ne sporim, ali mislim da tu ima jos nesto. pretpostavljam da su ameri sapnuli sudijama koji su oslobodili sa 3-2 gotovinu i koga jos bese, sta treba da rade.
i ova dvojica sudija sto su bili za osudu su u izdvojenom misljenju koje je sastavni deo presude izrazili zgrazavanje odlukom i logikom po kojoj su hrvatski generali oslobodjeni

svasta    

Nikakvog genocida nije bilo. Kamo srece da jeste, da smo sve te teritorije etnicki ocistili od skotova, ali oni su nas, i sude nam sto su nas cistili.

Милорад Додик на суђењу Ратку Младићу као сведок одбране: Алија Изетбеговић је срушио принцип конситутивности народа и тиме изазвао рат


Додик је у свједочењу нагласио да је Алија Изетбеговић срушио, прије рата принцип конститутивности народа, и да вјерује, да се то није десило , да до рата не би ни дошло. Након Дејтона Изетбеговић је тражио од Уставног суда БиХ да се прогласи конститутивност народа на цијелом простору БиХ с циљем да Бошњаци као најбројни народ имају доминацију. Да је то био циљ показује и данашња мајоризација Хрвата у Федерацији, и покушаји да се мајоризирају и Срби, рекао је Додик.



Предсједник Српске је истакао да је Изетбеговић злоупотребљавао парламент БиХ, те да је као предсједавајући Предсједништва БиХ изашао за говорницу и рекао да он предлаже да парламент призна Словенију и Хрватску као независне земље.

"Питао сам на основу чега он износи тај став, да ли је то став Предсједништва БиХ или његове партије и њега лично. Он је рекао да то није усаглашен став Предсједништва, него да је то став његове партије и њега лично", образложио је Додик.

Он је навео да је тада упозорио Изетбеговића да је злоупотријебио говорницу и да није могао да износи те ставове ако није било усаглашеног става Предсједништа.

"Али те злоупотребе су се стално дешавале, па није ни чудо што је Алија Изетбеговић злоупотријебио говорницу парламента БиХ да промовише своје личне идеје", навео је Додик.

Према његовим ријечима, СДС је била за останак Југославије и БиХ у Југославији, а када је било видљиво да је то готово немогуће, онда су тражили поштивање Устава у вези са статусним питањима у самој БиХ.

Тадашњи Устав БиХ, рекао је Додик, предвиђао је двотрећинску већину за било какву статусну промјену у оквиру БиХ.

"Према Уставу СФРЈ суверенитет је припадао народу, а републике су биле територијалне организације народа. БиХ је имала у свом саставу три водећа народа Србе, муслимане и Хрвате, и у том погледу СДС је тражила да се испоштују процедуре предвиђене Уставом", навео је Додик.

Република Српска се никада није залагала за политику етничког чишћења

Додик је говорио о злочину над српским цивилима у селу Сијековац, који су починили припадници „Патриотске лиге БиХ“, што је, уз убиство српског свата на Башчаршији, био први ратни злочин, који је изазвао ширење сукоба.



„ Никада нисам наишао на план, ни писмени ни усмени да се муслимани и Хрвати иселе са подручја под контролом српске стране.“, изјавио је Додик.

„Термин етничко чишћење тек сам касније чуо. Политика тог времена није била политика етничког чишћења.“

Убијен је српски посланик који се враћао са заседања у Сребреници. Наравно да је то изазвало емоције.

На питање како коментарише то што је међу шест стратегијских циљева српског народа 1992, један подразумевао раздвајање од друга два народа, Додик је одговорио да се ради о институционалном раздвајању, а не физичком. 

„То раздвајање се већ десило, пошто су се Хрвати и муслимани институционално већ одвојили. Ни у једном документу не стоји да српски народ не жели консензус и договор са другима, па не стоји ни у том документу“, рекао је он.

„ Политичка одлука представника Републике Српске тог времена апсолутно није била мотивисана физичким раздвајањем народа.“, рекао је Додик.

БиХ никада није била суверена држава

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да БиХ никада није била суверена држава, а да историјски гледано, готово никада није било могуће усагласити ставове три конститутивна народа у БиХ.
Додик је, као свједок одбране на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, рекао да је историјски развој на подручју БиХ доминантно обликује мишљење Бошњака, Хрвата и Срба који живе у БиХ.

"То је је земља у којој се веома тешко, икада, долазило до консензуса. Та три народа никада у историјски важним тренуцима нису била на једној страни, него су увијек била на подијељеним историјским улогама, у правилу супротстављеним и непријатељским", навео је Додик.

Као илустрацију стања у БиХ, Додик је навео чињеницу да БиХ има само два усаглашена празника - Нову годину и Дан побједе над фашизмом, а ниједан заједнички обиљежен историјски догађај.

Говорећи о периоду пред почетак рата у БиХ, Додик је рекао да се 15. октобра 1991. године догодио акт унилатералне неправне сецесије, која није уважавала процедуре предвиђене за статусне промјене у БиХ, нити је предвиђена међународним декларацијама.

Он је нагласио да су суверенитет и независност БиХ, тражени декларацијом СДА, били потпуна лаж.

На питање како је почео рат у БиХ, Додик је рекао да је СДА формирала "патриотску лигу" - оружано крило те партије, чија се улога касније видјела у многим догађајима.



Додик је нагласио да је и прва жртва рата била у Сарајеву, када је убијен отац младожење на српској свадби, а што је узнемирило цијелу српску заједницу.

"Након тога, десиле су се и активности `патриотске лиге` на подручју Босанског Брода и на другим мјестима готово у серији", рекао је Додик.

Бесправна одлука о референдума без учешћа Срба била увертира за рат

12.30 Предсједник Републике Српске Милорад Додик нагласио је да је одлука о референдуму о независности БиХ потпуно усложнила односе у БиХ.
"У јануару 1992. године донесена је одлука о расписивању референдума без учешћа Срба, не само из СДС-а, него и нас, независних посланика. У новембру када је формирана Скупштина српског народа БиХ, основи циљ те скупштине био је борба за равноправност у оквиру БиХ, што је, наравно, игнорисано", рекао је Додик као свједок одбране на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом.

"Данас многи Хрвати кажу да су тада ишли на референдум зато што су сматрали да тиме подржавају независност Хрватске и да са овог становништа никад не би ишли на тај референдум, јер је он био о унилатералној сецесији која се касније десила, те почетак прегласавања и мајоризације Хрвата од муслимана", објаснио је Додик.

Према његовим ријечима, тај "референдум" организован је на бази крње и неважеће одлуке парламента БиХ.

"Тај референдум одржан је посљедњег дана феруара и 1. марта и на њега су изашли искључиво Бошњаци и Хрвати и статистички их је било 64 одсто. Велика већина гласала је за одлуку о проглашењу самосталне државе. Та одлука није уважила уставни принцип о потреби да се за статусне промјене обезбиједи двотрећинска већина", нагласио је Додик.



(РТРС, НСПМ)

Милорад Додик на суђењу Ратку Младићу: За време рата политичке и војне потезе повлачили искључиво Бошњаци и Хрвати, Срби су само реаговали на њих да би се заштитили

.
 ХАГ - Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у данашњем делу сведочења пред Хашким трибуналом да су уочи и за време рата у БиХ, политичке и војне потезе повлачили искључиво Бошњаци и Хрвати, а да су Срби само реаговали на њих да би заштитили српски народ.



Додик је, као сведок одбране Ратка Младића, истакао да је то јасно видљиво и да се хронолошки гледано може и доказати, као и да је српски народ једнако био угрожен и у Сарајеву, и у Крајини и у Херцеговини, пренела је телевизија РТРС.
Он је нагласио да је српска страна више пута током рата покушала да дође до договора, посебно истичући Кутиљеров план и договор из Португалије које је одбацио Алија Изетбеговић.

Председник Републике Српске рекао је и да су потези који су повлачени у стварању Републике Српске били сасвим легитимни и логични и да је српски народ имао право на њих.

"Користећи прокламовано право народа на самоопредељење из Устава Југославије, и Срби су имали право на своју политичко-територијалну организацију", рекао је Додик.

Сведочење Додика у својству сведока одбране на суђењу Младићу пред Хашким трибуналом почело је јуче, а завршено данас поподне.

(Танјуг)

Припадник Унпрофора: Маркале изазвала подметнута експлозивна направа, а не српски пројектил


Бивши припадник Унпрофора из Украјине Сергеј Мороз изјавио је као свједок одбране генерала Ратка Младића пред Хашким трибуналом да експлозију на сарајевској пијаци Маркале у фебруару 1994. године, која је убила и ранила сарајевске цивиле, није изазвала минобацачка граната испаљена са српских положаја.



Мороз, који је у то вријеме био ижењеријски официр, посвједочио је да му је руски потпуковник Николај Румјанцев, који је учествовао у истрази, пренио да је на Маркалама експлодирала специјална експлозивна направа активирана на тлу.

Када је обишао Маркале он је закључио да би минобацачки напад на пијацу био неуобичајен због необичне путање пројектила која би била исувише близу оближњим стамбеним солитерима, преносе београдски медији.

Украјински официр је нагласио и да је током једногодишњег службовања у Сарајеву чуо ватру минобацача Армије БиХ у околини команде Унпрофора у згради ПТТ-а, што је изазивало одговоре са српске стране.

На тврдње заступника оптужбе да су вође Срба из БиХ укидале Сарајеву испоруке воде, гаса и струје да би под притисак ставиле тамошњу власт, Мороз је остао при исказу да је у Сарајеву било довољно воде, али да није могла увијек бити дистрибуирана водоводом, што је доводило до тога да су цивили били изложени опасности док су ишли по воду на цистерне и изворе.

Суђење генералу Ратку Младићу биће настављено сутра.

(РТРС)

Телохранитељ Алије Изетбеговића: Изетбеговић и Мустафа Церић организовали напад на Маркале


Бивши припадник обезбеђења Алије Изетбеговића изјавио је да су напад на пијацу Маркале организовали Изетбеговић и исламски верски поглавар Мустафа Церић.



Осим тога, он је сведочећи у одбрану Ратка Младића истакао да су напад спровели генерали Армије БиХ.

Сведок је - под псеудонимом ГРМ-116, скривеног лика и електронски измењеног гласа - изјавио да је као припадник специјалне јединице "Бисери", 1992-94. био у обезбеђењу Председништва БиХ које је заседало у згради Народне банке у Сарајеву.

Младићев бранилац Миодраг Стојановић у судници је цитирао документ власти БиХ, као потврду да је сведок заиста био у јединици "Бисери".

ГРМ-116 тврдио је да је имао прилику да чује шта су председник Председништва Изетбеговић, реис-ул-улема Мустафа Церић, генерал Сефер Халиловић и други званичници говорили на састанцима.

"Најснажнији утицај" на Изетбеговића, према његовим речима, имао је реис-ул-улема Церић, а њихов главни циљ био је да изазову интервенцију Запада на страни Муслимана "изазивањем масовне патње" у Сарајеву и Сребреници.

Како каже, реис Церић је "брзо убедио" Изетбеговића да је "то исправно" и да се "жртве морају поднети".

Говорећи о нападу на Маркале, ГРМ-116 посведочио је да је "та идеја потекла од реиса, а спровели су је генерали Халиловић и Мустафа Хајрулаховић звани Талијан".

"Њих двојица изнели су тај план да се минобацач постави у правцу Шпицасте стијене, код села Мрковићи, јер се знало да Срби тамо имају артиљерију која гађа често, тако да се та граната утопи у ту паљбу", рекао је.

"Алија и реис су то прихватили, а Сефер се окренуо ка Талијану и рекао: 'Талијан ће то…'", описао је сведок, наглашавајући: "Био сам присутан када је Алија то одобрио".

На следећем састанку, међутим, Халиловић је известио да "први покушај није успео" јер је "граната пала на неки кров близу Маркала", а затим је, за нови покушај, чекано да на осматрачком положају Унпрофора буде иста посада, са којом је постојао договор да "не броје наше гранате".

"Алија им је рекао: Покушајте поново. Они су отишли и ускоро смо чули шта је било с Маркалама", изјавио је ГРМ-116.

Према оптужници која генерала Младића (73), ратног команданта Војске Републике Српске, терети за терорисање становништва Сарајева, граната, која је 5. фебруара 1994. убила 66, а ранила 140 грађана, на Маркале је била испаљена са положаја ВРС.

Изетбеговић и реис-ул-улема Церић сусретали су се, према речима сведока, и са командантом 28. дивизије АБиХ у Сребреници Насером Орићем. Наложили су му да организује нападе на околна српска села као би "испровоцирао Србе да гранатирају Сребреницу, не би ли изазвао међународну интервенцију против Срба".

"Чуо сам како причају да Насер добро обавља посао", казао је ГРМ-116, кога ће сутра унакрсно испитивати тужиоци.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници: прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размере геноцида и узимање припадника Унпрофора као талаца, 1992-95.

(Б92)

Muslimani su gamad.

velika i zlonamerna obmana.