Финска политичарка Пирко Турпеинен: Генерал Младић је жртва пропаганде


 Генерал Ратко Младић није "балкански касапин" како желе да га представе у савременој историји, него личност кога су побједнци оклеветали, изјавила је угледни фински психијатар и политичар Пирко Турпеинен.



Финска професорка, која је и функционер финских социјалдемократа, а радила је и као стручни сарадник у Комсији Савјета Европе за испитивање тортуре и кршења људских права, рекла је за "Вечерње новости" да се генералом Младићем бави због "историјских контроверзи које прате овај случај".

- Прочитала сам све што сам могла да нађем у медијима шта је овај човјек наводно урадио или рекао на ТВ-у и у новинама. Била сам у Хагу гдје сам кроз документа пратила његово суђење. У БиХ сам се сретала са његовим сарадницима - официрима. Из свега тога логичан закључак је да је Младић жртва - рекла је Турпеиненова.

Она је навела да је преко интернета почела да тражи интегралне говоре генерала Младића објављене у свјетским медијима, истраживала је и у библиотекама у којима се чувају микрофилмовани новински чланци.

Турпеиненова је испричала да је прије двије године обишла мјеста у БиХ гдје су се одиграли наводни Младићеви злочини и у којима још живе људи који су били учесници ратних догађаја.

- Дошла сам до закључка да је Младић жртва пропаганде - рекла је Турпеиненова и истакла да је Младић "био човјек који је бранио свој народ и који је држао војничку ријеч".

Она наводи да је почела рад на новој књизи о људима са којима је сарађивала бавећи се политиком, а чији је радни наслов "Елизабет Рен, Хелена Ранта и Марти Ахтисари као слуге НАТО-а".

- Ренову познајем још док је била фински министар одбране и када је од САД купила авионе "хорнет Ф-18", крајем прошлог вијека. Још тада ми је било непријатно што један министар земље као што је Финска којој ни од кога не пријети реална опасност толико "слави" долазак овихи борбених авиона - рекла је Турпеиненова.

Она је оцијенила да је Хелена Ранта друга жена која се огријешила о Србе својим фалсификованим извјештајима о догађајима у Рачку на Косову и Метохији /о наводном масакру над Албанцима, који је послужио као повод за бомбардовање СР Југославије/.

- Тај извјештај је требало да одобри први фински форензичар и патолог професор Анти Пентила, али она никада извјештај није доставила њему, него генералу Вилијему Вокеру - рекла је Турпеиненова.

Она је истакла да трећој личности у њеној књизи, Мартију Ахтисарију, бившем предсједнику Финске и нобеловцу, "нимало не служи на част улога коју је за НАТО одиграо против Србије".

(РТРС)

SLUČAJ MARKALE: Bošnjaci pobili svoje da bi optužili Srbe

- Tačno je da su granatiranje sarajevske pijace Markale naredili tadašnji muslimanski lideri - rekao je za „Blic“ Manojlo Milovanović, bivši načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske, komentarišući svedočenje zaštićenog svedoka na suđenju komandantu VRS Ratku Mladiću, optuženom za ratne zločine.

Svedok „GRM-116“ za vreme rata bio je pripadnik jedinice „Biseri“ i član obezbeđenja Alije Izetbegovića. On je na suđenju rekao da su ratni predsedavajući Predsedništva BiH i lider SDA Alija Izetbegović i tadašnji reis Islamske zajednice u BIH Mustafa Cerić izrežirali masakr na Markalama i smislili plan da isprovociraju napad na Srebrenicu. Milovanović je istakao da je tog dana, kada se desio napad, znao da za to nije odgovorna Vojska RS i da se to moglo zaključiti i po ponašanju zamenika komandanta UNPROFOR generala Remzija Klarka.

- U javnost je izašao sa informacijom da su Srbi odgovorni, a da nije proverio. Zbog toga smo se posvađali i dogovorili da se ujutru nađemo nas dvojica i Jovan Divjak. Pristao je na to, ali oko dva časa iza ponoći me je nazvao i rekao da njegov šef ne odobrava sastanak - rekao je Milovanović.

Sastanak nije održan, jer bi morali da odgovore na mnoga pitanja.

- Otkud kamere četiri televizije u momentu eksplozije, kako se tu našla onolika plastika? Sanitet kupi jedne leševe na Markalama, a pred mrtvačnicom istovara ukočene leševe?! - naveo je Milovanović.

General kaže da je posle ovog svedočenja trebalo da reaguje naše pravosuđe i pokrene akciju, jer je zbog ovog napada general Stanislav Galić dobio doživotnu robiju, a general Dragomir Milošević oko 30 godina zatvora.

Reis Mustafa Cerić: Ako nas pogine 200, znaće ceo svet

Sa jednog od sastanaka sa Alijom Izetbegovićem svedok je na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu citirao reči reisa Mustafe Cerića, koji je rekao:

„Alija, uzmi se u pamet. Nas dnevno gine 50 do 70 i niko ne zna za to. Ako nas na jednom mestu pogine 200, ceo svet će znati! A oni koji poginu, znaju zašto su poginuli, poginuli su na božjem putu i svi će ionako biti šehidi.“



U Sarajevu ubijeno 11.500 ljudi

Petog aprila 1992. godine počela je najduža vojna opsada jednog glavnog grada u modernoj istoriji. Snage Vojske Republike Srpske sa Pala i okolnih brda svakodnevno su granatirale i držale pod opsadom celo Sarajevo. Borbe su utihnule 14. decembra 1995, kada je u Parizu potpisan Dejtonski mirovni sporazum, ali opsada Sarajeva je okončana tek 29. februara 1996. godine.

U opsadi Sarajeva ubijeno je 11.500 ljudi.

Prvi masakr na Markalama dogodio se 5. februara 1994. godine kada je 68 ljudi ubijeno, a 144 ranjeno.

Drugi se dogodio 28. avgusta 1995, a ubijeno je 37 ljudi, dok je ranjeno 90. Drugi napad je bio direktan povod za NATO bombardovanje srpskih položaja, jer su masakri nad civilima u Sarajevu i drugim zauzetim gradovima ili enklavama postali uobičajena praksa srpskih snaga, koje se nisu obazirale na česta upozorenja NATO i drugih međunarodnih organizacija.

http://www.blic.rs/vesti/hronika/slucaj-markale-bosnjaci-pobili-svoje-da-bi-optuzili-srbe/ypeql35

............................................................
"teorija zavere"...

Naravno, pod "nas" se podrazumevaju "šehidi", a ne reisovo debelo, zlocinacko dupe, koji "znaju zasto su poginuli", iako nisu bili obavesteni putem sredstava javnog imformisanja...

I zbog ovoga ce SAD da gori!

ko će da ih zapali?

то је небитно битно је да изгору 

Verovatno sami sebe...u pocetku.

Ali, Gale je uterao:

Објављено 3. јануара 2016. 02:01:56




Амерички генерал у Мантер Лојд који је био у служби у Југославији у периоду од 1992. до 1999. негирао је наводе да је Ратко Младић злочинац, наводећи да правих доказа и основа нема и да је све злоупотребљено.

Лојд је у разговору са нашим дописништвом медијске мреже „Слободни Медији“, у Арканзасу потврдио да је недавно на дебати у Ванкуверу рекао да је Младић жртва искривљене медијске слике и спинова током 90их и да он ништа гори није од многих америчких генерала.

„Одговорно тврдим да Ратко Младић није никакав злочинац, чак га сматрам за часног војсковођу али и тешког и преког човека приватно. Злочина са српске стране јесте било, али нема доказа да ихи је лично Младић наредио, нити то иде уз његову личност. Ништа гори није од стотине генерала из САД који су командовали или који и даље командудују у Ираку или Авганистану“.- закључује Лојд.

Извор: Slobodnimediji.com

OVAJ KANADSKI GENERAL JE ZAPADU OTKRIO ISTINU: Muslimani su palili sela i ubijali svoje, a ne Ratko Mladić i Srbi!



Kanadski general, Luis Mekenzi svedoči o dešavanjima u Srebrenici, nakon potpisivanja sporazuma o demilitarizaciji Srebrenice i Žepe 1993. godine. Kako kaže, snage UN ipak nisu mogle da održe svoje obećanje i zaštite Srebrenicu, što je pogodovalo bosanskim muslimanima.
kanadski general

Oni su uz malo pomoći sa strane, počeli da se naoružavaju i da hiljade vojnika šalju u sigurnosnu zonu. Kada su muslimanski vojnici postali bolje obučeni i spremni, počeli su da izlaze iz područja Srebrenice, pritom su palili srpska sela i ubijali njihove stanovnike, a zatim su se brzo povlačili u zonu Ujedinjenih nacija.

Napadi na srpske snage su dostigli kulminaciju u 1994. godini, a nastavili su se i u početku 1995. godine, nakon što je kanadska pešadijska jedinica, koja je tamo bila oko godinu dana, zamenjena većom holandskom jedinicom.

Ratne operacije na području Srebrenice prestale su 12. marta 1993., iako je pomenuti sporazum potpisan dosta kasnije. A u tih 45 dana, general Mekenzi, koji je komandovao u Bosni, pre Filipa Moriona, svedoči šta se događalo u Potočarima.

General kaže da je početkom 1993. godine, nakon njegovog odlaska iz kanadske vojske, pozvan da se pojavi pred nekoliko komiteta američkog Kongresa koji su osnovani povodom rata u Bosni.

– Nekoliko meseci ranije, moj naslednik u Mirovnim snagama UN, general Filip Morion je – uprkos saveta njemu nadređenih iz UN – nasilno ušao u Srebrenicu u pratnji malog kontingenta kanadskih vojnika i rekao njihovim stanovnicima da su sada oni pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Zvaničnici u Ujedinjenim nacijama su bili besni na generala Moriona, iako su mediji bili na njegovoj strani. Bili su primorani da proglase koncept „sigurnosnog raja“ za šest područja Bosne, uključujući i Srebrenicu.

General Mekenzi objašnjava dalje šta je predloženi koncept značio u praksi.
– Jedan američki senator me je pitao koliko vojnika je neophodno da bi se proglasila sigurnosna zona. – Negde oko 135.000 – odgovorio sam.

Oružane snage su morale da budu toliko velike pošto su Srbi imali artiljeriju dalekog dometa. Novi komandant UN na području Bosne, belgijski general Fransis Brikemont se složio sa mojom procenom ali je bio spreman da pokuša da brani taj prostor sa 65.000 dodatnih vojnika.

Generalni sekretar UN u tom periodu Butros-Butros Gali je otišao u Savet bezbednosti sa preporukom od 27.500 vojnika. Savet bezbednosti je odobrio svega 12.000 vojnika, a šest meseci kasnije manje od 2.000 vojnika je dodato u UNPROFOR za zadatke u sigurosnim zonama.



 
 Kanadski generali dalje objašnjava hronologiju priče o sigurnosnim zonama, posle odluke o dodatnom slanju simboličnog broja vojnika u BiH.

– Savet bezbednosti menja definiciju sigurnosnih zona i donosi rezoluciju u kojoj se umesto tvrdnje „da će UN braniti sigurnosnu zonu” kaže “da će prisustvo snaga UN odvratiti napade na sigurnosnu zonu“. Drugim rečima, maleni, simbolični, lako naoružani kontingent UN će biti postavljen kao žrtveno jagnje u Srebernici da „odvrati“ armiju Srba od napada na to područje – priča on.

General Mekenzi zaključuje da bosanskim muslimanima nije trebalo mnogo vremena da shvate da snage UN nisu u stanju da održe svoje obećanje „zaštite“ Srebrenice, te da su to iskoristili i počeli da ubacuju hiljade vojnika i oružja u sigurnosnu zonu, da bi kasnije napali Srbe i palili sve za sobom.

Dokumenti do kojih se došlo tek na suđenju u Hagu, međutim pokazuju da su plan o demilitarizaciji srednjeg Podrinja, praktično zaboravili zvaničnici u UN, odmah pošto je potpisan u Sarajevu. Već nakon pet dana posle potpisivanja, švedski general Lars Erik Valgren u Zagrebu je izjavio:
– Na osnovu izveštaja koji sam dobio od svojih oficira u Srebrenici, mogu da potvrdim da je danas u podne grad demilitarizovan.

Dva dana kasnije, Kofi Anan, bivši generalni sekretar UN, je poslao poverljivu poruku generalu Valgrenu o predstojećoj poseti delegacije Saveta bezbednosti, poručujući mu:

– Imajući u vidu vaše javne tvrdnje da je Srebrenica potpuno demilitarizovana, ne vidim potrebu da UNPROFOR učestvuje u potrazi za oružjem od vrata do vrata. Vas će nesumnjivo delegacija Saveta bezbednosti, koja vam dolazi u posetu, upoznati sa snažnim osećanjem koje je prisutno među nekoliko članica, da UNPROFOR ne sme previše aktivno da učestvuje u razoružavanju.

Kršenje sporazuma o demilitarizaciji iz maja 1993., godine bila je javna tajna, naime, svakom oficiru UNPROFOR-a i svakom ambasadoru UN u Njujorku bilo je poznato šta se dešava u Zaštićenoj zoni u Srebrenici.

To je potvrdio i generalni sekretar Ujedinjenih nacija u svom izveštaju od 15. novembra 1993. godine. Između ostalog, on u tom izveštaju kaže:

– Halilović je shvatio da sporazum pokriva samo urbani deo, odnosno uže gradsko područje Srebrenice, a da se ne odnosi na ruralni deo regije!

Dalje nije učinjeno ništa.

(Večernje novosti)

Да то Ратко Младић није можда шугав?
Објављено: 11.04.2016.год. Преузмите краћи линк http://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=87557

Двије посљедње колумне нијесам писао сриједом, већ четвртком. Тако је Хаг одлучио. Сад се ја одлучујем за петак. На толико имам право. Моја је колумна.



Сјетио сам се ових дана неког транспарента у Подгорици поводом агресије НАТО на СР Југославију, гдје су се у договору са ситнодушним колаборационистом Ђукановићем, својски трудили да мање гађају цивилне, али и војне циљеве. Од Србије су, по Ахтисаријевом обећању, правили равну плоху.

Гађајте и нас, нијесмо шугави – гласио је он.

Кад су, у тачно хефтичном размаку, судили Радована, па онда и Војислава, ред је сада о Младићу. Без симетрије. Да изненади у војничком маниру. А није, валахи, ни шугав. Не треба попуштати хистерију и ратно хушкаштво у Ефбиху. О Неовисној Републици Хрватској да не причамо.

Ваља је хранити и љуљати.

Требаће то иживљавање истрпити и након жалбених поступака, а онда остаје још мало идеолошко-дипломатско-медијске игранке по плебсу, када Ратко легне на даску за сјечење меса.

Све је исто, осим мржње

Тако се то страствено ради у Орвеловско-новоговорним државуљцима, не би ли сви позаборављали о каквој се етничкој маси ради. Подијељеној на три вјере, што прича истим језиком, који се у државној управи зове са више имена. Надаље, ти вјерско-језички национи су подијељени административним цртама државица бивше СФРЈ, и границама унутар њих самих, гдје у комбинацијама готово нико никог не воли.

Озбиљна је калкулација све то израчунати. Треба зовнути неко дијете са петицом из математике.

Сви ти национи разумију водитеља и госте у студију, кад гледају телевизијски програм из непријатељске државе, након неке нове хашке пресуде. Рецимо у Бањој Луци људи прате како у Сарајеву и Загребу непрестано заговарају њихов нестанак, протјеривање, истребљење. Тамо се то зове еуфемистички укидање Републике Српске. У свом том одличном разумијевању, заборавља се једно - између себе ти народи не налазе заједнички језик и лаки су на обарачу.

Накриво насађена злоба

Рат је завршен. Осим ако упалите ХРТ, БХТ, ФТВ... и припадајуће идеолошке иначице у приватном власништву. Тамо се Караџић управо телепортирао са архетипског брда зла. И коље. Шта би он друго. Шешељ је и даље бренд за рекламирање брзорђајућих кашика. Нијесам једном чуо ових дана, обично од врло толерантних и неполитичних особа, да им је драго што су ослободили Шешеља у Хагу, само да могу гледати како се с оне стране тв-екрана нервирају.

Но, медији у ФБиХ и Хрватској гријеше у старту. Много се више лијепе на Шешеља и Караџића, ако мисле да ћемо се више нервирати. Исто то су и захтијевали окупатори, па су далеко истрајније за вријеме бјегства им, тражили да се Радован испоручи у Хаг. Ратко је некако био у другом плану.

А Срби много више воле војника.

Војничина

Ратко Младић је у свијести народа остао као војник. Генерал. У љигавом гљиварнику постосцијалистичке крваве кише, у којем су бујали шверцери, лопови, проневјеритељи, отимачи, односно првобитни акумулатори капитала свих калибара; овај ратни селебрити се истицао одсуством таквих, чисто материјалистичких доживљаја себе.

Без обзира што постоје гласови да је намјеравао да се кандидује за предсједника након рата, Младићу никад није замјерано политикантство и лични интерес. Но, управо због политике је Караџић и покушао да га смијени, доживјевши умјесто тога меки војни удар. Генерали Војске Републике Српске су се изјаснили да ће и даље слушати Младића, шта год да Караџић командовао.

Е, зато га је народ више волио, и још увијек га више воли од Караџића. Примјера ради, Младића воле и СДС-овци и СНСД-овци, а СНСДовци не воле баш сви Караџића. Поготово они који га памте као шефа друге партије.

Не може помирење, прије разумијевања

То је нешто што у Загребу и Сарајеву не могу никако разумјети. Као што упорно покушавају да помогну Чедомиру Јовановићу давањем простора пред изборе у Србији, а заправо му тако веома одмажу. Исто као што зову пресмијешне тзв. „другосрбијанце“ да им гостују на телевизијама, искључиво тако залуђујући своју сопствену публику, да у Србији људи мисле као они. То је, ако ништа, непрофесионално. Уз свијест гдје живе, то је свјесно распиривање мржње.

У Српској је то још глупља и прозривија работа. Другосрбијанске клонове ту још мање фермају. Зато, док чекамо да пресуде Младићу Ратку, има времена да се увјежбају да буду што неподношљивији и јаднији, или да неко коначно проба да разумије другу страну и да схвати своју поражавајућу једнострану немоћ. Све је ту унапријед предвидиво. У препирци са другоентитетским комшијама једнако су битни, осим што је генерал можда неподјељеније дражи.

Гдје год Караџић и Младић представљају у нечијој свијести најрафинираније зло, код Срба то не постоји, нити ће икада постојати.

Што се прије с тим помирите, биће вам лакше живјети с нама.

Дани(ј)ел Симић,
Фронтал

zaboravili su da dodaju i bakira izetbegovica...
on je uz cerica uticao da alija pristne i na markale i tuzlansku kapiju... pa i srebrenicu...

samo oko svega su se zajebali...posebno oko srebrenice...
posto postoje i dokumenti koji potvrdjuju koliko je srebrenicna stiglo u tuzlu...

ne moze da ih u izvlacenje krene  odredjeni broj ...znatno manji nego sto ih ima na onom spisku pobijenih....i to zajedno sa civilima...i da ih se i izvuce znatan odredjeni broj...koji su evidentirani na tuzlanskoj teritoriji...
a da se prica kako su svi pobijeni...

to je moglo da prodje u onim vremenima...

jos samo da ih obaveste


znaci svi pripadnici jednog naroda isto misle? autor je stvarno pajser

znaci nikad. vozdra majmuni