Dame i gospodo... Beograd

Rat na našim prostorima zapravo nije bio rat na nasim prostorima... Bio je u Bosni, Hrvatskoj. Mi smo rat dozivljavali slušajuci price, dakle daleko od fronta, zgranuti i uzemireni ako smo normalni, ali i dalje bezbedni i jedostavno nedovoljno svesni. Geografija. Zanimljivo je što kad krene razgovor o ratu svi znamo slicne slucajeve ako ne baš iste te, jer price se pricaju. U ovom filmu ima nekoliko takvih scena, za koje smo culi da su se zaista desile. I to je potresno, jer je gotovo dokument... Moje opažanje je da je u tome i problem ovog filma: to nije rat snimljen iz ugla filozofije, istorije, psihologije, zabave cak, to je rat snimljen iz ugla prica koje su kružile po beogradskim boemskim mestima. To nije rat snimljen iz ugla nekog ko je u njemu ucestvovao bilo na koji nacin, ko je u ratu izgubio ili dobio nešto. E, to je dame i gospodo: Beograd. Obezbedjen svojim kumovskim, rodbinskim, dužnickim i prijateljskim vezama, pun samozvanih intelektualaca koji misle da su vlasnici tumacenja. Jeste pomalo jedak ovaj komentar, ali to je zato što film smatram uvredljivim za sve one ljude koji su rat doživeli i preživeli. Površno i razmaženo. Mlada glumica recituje muslimanskoj ceti Ifigenijin monolog o žrtvi za domovinu i ganuti vodja im poštedi život? Znaci monolozima se trebalo naoružati u ratu protiv besom zaslepljenih ljudi koji su taj rat izmislili? Aha. Ostao je pun sto hrane od otkazane predstave devedeset i trece godine u Srbiji kad su ljudi umakali dvopek u kafu za rucak? To možda deluje trivijalno i zanemarljivo ali utice na celinu i takvi je propusti krnje. Ima još, ali nema svrhe, jer sutra ce Beograd opet udeliti sredstva i dati šansu jednom tako mladom i neafirmisanom reditelju, predložiti ga za Oskara, pisati hvalospeve jedni o drugima, itd. A mi što se na internet forumima krijemo pod nadimcima ostacemo anonimni i nebitni kao što smo anonimni svim tim komisijama od kojih veruješ da ti zavisi bar deo života i sedecemo u mraku bioskopa dajuci podršku nekoj sledecoj turneji...

jeste, slazem se i za niciju zemlju i za lepa sela lepo gore, ali je nerealno ocekivati da se takvi filmovi prave jednom godisnje

У реду је снимати антиратне филмове, штавише, то је препоручљиво. Тиме доказујемо да смо у том смислу слободније земље од Сједињених Држава, које су забрањивале негативан став о Вијетнаму 30ак година, када су кренули први антиратни филмови о томе. Само, за разлику од САД, ми смо сиромашни као Монголија, немамо баш пара да снимамо сваки сценарио који се бави тим ратом, те је с' тога било боље да је финансиран неки други филм са бољим сценариом, бољом идејом, без обзира што је Марковић Марковић.

film ''turneja'' je najbolji domaci film koji sam gledao u poslednjih godinu dana
 

Ocigledno nisi gledao ni jedan domaci film u poslenjih godinu dana, osim Turneje