на њиховој страни, за њихове циљеве. Тако су направили и катастрофу у оном реду за хлеб где су побили највише Срба, а и део свог становништва да би приказали да је то резултат српског артиљеријског или минобацачког дејства. Или оно на Маркалама.

И злочин нису починили само они који су те монструозне акције замислили и извели већ и они који су те монструозне акције покрили медијима и обмануле, слагале свет. И дозволите мало да се браним од тих Ваших благих напада. Откуд Вам право као човеку и новинару, претпостављам да сте хуман човек јер сте новинар, да се толико интересујете за енклаву, било коју, било да је то Жепа или Сарајево, а не постављате ни једно питање како је српском народу у двострукој енклави која му је наметнута вољом светских моћника, па и ваше земље, да не можемо да увеземо кисеоник за старце којима то треба? И дозволите да ми одговорите на питање. Јесте ли Ви срећан или несрећан човек што се тако монструозно примењују санкције на српски народ и у Републици Српској и у Србији? И молим Вас, егзодус овај и ова колона дуга 600 километара избеглица је последица тих монстроузних одлука о санкцијама српског народа и њиховој сатанизацији. Из светских центара моћи се чини све да се што више замути вода овде да би се реализиловали прљави циљеви доминације над Балканом. Балкан треба оставити на миру и балканским народима и помоћи им да нађу излаз из ове голготе.

Последње питање. Као искусан човјек, као војник и као хумано људско биће, да ли има икакав осјећај када би се овај рат могао завршити, пошто је јуче професор Кољевић рекао да би то могло да буде већ за мјесец-два дана?

Професор Кољевић је политичка личност и он вероватно има више информација. Има контакте са политичким факторима у свету.

Да ли је могуће да се заврши следећег мјесеца?

Јесте Ви ожењен човек?

Да јесам, двоје дјеце.

Јесте се Ви икад посвађали са својом женом у животу, у браку?

Нисам.

Не верујем Вам. Ја јесам са мојом. И некад је љутња трајала... Док смо били млађи љутња је трајала краће, сад дуже. Велика је храброст почети рат, још је већа храброст прекинути рат. Ја сам убеђен да српски народ жели мир и убеђен сам да то желе и муслимански и хрватски народ. И убеђен сам да је уз помоћ међународне заједнице и уз помоћ великих сила могуће и неопходно је, прекинути рат, принудити Хрватску да повуче своје оружане снаге са простора бивше Босне и Херцеговине. Јер да их није она ту имала никада рата овамо не би имало. Сести за преговарачки сто и спорна питања решити у краћем или дужем периоду на једнаким основама јер ми немамо против да Муслимани имају своју државу, да Хрвати имају своју државу. Само смо против да ту државу праве и на милиметру српске земље.

Је ли то могуће док су Хрвати у Крајини?

Они би требали да се повуку из Републике Српске Крајине и да снаге мира преузму и изврше своју функцију и успоставе тамо стање прије агресије Хрватске. Нема Србина, а не би требало бити ни човека у међународној заједници који би требао да верификује окупацију хрватску било ког дела Републике Српске Крајине.

Значи ли то да нема мира док се Хрвати не повуку из Крајине?

Да Вам кажем. Ја бих одговор на то питање препустио онима који су Хрватској дали зелено светло да изврши агресију на Републику Српску Крајину, а Вама бих рекао да смо петстотина, а на неким просторима шестстотина година водили рат против Турске империје док нисмо ослободили своја вековна огњишта и гробове својих предака. Деценијама смо водили рат против Аустро-Угарске монархије да то исто учинимо и пола деценије смо водили рат против фашистичке Немачке да то учинимо. За наше светиње и нашу земљу много су били бољи наши преци него што смо то ми и наша земља је за наш светиња. Ми нисмо отишли на Аљаску, на Гренланд, на Марвине или Фокланде нити у Вијетнам. Ми смо свој на својој земљи и опстаћемо. �

Хашки трибунал: Генерал Младић је 1992. тражио обуставу ватре у Сарајеву            
петак, 12. октобар 2012.

ХАГ - Браниоци Ратка Младића, оптуженог за геноцид у БиХ, доказивали су у петак на суђењу пред Хашким трибуналом да је у мају 1992. Младић наредио обуставу ватре у Сарајеву, цитирајући његове речи: "Дајмо шансу да мир проговори".

Сведок оптужбе Џон Вилсон (John Wilson), тадашњи шеф војних посматрача УН у главном граду БиХ, узвратио је да то доказује да је командант Војске Републике Српске могао да обустави нападе на Сарајево када је то желео.

Аустралијски генерал Вилсон у главном исказу је потврдио навод оптужнице који Младића (69) терети за терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима.

Унакрсно испитујући Вилсона, бранилац Ненад Петрушић цитирао је Младићеве речи из разговора са подређеним, вођеним 24. маја 1992, током евакуције касарне ЈНА "Виктор Бубањ" из Сарајева. Тај разговор прислушкивале су и снимиле власти БиХ.

Адвокат Петрушић цитирао је Младићеве речи: "Пренеси тамо да буде мир... Немојте да пуцате, кварите ми све остало... Касарну без ватре евакуисати... Не требамо жарити и палити око себе, дајмо шансу да мир проговори".

Вилсон је потврдио да из разговора произлази да Младић "настоји да наметне обуставу ватре" и "покушава да умири једног од својих команданата", како би касарна била мирно евакуисана.

Сведок је, међутим, нагласио да је Младић "тиме демонстрирао да, када жели, може наметнути да ватра на Сарајево буде обустављена".

(Бета)