zivimo u Srbiji 2017. godine... lose je, a kad je bilo bolje?

ipak, ja jednu stvar ne mogu da razumem... prodjite prepodne centrom bilo kog grada u Srbiji, videcete pune terase i baste kafica. mladi pijuckaju pice i uzivaju u prolecnom suncu. kladionice pune... a opet svi kukaju...
neko bi rekao da toga u Nemackoj nema. samo arbajt, opustanje je vikendom, a ne radnim danima okopodneva...

cini mi se da je koren problema dublji.......

Ne, poenta je uvek bila da Srbija najgora u regionu.
Sta god da se dogodi, da li kaliramo, propadamo, bacamo u staro gvozdje bivse naoruzanje ili nabavljamo bolju opremu, uvek smo najgori. To je poenta ovakve demagogije koja svoje licne neuspehe preslikava na sve oblasti zivota u Srbiji.

da, na zalost, tako je... puno treba da se menja, Srbija treba da se menja na bolje.. ali pre bilo cega, ljudi treba da menjaju sebe, svoje lose navike, primitivno razmisljanje... Srbi cudno iskazuju patriotizam i odanost...

 

Nakon subvencija, na poslu ostane tek svaki 20. radnik


* Po našim podacima, samo pet odsto radnika zadržava posao nakon isteka subvencija. Sve ostale poslodavac otpusti nakon što država prestane da finansira njihove plate

Država Srbija će ove godine kroz subvencije privatnim poslodavcima izdvojiti 2,8 milijardi dinara, plus dodatnih 550 miliona za osobe sa invaliditetom, kako bi finansirala otvaranje novih 20.200 radnih mesta, rečeno je Danasu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Dok nadležni smatraju da je reč o učinkovitom načinu za smanjenje stope nezaposlenosti, sindikalci i stručna javnost ističu da sistem subvencija poslodavcima predstavlja bacanje para jer izuzetno mali procenat radnika zadrži zaposlenje i posle isteka subvencija.

Kako bi blagovremeno počeli realizaciju aktivnih mera zapošljavanja u 2017. godini, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje su 7. februara objavili 11 javnih poziva i konkursa, koji su uglavnom namenjeni poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, što je, kako se ističe, još jedan doprinos razvoju preduzetništva i privatne inicijative. Među tim pozivima dominiraju oni preko kojih se realizuju stručne prakse, obuke, samozapošljavanje i javni radovi. Dakle, uglavnom je reč o projektima koji ne garantuju da će zaposleni zadržati svoja radna mesta nakon isteka subvencija. To je upravo osnovna zamerka koju upućuju sindikati.

- Mi smo generalno nezadovoljni sistemom subvencija koje država daje poslodavcima jer one ne prestavljaju nikakve garancije da će biti postignuti adekvatni rezultati. Po nama, to predstavlja najobičnije arčenje novca poreskih obveznika. U prilog tome ide podatak do koga smo došli da samo pet odsto radnika zadržava posao nakon isteka subvencija. Sve ostale poslodavac otpusti nakon što država prestane da finansira njihove plate i uliva finansijske injekcije u ta privatna preduzeća - kaže za Danas Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Prema njenim rečima, jedini cilj subvencija je da omoguće kratkoročnu propagandu vlastodršcima da tvrde da je smanjena stopa nezaposlenosti.

- Jedno kraće vreme političari mogu da se hvale da su povećali broj zaposlenih, ali gledano na duge staze subvencijama se ništa ne postiže i od njih korist imaju samo poslodavci jer radna mesta posle njihovog prestanka uglavnom ne opstaju. Tipičan primer za to su subvencije koje dobijaju strani poslodavci u Srbiji koje im povećavaju profit, a država i privremeno zaposleni faktički od toga nemaju nikakvu korist. Umesto toga, Srbija bi taj novac trebalo da ulaže u privredu, naročito u mala i srednja preduzeća. Ako bi se to ostvarilo, ta preduzeća bi dobro poslovala i imala bi potrebu za novom radnom snagom, što bi se i realno odrazilo na smanjenje nezaposlenosti u Srbiji - ističe Ranka Savić.

Branko Pavlović, privatizacioni savetnik sindikata, kaže za Danas da subvencije ne samo da ne doprinose smanjenju nezaposlenosti već imaju zadatak da stvaraju neizvesnost među zaposlenima.

- To je osnovni cilj tih mera, pored toga što predstavlja bacanje državnog novca u bunar. Takav način zapošljavanja sugeriše zaposlenima da im niko ne garantuje stalni posao, da treba da budu srećni što uopšte rade pa makar na određeno i da prihvate surovu činjenicu da se njihova radnička prava stalno smanjuju i krše. Na taj način dolazimo u situaciju koja odgovara poslodavcima, a to je da radnici ne smeju da se pobune protiv nehumanih uslova rada i malih nadnica jer zbog generalne nesigurnosti kada je reč o zaposlenju bivaju zadovoljni samom činjenicom što uopšte rade - zaključuje Pavlović.

  Evo šta piše mrski mi danas. Kada gospoda izmuzu sve šta mogu sledi otpuštanje radnika. Taj jedan zaposleni je verovatno portir koji čuva ono što je preostalo. U međuvremenu se sve što pomenuta gospoda proizvedu i odnesu iz Srbije smatra izvozom. Bez carine, to se podrazumeva.

  Put u eu nema alternativu.

Mozda, kada Srbin ponovo utvrdi svoj identitet.

Do identiteta je sigurno

nije

Na doboš otišlo 88 stanova u Novom Sadu


U Srbiji su trenutno oglašene 1.222 nekrentine - kuće, placevi ili lokali, jer vlasnici nisu u mogućnosti da otplaćuju bankarske kredite.


Na portalu "Doboš", banke najviše, putem javne prodaje, oglašavaju stanove i trenutno ih je 647, potom slede poslovnog prostora – 219, pa zemljišta - 189.
 
Zbog neplaćenih kreditnih rata, banke prodaju 88 stanova Novosađana. Među građanima koji ne mogu uredno da otplaćuju kredite najviše je Beograđana pa su banke oglasile prodaju 186 stanova u tom gradu. U Nišu su na doboš otišla 52 stana, u Subotici 35.
 
- Sada se, recimo, na portalu može naći oglas da se trosoban stan od 79 kvadrta u Novom Sadu prodaje duže vreme po ceni od 18.200 evra, zatim kuća u Fugogu za 15.400 evra, a u Bačkoj Palanci za 8.730 evra. Stan u Beogradu, na Čukarici, od 37 kvadrata prodaje se za 9.000 evra, a na kilometar od centra Grocke stambeno-poslovni objekat nudi se za 17.000 evra, mada je stvarna vrednost ove nekrentine više od 72.000 evra. U Zrenjaninu se porodična kuća prodaje za 36.000 evra – kažu u "Dobošu" za Dnevnik.
 
U mnogim oglasima nisu naznačene cene već se potencijalni kupci upućuju na poverioce. Tako se na oglasu nalazi zemljište u blizini Kaćke petlje, koje je predviđeno za građevinsko zemljište pa se navodi i spratnost objekta koji se može izgraditi prema urbanističkom planu i potom upućuje na poverioca za ostale informacije.


  Da ne otvaram novu temu za vest koja se lepo nadovezuje na ono što sam napisao na prethodnim stranama.

  Naveo sam neke uzroke zaduživanja države onako kako ih ja vidim. Napisah i kako će se to odraziti na građane Srbije a ovo su posledice.

A do cega je?

Kada nekome udaris na identitet i to uporno radis decenijama, devijacije su neminovne.

do dupeta
nisu