U Francuskoj počeli sa rasterivanjem Roma :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Удар на европске вредности

Одлука Париза да поруши привремене кампове и протера Роме, који су дошли из Румуније и Бугарске, изазвала бурне реакције широм ЕУ
...
Барозо је на заседања Европског савета рекао да је дискриминација етничких мањина неприхватљива и посредно признао да је комесарка ЕУ за правосуђе претерала кад је упоредила протеривање Рома из Француске с догађајима у Другом светском рату. Ипак, Барозо је рекао да Редингове има „пуну подршку” Комисије и његову „личну” подршку као председника ЕК поводом њених најава да ће против Француске бити покренут поступак пред Судом правде ЕУ.
...
Међутим, управо се на питањима европских решења, односно питањима европских права, вредности и слобода „ломи” Саркозијева аргументација. Док Париз тврди да само поштују закон и руше нелегалне кампове, европска комесарка за правосуђе износи сумње у то, при чему је Европској комисији предала прелиминарну правну анализу у којој се истиче да, уколико се покаже да предузете мере имају за циљ одређену групу људи на основу њихове националности, расе или етничког порекла, то представља озбиљно кршење европских закона.

...
„Бићу јасна. Дискриминација на основу етничког порекла или расе не сме имати своје место у Европи. То је неспојиво са вредностима на којим је ЕУ заснована”, рекла је она, додајући да је срамно што је једна национална влада довела у питање заједничке вредности и законодавство ЕУ.
...
Изузев подршке италијанског и чешког премијера Силвија Берлусконија и Петра Нечаса, Саркози није добио подршку шефова држава или влада других земаља за оштру политику према Ромима и масовна протеривања.

Председник Румуније Трајан Басеску изјавио је да Роми треба да уживају иста права као и сви други европски грађани и да њихов проблем треба заједнички решавати у оквиру ЕУ. Он је нагласио да су Роми номадски народ и да у тој заједничкој стратегији треба пре свега обезбедити две ствари: запослење и образовање припадника тог народа.

Румунски аналитичари примећују да су „до недавно западњаци нас (Румуне) учили како да поступамо према Ромима било да је у питању терминологија (да кажемо Ром, а не Циганин) или законодавство”. Међутим, додају они, откад се повећао број Рома у западним земљама они су „драматично променили причу, предузимајући драстичне кораке за које се Букурешт, Братислава, Будимпешта, Софија, Загреб и Београд не би ни усудили да предузму”. Да ли је то лицемерје питају се румунски аналитичари, уочавајући очигледне дупле аршине.

Да апсурд буде већи, оштрим изјавама француски председник Никола Саркози испада највећи заговорник знатно чвршће политике према имигрантима уопште, при чему је и он сам дете имиграната. Подсетимо, отац Николе Саркозија је био имигрант из Мађарске, док је његова мајка ћерка једног грчког лекара.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------

Шпанска лекција за живот са Ромима

Андалузија би могла да буде модел друштвеног суживота Рома са већинским народом који би могао да се примени широм светаДок су Роми маргинализовани у бројним земљама, постоје земље Европске уније које су релативно миран дом за Роме, као што је то Шпанија. Пољски недељник „Тигодњик пофшехни” оцењује да би остале европске земље могли да нешто науче на примеру Шпаније и њеног односа према Ромима.

У Шпанији, према проценама, живи између 500.000 и 800.000 Рома (или Житаноса како сами себе називају а како их често зову и Шпанци) при чему већина њих живи у Андалузији на југу земље. Као и у Француској, и у Шпанији живе Роми из централне Европе, њих око 40.000 при чему они углавном живе ван Мадрида. Ипак, већина Рома су вековима у Андалузији и ту су опстајали и у најтежим временима кад су била на корак до протеривања.

У анализи под називом „Држава и Роми у Шпанији”, професор Гинтер Дајцн утврдио да су традиционалне вредности Рома у Шпанији, као што су понос, посвећеност породици и клану као и поштовање старијих у потпуности компатибилни са традиционалним вредностима становништва у шпанским селима. Због тога је, додаје он, интеграција Рома много лакша у руралним пределима на југу него у великим градовима на северу земље.

Он објашњава да, као што је то и у Западној Европи, у шпанским провинцијама Гренада и Севиља постоји велика концентрација Рома, при чему су села неформално подељена на ромска (Житано) и неромска (пајо – шпанска реч за „белце”). Међутим, додаје професор Дајцн, међуетничка размена, мешовити бракови и општи реципроцитет је много чешћи у овим руралним подручјима него у индустријским центрима.

Успешност интеграције Рома на шпанском југу, пре свега у Андалузији, огледа се и у значајном симболичком аспекту јер уметност фламенка, симбола шпанске културе, води делом порекло и од андалужанских Рома.

Иначе, пресудни тренутак за статус Рома у Шпанији били су борба и страствени говори Хуана де Диоса Рамиреза Еередије, који се као шпански парламентарац изборио да се донесе први национални план за једнака права Рома. Борба Рамиреза Ередије, који је иначе први Ром у шпанском парламенту где је био посланик од 1977. до 1986. године, није била једнократна тако да су од 1989. године програми који се тичу права Рома постали редовна ставка шпанског националног буџета.

Рамирез Ередија, који је и први Ром који постао посланик Европског парламента, објашњава за шпански „Паис” да би, са становишта културе, Андалузија могла да буде модел друштвеног суживота Рома широм света.

„У овој заједници је тешко рећи да ли су Андалужани постали део Житаноса (шпански назив за Цигане), или су Роми постали део Андалужана”, каже овај истакнути борац за права Рома, иначе правник и председник Удружења Рома Шпаније.

Рамирез Ередија данас каже да жели ништа мање него да француски председник Никола Саркози изађе пред Суд правде ЕУ у Луксембургу. Према његовом мишљењу, затварањем привремених кампова за Роме прекршен је француски закон, европски прописи, а „да не помиње, француску традицију одбране људских права”.

Шпанија је још осамдесетих година одбацила систем специјалних одвојених школа за ромску децу, док је тек недавно у појединим земљама централне и источне Европе укинут овај систем посебних школа који је практично онемогућавао Роме да наставе школовање и постану академски грађани. Изостајање ромске деце из школе је у Шпанији и даље око, како кажу, разочаравајућих 30 одсто, али упркос томе према званичној статистици чак 94 одсто ромске деце заврши школу.

Аналитичари додају да Шпанија ипак није „неприкосновени рај” за Роме будући да неки ромски обичаји нису широко прихваћени и постоје спорадични пораст нетолеранције према Ромима. Међутим, након болних промена после владавине Франциска Франка, Шпаније данас може да буде пример осталим земљама Европске уније како се Роми укључују у живот једне заједнице.

Н. Р.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Udar-na-evropske-vrednosti.sr.html