Имам другачији проблем - потпуно одсуство снебивања и треме - преслободно, преспонтано опхођење према људима, чак и кад би требало имати дистанцу и опрезност.

 nemam problem sa tremom - obicno sokiram druge da ne bi primetili koliko sam sama sokirana 

Hehe, odličan pristup, mogla bih ga ja isprobati... 

U pocetku sam imala tremu do pocetka, cim pocnem trema je nestajala.
Sada nikakvu tremu nemam, i svaki javni nastup nestrpljivo ocekujem

Nemam tremu,ali imam mali savet za tremaroshe...
Izaberesh jedenu osobu iz publike i zamislish da se obracash (pevash,svirash ili shta god)  samo njoj,po mogucstvu to bude neko koga poznajesh, zanemarish ostale kao da ih nema i bude mnogo lakshe.

pazi samo ...nemoj da preteras u sokiranju pa da moras da ih podizes na noge 

Par stvari koje treba imati u vidu kod sledeceg javnog nastupa...

- Ne, oni nece primetiti. Osim ako se ne tresete kao prut, ne, oni nece primatiti da ste nervozni. Ako je to slucaj, recite, probija led
- Vezbajte kao manijak. Ako do napada panike dodje, mozda zaboravite sve. Ako ne vezbate, napad ce doci jer niste sigurni da li uopste znate to o cemu pricate.
- Nasalite se. Ako treba i na svoj racun, ali otkravite publiku malo.
- Izlgedajte dobro. Realne su sanse da necete postati Bradgelina preko noci, ali to ne znaci da ne mozete izvuci najvise moguce iz situacije i osecati se najbolje moguce u kozi koju imate.
- Upoznajte prostor. Upoznajte prostor, pronadjite problematicne tacne, radite "oko" njih.
- Upoznajte "neprijatelja". Budite sopstveni ubaceni element, razmenite par reci sa ljudima koji su vam publika, pre nastupa.
- Zapamtite klizava mesta. Primeticete problematicna mesta u pripremi. Izmenite to ili nadjite nacina da ih resite i ucinite sto jednostavnijim.
- Prihvatite strah. Imate nastup to vam je primarni cilj, to sto se plasite moze i da saceka.
- Rukujte njihovom paznjom. Planirajte kako vam najvise odgovara da se situacija razvija. Ako hocete da skrenete paznju sa sebe, a imate nacina - napravite prostora za to.
- Stav i govor tela. Poradite na tome. Castro drzi govore od 6 sati, on ne mora, ali vi morate da izgledate i delujete dobro.
- Ne brzajte. Polako, stalozeno, treba ljudima vremena da procesiraju. Naucite da pravite pauze, naucite da usporite.
- Pustite glas. Dobra prezentacija koju niko nije cuo, ne postoji.
- Pricajte pricu. Ako je to sto prezentujete nesto dugacko, podelite ga na bitne celine, skratite ih, a onda to predstavite kao zasebne price i ucinite sve sto mozete da te price budu zanimljive.
- Disite. Nastup je nesto sto traje, nema svrhe da se ugusite, disite smireno i pravilno. Disite duboko, smirujte se na taj nacin.
- "Dobro pitanje". Pohvalite publiku ako to zasluzuje.

I ne zaboravite da nista nije strasno i neresivo.

"Ever tried. Ever failed. No matter. Try Again. Fail again. Fail better." ~ Samuel Beckett

Ja imam potpuno neopravdanu tremu, znam da nemoze nista lose da se desi a ipak ruke mi se tresu, unervozim se i grcim se.  Prije par dana sam bio na sastanku na kojem sam trebao sam da sjedim i slusam, ja sam toliko uznemiren bio da nisam mogao casu da prinesem ustima.  

Свиђа ми се овај савет...
Може да се дају неки лекићи...

Strah od javnog nastupa...

Naravno, to je sasvim normalan strah. Mislim da se, gotovo svako plaši toga. Možda i 90 % ljudi. Čak, čitao sam da se mnogi profesionalni govornici nisu nikad oslobodili treme. Ali, sve je do toga koliko ste uvežbani u tome da se nalazite na javnom nastupu... zar ne?

Kao što npr. kada neko počne da uči kako da brzo kuca, pa nema pojma na početku, ali kako se polako navikava na kucanje, postaje sve bolji, tako je i sa ovim. Sve je u tome da zapravo ne znate kako je to. Da znate kako je, verovatno se ne bi ni plašili, ili bi barem vaš strah bio mnogo manji...