U EU svaki peti gradjanin siromasan, a deca najugrozenija!

ПОЉСКИ ''ЕВРОПСКИ ПУТ''

Најбољи начин да одговоримо на питање шта би нам донело чланство у ЕУ је анализа катастрофе коју је доживела Пољска испуњавајући '' европске стандарде '' још од почетка 90-тих . Плате нису ни после 10 година болне транзиције достигле западноевропски ниво(према студији коју је урадио британски Economist Corporate Network Пољаци никада неће достићи немачке зараде, исто важи и за Чехе, Мађаре и Словаке према www.danas.co.yu/20050125/ )а провинција је тонула у све дубљу беду док се главни град развијао. Аустријиски професор Ханес Хофбауер пише : ''...док је један Пољак у 2000 ., статистички узето , морао да се задовољи са 400 евра ( бруто ) , његов немачки радни колега радовао се се са преко 2.200 евра ( бруто ) месчном износу на рачуну ...унутар Пољске диспаритети међу регионима све су већи. Од транзиције и селективног повезивања пољске привреде за потребе Европске уније профитирају регион око Варшаве , Доња Шлезија и подручије око Познања, док војводстава која се граниче са Белорусијом и Украјином , Подласка и Лубин , као и регион око Кјелца спадају у велике губитнике у процесу успостављања новог европског поретка. Као врста одговора на овакав развој централна влада у Варшави је 1998. године спровела велику административну реформу. Од 49 војводстава широм Пољске створено је 16 нових јединица. На тај начин земљом је ЕУ технички могла лакше да управља, пошто Брисел жели да свуда има посла са приближно истим јединицама за управљање које отприлике треба да одговарају величини немачких савезних држава ( иначе, изваредну анализу контекста стварања '' еуро регија '' и регионализације држава у ЕУ је дала руска научница Олга Четворикова . Она сматра да се ради о намерном разбијању држава иза које стоји Немачка и прекоокеанска наднациона елита која фактички влада овом земљом -прим Д.М.)Једини изузетак од ове нове структуре, одређене на основу величине и економске снаге, представља мало војводство Ополе. Овај регион који обухвата површиниу од само 9.400 квадратних километара са нешто више од милион становника отцепио се на пристанак дела становништва ( и немачке амбасаде ) од катовичке области у посебно војводство у којем 25 посто становништва чине Немци . Захваљујући овом уделу немачког становништва посебно око Опола, успела је да се учврсти посебна, властита административна јединица у којој су у шест од 11 округа на власти кандидати немачке странке. Пољска је на тај начин-барем у једном војводству-конституисала административну јединицу у којој је на власти немачка мањина , што би у време економске кризе могло сукобима да пружи етничку димензију. Такве кризе су –управо у војводству Ополе- пред вратима; јер друго војводство Горњој Шлезији –Сласка , у области Катовица, с правом се сматра социјалним минским пољем. У њему ради стотине хиљада рудара и радника произвођача челика , посебно у рудницима са дефицитарном рудом и индустријским комбинатима за чије постојање више нема места у логици Европске уније ''. ( Хофбауер Х. ''Проширење ЕУ на Исток '' Филип Вишњић , Београд 2004, стр 145-146 )

РАСТ СПОЉНОГ ДУГА –МИНИМАЛНА ПРОСЕЧНА ПЛАТА-ГОРИВО-МЕДИЈИ

Овој суморној слици свакако треба додати и следеће податке: Пољски спољни дуг непрестано расте . У првој половини 2006. године он је достигао скоро невероватних 147 милијарди долара (www. cia.gov/cia/publications/factbook/). Минимална просечна сатница је 2007. године у Пољској износила 1,34 евра а у истом периоду у Француској 8,27 евра ( '' НИН '' 19.4 .2007.). У Пољској се користи, због високих цена нафте , чак и зејтин као гориво за она кола која имају дизел моторе. На пример, на интернет сајту Biopaliwa.pl се констатује : '' По селима већ готово сви који имају дизел користе јестиво уље. Чак су и теретни камиони прешли на ово ' алтернативно ' гориво ' ''.(Лазаревић М. ''Политика '' 16.мај 2006) Најпродаванији дневеник у Пољској је '' Факт '' у власнистиштву немачког издавача Alex springer. У децембру 2003 године овај дневник је постигао тираж од 536.369 примерака и тако је претекао некада најтиражнији пољски деневник ''Газета виброча '' који је потекао из покрета '' Солидарност ''. У октобру 2005 године продаја '' Факта '' је порасла за 11 посто а '' Газете'' је пала за 0,6 посто( '' Привредни преглед ''8.12.2005 )

МАЊАК СТАНОВА –ЦЕНЕ НЕКРЕТНИНА И СТРАНО ВЛАСНИШТВО

У Пољској је у 2004 . години постојао мањак од 2 милиона станова ( '' Привредни преглед '' 7.12 .2004). У исто време странци купују некретнине у Пољској што изазива огорчење јавности . Мариуш Сохацки економски стручњак пољске агенције за испитивање тржишта некретнина из Варшаве објашњава зашто : ''Све време слушају како треба да се жртвују због будућих генерација и да одржавају дисциплину у погледу трошкова, док истовремено европски инвеститори долазе, купују имовину и подижу трошкове на недостижне нивое''. Маћиеј Димковски директор развојне фирме ''Редент пропети консалтинг '' ( у прва четри месеца 2006 године ова фирма је продала 1500 станова у највећим пољским градовима, што је за 300 више него у 2005. али већину је купила једна британска фирма )наводи : ''Нема границе...цене су астрономске за многе Пољаке, али су још далеко испод цена у ЕУ. Уопштено посматрано, један луксузан стан може да се купи по цени једне скромне гарсоњере у Лондону ''У 2005. години је број станова које су странци купили у Варшави порастао за 11 посто ,или укупно 1. 367,. Станови у изградњи на врху великих зграда су се продавали у 2006 године за 6.903 долара по квадратном метру. Укупно су цене некретнина у 8 бивших комунистичких земаља чланица ЕУ порасле за 100 посто након 2004 године. International Herald Tribyne коментарише ове податке : ''..такву ситуацију су изазвали купци из Западне Европе .Многи локални становници, чија куповна моћ не износи ни колико четвртина куповне моћи њихових суседа, искључени су са тржишта, што повећава како незадовољство чланством у ЕУ, тако и све слабију подршку за смањење буџета који је неопходно спровести да би се усвојио евро. Становници Источне Европе су љути због правила која их спречавају да раде у већини од 15 старих чланица ЕУ, док владе у њиховим земљама све мање троше на пензије, здравство и остале социјалне програме како би се постигли стандарди који треба да се испуне пре него што им буде дозвољено да усвоје евро. ''( ''НИН ''24.8.2006.)

НЕЗАПОСЛЕНОСТ-ИСЕЉАВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО НАКОН УЛАСКА У ЕУ

Пре учлањења у ЕУ незапосленост у Пољској је износила 12,4 посто у 2006 године она је достигла 18,8 посто . Дакле порасла је за једну трећину (Дикић Б .''Политика '' 13.6.2006.) Државни органи Пољске су покушавали да улепшају ову суморну слику. Према подацима Централног статистичког бироа незапосленост је пала на 15,7 посто у јулу 2006 године. Али, тај пад није био последица развоја пољске привреде већ чињенице да је према подацима пољског министарства за рад и социјалну привреду око 660.000 Пољака отишло да ради у друге земље ЕУ, највише у Немачку око 322.000 а остатак у В.Британију, Ирску и Италију ( ''Привредни преглед '' 28.8 2006.) Према подацима угледног пољског листа '' Газета виброча '' тај број је био много већи. У периоду од 2004. године до јуна 2006 године емигрирало је 2 милона Пољака ( и пољско министарство је изнело нову процену да је око један милион Пољака емигрирао ). Пољски лист је тај процес назвао највећим миграционим таласом у новијеој европској историји. Према испитивању које је спровела '' Газета виброча '' око 84 посто Пољака се стиди што су њихови сународници одлазе у свет ( Лазаревић М.'' Политика '' 24.6 2006 ) Такође, амерички медији наводе да Пољаци раде у земљама Западне Европе као занатлије , учитељи , инжињери ,медицинске сестре,водоинсталатери ахриктекте , кућне помоћнице и возачи( Демпсеј Џ.''New York Times ''19 11.2006-према '' Политика '' 2.12. 2006). Према истраживањима спроведеним мећу емигрантима око 60 посто њих не жели да се врати у Пољскоу ('' НИН'' 17. 8 2006). На пример, један Пољак из Хорзова на раду у Ирској истиче ''Радећи на линијама високог напона , зарадићу довољно за нормалан живот. Са пољском платом у мојој струци то је незамисливо ''( овај радник неколико пута годишње путује у Пољску да би видео жену и сина према'' Le Monde diplomatique '' - '' НИН'' септембар 2006). Године 2006. из лондонске општине Вестминсер је враћено у Пољску 250 клошара али су се они поново вратили у В.Британију јер као што објашњава Ева Садовска из позњанске фондације Барка : ''Отишли су већином да би тамо успели и да би се вратили са уштедом. Не могу признати да су живели на улици и ишли на казан чорбе у Војсци спаса ''. Према проценама из Пољске , 2006. године је у Паризу на улици живело око 6.000 Пољака , у Лондону 3.000, Риму 5.000 ( Лазаревић М. '' Политика ''30.12. 2006). Такође, око 90 посто емиграната је испод 35 година старости и имају високо образовање ( ''НИН'' 17.8.2006.). Британски ''Гардијан '' је 2005 године објавио репортажу о бедним условима у којима живе и раде пољски радници у Британији. Они раде за надницу која је мања од гарантоване и немају коме да се обрате ради кршења њихових права јер ''проблем је у томе што је тржите рада у В. Британији под контролом послодаваца на црно и у то је упала већина гастарбајтера из нових чланица ЕУ ''. Британски лист наводи како су пољски радници који су паковали пилетину за ланац супермаркета '' Sainsbury'' плаћали смештај 40 фунти иако закон не дозвољава да се наплаћује више од 25 фунти када смештај организује послодавац .( www.danas.co.yu/20050125/ )

Пример пољске економске и политичке кризе нам говори шта доноси учлањење у ЕУ за земље Источне Европе. Раст спољног дуга, незапосленост , емигрирање више милона људи , контролу странаца над медијима , раст цена некретнина , пад животног стандарда (посебно у провинцији). Нећемо живети боље ако уђемо у ЕУ, напротив.

Мр Дејан Мировић