dobro da se nesto radi.. 

Kvalitet goriva na pumpama u Srbiji



Na benzin evropskog kvaliteta vozači u Srbiji čekaće do kraja 2010. godine, kada bi trebalo da bude otvoren uvoz derivata, a do tada na pumpama će se prodavati gorivo koje zadovoljava isključivo domaće propise.

Iako se građani žale na loš kvalitet benzina, tržišnoj inspekciji u Ministarstvu trgovine od početka godine pristigle su svega 83 žalbe na pumpadžije.

- Najviše prijava, čak 46, podneto je u Beogradu, a najveći deo se odnosio na netačno merenje i prodate količine - kažu u sektoru tržišne inspekcije. - Posle utvrđivanja nepravilnosti i potvrđivanja navoda potrošača, u dva slučaja podnete su prekršajne prijave.

I većina prodavaca novih četvorotočkaša kod nas smanjuje broj pređenih kilometara posle kojih mora da se radi servis baš zbog lošijeg kvaliteta goriva.

U „Jugoinspektu“ koji kontroliše derivate iz naših rafinerija kažu da se građani najviše žale na stepen potrošnje goriva.

- Iz rafinerija Naftne industrije Srbije na domaće tržište isporučuju se naftni derivati koji zadovoljavaju zakonom propisani kvalitet, ali gorivo koje izađe iz naših rafinerija još nije u skladu sa evropskim propisima - kaže Dragiša Pejčić, direktor kontrole kvaliteta u „Jugoinspektu“. - Krajem sledeće godine i na domaćem tržištu biće samo derivati koji zadovoljavaju evropske norme i to je zakonski uređeno.

Pejčić kaže i da su najvažnije razlike između domaćih i evropskih normi u domenu kvaliteta u sadržaju olova, sumpora, benzena, aromata i olefina. U NIS, takođe, potvrđuju da je svo gorivo koje izađe iz rafinerija po kvalitetu u skladu sa propisima Srbije i da se radi nezavisna kontrola pre izlaska na tržište.

- Najbolje gorivo proizvedeno u našim rafinerijama je „evro 5 dizel“ koji ima 10 miligrama sumpora po kilogramu i to je u skladu sa normama u zemljama Evropske unije - kažu u NIS.

U naftnoj kompaniji ističu da proizvode 20.000 tona „evro dizela“ mesečno i planirano je da se uz modernizaciju povećava i proizvodnja. Prioritet je da do kraja 2012. godine iz NIS izlaze samo motorna goriva „evro 5“ kvaliteta.

Prigovor na pumpi

Kada vozač smatra da je sipao loš benzin, ili ima bilo kakvu primedbu na količinu ili uslugu, trebalo bi da uloži prigovor na pumpi. Trgovac koji je prodao gorivo dužan je da, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, razmotri prigovor i donese odluku u roku od osam dana.

Proizvodnja

30.000 tona bezolovnog benzina proizvedeno je tokom jula u Naftnoj industriji Srbije, dok je proizvodnja olovnih benzina iznosila svega 12.000 tona.

Izvor : Novosti.rs
 

Strashno... 

Naftna industrija Srbije saopštila je da od kraja juna neće više proizvoditi benzina sa olovom. Prema rečima odgovornih, NIS će sredinom godine potrošiti poslednje zalihe olova namenjenog proizvodnji benzina i neće nabavljati nove.

Jasno je da se NIS odriče starog benzina sa visokim sadržajem olova iz više razloga. Dva najznačajnija su ta što je takav naftni derivat veoma štetan po okolinu i zdravlje ljudi, a drugi, čini nam se mnogo važniji od prethodnog, jeste to što od 2012. godine stupa na snagu odluka o liberalizaciji naftnog tržišta u Srbiji.

Pored samog olova, kod ovakvog benzina dodatni problem predstavlja i sumpor koji se sagorevanjem oslobađa u atmosferu. Evropska tržišta su već odavno „očišćena“ od ovakvog benzina, dok se on još uvek koristi samo u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Novi pogoni za proizvodnju bezolovnog benzina biće instalirani u Pančevu.

Izvor: MojAuto.rs

Kako se olovno gorivo više ne proizvodi u Srbiji, vozači starijih automobila, i to onih proizvedenih pre 1985. godine, trebalo bi uz bezolovno gorivo da koriste aditive koji nadomešćuju olovo. U suprotnom, odnosno ukoliko vozač ne želi da izdvoji novac za aditiv, može slobodno vozilo da ostavi u garaži.

To potvrđuje i profesor Radivoje Pešić s odseka za motore i motorna vozila Mašinskog fakulteta u Kragujevcu. On napominje da vozači koji imaju vozila starija od ovog godišta moraju obavezno na svako drugo ili treće punjenje rezervoara da sipaju aditive, kojih ima na svim pumpama u našoj zemlji.

– Dodavanje aditiva u bezolovno gorivo zavisi od modela i godišta vozila. Ovi aditivi se koriste za povećanje oktanskog broja, koji u suprotnom, ako se ne dosipa, može da upropasti motor i dovede do njegove havarije. Ti aditivi zapravo nadomešćuju nedostatak olova u bezolovnom gorivu – napominje za “Blic nedelje” profesor Pešić.

Naš sagovornik objašnjava da se olovo koristilo za podmazivanje sedišta izduvnih ventila. Međutim, ova sedišta izduvnih ventila kod starih motora su rađeni od nekvalitetnih materijala, pa sada bez aditiva može da dođe do njihovog habanja.

– Ipak, novija vozila, odnosno ona koja su rađena posle 1985. godišta, mogu da rade bez aditiva – kaže naš sagovornik.

Profesor Pešić navodi i da bi trebalo izbeći zamku da se olovo zameni nekim metalom, kao, na primer, manganom, što se često dešava. Ponegde se koriste ovi aditivi, i to samo zato što su jeftiniji.

– Tome i doprinosi činjenica da naša zemlja nije potpisnica Konvencije o nekorišćenju teških metala – upozorava profesor Pešić. Inače, Međunarodni protokol o teškim metalima stupio je na snagu još 2003. godine. Nedavno su u Ministarstvu ekologije i prostornog planiranja za naš list izjavili da iako Srbija još nije ratifikovala ovaj protokol, to će biti urađeno onda kada potpuno prestane da se koristi olovno gorivo, odnosno kad nestanu zalihe NIS-a na tržištu.

Za sada na pumpama u Srbiji vozači koji su koristili olovo mogu da se prešaltuju na bezolovni benzin koji ima dve varijante – MB95 i MB95 Euro.

– Oni se razlikuju samo po količini sumpora, aromata i benzena koji sadrže. MB95 Euro je kvalitetniji za okruženje i ispunjava sve propisane evropske standarde – kaže naš sagovornik.

Sada se međutim, postavlja i pitanje kakvog je kvaliteta bezolovni benzin u Srbiji. Profesor Pešić kaže da se ne može sa sigurnošću reći kakvog je kvaliteta bezolovni benzin u Srbiji, jer kod nas ne postoji nijedna nezavisna laboratorija koja bi kontrolisala pumpe.

– U razvijenim zemljama na svakih 25 pumpi ide po jedna nezavisna laboratorija, a u slabije razvijenim, na 50. Međutim, mi u Srbiji ni danas nemamo nijednu nezavisnu laboratoriju koja bi kontrolisala pumpe – kaže profesor Pešić.

Inače, podsetimo da je pre nešto više od mesec dana Naftna industrija Srbije prestala da proizvodnjom olovnog benzina, a Vlada Srbije je zabranila uvoz novih količina, tako će dok se zalihe ne istroše vozači tek na po nekoj pumpi moći da nađu olovno gorivo.

E. B. | Foto: N. Marković - blic.rs

Privatni naftaši, po svoj prilici, neće kupovati derivate samo od Naftne industrije Srbije (NIS) iako su prethodnih meseci pokušavali da potpišu ugovor o snabdevanju na tri godine. Dogovor je pao u vodu, pa su se mali privatnici već okrenuli pregovorima sa stranim dobavljačima. Zato od 1. januara, kada se tržište naftnim derivatima otvara, vozači mogu da očekuju kvalitetnije i jeftinije gorivo na pumpama.

Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata koja je uvedena kako bi NIS-ove rafinerije u Pančevu i Novom Sadu dobile na vremenu da se modernizuju i počnu da proizvode goriva evropskih standarda, zvanično prestaje da važi 1. januara 2011. godine.

Međutim, proteklih meseci je javnost potresala informacija o pregovorima Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica sa NIS-om o dugoročnoj saradnji i nakon ukidanja ove uredbe, a bilo je i predloga davanja pumpi po principu franšiza sa imenom NIS-a. Sve ovo, upućeni su tumačili kao produženje monopola NIS-a na mala vrata. Međutim, kako od dogovora za sada nema ništa, tržišna utakmica i zvanično može da počne. Ali prepreka još ima.

Borisav Takić iz udruženja privatnih benzinskih stanica kaže za „Blic“ da je sada mnogo izvesnija saradnja sa strancima.

- Pokušali smo sve da se dogovorimo sa NIS-om i smatrali smo da je prirodno da NIS bude naš partner. Davali smo im dosta predloga za buduću saradnju, ali nismo dobili adekvatan odgovor. Dali smo im rok do prošlog četvrtka da se izjasne, a oni su nam poslali da popunimo još neki upitnik, i odmah nakon toga smo stupili u kontakt sa drugim stranim kompanijama. Sada je izvesno da ćemo otkupljivati derivate od drugih dobavljača - kaže Takić.

Ipak, ono čime bi privatni naftaši mnogo više morali da se pozabave pred otvaranje tržišta jesu kapaciteti za skladištenje nafte i derivata, što će predstavljati problem za većinu prometnika.

Čini se da je male naftaše prethodnih dana najviše uzbunila priča da će od 1. januara morati da imaju skladišta kapaciteta 250.000 tona, a ne 2.000 tona kao do sada. Za njih bi to, kako tvrde, automatski značilo nemogućnost poslovanja, odnosno ponovo suočavanje sa kupovinom od NIS-a. Za sada se, međutim, čini da je njihova bojazan bila neopravdana jer u Ministarstvu energetike kažu da o ovolikim skladišnim kapacitetima nema ni govora. U ovom ministarstvu takođe negiraju da je takav predlog stigao od strane NIS-a.

Ipak, rezervoari će, ma koliki bili, predstavljati problem za mnoge prometnike, s obzirom na to da rezervoarski prostor za skladištenje nafte i naftnih derivata pored NIS-a ima još i „Lukoil“ i možda još poneki privatnik. Oni koji ne budu imali sopstvena skladišta moraće verovatno i naredne godine, bez obzira na liberalizaciju tržišta, da sarađuju baš sa onim kompanijama koje takve kapacitete imaju.

Kako sada stvari stoje, zbog strogih propisa o skladištenju najgore bi mogli da prođu privatnici koji u vlasništvu imaju mali broj pumpi, s obzirom na to da oni u prethodnom periodu nisu mnogo razmišljali o skladištima i rezervoarima. Ipak, propisi važe za sve, i za one koji imaju 500 i za one koji imaju jednu pumpu, pa se sve opet svodi na pitanje ko će opstati.

Izmenama i dopunama pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe, propisani su strogi uslovi za skladištenje. Skladište za naftu i naftne derivate mora biti ograđen prostor sa rezervoarima. Za skladištenje za promet na veliko mora biti obezbeđen i nesmetan istovar i utovar robe. Na rezervoarima za skladištenje mora biti vidno označena vrsta derivata.

Registarski broj rezervoara čija je ispravnost potvrđena od strane nadležne kontrole mora biti sa važećom tabelom zapremine. I merne instalacije za istakanje tečnih goriva moraju imati potvrđenu ispravnost važećim žigom nadležne kontrole mera.

Borisav Takić ističe da bi, eventualno, u redu bilo da skladište treba da ima od pet do deset hiljada tona.

- Kada bude otvoreno tržište, prevoz će morati da se vrši baržama do skladišta, nafta neće moći da se uvozi kamionima ili da se pretače iz vozova. Za sada, međutim, skladišta imaju NIS, „Lukoil“ i neki privatnici. Onaj ko uopšte nema skladišta neće moći da uvozi gorivo - navodi Takić.

Nebojša Atanacković iz kompanije „Nafta“ a. d. ističe da bi oni koji imaju kakva-takva skladišta po otvaranju tržišta trebalo da opstanu i da te uslove ne treba menjati.

- To vodi ka većoj konkurenciji, a samim tim i ka nižoj ceni. Sada je obavezno imati skladište za 2.000 tona goriva i to je u redu - navodi Atanacković.

Ipak, ono što će za same vozače biti važno, kada se otvori tržište, jeste da će oni imati veći izbor i niže cene derivata od sadašnjih. Prema uredbi koja će biti na snazi još tri meseca, a koja je pre nekoliko meseci korigovana, cena se menja na 30 dana kada procenat promene cene nafte na svetskim berzama dostigne 3,5 odsto. Ovakva pravila uticala su na to da se cene u maloprodaji kod nas nisu menjale još od maja, dok je za to vreme cena nafte oscilirala od 70 do 80 dolara za barel. Od nove godine, međutim, vozači pored nižih cena mogu da očekuju i njihovu mnogo češću promenu, raznolikost od pumpe do pumpe, ali i bolji kvalitet derivata.
 


NIS - 480 pumpi
Lukoil - 180 pumpi
OMV - 60 pumpi
MOL - 33 pumpi
Udruženje privatnika - oko 500 pumpi
 


- niže cene
- veća konkurencija
- kvalitetnije gorivo
- češće promene cena
 


Kada je skladištenje tečnog naftnog gasa u pitanju, pored uslova propisanih za skladištenje zapaljivih tečnosti uvoznici moraju da obezbede i rezervoare minimalne zapremine od 1.000 kubnih metara za skladištenje i pretakanje ovog energenta.

Na rezervoarima mora da bude vidno označeno da je uskladišten tečni-naftni gas, registarski broj rezervoara, čiju je ispravnost potvrdila nadležna kontrola mera važećom tabelom zapremine.
 
Bojana Stamenković | Foto: Dreamastime - blic.rs

ajd videcemo sta ce biti

Ne znam da li vise da se nadam uopste...
Pojeftinice... za 2 dinara... Mi cemo svi biti srecniji i onda ce poskupeti opet za 10 dinara....

vise ne uzimam dizel kod nis-a

Pa barem u necem da Srbija prestigne Evropu