Imao sam priliku da radim kao predavach na dva radna mesta. Na ovom poslednjem sam bio asistent jednom liku koji je verovatno najbolji predavach kog sam ikad video. Njegova predavanja traju po osam sati. Za tih osam sati on vishe razmishlja o tome kako da ljudima drzhi pazhnju nego o tome shto pricha. Kostur svakog njegovog nastupa je teorija koja je poenta chitavog predavanja. Tu chovek mora biti spreman i mora zaista razumeti to shto pricha. Sve objashnjava primerima iz prakse. Imam utisak da su ti primeri iz prakse u stvari urbane legende ili totalno izmishljene priche, ali njihova snaga je u tome shto zaista priblizhe poentu slushaocima na jedan neposredan i zanimljiv nachin. Pri tom on glumi te lekove, menja intenzitet glasa sve vreme, provlachi psovke (mozhda nekad pretera za moj ukus). Preseche predavanje nekom igrom, daje pauzu chim oseti da su ljudi pali.
I sad on nichim izazvan poziva mene da ispricham deo priche, i josh gore izlazi iz prostorije.
Ja sam se zaista odsekao. Odradio sam to jako loshe ... nabacao sam prichu, govorio ujednacheniom tonom, nisam uspeo dovoljno da ih uvuchem u prichu da i oni uchestvuju, ali jedna stvar je presudila ... prosuo sam neku foru koja je njima bila smeshna a da mi to uopshte nije bila namera. Smeh je izuzetno oruzhje u javnim nastupima. Uprkos svim ochekivanjima, ljudi su pozitivno odreagovali na moj nastup koji i danas smatram ochajnim.
Ukratko ljude treba oraspolozhiti i involvirati. Tu ste gde ste, ispashcete kreten kako god okrenete, ali barem se dobro zabavite. Bolji utisak ostavlja zanimljiv predavach od onog koji sve zna ali je dosadan. Razlog tome je shto onaj zanimljiv vishe prenese slushaocima.

Kakvi crni blokatori, nije to takav problem da se ne može rešiti razgovorom i dobrom pripremom.

Ne, upravo je obrnuto.... Treba u svojoj glavi da zamisliš najgori mogući scenario. Da se uživiš u njega i da predvidiš svoje reakcije. Ali da bude baš crnjak, tipa - da ti se svi smeju, omalovažavaju, i da proživiš te emocije straha i sramote.

Jer, tvoj nastup verovatno neće biti ni potpuna katastrofa, niti će biti idealan. Ali, ako sebe u glavi pripremiš na najgori mogući ishod (koji se verovatno neće desiti), bićeš srećan jer si se nadao najgorem, a ispalo je solidno. Ipak, ako se, daleko bilo, i tak najgori scenario obistini, ni to neće biti tako jezivo, jer si makar malo spreman na njega.

Upravo tako. Ne smemo zaboraviti da su u publici ljudi, a ne nekakvi kipovi, i samim tim ćemo ih nekom odmerenom šalom oraspoložiti, pridobiti, i pokazati da smo i mi ljudi, sa smislom za humor, koji utiče na tremu tako što je suzbija.

Sto je rekao jedan komicar:
"Zacudio sam se kad sam pronasao podatak da je za prosecnog coveka na 1. mestu strah od javnog nastupa, a strah od smrti tek na drugom!?"
"To bi znacilo da, za prosecnog coveka, ako bi morao da se nadje na sahrani, radije bio u kovcegu nego drzao posmrtno slovo"

Људи почно да црвене,скаче им притисак,долазе до поремећаја ритма до колапса организма...
Не знам о каквом проблему говориш,али уопште није лако излагати пред 200-300 људи,то је трема,а не трема пред комисијом и ужом родбином!

Trema se nikako ne sme lechiti lekovima. Uzrok treme lezhi u nekoj traumi, i trebalo bi oktriti kojoj.

Lekovi ne leche uzrok vec simptome. To nije nikakvo reshenje.

 

svi bre negde nastupate

Takav je posao predavacha ... shta da se radi. 

ja ne volim javne nastupe.

ne volim kada treba pred vise ljudi,a da mi nisu bliski prijatelji,govoriti i objasnjavati...i kad je situacija u kojoj to radim zvanicna,nasminkana,svecana...i ko zna kakva...
tacnije,ja to radim onda kada moram...kada situacija nedvosmileno nalaze to...i to radim sa pocetnom nelagodom.
ne radi se o standardnoj tremi.
ona je uvijek pozitivna kada je ima i ne koci me...ja sam od onih koji krenu i zaborave ko je ispred njih.

radi se  o zelji da to radi neko drugi.osjecam se lijeno u tim trenucima prije javnog nastupa.i vrlo cesto...kada napravim otklon od sebe u tim situacijama,a to kao po pravilu uvijek radim...ja bih se najradje cerekala od smijeha.
ludilo...

Fahrenheit ti je objasnio. Nema potrebe za tako radikalnim metodama, tamo gde bi vezbe disanja i jacanje samopouzdanja resilo problem. Asertivni trenig, ucenje govornickih vestina... sad cak i postoje kursevi za savladavanje te treme. Zahteva rad i napor, teze je nego nekoga napuniti blokatorima, ali je ucinkovitije i sto je jos vaznije, humanije!

Na koji nacin beta-blokatori deluju na organizam?
Ja za nekoliko dana treba da imam javni nastup i od same pomisli na njega se uzasavam. . .
Ne mogu da spavam, da jedem. . .  Uzas!
A sto je najgore, taj nastup je neizbezan!   :shock:
Vec sam imao iskustvo sa takvim nastupom (tako da znam sta me ceka. . . ), srce mi lupa, osecam se kao da cu se svakog trena ugusiti, zelim da pobegnem sa tog mesta, telo strasno reaguje. . .  I zapravo je to ono sto me najvise plasi! Reakcija mog organizma.  Bojim se da cu se od ubrzanog disanja i lupanja srca onesvestiti, da necu biti u stanju da koraknem, da ce mi se noge odseci itd.  Bojim se cak da cu doziveti infarkt, toliko mi jako srce lupa.  Ukocenost vilice i znojenje dlanova da i ne pominjem. . .  
Pretpostavljam da sam slucaj za psihologa, ali sada za to nemam vremena, vec mi treba nesto sto ce mi makar ublaziti nabrojane simptome.
Da li beta-blokatori deluju na organizam u tom smislu? Koliko sam razumeo iz nekog clanka na netu, oni imaju veze sa snizavanjem krvnog pritiska.
I jos, kako da trazim beta-blokator u apoteci? Jel postoji samo jedan beta-blokator ili ima vise vrsta? Jel treba recept? Mislim, potpuno sam neupucen u sve to. . . .
Nadam se brzom odgovoru, jer sam zaista na granici ocaja. . . :help:
A naravno, posle ovog nastupa (ako ga prezivim), pravac kod psihologa!