Sta sve covek ovde moze da procita  .Da nema ove teme ne znam kako bih ostao budan i docekao utakmice Denver Nuggets-a. Keep going narode  

  

Ma ne glasaju i ti to dobro znaš, 80% ili da ne preteramo 50, 60% SNS glasača nemaju veze sa tim tviter/ fejsbuk spinovima niti čak znaju za to da bi oni sad reagovali na isto i inatili se.

Ljudi generalno glasaju iz raznoraznih pobuda ne samo SNS glasači nego i svi drugi, ne znam otkud potreba da se to ukalupi i kao napravi neki profil tog i tog glasača.

Šešelj: Odlučujete da li će Vučić imati svu vlast ili će biti kontrolisan


Predsednički kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj ocenio je da danas da građani na izborima 2. aprila odlučuju da li će aktuelna vlast biti kontrolisana ili će u potpunosti biti u rukama Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

 

Šešelj je na mitingu na beogradskom Trgu republike ocenio da protivkandidati za predsednika Srbije "hoće da pretvore zemlju u vašar taštine obasipajući građane lažnim obećanjima".

"Nisu pročitali Ustav Srbije niti znaju koje su nadležnosti predsednika a pričaju građanima o ekonomiji, obećavaju veće plate i penzije. To nisu nadležnosti predsednika već je on vrhovni komandant, postavlja ambasadore, može da vrati zakone Narodnoj skupštini, daje pomilovanja i odlikovanja", kazao je Šešelj pred desetak hiljada okupljenih građana.

Lider radikala je kazao da se kandidovao za predsednika Srbije jer je "jedini sposoban" da kontroliše aktuelnog premijera Aleksandra Vučića.

  Vidi se da je u formi


 

Нема то везе са Твитер - Фејсбук спиновима. Говорим ти о људима који чују како неко сере по Вучићу и тај човек добро зна да то није истина. Нпр...дође иксипсилон председнички кандидат у ЗР и каже нпр: "Луксол је уништио Вучић" И сад га људи слушају а знају да је Луксол уништен за време ДС-а. И шта...хоћеш да ми кажеш да неће бити људи који ће рећи: Јбм ли му нану...сад ћу намерно да гласам за Вучића Наравно да ће их бити И то велики број. Моја поента је да те лажи штете, као ова глупост са огромном рупом. И џаба да ти сад говориш људима стварну гомилу срања која је направио Вучић и овај режим...они су се зацементирали. Или не верују или гласају из ината.
Наравно, гомила људи ће гласати за њега из чисте користи или преживљавања, мало ко из убеђења али ови о којима ти говорим...врло лако су тас на ваги који ће превагнути на Вучићеву страну.

U štampi Vučić pozitivac, Janković i Jeremić negativci


Transparentnost Srbija je danas objavila na svom sajtu da Aleksandar Vučić, kao kandidat za predsednika Srbije na izborima u iduću nedelju, 2. aprila, ima najviše pojavljivanja na naslovnim stranicama, delom jer je i dalje premijer.

Pritom se Vučić u najvećem broju slučajeva pojavljuje u pozitivnom kontekstu, pše u tekstu propraćenom nizom tabela.

Od 181 pojavljivanja svih kandidata u pozitivnom kontekstu u svim dnevnim listovima, Vučić ima 98, Luka Maksimović 27, Saša Janković 18, Vojislav Šešelj 12 i Vuk Jeremić 10. Slede Boško Obradović (pet), Nenad Čanak (četiri), Saša Radulović (tri), ALeksandar Popović i Milan Stamatović po dva i Miroslav Parović nijedno.

Saša Janković i Vuk Jeremić se, zahvaljujući tabloidima, najčešće pojavljuju u negativnom kontekstu. Od ukupno 116, Janković je u tom kontekstu u 40 slučajeva, Jeremić u 31, Vučić u 17, Šešelj u osam, Obradović u sedam, Maksimović i Radulović po pet, Čanak u tri, a za ostale nema takvih slučajeva.

Aleksandar Vučić je od 128 pojavljivanja na naslovnim stranama u 98 slučajeva (77 odsto) prikazan pozitivno, u 13 (10 odsto) neutralno, a u 17 slučajeva negativno (13 odsto). Od toga je kao premijer imao 50 pojavljivanja (47 pozitivno, nijedno neutralno, a tri negativno), a kao kandidat je imao 78 pojavljivanja (51/13/14). Vučić je bio glavna tema na 48 naslovnih stranica (37/4/7),

Saša Janković je imao 71 pojavljivanje na naslovnim stranicama, od toga 18 (25 odsto) pozitivno, 13 (18 odsto) neutralno i 40 (57 odsto) negativno. Bio je glavna tema na 29 naslovnih stranica, od toga 17 u negativnom kontekstu, a po šest u neutralnom i pozitivnom.

Vuk Jeremić je bio na 55 naslovnih strana, od toga 10 (18 odsto) u pozitivnom kontekstu, 14 (26 odsto) u neutralnom i 31 put (56 odsto) u negativnom kontekstu. Bio je glavna tema na 26 naslovnih stranica, od toga 18 u negativnom, šest u neutralnom i na dve u pozitivnom kontekstu.

Luka Maksimović ("Ljubiša Preletačevič Beli") ukupno ima 40 pojavljivanja na naslovnim stranicama: 27 (68 odsto) pozitivno, osam (20 odsto) neutralno i pet (12 odsto) negativno. Bo je glavna tema na 12 naslovnih stranica, od toga je devet pozitivno, dve su neutralne i jedna je negativna.

Vojislav Šešelj je imao ukupno 30 pojavljivanja na naslovnim stranicama: pozitivno je 12 (40 odsto), neutralno 10 (33 odsto), a negativno osam (27 odsto). Bio je glavna tema na 11 naslovnih stranica (5/3/3).

Boško Obradović je na naslovnim stranicama imao ukupno 21 pojavljivanje (5/9/7); Saša Radulović ukupno 12 (3/4/5), Nenad Čanak osam (4/1/3), Aleksandar Popović četiri (2/2/0), Milan Stamatović tri (2/1/0), a Miroslav Parović jedno (0/1/0).

U okviru monitoringa izborne kampanje, Transparentnost Srbija prati pojavljivanje kandidata na naslovnim stranicama 12 dnevnih listova (Politika, Danas, Blic, Novosti, Dnevnik, Vesti, Alo, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Narodne novine i Sportski žurnal).

Transparentnost registruje u koliko su se slučajeva od ukupnog broja kandidati pojavljivali kao glavna tema ili deo glavne teme na naslovnoj stranici, kakav je bio kontekst pojavljivanja (pozitivan/neutralan/negativan), kao i to da li je naslov ili tekst na naslovnoj stranici u kojem se pojavljuje kandidat bio ilustrovan njegovom fotografijom.

Izvini, tek sam sada video post. Necu vise vredjati Vodju, znam da ti znaci.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=03&dd=26&nav_category=11&nav_id=1244061


Bravo Canak legendo. 

Anketari, anketari, ko vas je zvao…


Nedelju dana pred izbore sve ankete predviđaju pobedu Vučića u prvom krugu. Isto kažu i kladionice koje bi svoju grešku skupo platile. Pa ipak istraživanja javnog mnjenja jednako bije glas da su manjkava ili nameštena.

Klađenje na pobedu Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima sada je ispod časti i najvećim ziherašima – na sto uloženih dinara kladionica Mozzart isplaćuje tek dva dinara profita ukoliko sveprisutni i svemogući premijer uđe na Andrićev venac. Pobeda u prvom krugu na sto uloženih daje četrdeset dinara. Dok kladionica, međutim, balansira verovatnoćama i kvotama – po mogućstvu tako da na kraju uvek bude u plusu – istraživanja javnog mnjenja trebalo bi da pruže aktuelni presek stanja uz obavezno pitanje: „Kako biste glasali da su izbori u nedelju?“

Nije potrebno mnogo imaginacije da se popišu neki od problema sa kojima se suočavaju anketari – ne samo u Srbiji. Prvo, izbori nisu tada kada je anketa. Drugo, birač na dan ankete možda još nije doneo odluku da li će i za koga glasati, a na dan izbora tu odluku nužno donosi. Prema poslednjem istraživanju Nove srpske političke misli, od onih koji bi izašli na izbore tek nešto više od 60 odsto kaže da je potpuno sigurno za koga će glasati. Treće, birač možda zna šta zna, ali neće da kaže.

Zaista, potrebna je doza hazarderstva da nepoznatoj osobi koja vas pozove telefonom ispričate o svojim političkim stavovima, pa još o tome gde radite i koliko zarađujete – jer to je važno da bi agencija pogodila uzorak. I sve to samo da bi mediji za koji dan imali zabavu za naslovnu stranu ili da bi neka politička stranka znala kako stoji i šta eventualno treba da promeni u kampanji. U Demostatu tvrde da na telefonsku anketu pristane tek svaki šesti građanin, što je možda pohvalno sa stanovišta svesti o zaštiti ličnih podataka i privatnosti, ali možda govori i o nečem drugom.

Poslanik Đorđe Vukadinović u tekstu na portalu NSPM, čiji je glavni urednik, piše da je u atmosferi straha sve teže vršiti istraživanja, posebno telefonom. „Pokušajmo da zamislimo neku babu iz Babušnice (ili bilo koga, bile gde, zbunjenog, nesigurnog i egzistencijalno ugroženog) kako nepoznatom pozivaru u telefon izjavljuje da je protiv Aleksandra Vučića, ili da je simpatizer nekog medijski satanizovanog i od vrha vlasti prokazanog opozicionog kandidata?!“

Nema nameštanja?

Pet ili šest agencija, nevladinih organizaciji ili trustova mozgova u Srbiji figuriraju kao relevantni istraživači javnog mnjenja – što je jednak broj kao u recimo Nemačkoj. U aktuelnim anketama svi do jednog signaliziraju pobedu Aleksandra Vučića u prvom krugu (50-56%).



U vremena koja mnogi opisuju kao „postfaktička“ – a u Srbiji u proizvodnji paralelne ružičaste realnosti prednjači medijski mejnstrim naklonjen vlasti – mnogi su skloni da na takve rezultate odmahnu rukom. Svi iole ozbiljni opozicioni kandidati su više puta rekli da su takva istraživanja naštelovana da bi na izborni dan ostavila opozicione glasače kod kuće jer ionako, kako izgleda, nema svrhe boriti se protiv nadmoćnog Vučića. Za takve tvrdnje nikada nije iznet nijedan dokaz.

„Ne mogu da tvrdim da nema istraživača kod kojih se naručuju rezultati, ono što sa sigurnošću tvrdim: ja ne znam nijednog takvog“, napisao je sociolog Srećko Mihailović, glavni istraživač Demostata, u tekstu za Nedeljnik. „Uveren sam da je taj stereotip neopravdano raširen i najčešće je izgovor nekih aktera za nepovoljne analize.“ Mihailović se svakako ne može ubrojati u „Vučićeve analitičare“, dapače. Pa je ipak njegov Demostat kandidatu naprednjaka i tuceta drugih političkih stranaka odmerio rekordnih 56 odsto.

Jedan sagovornik Dojče velea, koji je i sam trčao nekoliko izbornih trka u kojima su istraživanja javnog mnjenja važno oruđe, kaže: „Učesnici, kada su pametni, ne dodaju sebi nerealne procente – posebno ne pred same izbore zato što to demotiviše njihove birače da izađu. Oni onda misle: Pa dobro, ima dovoljno za pobedu, cenzus ili šta god, i onda ne izađu na glasanje. Teoretski je čak bolje malo smanjiti procente“, kaže ovaj poznavalac prilika.

Zabava za javnost

Ako se oko Vučića manje-više slažu, kod ozbiljnijih opozicionih kandidata su razlike u anketama prikazane na gornjoj grafici dramatične: Saša Janković varira od 8 do 14,1 odsto; Vuk Jeremić od 7 do 11,1; Luka Maksimović alijas Beli od 5,5 do 11,9; najmanja odstupanja su kod Vojislava Šešelja koji se kotira između 7 i 9 odsto. U Nemačkoj je tako nešto nezamislivo – iako su parlamentarni izbori tek za pola godine, istraživanja javnog mnjenja različitih autora ne variraju toliko. Tako je po martovskim rezultatima šest agencija CDU/CSU na 31 do 34 odsto, SPD na 31 do 32, AfD na 9 do 11,5, Levica na 7 do 8,5, Zeleni na 6,5 do 8 i Liberali na 5 do 6,5 odsto.

Razlike kod njihovih srpskih kolega se teško mogu objasniti, ukoliko je uzorak kvalitetan, a rad anketara dosledan. Uz ankete koje se pojave u medijima često nedostaje podatak da li su rađene telefonom ili na terenu, još češće broj anketiranih, a najčešće koliko je neodlučnih. Kako bilo, to su razlike o kojima se onda nekoliko hiljada ljudi svađa po Tviteru i desetak puta više ljudi cokće dok čita novine i nisu ništa drugo do deo medijskog spektakla.

Naš upućeni sagovornik kaže da se ozbiljna ispitivanja javnog mnjenja i ne prave da bi premeravala rejting već da bi naručiocima – političkim igračima – ukazala kako da prilagode politiku i kampanju: „Stranke najviše zanimaju stavovi onih koji su njihovi birači ili potencijalni birači, odnosi prema ključnim temama programa ili izborne platforme, stavovi različitih socijalnih i starosnih grupa.“ Istraživanja, dodaje, služe da se izmere kredibilitet i intenzitet kampanje i da se „rade fina podešavanja prezentacije politike“.

Trezveni pogled na ankete pred prošle parlamentarne izbore pokazuje da su greške ostale uglavnom u okvirima koje i sami istraživači javnog mnjenja navode kao moguće. Najveće greške su, logično, kod najveće partije – CeSID i Ipsos su naprednjacima prognozirali 3,77 odsto više nego što su dobili, dok je Faktor Plus prebacio za 2,67 odsto. Ukupno su najbolje prognozirale kladionice sa prosečnom greškom manjom od jednog procenta.

Kako se prave kvote?

Kod kladionica je stvar, ubeđena je čaršija, čista: ako loše prave kvote, izgubiće ogromne pare. Osim rejtinga na prethodnim izborima, istraživanja agencija i sopstvenih procena, kladionice, kako za DW objašnjava bukmejker Mozzarta Dušan Latković, imaju još jedan vredan instrument – na osnovu uplata na određene kandidate mogu da koriguju izglede. Uplate su ništa drugo do „valorizovano mišljenje masa“. „Svakako da i ovde može postojati problem sa adekvatnošću uzorka – odnosno sa tim koliko se uzorak ljudi koji se klade poklapa sa stvarnim biračkim telom", navodi Latković i dodaje: „Bitno je istaći da na nas ne mogu značajno uticati analitičari jer mi svoje greške, za razliku od njih, moramo da platimo", dodaje Latković.

Za razliku od sportskog klađenja, gde je prvo pravilo da se ne treba kladiti navijački, kod političkog se, veruje naš sagovornik, ljudi klade „ostrašćenije“. „Specifično je i to što se na izbore klade i ljudi koji nisu klasični kladioci. Mislimo da je razlog u tome što imaju različito mišljenje od kvota koje mi nudimo.“ Dodaje da sve ponuđene igre nailaze na dobar odziv kladilaca i da će, kada se podvuče crta, verovatno primiti više uplata na ove nego na prošlogodišnje parlamentarne izbore.

Ostala je još jedna radna sedmica kampanje, karavani autobusa će špartati Srbijom, manično će se lepiti i žvrljati plakati, analitičarski žreci će prognozirati i smatrati… neodlučni birači će nešto odlučiti ili doneti odluku da ništa ne odluče. Kako su već upali u sportske kladionice, kandidati se možda prisete nekih od neuništivih fudbalskih mudrosti. Opozicioni možda legendarnog selektora Zapadne Nemačke Sepa Herbergera kojem se pripisuje ono da je lopta okrugla i da utakmica traje 90 minuta. Vučić se možda seti barda jugoslovenskog fudbala Milana Živadinovića: „2:0 je najopasniji rezultat.“

Mislio sam da nikad pvo necu reci ali gmaz je u pravu sto se tice investicionog penzionog fonda...na drzavnom nivou.