Zanima me vase misljenje-da li treba koristiti tudjice kada postoje i srpske reci koje ih zamenjuju? Da li mislite da bi trebalo potpuno izbaciti(ili barem smanjiti)koriscenje istih? 
PoZdRaV 

Standardne tuđice u fazonu Vujaklijin rečnik treba koristiti radi preciznijeg izražavanja, ali me iritira srbo-engleski koji buja posvuda

ali neminovno je da cemo jednog dana svi govoriti isti jezik.
sto se tice trenutne situacije slazem se sa imaginelom.

Naravno da se ne moze izbeci upotreba reci stranog porekla.

Sam Vuk S. Karadzic pri sastavljanju "Srpskog rjecnika" naznacio je zvezdicama sve tudjice- najvise turcizme. Medjutim, mnogo reci nije oznacio, jer jednostavno ne postoji sinonim za iste.


Velika je steta, sto gubimo reci slovesnkog porekla.

Jos gora, sto sa masinom, usvojimo i ime. Al` progres- sta li?

Progres, ili, srpskije, napredak 

To pokazuje koliko su strani jezici postali deo naseg, i da ne bi trebalo da razmisljamo o izbacivanju istih i okretanju ka jezickom purizmu, vec o nacinu da te reci sto lakse 'posrbimo'. Glavno pitanje je, medjutim, kako uvesti te iste reci u stalnu upotrebu, jer je potreban napor od strane drzave, medija i najvise od strane uspavanih i mahovinom prekrivenih akademaca koji bi trebalo da usmeravaju drzavu ka takvim pitanjima.

Kultura je kljuc, a ta tema se uspesno izbegava na svim televizijama. Kad bismo bili svesniji svoje kulture vise od korupcije u privatizaciji nekakve secerane i ovakva pitanja bila bi brze resena.

Namerno sam napisala- progres. 

Kultura... Odlican pokazatelj je njeno mesto, u novinama, na televiziji- Dnevniku...

Ne verujem da se moze nesto promeniti.

Trudi se SANU... AL` malo ih je.

po mom misljenju svaka modifikacija jezika koja pomaze boljoj komunikaciji i 

Strane reči za koje imamo naš oblik su nam veoma često potrebne kada treba više puta da ponovimo isti izraz. U tom slučaju možemo naizmenično da koristimo našu i stranu reč.

...Sto upravo dovodi do pojave... Gubljenja jezika, ili u najbolju ruku diglosije.

Када постоји наша, страна је непотребна. Иначе, други назив за туђицу је "варваризам".

Pozajmljenice su reči koje su preuzete iz drugih jezika, ali su oblički (glasovno i gramatički) prilagođeni srpskom jeziku.
U leksičkom fondu našeg jezika nalaze se:

1) Romanizmi- reči iz romanskih jezika, latinskog, italijanskog, francuskog, španskog: formula, akcija, literatura, nacija, doktor; tenor, opera, balkon; mašina, kompot, avenija, bulevar; kanibal...
2) Grcizmi- reči iz grčkog jezika: hiljada, drum, gips, ikona, manžastir, hor, hlor, filolog, obelisk, an|eo...
3) Turcizmi- reči iz turskog jezika (ili one koje su preko turskog došle iz arapskog i persijskog): boja, čamac, top, buregdžija, kavgadžija, megdan, džezva, kundak, oluk, kalup, čitluk, ergela...
4) Germanizmi- reči iz germanskih jezika, pre svega iz nemačkog: vaga, pegla, ceh, buter, madrac, šraf, lajtmotiv, lozinka, moler, majstor, farba, tišler, šalter, šine, šminka...
5) Bohemizmi- reči iz češkog jezika: časopis, povod, spis, uloga...
6) Rusizmi- reči iz ruskog jezika: zapeta, usled, bojevi (metak), kružok...
7) Hungarizmi- reči iz ma|arskog jezika: soba, ašov, lopov, varoš, cipele, subota, gulaš, salaš...
8 ) Anglicizmi- reči iz engleskog jezika: sport,tenk, tramvaj, traktor, vikend, film, klub, pres-centar...
9) Crkvenoslovenizmi- reči iz crkvenoslovenskog jezika.Gramatika ove reči određuje kao:
a) Crkvenoslovenizme srpskoslovenskog karaktera: mošti, sveštenik, Vaskrs, vaskrsnuti...
b) Ckvenoslovenizme ruskoslovenskog karaktera: dveri, čest (= čast), ljubovnik, ljubovnica, pravednik, nišči...
c) reči koje mogu biti i jednog i drugog karaktera: bdenije, Bogojavljenje, prikazanije, Preobraženje...

Izvor: "jedan drugi forum"

Струковна и статусна употреба англицизама

Прелазећи сада на приказ коришћења англицизама у англо-српском језику, односно оних за којима постоји само субјективна потреба, али не и она објективна, у нашој свакодневној пракси уочавају се две опште тенденције: једна би се могла назвати струковном употребом, а друга статусном. У наставку, обе поменуте употребе биће размотрене на одабраним и, чини се, у овом тренутку најистуренијим примерима англосрпско-српских синонима; (...). Исцрпнији попис англосрпских речи и њихових српских синонимних такмаца понуђен је у последњем одељку.

Струковна употреба англицизама најчешће је мотивисана недовољно утемељеним, али зато све увреженијим, веровањем стручњака из готово свих области да су у данашње време једино термини из енглеског језика они који на прави, аутентичан и убедљив начин изражавају одређено стручно значење, док се постојеће домаће речи или игноришу или се, што је чешће (али и поразније), за њих уопште и не зна. Тако, рецимо, можемо сазнати да је неко добио инфекцију респираторних, а не дисајних, органа, да је важну одлуку донео менаџмент неке фабрике, а не њено пословодство, руководство или управа, да је неопходна боља сарадња с Хашким Трибуналом, а не са судом. Надаље, у компјутерским продавницама нуде нам се кертриџи (кетриџи или кертиџи), а никако касете или патроне, с тонером за ласерске штампаче, те интерни и екстерни (у ценовницима често и ЕXТЕРНИ) модеми, а никако унутрашњи и спољни, који ће нам омогућити да успоставимо конекцију, а никако везу, с интернетом. Због своје очигледне звучности на посебној су цени вишесложни изворни латинизми који се завршавају на -ација, као што су апликација, асоцијација, едукација, евалуација, финализација, хармонизација, имплементација, нотификација, партиципација, спекулације, те глаголи који су с њима творбено повезани, попут едуковати, евалуирати, финализовати, имплементирати, партиципирати и других.

С друге стране, статусна употреба англицизама најчешће је мотивисана неутемељеним, али зато врло чврстим, веровањем неких људи да је повремено или стално коришћење таквих речи у говору и писању модерније, отменије и елегантније, јер ствара утисак припадности надмоћнијем англофоном културном и језичком обрасцу, у првом реду америчком као најпожељнијем. Тако, рецимо, туристичке агенције организују путовања ради шопинга, а не куповине, у иностранству; глумце, певаче и спортисте салећу њихови фанови, а не обожаваоци; пријатељи позивају пријатеље да дођу на њихов парти, а не на журку, забаву или пријем. Они који желе да купе телевизор или компјутер не могу да оду у продавницу или радњу по њега, него у шоп, док пословни људи не раде у канцеларији, бироу или уреду, него у офису, јер је то сада кул, односно врло модерно, отмено, елегантно, итд. Кад види и чује све ово лексичко кулирање, неупућеном човеку дође да од милине не узвикне више Ау! или Охо! него Вау!, да би (п)остао Ин, односно у моди, актуелан или популаран. Но, виши степен ,,кулности" представља писање оваквих и сличних англицизама (а понекад и оних струковних) у изворном енглеском облику, не само у латиничким него и у ћириличким текстовима: СХОППИНГ, ПАРТY, СХОП, ОФФИЦЕ, ЦООЛ, ЦООЛирање, Wоw!, што је у потпуној супротности с правилима нашег Правописа. При томе, посебну пажњу привлаче речи које готово и немају свој домаћи писани облик, као што је ФАСХИОН WЕЕК (тј. недеља моде), а још више оне код којих је изворни правописни облик комбинован с домаћим суфиксима, као што су ЦООЛирање и БООКирати (тј. резервисати). Англосрпски језик у пуном сјају, зар не?!

Овде треба напоменути и то да у статусну употребу спада и уметање енглеских речи и израза (дакле, не англицизама, него чисто енглеских облика) у називе домаћих производа, илустрованих и специјализованих часописа, телевизијских и радио емисија, фирми и предузећа, те у рекламне слогане. За њих, међутим, примери неће бити навођени, будући да их свако може без икаквог напора сам пронаћи у свакој самопослузи, у свакој продавници, у свакој трафици, на свакој улици, на сваком билборду (тј. рекламном паноу), на сваком телевизијском и радио каналу - другим речима, свуда и на сваком месту.

Откуд нам објективно непотребни англицизми?

Остаје још да се одговори на два важна питања: прво, зашто се ови англицизми сматрају објективно непотребнима? И друго, зашто су онда и како ови англицизми уопште доспели у српски језик? Што се тиче првог питања, сваки англицизам је објективно непотребан уколико у српском језику већ постоји реч с истим значењем. Такав англицизам и њему одговарајућа домаћа реч налазе се, као што је раније истакнуто, у међусобном односу синонимије, они изражавају истоветан садржај и стога су семантички потпуно истовредни. Разликују се једино на стилистичком (асоцијативном) плану, јер се струковни англицизми јављају као термини, стварни или привидни, у одређеним областима, док статусни англицизми одражавају жељу за припадношћу одређеном, наводно надмоћнијем, културном и језичком обрасцу. У обе ове употребе, и струковној и статусној, англицизми су својим корисницима субјективно веома потребни, пошто служе и као снажан симбол новог, модерног времена. При томе, постојеће домаће речи српског језика - услед све учесталијег понављања конкурентских англицизама - или полако бивају њима потиснуте, или су већ сасвим истиснуте из свакодневне употребе, па постају у већој или мањој мери застареле. Ко би се још сетио, на пример, да је бабун у ствари павијан, да су тензије у ствари напетости или затегнутости, а да је имплементација у ствари спровођење или реализација! Упркос томе што и ми сасвим добру реч за трку имамо, то, нажалост, мало кога занима, јер је англосрпски очигледно у тој трци бржи, жилавији, пожељнији и - надасве - помоднији.

Што се другог питања тиче, зашто су и како ови, објективно непотребни, англицизми доспели у српски језик, одговор је нешто сложенији. Пре свега, за увођење свих англицизама, и потребних и непотребних, заслужни су они који преводе с енглеског језика, у било ком облику и у било којој области. Међу њима има врхунских уметничких и стручних преводилаца, али и самозванаца који нису у довољној мери овладали ни енглеским ни српским језиком, и који живе у убеђењу да се превођење састоји у механичком преношењу речи из енглеског језика у речи српског језика, не узимајући у обзир њихово значење (више о томе видети у Поглављима 5 и 16). То је, рецимо, довело до тога да се енглеска реч имплементатион „преведе" као имплементација, као да наших речи спровођење и реализација уопште нема. Но, стварни настанак овакве праксе и оваквих „преводилаца" омогућила је основношколска и, нарочито, средњошколска настава језика, како српског тако и енглеског, у којој се значењу и употреби речи, те енглеско-српским језичким контактима не поклања скоро никаква систематска пажња. А уколико се нешто не предаје и не негује, не може се очекивати да се зна и примењује - биљка се развија на дивље. Отуда никако не треба да чуди то што се превођење све редовније врши пресликавањем, а одскора и чистим преписивањем, енглеских речи, попут енглеског ФАСХИОН WЕЕК, које је, након мукотрпног и дуготрајног мозгања, на српски изузетно успешно „преведено" као ФАСХИОН WЕЕК.

У свему овоме у потпуности су занемарени читаоци, гледаоци и слушаоци, којима се овакве речи, њима углавном непознате, неразумљиве и неизговорљиве, свакодневно „сервирају" у дневној и недељној штампи, на телевизији и радију, у титлованим преводима и „преводима" филмова, итд., при чему се мало ко обазире на то да ли ће их они разумети или неће (уп. Панић 2005). Као да се подразумева, или чак од њих очекује, да одлично владају енглеским језиком, који је постао предуслов за ваљано споразумевање на англо-српском језику. Непостојање тог предуслова понекад пружа и могућност за мистификацију, односно намерно збуњивање, недовољно упућених, што се најчешће догађа при струковној употреби англицизама. Наравно, упркос томе што данас приличан број људи различитих стручних спрема живи у убеђењу да „перфектно зна" енглески језик (који су углавном усвојили путем телевизије, филмова и компјутера), та илузија се никако не може сматрати одговарајућом квалификацијом за превођење с енглеског језика или за предавање енглеског језика, на исти начин као што неко ко само слуша и певуши Бетовенове симфоније неће моћи сам од себе да постане композитор, диригент или музички педагог. Не треба, ваљда, истицати општепознату чињеницу да озбиљно бављење страним или матерњим језиком, или музичком уметношћу, или било којом другом облашћу, претпоставља поседовање темељног стручног знања и дипломе којом се степен стеченог знања доказује. Недоученост и дилетантизам у приступу језику, језицима и лингвистици уопште, који у последње време код нас попримају забрињавајуће размере, најодговорнији су за размахивање англосрпског језика, а тиме и за потискивање и истискивање постојећих наших речи њиховим англосрпским синонимима.

Све док се оваква клима у целокупном нашем културно-образовном систему - која се највише огледа у мањкавој и недовољној настави језика на свим нивоима - не буде променила набоље, англосрпском језику, са свим његовим последицама по српски језик, широм ће бити отворена врата и он ће и убудуће неспутано моћи да буја. Овај прилог покушао је да укаже на само једну од тих последица, тј. потискивање и истискивање устаљених домаћих речи, али и на то да ми ипак речи за трку имамо - једино им треба дати прилику да дођу до изражаја.

Најчешћи англосрпско-српски синоними

Овај попис садржи 120 англицизама (у левом ступцу), на које се у тренутној нашој пракси најчешће наилази, и њихове потиснуте или већ истиснуте српске синониме (у десном ступцу). Да би се лакше могли ставити у контекст, код неких англицизама у загради се дају додатне информације. Поред англицизама у ужем смислу, овде су укључене и неке домаће речи које се користе под утицајем енглеског језика (нпр. охрабрити, искуство, кратка прича), те неколико властитих имена (нпр. Голфски залив, Силиконска долина, Кристофер Колумбо).

АНГЛОСРПСКИ
   

СРПСКИ
   

АНГЛОСРПСКИ
   

СРПСКИ

адвертајзинг
   

рекламирање
   

курикулум
   

наставни план и програм

акт (непријатељски)
   

чин
   

лајв
   

директан, жив, уживо

апдејтовати
   

ажурирати, иновирати
   

лиценца
   

дозвола (за рад)

апликација
(за пријем у ЕУ)
   

захтев, молба, пријава
   

листинг
   

списак, попис

асоцијација
   

удружење
   

лоцирати
   

пронаћи

асоцијација (стабилизација)
   

придруживање
   

Лондонска економска школа
   

Лондонски економски факултет

Ауч!
   

Јао! Јој!
   

маркетинг
   

рекламе, ЕПП

ауторизовани дилер
   

овлашћени продавац
   

мејкап
   

шминка

бабун
   

павијан
   

менаџер
   

директор, шеф,
управник

баланс
   

равнотежа
   

менаџмент
   

пословодство, руководство

борд
   

одбор
   

микс
   

мешавина, комбинација

бренд
   

марка, име
   

модел
   

манекенка

брифинг
   

конференција за
новинаре
   

мониторинг
   

праћње, контрола

букирати
   

резервисати
   

нотификација
   

обавештење

букмејкер
   

кладионичар
   

нутритиван
   

храњив

дајџестиран (текст)
   

сажет, скраћен
   

официјелан
   

званичан, службен

дефинитивно
   

сигурно, зацело
   

офис
   

канцеларија, биро

департман
   

катедра, одсек
   

охрабрити за (према енцоураге)
   

подстаћи

дестинација
   

одредиште
   

ОК
   

Добро! У реду! Важи!

џим
   

теретана
   

парти
   

журка, забава, пријем

едукација
   

образовање
   

партиципација
   

учествовање

егзил
   

изгнанство
   

пасворд
   

лозинка, шифра

економија
   

привреда
   

пазл
   

слагалица

експерт
   

стручњак
   

пинк
   

ружичаст

екстерни
   

спољни
   

пребукиран
   

презаузет

екстрадиција (оптужених)
   

изручење
   

прес-конференција
   

конференција за штампу

евалуација
   

вредновање
   

презентер
   

водитељ

фан
   

обожавалац, присталица
   

профитабилан
   

уносан

фасхион wеек
   

недеља моде
   

редирекција
   

преусмеравање

федерални
   

савезни
   

рејтинг
   

углед

фер
   

праведан, поштен
   

рептил
   

гмизавац

финалан
   

завршни, коначни
   

респираторан
   

дисајни

финализација
   

завршетак
   

рибон (за комп. штампач)
   

трака

фокусирати (се)
   

усредсредити (се)
   

рисивер (сателитски)
   

пријемник

генерални
   

општи, уопштен
   

секстрафикинг
   

трговина белим робљем

генерално
   

уопштено
   

серијал (на ТВ)
   

серија, циклус

Голфски залив
   

Персијски залив
   

сертификат
   

сведочанство, диплома

грејс-период
   

период мировања
   

сет
   

скуп, збиркач
гарнитура

хармонизација
   

усклађивање
   

Силиконска долина
   

Силицијумска долина

хуман
   

људски, човечан
   

спекулације
   

нагађања

илегалан
   

противзаконит
   

стартовати
   

почети

имплементација
   

спровођење
   

стопирати
   

зауставити

импортер
   

увозник
   

шоп
   

продавница, радња

ин
   

у моди, модеран
   

шопинг
   

куповина

индикатор
   

показатељ
   

тајмаут
   

предах, пауза

иницијалан
   

почетни
   

тату
   

тетоважа

инсерт
   

одломак
   

тендер
   

конкурс

интерни (модем)
   

унутрашњи
   

тензије
   

напетости

искуство
   

доживљај
   

тортура
   

мучење

кастинг
   

аудиција
   

трафикинг
   

трговина белим робљем

кертриџ
   

патрона, касета
   

трансфер (оптужених)
   

 

кеш
   

готовина
   

транспарентност (рада)
   

јавност, отвореност

конекција
(на интернету)
   

веза
   

тренд
   

тенденција, кретање; мода

консалтинг
   

саветовање
   

тренинг
   

обука

копирајт
   

ауторско право
   

трибунал
   

суд

кратка прича
   

приповетка
   

Упс!
   

Ју! Оп!

Кристофер Колумбо
   

Кристифор Колумбо
   

усернаме
   

корисничко име

круцијалан
   

битан, важан
   

Вау! Wоw!
   

Ау! Охо! Опа!

кул
   

врло добар, леп
   

 
кулер
(у компјутеру)
   
вентилатор
   
Твртко Прћић,
Енглески у српском
 
 

Naravno da bi što više trebalo koristiti naše reči.... Strašno je recimo kada moj mlađi brat koji živi u Srbiji , ima 12 godina , ne može da se seti reči za neki predmet na Srpskom , nego to fino kaže na Engleskom...

Još jednom:

WhiteGoa, за неке стране речи ми немамо одговрајуће или се дешава да неке старе речи више не одговарају данашњици, ту је оправдано коришћење страних речи, али углавном користимо неке речи које већ постоје у нашем речнику.

И нису интернет/рачунарски корисници највећи тровачи српског језика, већ је то ТВ и штампа, јавне личности и политичари на првом месту.

A mozda smo i mi krivi sto ih prihvatamo, pravimo se da razumemo (mi volimo svoj jezik ali nam je glupo izneti svoj stav javno pa cutimo i klimamo glavom ili ga stvarno razumemo, samo odakle (mora da smo krisom trazili znacenja i ucili ih)) i pricamo isto kao oni, bez neke velike muke nam takav govor postaje svakodnevica.

Da si malo bolje pogledao, postoje jos 'boraca' za ocuvanje srpskog jezika, nije bilo potrebe za dizanjem teme koja je stara 4 godine.

http://forum.burek.com/mozemo-li-da-zivimo-bez-engleskih-reci-t548556.html

http://forum.burek.com/jezik-tabloida-uzoran-t547496.html

http://forum.burek.com/recnike-nema-ko-da-cita-t547497.html

http://forum.burek.com/daunloud-i-guglovanje-uskoro-u-srpskim-recnicima-t540517.html

Mislim da ima mesta za diskusiju......

Lock