Није реч о одрицању од дела суверенитета,него о преносу целог суверенитета.

Немој да се правиш блесав, сви знамо да није реч само о монетарној политици и царинама.У поступку придруживања ЕУ, све ће прећи у надлежност странаца, почев од образовања преко преко брачног права до породичних односа.

Наравно, Србија ће морати да се приклони и заједничкој имиграционој политици.Ако Брисел нареди, насели 500 000 Арапа у Србији, то ће морати да се спроведе.


Још једном да ти напоменем:Србија је Србија, није реч о Мађарској, Пољској или Чешкој.За нас западњаци имају друге намере и планове, а потпуно друге планове за Пољаке или Мађаре.

Видели смо шта ти планови подразумевају:изнуривање економским санкцијама, масовно коришћење муниције са осиромашеним уранијумом и слично.

Они те посипају радиоактивном муницијом, а ти мислиш да ти они желе добро и хтео би компромис са њима.


Све те мере су врло благе, и што је најбитније имале би ефекта.Имамо неколико стотина хиљада буџетлија, неки кажу 400 000, неки кажу 700 000, али то и није битно.Када би им завео обавезу да свако од њих мора да добије  1 дете у наредних пар година, да би задржао радно место или се запослио у јавном сектору, то би значило много за демографски опоравак.Србин много  воли да ради у јавном сектору, и издржавао би још једно или двоје деце , да би остао на државном казану.

Имамо толико буџетлија, нема много користи од њих, па нека бар допринесу демографском опоравку.Имају и годишње одморе, ограничено радно време и могу да гаје још једно дете.

Што се тиче  ограничавања абортуса,  то није враћање у средњи век и слично, како неки од вас тврде.У Француској је абортус дозвољен 1975 године.Француска није 1974 године била заостала деспотија, него озбиљна и модерна држава.

Забрану интернета никада нисам предлагао.Потребно је одређене врсте сајтова блокирати, шта је проблем у томе.

Електронски медији морају бити подвргнути озбиљној цензури.Не може се преко националне фреквенције промовисати проституција, простаклук , неморал и глупост.Није то дозвољено ни по данашњим прописима, само што нико не зарезује те прописе, препустили смо се лудилу.

То је једна митологија коју шири тзв."Друга Србија" а коју си ти свесно или несвесно прихватио.Ето, ми смо много курчевити, вечито се супростављамо јачима од нас, па смо претрпели страшна изгибенија, и то је као узрок свих наших проблема.
Историја и савремена дешавања говоре супротно.Срби су мирно трпели туђи јарам вековима, углавном није било неког нарочитог отпора.Отоманска империја је овде била неколико векова, а преко 90% тог периода није било неког значајнијег отпора код Срба.И тих неколико буна и устанака за неколико векова, то углавном није захватало већи део српског народа него само неки регион.Срби у Аустро-Угарској нису подигли ниједну буну или устанак, која би имала неки историјски значај, сем супростављања Мађарима 1848 године и то уз подршку Аустрије, у чијем саставу су били и Срби и Мађари.

То трпљење није дало неког ефекта.Срба и Србије није било на европској мапи, док се нису дигли на оружје и показали зубе страним господарима.Од тада смо постали нешто, али је код дела наших сународника остао рајетински менталитет, менталитет туђег роба.Тај рајетински менталитет је највећи проблем српског народа и он изазива већину негативних друштвених појава-корупцију, кукавичлук и издајничко понашање.

Сада тај рајетински менталитет добија форму евроунијатства, и очајничког тражења страног господара, чак и у ситуацији када страни господар-ЕУ  није много заинтересован да успостави директну контролу над овим простором.

osmanska imperija. i ako govoris o duzem periodu, sto je ocigledno iz pomena 1848me, moras reci habzburska monarhija ili ako bas hoces neki izraz kao zamenu, bolje reci austrija jer austro-ugarska nije postojala 1848me.

to je ipak manje vazno od tvojeg pogresnog pristupa onome sto nazivas srpski rajinski mentalitet. srbi su ustvari vekovima bili bolno svesni neuporedivo vece snage svojih gospodara koji su ih smrvili svaki put kada bi pokusali da se pobune. jedino su mogli da ratuju protiv jedne sile na strani druge kao tokom beckog rata, revolucije 1848me ili prvog srpskog ustanka kada smo se borili na strani rusije. ima jos manje poznatih ratnih sukoba koji zasluzuju naziv genocida kao sto je rakocijev ustanak kada su srbi strasno stradali, mada su i sami pobili mnogo madjara. zanimljivo je da je srba bilo i medju pobunjenicima
https://en.wikipedia.org/wiki/R%C3%A1k%C3%B3czi's_War_of_Independence
imas i manji deo o srbima ali se ne navodi veliki broj zrtava... ovo je bilo neposredno posle seobe..

cak i prvi srpski ustanak nije podignut protiv sultana nego protiv dahija, odmetnika od osmanske vlasti u vreme kada se imperija takoreci raspadala.i ustanici su dugo naglasavali da se bore protiv dahija a ne sultana da ne navuku na sebe njegov bes. sultan im je povladjivao znajuci sta ustanici potajno stvarno zele dok nije doslo do otvorenog sukoba koji bi se brzo zavrsio ickovim mirom da ustanici nisu prihvatili poziv rusije da nasave rat. kada je rusija potpisala mir sa sultanom da bi se tukla sa napoleonom, ustanici su - smrvljeni. novu pobunu pod vodjstvom milosa obrenovica mada savrseno sposobni za to, turci nisu unistili jer su im rusi, pobednici nad napoleonom to zabranili, nego je brzo postignut sporazum.

kada citas sta srpski intelektualci misle o snazi srbije i srba tokom devetnaestog veka shvatis da su bili svesni nemoci svoje drzave. ponekad je optimizam postajao blesavo neopravdan kao za vreme rata 1876te ali vise je tu faktora bilo ukljuceno. manija velicine pocinje tek od ratova 1912-18te, a i to medju tupavom rajom koja kao da je prebrzo zaboravila ogroman broj poginulih i to da je I svetski dobijen na zapadnom frontu (i da je cak i jedna rusija porazena) sto im nije smetalo da se hvale da su pobedili nemce.
jasna svest o nemoci je i jedan od dva razloga sto je napravljena jugoslavija. doce to nama opet iz dupeta u glavu...mada za danasnje pojmove i drzava velicine jugoslavije je mala. vaznije je kako se "postavis" prema mocnima i kakvu ulogu igras u njihovim planovima. takodje vazno je i ko su ti mocnici i koji metod dominacije imaju. stanovnici zapadnoevropskih zemalja ne primecuju neku narocitu represiju amerike i plase se trampovih trabunjanja o nato paktu....

ubedjen sam da govoris o necemu sto ce biti neformalno.
dok u realnosti kad jednom udjes u EU i zavrsis sa uslovima, mozes da polako pocnes da recimo.... dozvoljavas porast proustaskih incidenata i tome slicno... da se proglasavas neliberalnom demokratijom... pomalo zlostavljas manjine, dozvolis porast korupcije i gusenje slobodnih medija... pogledaj sta se desava od nas pa do baltickog mora


kad pocnes da saradjujes, planovi se promene. kad tokom vise decenija dokazes da sarajujes, planovi se opet promene...

severna koreja, saudijska arabija, kina, emirati....

Ova tema je definitivno najbolja potvrda one izreke da mali narodi pate od velikih kompleksa. Ako ima ijedan narod koji daleko precenjuje svoju ulogu i važnost u svetu, onda su to Srbi.

1918. godine viknu kralj Petar ''Srbi! Oćemo li da pravimo zajednicu država koja će kulturološki i religijski biti raznovrsna kao jedan Sovjetski savez, a ekonomski i finansijski kapitalistička poput zapada?'' I Srbi viknu ''Super ideja! Oćemo!'' I napravi se veštačka tvorevina od zemlje koja će biti okidač sukoba i izvor nestabilnosti narednih 200,300 godina.

1941. Nemačka piči kroz Evropu, svi koji ne mogu da je pobede, gledaju kako da joj se sklone s puta. U Srbiji, pod uticajem mudraca Čerčila iz Londona, viknuše pučisti: ''Srbi, oćete li da ispadnete heroji i suprotstavite se zemlji koja može da nas zgromi za tri dana?'' I Srbi viknu ''Oćemo! Jebimo im kevu!'' I naravno zgromiše nas za tri dana, a onda pozatvaraše u logore i dušegupke.

1945. viknu Tito ''Srbi! Oćemo li od ove šarene države, da napravimo jednu još šareniju, sastavljenu od 6 republika, 3 vere i 7 naroda (od toga 3 izmišljena)!? '' I Srbi viknu ''Oćemo druže Tito! Bratstvo, jedinstvo i multikulti do Jupitera i nazad!'' I napravi se SFR Jugoslavija, sa sve 3 nove republike i kvayi-nacije, i šiptarima kao glavnom masom na Kosovu.

1948. viknu Tito ''Srbi! Oćemo li da pravimo novu zemlju, koja će politički da bude uređena kao socijalistički Sovjetski savez, a ekonomski da se veže za SAD i zapad?'' I Srbi viknu ''Oćemo druže Tito!'' I Jugoslavija postade socijalistička zemlja koja zavisi od kapitalističkih sila ali opet glumi neko mudo koje se kobajagi udaljilo od Sovjeta ali ipak ne dovoljno da bi se aktivno družilo sa kapitalistima.

1961. viknu Tito ''Srbi! Oćemo li da pravimo novi, treći svetski blok, u koji ćemo da uvrstimo sebe i sve one druge nacije koje su toliko beznačajne da ih niko nije ni uzeo pod svoje!?'' I Srbi viknu ''Oćemo druže Tito!'' I napravi se treći svetski blok koji niko ne zarezuje ni 5%.

1980. posle Titove smrti, viknuše partijski lideri ''Srbi! Čekaju nas teška vremena. Oćemo li da ih ublažimo tako što ćemo da napravimo Prezidijum Prezidijuma Predsedničkog Predsedništva!?'' I Srbi viknu ''Uf kako to kul zvuči! Oćemo!'' I napravi se Prezidijum Prezidijuma koji nema nikakav smisao osim da postoji i da zvuči zajebano dok zemlju udaraju nestašice, inflacija, veliki spoljni dug, šiptarski ustanci, nacionalistički incidenti i opšti pad izvoza i produktivnosti.

1991. viknu Sloba ''Srbi! Oćemo li, milom ili silom, da pravimo novu, treću Jugoslaviju, sa novim Titom, novim Nesvrstanim, i novim, posebnim mestom u svetu!?'' I Srbi viknuše ''Oćemo Slobo!'' I poče rat prvo u jednoj, pa u drugoj, pa u trećoj zemlji. A sa njim i sankcije, beda i posrnuće privrede. I dok Srbi viču ’’Slobo mi te volimo!’’ Jugoslavija gubi jedan po jedan front.

1998. dođu Ameri i kažu Slobi ’’Vidi bato, mi to Kosovo uzimamo ovako ili onako, ti samo odluči hoće li na njemu u trenutku preuzimanja da ostanu samo šiptari ili samo Srbi.’’ I Sloba naravno, u svoj svojoj mudrosti i glumatanju novog Tita i novog mesije Nesvrstanih, izabere – ni jedno ni drugo, nego nešto između. I naravno Ameri odlučiše da nam se napiju krvi. A Sloba mudrac viknu ''Srbi! Oćemo li da pokažemo zapadu ko je ovde glavni!'' I Srbi viknu ''Oćemo Slobo!'' I poče četvrti rat, koji se naravno završi još jednim porazom, gubitkom teritorije, satanizacijom svega srpskog i dodatnim uništenjem privrede. Ali naravno, u očima Srbendi, to nije nikakav gubitak, nego samo privremeno napuštanje Kosova do daljnjeg. I dalje postoji šansa da se ono vrati. Jes da šansa iznosi 1:100.000 ali dobro, ipak postoji. I dokle god postoji, Srbi ima da razmišljaju samo o tom Kosovu i ni o čemu drugom.

Danas više od 20 zemalja gradi neku svoju zajedničku politiku, koja je daleko od savršene, ali očigledno donosi više dobra nego zla čim još uvek niko, sem američkih plaćenika Engleza, ne izlazi iz nje. A i ovi koji se kurče kako će izaći, pričaju o izlasku, ali ne i o prekidu saradnje sa njom. Jer im je jasno kako danas svet funkcioniše. I naravno opet Srbi moraju da teraju neku kontru i da glume posebnost, tako što će uz Moldaviju i Šiperiju biti jedini narod koga saradnja sa evropom ne zanima. Čak su se i Rusi otvorili prema zapadu, istina u određenoj meri, ali enormno više nego pre 20 godina. I njima to ne smeta. Jer su skapirali da nema leba od Zaporožeca, ponosa i kurčenja, nego od rada, povezivanja i razmene tehnologija. Znači jednoj Rusiji, predstavniku slavizma i anti-NATO pokreta, ne smeta partnerstvo sa zapadom... Ali Srbima smeta. Oni su shvatili istinu i suštinu. Oni su чру бајо мој. Najstariji, nebeski narod, koji vidi stvari koje promiču ostalih 6.994.000.000 ljudi na planeti.

I tako se Srbija već punih sto godina ponaša kao neka kafe kuvarica u velikoj firmi koja pokušava drugima da glumi nekakvko mudo i revolucionara, a ne kapira da je niko ne jebe ni 5%. I da ona zavisi od tih drugih ljudi oko nje. A ne obrnuto. I umesto da se ona okrene sebi i svom poslu, i pokuša da uznapreduje tako što će da radi najbolje što može, ona drugima soli pamet i tera kontru. I svaki put kad ona pokuša da se napravi pametna, i kad joj se to obije o glavu, ona samo još više zabetonira tu svoju teoriju da se cela firma urotila protiv nje pametne, zato što se kobajagi boje njene skrivene pameti, sposobnosti i prosvećenosti. Ona je provalila i shvatila stvari koje 30 drugih ljudi nisu. Odnosno ne 30, nego 100, ako računamo druge zemlje po svetu kojima je stalo da budu dobre sa zapadom. Znači 20,30,100 ljudi je u zabludi, a samo Srbijanka, kafe kuvarica koja 30 godina nije odmakla od špajza i šporeta, je provalila svu istinu i suštinu. Da da, oće to.

cista glupost...ta uloga u isrojiskom smislu ne da nije precenjena nego je debelo potcenjena...

i to nikakve veze nema sa tim sto ti pises...

srbi, bosonogi evropljani

Чудно је да цепидлачиш око назива империја, а све пишеш малим словом и то ошишаном латиницом.Аустро-Угарска је назив који је уведен 1867 године, али се употреба овог назива одомаћила и за Аустријско царство пре 1867 године, као што сви социјалистичку Југославију називамо СФРЈ, иако се ова држава до 1963 године називала ФНРЈ.Отоманска империје је назив који се много чешће од назива Османска империја.

Рајетински менталитет је добро позната ствар и то је давно разјашњено, још почетком 20 века.

Што се тиче Првог и Другог српског устанка, Русија и друге велике силе су се заинтересовале за Србију, тек када  су се Срби дигли на оружје.Пре тога нико није хтео ни да чује за Србе, још мање да се заложи за њих, чак ни православна Русија.Дакле, од подаништва и слугеранства нема ништа, тек када народ крене да се бори нешто се и постигне.


Не постоји никаква манија величине због ратова од 1912-1918 године.Ратовало се са великим силама, увек се то мора вредновати и прослављати на адекватан начин.Не можеш градити национални идендитет без прославања и величања оних који су се жртвовали за ту државу.Нисмо могли да славимо кукавице и дезертере.
То је трајало 20-так година у Краљевини СХС/Југославији, јер је страдање српске војске у Првом светском рату био темељ те државе.Након 1945 године није било никакве маније величине око ратова 1912-1918 године.
Постоји можда 5 филмова који се баве овом тематиком, а теби се привиђа нека "манија".

Дакле, непромишљено смо ушли у Југославију, која се састојала од неколико народа, и лоше прошли али сада ће да нам буде добро, када уђемо у једну још разнороднију заједницу са још више народа, језика и религија.

Нисмо успели да остваримо своје националне интересе у Југославији у којој смо чинили 40% становника, а успећемо да то остваримо у ЕУ у којој ће Срби чинити 2% популације.

То нема никакве логике.

Што се тиче Србије као кафе-куварице то најбоље илуструје твој рајетински менталитет.

ШТо се тиче ЕУ,  ова наднационална заједница у садашњем облику постоји тек 10-так година.2004 године су примљене прве бивше социјалистичке државе, пре тога су чланице ЕУ биле искључиво развијене западне земље.После 10-так година ЕУ је у дубокој кризи, једна од највећих чланица ЕУ је већ напустила ЕУ.

Postoji jedna vrsta kolektivne odgovornosti za civilizaciju u celosti...

Zato nase ljude zanima sta se desava u najudaljenijim delovima planete...

I vrlo emotivno reaguju na sve to...pre svega zbog jakih socijalnih veza...i mase nekih drugih stvari...

To je retka osobina cak i za jednog coveka...a komo li za citav narod...

Ima trenutaka kad je to losa osobina...

Ovo nije jedan od tih trenutaka...