Evo jednog dobrog komentara sa Blica:

 

Ovo me podseca na momenat kada je "izdajnik Djindjic" preko noci postao Zoran...
Spletkarenje sa sopstvenom dusom...  

---

Ambasador zbijao šale dva minuta pre nego što je skočio u smrt

Ivana Mastilović Jasnić    | 07. 12. 2012. - 07:14h | Foto: RAS    | Komentara: 84
Ambasador Srbije pri NATO Branislav Milinković (52) izvršio je samoubistvo u utorak po podne na međunarodnom aerodromu u Briselu skočivši s platforme garaže. Njegovi najbliži saradnici tvrde da Milinkovićevo ponašanje u danima pre nesreće nije ukazivalo na to da bi do ovakve tragedije moglo da dođe.

Samo nekoliko minuta pre nego što je odlučio da oduzme sebi život skokom s velike visine, ambasador Srbije pri NATO Branislav Milinković šalio se sa svojim vozačem i pomoćnikom ministra spoljnih poslova Zoranom Vujićem po kojeg je došao na aerodrom.

- Njih trojica su razgovarali o nekim uobičajenim stvarima, šalili se. U trenutku kada su došli u diplomatsku garažu, vozač je seo u automobil, a Vujić je stavljao kofere u gepek. Kada je završio, okrenuo se prema Milinkoviću da mu nešto kaže, ali njega nije bilo. Dvojici saradnika bilo je potrebno nekoliko trenutaka da dođu sebi i shvate da je Milinković skočio sa platforme parkinga - navodi naš sagovornik uz napomenu da je Zoran Vujić i dalje u šoku i da ne može da shvati kako je došlo do tragedije.
 
Diplomata koji je prisustvovao samoubistvu ambasadora Srbije pri NATO: Odjednom je prišao ogradi i skočio

Omiljen među kolegama

I druge Milinkovićeve kolege ne mogu da veruju šta se dogodilo. Tvrde da nije imao nijedan razlog da digne ruku na sebe.
 
- Samo dva sata pre tragedije smo pričali, pravili planove. Razgovarali smo o čokoladama koje ćemo kupiti gostima - govori kroz suze sagovornik „Blica“ iz Brisela koji je želeo da ostane anoniman. Naš izvor navodi i da je odlično poznavao Milinkovića, kao i da apsolutno ništa nije ukazivalo na to da će se dogoditi nesreća.

- Bio je omiljen, nasmejan, vredan, zaposleni u ambasadi su ga voleli i poštovali. Imao je divnu porodicu. On i supruga su diplomate, a sin je uspešan đak i dobro dete - navodi isti izvor. Na naše pitanje da li je moguće da je bio bolestan, s obzirom na to da smo takvu informaciju dobili nezvanično i da je to možda razlog zbog kojeg je odlučio da sebi oduzme život, kaže:

- Odgovorno tvrdim da to nije tačno. Mnogo vremena smo provodili zajedno. Bio je sportista, bio je najbolji teniser među ambasadorima, pobeđivao je u singlu i dublu na mnogim turnirima na kojima su učestvovale diplomate. Nije ni pušio, ni pio.

„Bio je genije”

Sagovornica „Blica“ kaže i da je Milinković bio jedan od najboljih diplomata koje je Srbija imala, da je bio omiljen u krugovima OEBS i NATO. Takođe tvrdi da je poznavao mnoge uticajne ljude na koje je lično mogao da utiče i tako donese korist Srbiji. Na pitanje kako neko ko mu je tako blizak, objašnjava Milinkovićevu odluku, vidno utučena, ona kaže:

- Bio je genije, a u glavama genija se možda nekad nešto čudno dogodi.
Milinkovićevu suprugu Sanju, koja je takođe diplomata u MSP, vest o tragediji sačekala je u Dablinu gde je službeno otputovala.

- Milinkovići imaju sedamnaestogodišnjeg sina koji se školuje u jednom internatu u Beču. Sanja je odmah otputovala kod njega kako bi mladić strašnu vest čuo od nje, a ne iz medija - kaže naš izvor. Posle toga oni su otputovali u Brisel.

Iz Ministarstva spoljnih poslova juče je stiglo kratko saopštenje u kojem se kaže da je srpski ambasador pri NATO tragično preminuo. U saopštenju se navodi da će Milinković ostati u sećanju svojih kolega kao vrstan diplomata, svestrani intelektualac i plemenit čovek. Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, ističe da je Milinković bio „apsolutno briljantan i kao čovek i kao ambasador i kao intelektualac. Jeleni Milić iz Centra za evroatlantske studije u sećanju ostaje Milinkovićeva sposobnost da sagleda širu sliku.

- Uvek se trudio da je sagleda i da u skladu s njom radi za Srbiju. Svojim radom je državu predstavljao na najprofesionalniji način - kaže ona. Iz briselskog tužilaštva je potvrđeno da je ambasador Srbije pri NATO Branislav Milinković izvršio samoubistvo i da tim povodom nisu planirane dalje istrage. „To jeste bilo samoubistvo“, izjavila je Ajn van Vimersk iz kancelarije briselskog tužioca.

Prebacivanje posmrtnih ostataka u zemlju regulisano je konzularnom praksom. Telo Milinkovića biće prebačeno u zemlju po okončanju procedure koja ne bi trebalo da traje više od pet dana.
 
„Suicid se ne dešava odjednom“

Veoma je retko da se neko na samoubistvo odluči u trenutku, iznenada. Ideja za suicidom ne nastaje preko noći. Čak i ako se dogodi, to je onda karakteristično za mlade ljude koji nekog hoće da zadive na taj način - kaže za „Blic“ psihijatar iz Specijalne bolnice „Dr Laza Lazarević“ Ljiljana Simić. Ona navodi da ljudi duže razmišljaju o samoubistvu, razrađuju ideju i način i tek onda uđu u realizaciju. Prisutna je uvek, kako kaže, i duševna podloga.

- Iznenadno samoubistvo se događa kada neko sazna neku strašnu vest - o svojoj bolesti ili bolesti bliske osobe, kao i gubitku nekoga dragog. Tamo gde postoji sklad i harmonija, gde je osoba intelektualno superiorna, ovakve stvari gotovo se i ne dešavaju - navodi naša sagovornica.
 

Izvor: Blic

EKSKLUZIVNA ISPOVEST: Moj muž se ubio jer je saznao da je teško bolestan! (FOTO)


"Iznenadna i teška bolest, koju su lekari nedavno konstatovali, ga je mnogo potresla, Branko nije mogao da se pomiri s tim da ostatak života provede, kako je rekao, u stanju nedostojnom čoveka - kaže za Telegraf Sanja Milinković, supruga ambasadora Srbije pri NATO


Kako je u ekskluzivnom razgovoru za Telegraf ispričala njegova supruga Sanja Milinković, srpski diplomata, inače sjajan suprug i otac i cenjen stručnjak za međunarodne odnose, za bolest je saznao svega nekoliko dana pre samoubistva, ali “nije hteo da živi život koji je nedostojan čoveka”.

- Jedan vikend početkom ovog decembra proveli smo zajedno. Nažalost, nije bio ni približno zabavan i veseo kao ranije. Iznenadna i teška bolest, koju su lekari nedavno konstatovali kod Branka, bila je glavna tema razgovora između nas dvoje. Pošto su mu predviđali dugoročno i mučno lečenje, sa neizvesnim ishodom, Branko nije mogao da se pomiri s tim da ostatak zivota provede, kako je rekao, u stanju nedostojnom čoveka -  rekla je diplomatska predstavnica Srbije pri OEBS-u u Beču.

Šokirana vešću koju joj je suprug saopštio, Sanja je pokušala da mu pomogne i tako što će se informisati o alternativnim načinima lečenja. Međutim, svega nekoliko dana pred početak lečenja, Branislav je odustao.

- Dogovorili smo se da iskoristi predstojeće praznike i smanjenje obima posla u NATO tokom bozićnih praznika da odemo u Beograd. U ponedeljak, na rastanku mi je obećao da ce svakako doći u Beč za nedelju dana i da će, ako treba, da ne čekamo, otvoriti bolovanje. Bila sam jako ohrabrena i potpuno uverena da je to samo još jedna prepreka u našem zivotu, koju ćemo kao i sve ostale zajednički prebroditi i savladati. Morao je to jutro da se vrati u Brisel da upriliči posete naših visokih zvaničnika - sa tugom nam je rekla udovica ambasadora.

Nju je ova tužna vest zatekla u Dablinu, na ministarskoj konferenciji OEBS-a.

- Uprkos strašnom šoku, u magnovenju sam shvatila da ga je u nekom trenutku nadjačao strah, o kojem mi je pričao prethodnih dana, da zbog iscrpljenosti neće biti u stanju da odgovori visokim zhtevima profesije i položaja na kojem se nalazi. Moja uveravanja u suprotno, ocigledno nisu pomogla – dodala je Sanja.



SKLADAN BRAK I PORODIČNI ŽIVOT, UPRKOS RAZDVOJENOSTI

Udovica srpskog diplomate sa setom se seća zajedničkog života sa Branislavom. Iako, po pravilima službe, bračni par diplomata ne može da službuje u istoj državi, Sanja i Branislav su svoj brak uspevali da održe u harmoniji.

- Branko je, zaista, bio vrlo posvećen suprug i otac. On je pratio jedno moje službovanje, a drugi put sam ja pratila njega u svojstvu supruge. Spletom niza okolnosti, prihvatili smo da isprobamo i treću varijantu, da istovremeno službujemo u različitim državama. Smatrali smo da zbog međusobne duboke lične i profesionalne povezanosti to neće ugroziti naš inače vrlo stabilan brak – kaže Sanja, i nastavlja:

- Ministarstvo nam je izlazilo u susret tako što je Branko, bar jednom do dva puta mesečno, dobijao odobrenje da napusti Brisel i vikende provede sa porodicom u Beču, gde se ja nalazim službeno. Vremenom smo uspeli da se prilagodimo ovakvom načinu života i naučili da te retke zajedničke trenutke organizujemo na najkvalitetniji mogući način. Upravo je Branko bio taj ko je dolazio sa silnim idejama i osmišljavao kako da provedemo dragocene vikende i godišnje odmore, okrenuti pre svega sebi, ali i da ne zanemarimo druženja sa prijateljima.

O tome koliko je Branislav bio posvećen sinu govori i to što su, kada nisu fizički mogli da budu zajedno, ipak zajedno gledali utakmice, kao da ih ne dele hiljade kilometara.

- Savremena sredstva komunikacije, a naročito Skajp bili su nam od ogromne pomoći da prebrodimo ostale dane razdvojenosti. Tako su, na primer, on i naš sin bili do savršenstva doveli “zajedničko gledanje utakmica”. Svaki bi sedeo ispred svog televizora u Beču, odnosno Briselu, a preko Skajpa su zajedno komentarisali dešavanja na terenu – priseća se Branislavljeva supruga.

U nastavku priče, Sanja posebno ističe ljubav koju je njen suprug gajio prema sportu i kako ju je prenosio i na njihovog sina.

- Budući da je i sam bio odličan sportista, jako je vodio računa da se naš sin, pored redovnih skolških obaveza gimnazijalca, bavi različitim sportovima. Posebno se radovao kada bi njih dvojica u dublu pobeđivali Brankove inostrane kolege, na NATO teniskim turnirima u Briselu – kaže Sanja, i dodaje kako je njen suprug, pored mnogih akademskih diploma, pre dve godine dobio i diplomu najboljeg stonotenisera u NATO.



NOVINAR, PRAVNIK I FILMOFIL

Supruga uvaženog srpskog diplomate otkrila je za Telegraf i neke delove bigorafije svog supruga, ali i njegova interesovanja, van politike i diplomatije.

- Branko se u početku svoje karijere bavio novinarstvom, u tada uglednom, jugoslovenskom časopisu “Međunarodna politika”. Zatim je, već kao doktor pravnih nauka, bio dugogodišnji član uređivačkog odbora inostranog stručnog časopisa “Ljudska prava i bezbednost” – kaže Sanja.

Kada bi završio dnevne obaveze u okviru odbrane interesa Srbije pri NATO, Branislav se, osim sportu, posvećivao i filmovima, za koje je, takođe, imao veliko interesovanje i bio obrazovan.

- Ljubav prema filmovima, koju je Branko stekao tokom svojih studija na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, usadio je i celoj našoj maloj porodici. Uvek bi donosio u Beč poneki film, a onda bi ga nas troje sami ili u društvu prijatelja odgledali. Nakon toga smo vodili vrlo živu diskusiju o svim aspektima filma, što je vrlo zabavljalo ne samo nas odrasle, već i decu – prepričala nam je Sanja jedan detalj života u porodici Milinković.

Nakon smrti supruga, kako kaže, izjave saučešća i podrške stižu sa svih strana sveta.

- Sin i ja ovih dana primamo izjave saučešća i podrške od srpskih i stranih prijatelja i Brankovih i mojih kolega, bukvalno sa svih kontinenata i delova sveta. Mislim da Branko nije ni bio svestan koliko ga ljudi voli, uvažava i ceni – zaključuje Sanja Milinković.

Izvor: Telegraf

Kakva romantizacija samoubistva.

Autor mora da je jos jedan iz plejade neshvacenih...

bas teska prica ako je istinita

Lazi lazi...lazi ....

Čim čoveka pre 2 dana u Blicu do neba nahvali (kao čoveka širokih pogleda) Jelena Milić ( " Director of atheist socio liberal TT Center for Euro-Atlantic Studies (CEAS) ",kako stoji na njenom tviter-profilu pri guglanju ) ,jasno mi je o kakvoj je kod Milinkovića mentalno-moralnoj matrici bila reč...

kakvoj

Approved by Sonja Liht (siva eminencija kreiranja spoljne politike tokom vlade žutalija) + debelo hvaljen od otvorenih zagovornika atlantističkih interesa (Milićka)...Negde (stranci) objaviše i naslove njegovih radova (mrzi me da to sada ponovo tražim) - kao da su sa nekog NVO kružooka...Dakle,čovek jeste pripadao klubu "ljubitelja" evrounijatizma,nije bio tek običan činovničić poslat u organizaciju u koju nikada ulaziti nećemo tek reda radi, da otaljava posao da bi se reklo da smo pri njoj.U "mome malome srcu" nema više ni zrnca topline za ljude iz takvih krugova.
U privatni deo priče (samoubistvo) ne želim da ulazim,pogledaj pažljivo svaku izgovorenu (i u Blicu/Danasu objavljenu) rečenicu,ako ih već nisu "pročešljali".