Bojan Kostreš, predsednik Skupštine Vojvodine, o koncesiji
Šteta nije 450, već 650 miliona evra
Novinari nisu razumeli Ugovor jer nisu ni školovani za to, ali ga ne razume ni Kostreš jer je tek nedavno završio neku školicu na novosadskom fakultetu da bi dobio diplomu, kazao je ministar za infrastrukturu Velimir Ilića

BEOGRAD - Vlada Srbije postavila je na svoj sajt i anekse 13 i 14 iz ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš - Požega, u kojima se objašnjava iznos koncesione naknade i oblici garancija. Međutim, vlast i dalje krije aneks 12, u kojem je data formula za izračunavanje putarine, kao i anekse 3, 4, 5 i 11, s tim što se ovaj poslednji prilog tiče samo međusobnih obaveza španskog koncesionara FCC i njegovog partnera u konzorcijumu, austrijske „Alpine“.

Aneksom 12 Ugovora predviđeno je da se putarine povećavaju u skladu sa inflacijom i rastom bruto domaćeg proizvoda. Bojan Kostreš, predsednik Skupštine Vojvodine, juče je na osnovu tih podataka izjavio da će severna autonomna pokrajina Srbije na ovaj način biti oštećena za dodatnih 200 miliona evra.

- U tom aneksu piše da će koncesionar naplaćivati tri dinara po kilometru autoputa, što znači da u Vojvodini putarina od Horgoša do Beograda neće koštati 480 dinara, kako je prvobitno bilo izračunato, nego 553 dinara. Prema toj računici, koncesionar će godišnje naplaćivati sedam miliona evra više, što praktično znači da će za 30 godina, ako koncesija bude toliko trajala, koncesionar uzeti 200 miliona evra više, a to onda neće biti 450 miliona evra gubitka za Vojvodinu, kako se ranije sumnjalo, nego 650 miliona evra i to samo od naplate putarine bez dodatnih sadržaja - istakao je Kostreš.

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić replicirao je Kostrešu čak iz Osečine, u kojoj prisustvuje Sajmu šljiva.

Ilić je rekao da vojvođanski vrh uporno pokušava da natera Vladu Srbije da odustane od najvećeg projekta u Srbiji.

- Taj isti vrh ništa nije uradio u Vojvodini na rešavanju problema navodnjavanja, odvodnjavanja, izgradnje naselja Jaša Tomić i drugog. Sem što su izdali vojvođanski pasoš. Sve je to uradila Vlada Srbije - uzvratio je Ilić, ponavljajući stav da se pod tim pritiscima može dogoditi da Španci i odustanu od ove koncesije.

Prema njegovim rečima, nema potrebe da se objavljuju međusobni odnosi iz ugovora o koncesiji jer bi to značilo narušavanje odnosa, „a u aneksu 12 ovog ugovora tačno piše šta treba da se zna“.

- Međutim, to mnogi novinari nisu shvatili ni razumeli jer nisu ni školovani za to, a ugovor ima više od hiljadu stranica, a ne razumeju ga ni Kostreš ni njegovi saradnici. Kako to Kostreš da razume kada je tek nedavno završio neku školicu na novosadskom fakultetu da bi dobio diplomu, a šef mu je inače neki flautista i sve je to razumljivo što ugovor ne razumeju i što nas neopravdano napadaju - izjavio je Ilić.

Ministar je, međutim, zaboravio da napomene da novinarima nisu prikazani kompletni, već „očerupani“ aneksi i to toliko da je, primera radi, iz „tajnog“ aneksa 5, pod nazivom „Saobraćajne studije“, izbačena ni manje ni više nego - saobraćajna studija. Uz to, ministar opravdava neobjavljivanje aneksa „poslovnom tajnom“, zaboravljajući da je pre samo nekoliko dana tvrdio da ugovor „nije tajan, nego poverljiv“, što je inače bilo tačno, jer ni u ugovoru ni u aneksima ni na jednom mestu nije uspostavljena poslovna tajna. Nadalje, i iz ovoga što su videli novinari su sasvim pravilno mogli da zaključe da će putarine rasti brzinom znatno većom od inflacije, dok će koncesionar imati pravo da traži da se koncesiona „naknada drži na nuli“ u prvih šest godina. I na kraju, iako je poverljivost opravdavana time da se u neobjavljenim aneksima regulišu odnosi koncesionara i njegovih finansijera, uvidom u anekse jasno se vidi da to nije tačno, u šta se mogu uveriti i sami građani pregledanjem naknadno obelodanjenih aneksa 13 i 14.

Izvor: Glas javnosti 01.9.2007.


Zaista neće me čuditi da posle ovog cirkusa sa ugovorom Velja Ilić postane lider SRS. Jedino je on drzak i beskrupulozan kao Šešelj.

Delovi koncesionog ugovora Horgoš - Požega očima stručnjaka
Ugovorom poklonjen deo autoputa
Autor: Marija Maleš | 01.09.2007 - 09:00

Zlatna koka za investitore:
Autoput Horgoš - Beograd
- Prema pravilu koje Zakon o koncesiji poznaje, davanje u koncesije znači: izgradi, koristi, predaj! Dakle, po zakonu, izgrađene deonice ne mogu biti predmet koncesije, što u ugovoru o koncesijama za autoput od Horgoša do Požege nije slučaj - objašnjava sagovornik „Blica“, inače eminentni stručnjak za privredno pravo, koga smo zamolili da komentariše poznate delove ugovora.
Da bi se procenilo da li su koncesije uopšte racionalne za jednu zemlju, prema njegovim rečima, u svetu je praksa da svim koncesionim aranžmanima prethodi izrada višegodišnje strategije razvoja, što je kod nas izostalo. Kod koncesije za autoput Horgoš - Požega, kako kaže, zabrinjava to što povezuju evropski koridor sa regionalnim putem, što nigde u svetu nije praksa. On podseća da za 16 godina nismo ispunili uslov EU i kompletirali koridor 10, čime bismo ubrzali razvoj i podigli standard zemlje.
- Umesto onoga što je prioritetno za Evropu, mi krećemo u koncesije. I umesto da smo se odlučili za kredite, koji se za ove putne pravce daju pod izuzetno povoljnim uslovima (koridor 10 i deonice u Vojvodini isplative su u roku manjem od pet godina pod komercijalnim uslovima!), mi ih dajemo u koncesije na 25 godina, što je ogromna šteta - tvrdi naš sagovornik.
Kada je reč o ovom ugovoru, zabrinjavajući podatak je, kaže on, da se na predmetnim deonicama trenutno rade tri projekta koji koštaju 120 miliona dinara i finansiraju se iz međunarodnih fondova: na mostu kod Beške, obilaznica oko Novog Sada i rekonstrukcija naplatnih stanica na deonici Horgoš - Beograd. Problem je, tvrdi on, što će se ti projekti realizovati na teret kredita koje će vraćati građani, dok koncesionar uzima novac od naplate i nema odgovornosti prema projektima koji se izvode.
- Ono što je najproblematičnije u celoj priči je to što mi od zlatne koke dajemo nekom drugom da se koristi. Jer, koridor 10 je nešto zahvaljujući čemu mi imamo poziciju na karti Evrope i saobraćaj na tom putnom pravcu je je nešto što omogućuje da se na tim poslovima izgradnje zarađuje. Mi imamo veliki problem sa viznim režimom i sa zastajanjima na graničnim prelazima. Ovog trenutka, prihod od putarine u našoj zemlji iznosi oko 180 miliona evra. Da smo kojim slučajem na beloj šengenskoj listi i da kamioni mogu da prolaze celom teritorijom bez zaustavljanja, naš prihod bi, prema procenama, mogao iznositi od 400 do 500 miliona evra - objašnjava naš sagovornik.
Kada je u pitanju definisanje koncesionog pojasa, koje je za javnost i dalje nedostupno, on kaže da to svaka zemlja uglavnom reguliše u sopstvenom interesu, ali da se u većini slučajeva ti prihodi dele.
- Ukoliko je ugovoreno da koncesionar ima pravo da ubira naknadu u pojasu oko autoputa, koji je pri tom definisan široko, na oko 100 metara, to otvara mogućnost izgradnje hotela, pumpi i drugih pratećih sadržaja koji donose veliki prihod koncesionaru, a na štetu je naše zemlje - ocenjuje on i ističe da su ipak u pitanju pretpostavke jer ne znamo kako je definisan koncesioni pojas.
Ono što ga zabrinjava, kako ističe, jeste to da nismo koristili preporuke MMF da ne ulazimo u koncesije za deonice preko 50 kilometara i slične „megaprojekte“. Sugerisano je, kako ističe, da se najveći deo normira Zakonom o koncesijama, a da ugovor obuhvati samo ono što nije definisano zakonom.
- Kod nas je urađeno suprotno! Zakon o koncesijama ima oko 45 članova, a naš ugovor ima 1.300 strana, što znači da je ugovorom definisano skoro sve i da koncesionar ima ogromno diskreciono pravo - kaže on.
Dalje, kako ističe, činjenica da za autoput nije uređena kompletna projektna dokumentacija, nego samo idejni projekat, omogućava odstupanja od trase.
- Ovde zabrinjava to što je ugovorom definisano da koncesionar plaća naknadu, a država vrši eksproprijaciju, pri čemu proces eksproprijacije može biti dugotrajan. Pošto država ne izvrši svoju ugovornu obavezu, koncesionar nije u obavezi da gradi. On može da prolongira rokove, a istovremeno ubira značajne prihode od putarine u Vojvodini. To mu omogućava da radi po manjoj dinamici, da ne investira ništa od svojih para, nego da gradi po dinamici po kojoj mu država obezbedi eksproprijaciju - navodi on. Poseban problem, kako dodaje, predstavljaju zahtevne deonice, koje mogu usporiti radove jer se mogu pojaviti problemi sa klizištima i drugim neočekivanim problemima u smislu izvođenja.
Rizici su, prema njegovim rečima, i standardi građenja jer je nepoznato da li je ugovoreno da nakon 25 godina dobijamo supermoderan ili autoput koji nije na nivou evropskih standarda.

Hrvatsko iskustvo
Kao ilustraciju dobrog primera davanja koncesije, naš sagovornik je pomenuo primer autoputa Zagreb - Macelj, koji je otvoren u maju ove godine. Poenta je, kako kaže, da Hrvatska i dalje ima 49 odsto udela u tom poslu i naplati putarine, dok „u našem ugovoru nema Srbije“. Takođe, kako dodaje, ugovorom je jasno i precizno definisano da u 70 odsto svih poslova na izvođenju radova moraju da učestvuju hrvatska preduzeća. Hrvatski sagovornici koje smo kontaktirali kažu da što je investicija veća povećava se procenat za garanciju i kreće se od pet do čak 25 odsto. Procenat za garanciju povećava se i ako onaj ko dobija posao nema najbolje (proverene) reference. Garancija se daje i na avans, koji inače iznosi od pet do 15 odsto vrednosti čitavog posla.
Garancija „za dobro izvršenje posla“ najčešće iznosi pet odsto i stoji u banci na ime investitora dok traje posao. Ako bi neko za posao od milijardu evra dao garanciju od samo jedan odsto (deset miliona), kakav je slučaj u Srbiji, bila bi to neuobičajeno niska garancija i preveliki rizik za naručioca posla, tvrde hrvatski stručnjaci.
M. M.- M. Š.

Informacija o trasi zlata vredna
O tome koliko je bitno prvi imati informaciju kuda će ići autoput Horgoš - Požega govori slučaj iz Stare Pazove. Tamošnja lokalna vlast paralisana je zbog kupoprodajnog ugovora za zemljište pored autoputa, tvrdi za „Blic“ Jovan Tišma, poslanik i predsednik odbora demokrata u Staroj Pazovi. Lokalni biznismen kupio je 18 hektara zemlje između Stare Pazove i Starih Banovaca, po ceni od pet evra po kvadratnom metru i platio ukupno 954.000 evra. On već ima kupce koji za isto zemljište nude 35 evra po kvadratnom metru, što znači da bi sada mogao da ga proda za 6.300.000 evra. Znači, na toj parceli može zaraditi 5.400.000 evra. Jedini problem u celoj priči je činjenica da pre preprodaje parcele moraju da se usvoje detaljni i regulacioni plan u Skupštini opštine, a to trenutno nije moguće jer su vlast i opozicija u pat poziciji u lokalnom parlamentu. U Skupštini je ukupno 48 odbornika, polovina pripada SRS, SPS i PSS koji su na vlasti, dok isto toliko ima odbornika DS i DSS koji su u opoziciji i podneli su ostavke, pa Staroj Pazovi preti prinudna uprava.
Tišma za „Blic“ tvrdi da radikali zbog održavanja sednice na kojoj bi prošli dokumenti koji omogućavaju kupoprodaju zemlje nude novac i zaposlenje nekim bivšim odbornicima, ali da nisu stigli do većine.
- Zemljište koje je kupljeno je na deonici autoputa o kojem se ovih dana priča i lokacija je pogodna za stovarišta, stajališta i slično. Interesantno je i da se opštinska vlast obavezala da 70 odsto infrastrukture do tog zemljišta dovede opština. Pa, bolje da smo ga dali džabe - tvrdi naš sagovornik.
N.M.J.

---

Ilić: Kostreš i Pajtić primitivci, a novinari nepismeni
Autor: Beta | 31.08.2007 - 19:15

Srpski ministar infrastrukture Velimir Ilić optužio je pojedine vojvođanske političare da će, kako se izrazio, "halabukom u predizbornoj kampanji" naterati strane koncesionare da odustanu od gradnje autoputa Horgoš-Požega.
Ilić je posebno pomenuo predsednika vojvođanske skupštine Bojana Kostreša, kao i predsednika i potpredsednika Izvršnog veća te pokrajine Bojana Pajtića i Tihomira Simića.
"Oni u Vojvodini nisu uradili ništa - ni metra nasipa, ni hektar sistema za navodnjavanje, ni puteve. Sve je uradila Srbija", rekao je Ilić odgovarajući na novinarsko pitanje kada će kompletan ugovor o koncesiji konačno biti dostupan javnosti.
On je dodao da je ugovor dostupan javnosti i da "ga je video ko je trebalo da ga vidi".
"Fali pet aneksa, a to i ne može da se vidi", kazao je Ilić.
Ilić je vojvođanske političare optužio za "primitivizam u 21. veku", dok je novinarima rekao da su "nepismeni" i da bi "morali nešto da nauče kako bi znali šta da pitaju".
"Oni (vojvođanski političari) traže da vide ličnu stvar koncesionara - njihove međusobne odnose, od koga nabavljaju opremu, ko su im dobavljači. To se Srbije ne tiče, a oni dižu halabuku i prave probleme da Španci odustanu", rekao je Ilić i ocenio da će "tako i biti ako se ovako nastavi".
Ilić je Kostreša je nazvao "minornom pojavom na političkoj sceni Srbije" i optužio ga da je zajedno sa istomišljenicima "ovih dana objavio i izdao pasoš sa napisom 'Vojvodina republika'" i pritom iz džepa izvadio i pokazao takav navodni pasoš.
Ministar za infrastrukturu Srbije je danas u Osečini prisustvovao otvaranju Sajma šljiva "Blago Srbije".

Izvor: Blic

Ih.. kad za nekog Velja-Selja kaze da je primitivac i nepismen, to dodje kao kompliment

Zaista mi nisu jasni ljudi koji ga podrzavaju...

On daje takav negativan predznak izrazima "srpski gazda", "srpski seljak", "srpski domacin", da je to strasno... nema to veze sa narodom... samo sa primitizvom...
Srpski domacini i seljaci nisu primitivci, vec se primitivci pretvaraju da su domacini... 

  Domaćin stiče svojim radom, ovaj se nakrao već za pola Mrčajevaca.

Puna podrska Ilicu da istraje u izgradnji autoputa
I ove dezurne stetocine koje sada opstruisu posao ce ga podjednako koristiti

Je li more, a otkad to Ilic gradi taj autoput? Koliko znam, odredjene deonice se otvaraju u proteklih 20 godina...
Kako kome trebaju politicki poeni, tako putari asfaltiraju 5km i stave crvenu traku...
Da se ne lazemo, postoje velika verovatnoca da ce i ovo biti fuseraj kao i prethodni pokusaji....

Doduse, saznali smo ko podrzava Velju...

Znaci, najbolje je biti dezurni kriticar i pesimista i nista uopste ne raditi po tom pitanju - odnosno raditi sve da od ugovorenog posla ne bude nista?

A u medjuvremenu dok mi nista nismo radili Hrvati su za samo 5 godina putem koncesije izgradili autoput od Zagreba do Splita i krecu u izgradnju autoputa do Dubrovnika. Ali ima jedna bitna razlika izmedju njih i nas, Hrvati nemaju niti su ikada imali svoje Kostrese, Pajtice i slicne koji drzavu miniraju na svakom koraku...

Razlika je u tome sto ja podrzavam Velju zbog autoputa a neki ovde ne podrzavaju autoput zbog Velje. Meni Velja kao Velja uopste nije bitan u celoj ovoj prici...

treba polomiti noge onome ko daje drzavni put strancu.
treba mu i ruke polomiti ako kaze da ce na putu koji je srbija gradila, stranac da uzima putarinu 25 godina!

kako ne shvatate da se o tome radi a ne o bojanu, pajticu i sl.
jebe se meni i za budzet vojvodine.
cinjenica je da je ilic dao vac gotov put toj firmi i cinjenica je da je dobio malo stimulansa za to!

to je u sukobu sa drzavnim interesima!
vi senesto bunite za USS  isecerane za 1 euro, ovo je pljacka veka!
ovde smo pukli ne par miliona, vec stotine i stotine miliona, verovatno blizu milijarde!
srbija  je pukla, a ne samo vojvodina!

za te pare smo mogli sami da izgradimo autoput i jos da nam ostane!

nego ce uvek neko da se andje da podrzava vel,jine baljezgarije samo zato sto je za njega glasao, pa kao, damu savest bude cista.

Nema prodaje zemljišta zbog autoputa
Autor: P.V. | 04.09.2007 - 09:29

U Kolubarskom okrugu za sada nema sistematske kupovine ili prodaje poljoprivrednog zemljišta preko kojeg će proći autoput Horgoš - Požega, saznaje „Blic“.

Konture ove saobraćajnice već se znaju u mestima kroz koja ona treba da prođe. Autoput ulazi na teritoriju opštine Ub kod Brgula, nastavlja preko Crvene Jabuke i Stublenice do Ruklada, gde izlazi na teritoriju Lajkovca, pa preko sadašnjeg magistralnog puta Valjevo - Lajkovac nastavlja dolinom Kolubare i Pepeljevca, da bi dolinom reke Ljig produžio kroz ljišku opštinu dalje prema Gornjem Milanovcu.
- Sistematske kupovine zemljišta na području kojim će proći autoput nema. Odnosno, niko se nije pojavio sa koferom para i od seljaka počeo da kupuje parcele. To bi se vrlo brzo pročulo i znalo u malom mestu poput Lajkovca. Sami vlasnici placeva čekaju da država počne zvaničnu eksproprijaciju i ne bi prodavali zemlju u bescenje, a da kasnije neko skine kajmak. U poslednjih pola godine, pojedine parcele u tim selima menjale su vlasnike, ali se radi o klasičnoj pojedinačnoj kupovini, a ne o investitorima koji bi kasnije poljoprivredno zemljište prodavali kao građevinsko. Na našem području, država, odnosno EPS, trenutno kupuju zemljište za potrebe raseljavanja stanovništva, na primer, iz Malog Borka koji će nestati zbog širenja ugljenokopa Rudarskog basena „Kolubara“, ali ne sa motivom da ga prodaju za benzinske pumpe ili motele na budućem autoputu - kaže za „Blic“ jedan od zvaničnika iz opštine Lajkovac.
Inače, 99 odsto zemljišta preko kojeg će proći autoput je poljoprivredno: prve, druge ili treće kategorije. Na primer, kako navodi naš izvor, kroz Nepričavu su to livade druge ili treće, a kroz Pepeljevac mahom prve kategorije, jer je sve ravno pored reke. „Cena ara varira u zavisnosti od položaja i kvaliteta i kreće se od 50 do 150 evra. Svakako, kad bi se sutra prodavalo kao građevinsko, cena tog zemljišta bi bila barem desetak puta veća“, objašnjava sagovornik „Blica“.
Ni zvanični ni nezvanični izvori u Ubu i Ljigu nemaju saznanja da neko na veliko kupuje zemlju preko koje treba da prođe autoput, te da su aktuelne transakcije uobičajene i pojedinačne.

Izvor: Blic

koliko je m2 1 ar?

cijena otkupa za poljoprivredno zemljište (za izgradnju autoputa 13 km od zagreba) je 10 eura m2