Mogu jer u okvire psihopatije spada i impulsivnost koja vodi uzimanju teskih droga, alkoholu, patoloskom kocanju i slicnim stvarima. Za to postoje dijagnoze kao i hospitalizacija. Naravno, impulsivnost i trazenje senacija ne mora nuzno tako da se manifestuje ali ih je dobar deo u bolnicama pre svega zbog toga.

Ako se dobro sećam povratnici u ukupnom kriminalitetu učestvuju sa oko 50%.
Znači da postoji značajan procenat onih koji se ne vrate tome. Neki su uspesno resocijalizovani, drugi su to uradili u nekim specifičnim okolnostima (zena, žrtva dugogodisnjeg nasilja ubila muža), kakve se neće ponoviti.

Sad postavlja se pitanje da li zbog 50% povratnika stvoriti stroži kazneni sistem za sve, ili predvideti strože kažnjavanje nakon povrata,   što je inače praksa većine zakonodavstava.


Ovaj procenat bitan je iz jos jednog razloga. Veliki broj počinilaca ne izvrši novo  krivično delo. Stoga svim uračunljivim osobama (oni koji su u stanju da shvate značaj i posledice svojih postupaka), pruži nova šansa.

Oni neuračunljivi teško da mogu da izbegnu hospitalizaciji.

Psihopate su nažalost uglavnom uračunljivi, odlično znaju šta rade i da je to krivično delo. Zato se ne mogu zadržati u mentalnim institucijama. Nisu oni ludi, samo su lišeni empatije.

Da dodam ova brojka za povrat je ovoliko visoka uglavnom zbog imovinskog kriminaliteta.

Kod teških krivičnih dela, poput ubistva, povrat je dosta ređi.

A jbg, ja se malo zbunio, pošto mi je rečeno da je filozofija stara koliko i čovek, a iz filozofije je i potekla psihologija, ja reko možda je i psihologija dosta stara.  Dobro kako god, nek je stara i 200 godina. Apsurdno je da se u 21. veku neko profesionalno bavi ljudskim umom, a ne ume da razlikuje normalnu od nenormalne osobe.

Moja kritika se odnosi na sve koji dovode do toga da sve češće čitamo o nekom gnusnom zločinu koji se desio jer je ludak pušten na ulicu. Dakle, psiholozi, psihijatri, sudovi, centri za socijalni rad, itd... Iako se psihijatri bave zločincima u zatvoru, psiholozi se bave nasilnicima pripravnicima (huligančići po školama), psiholozi rade u centru za socijalni rad, i psiholozi takođe učestvuju u nekim stručnim raspravama i odlukama. Pošto je tema počela sa filozofijom, koja je povezana sa psihologijom, ja ovde pričam najviše o psiholozima.


Resocijalizovani, ali po koju cenu? Ne pričam ja samo o parama. Pričam i o životima koji se izgube dok se neko seti da vrati ludaka u izolaciju. Ne može niko da me ubedi da jedan prosečni psiholog/psihijatar sa 5 godina radnog iskustva, ne bi mogao da uoči kod onog ubice iz Vrbasa znakove mentalne bolesti. Nema šanse. Ili je taj tip smandrljao diplomu, ili je tokom razgovora sa ubicom igrao pasijans. Ili razgovora nije ni bilo.

Što se kaznenog sistema tiče, ne mora ništa da se stvara ili izmišlja, dovoljno je samo da se vrate neke dobre stvari koje su ranije bile u praksi. A najbitnije je da se oladi sa onim kurcosviračkim pričama o ljudskim pravima i da se prihvati da neće svaki rođeni čovek biti sposoban za život u društvu i da će možda jednog dana neki od njih morati da budu izolovani u korist ostatka društva. Da ne idem sad u detalje šta treba promeniti, to je već druga tema, ali ako se otvori neka nova, tamo ću da napišem.


To ništa ne menja. Ako je neko počinio zločin, treba da bude lišen slobode. Mene kao pripadnika društva ne zanima da li je on to uradio jer se nafiksao pa mislio ga napadaju zmajevi, ili ima neurološki problem pa je bio super agresivan, ili je pak bio potpuno svestan sovjih dela ali nema empatije. Mene to ne zanima. Mene, i društvo, zanima kako da se to ne ponovi. A neće se ponoviti tako što se počinilac izoluje. Jeste surovo, ali je realno. Ne može i ne treba 7 miliona ljudi da ispašta zbog 50.000 ludaka i par lenjih ili nesposobnih stručnjaka koji ih puštaju na ulice.

Što se ostalog tiče, primljeno k znanju, i nemam ništa da dodam.

Kad odleži svoje običnom psihopati ne mogu ništa. Ne mogu ga drzati jer će mozda da ponovi zločin i ako svi znaju da je to moguće.
Oni koji su za mentalne institucije uglavnom završe tamo. Kriterijum da se neko posalje tamo je nesposobnost za rasuđivanje i nesposobnost da se upravlja svojim postupcima.

Znači ako ga ne proglase nesposobnim za rasuđivanje i upravljanjem postupcima moraju da ga puste kad odleži, bez obzira na sve.

Tako da je to što psihopate opušteno izlaze više posledica pravne regulative nego nečijeg propusta.

Psihijatri su krivi kad naprave propuste u pogledu tretmana duševno bolesnih.
Kod psihopata jedino mogu da utiču na sudiju da odredi maksimalnu kaznu ako u svom nalazu navedu da se npr. radi o psihopati koji je hladnokrvno i proračunato ubio nekog i koji je zbog svojih osobina jako opasan za društvo.

Kad odleži svoje običnom psihopati ne mogu ništa. Ne mogu ga drzati jer će mozda da ponovi zločin i ako svi znaju da je to moguće.
Oni koji su za mentalne institucije uglavnom završe tamo. Kriterijum da se neko posalje tamo je nesposobnost za rasuđivanje i nesposobnost da se upravlja svojim postupcima.

Znači ako ga ne proglase nesposobnim za rasuđivanje i upravljanjem postupcima moraju da ga puste kad odleži, bez obzira na sve.

Tako da je to što psihopate opušteno izlaze više posledica pravne regulative nego nečijeg propusta.

Psihijatri su krivi kad naprave propuste u pogledu tretmana duševno bolesnih.
Kod psihopata jedino mogu da utiču na sudiju da odredi maksimalnu kaznu ako u svom nalazu navedu da se npr. radi o psihopati koji je hladnokrvno i proračunato ubio nekog i koji je zbog svojih osobina jako opasan za društvo.

Ja mislim da ne završe svi koji bi trebalo da završe. I od onih koji završe, mnoge puste da šetkaju slobodno bez osnove ili ih otpuste prerano. Mafijaši to najbolje znaju. Neuračunljivost FTW. Za tri dana si kući, umesto da se mlatiš 5 godina po Zabeli.

Uzeću da je ovo ostalo što si rekao tačno. Opet ostaje pitanje - šta je sa pomenutim i drugim sličnim slučajevima gde psiholog ima moć i obavezu da reaguje, a to ne uradi? Dakle, slučaj da psiholog nekoliko puta priča sa agresivnim nasilnikom  i ne shvata da je ovaj zreo za psihijatra; ili slučaj da psiholozi iz centra za SR dođu do kuće za čijeg vlasnika svi znaju da je paranoik, i ne preduzmu ništa? I svi drugi slični slučajevi gde psiholozi treba da uoče i upozore na neku opasnost, a to ne rade? A takvih slučajeva je baš dosta. Čemu onda služe ti psiholozi (ovi što sam nabrojao) ako oni ni sa tom obukom i iskustvom nisu u stanju da razlikuju normalan od nenormalnog uma?

ničemu

Ako ne preduzne radnje da se pokrene postupak protiv neuračunljivog čoveka ili onog kod koga je uračunljivost ograničena iz nekog razloga, onda je kriv. Nema šta.

To se moze reshiti kroz stavljanje psihologa u akreditovanu poziciju. Nesto tipa, ako psiholog Pera potpise nalog za pustanje iz mentalne ustanove psihopatu Ziku, i ovaj Zika pocini gnusni zlocin ili sta god sl. onda Pera gubi pravo da se bavi psihologijom, cak se moze i krivicno goniti. Moze cak da zakon kaze da Pera garantuje svojom imovinom za novcanu nadoknadu ucinjene stete od strane bolesnika koje je pustio na slobodu.

Garantovano bi se broj psihopata na slobodi smanjio za 99%.

A broj normalnih u ludnici povećao. Što da rizikuješ i pustiš nekog.


Sećate se onog klinca što se udavio pre mesec dana. U početku se verovalo da je kidnapovan posto je to bila priča njegovog brata.

Izgleda da je mlađi brat psihopata, odgovoran za smrt tog klinca.
Psiholozi odradili posao, otkrili psihopatu. Problem je ima 9 godina i ne mogu mu ništa. Ovaj će da odraste i postati mnogo opasan.

Deo teksta


Policijski psiholozi detaljno su razgovarali sa Urošem. Oni su zaključili da dečak poseduje koeficijent inteligencije iznad 150, ali i da sa druge strane ispoljava prve znake psihopatije.
Psiholozi koji su sa njim razgovarali su takođe primetili da pokazuje prve znake psihopatskog i sociopatskog ponašanja. Radi se o jednom vrlo čudnom dečaku. U porodici smo saznali da tuče braću i sestre, pa čak i da nasrće na roditelje.

Čitav tekst

www.telegraf.rs/vesti/1654918-stefana-ilica-ubio-rodjeni-brat-novi-detalji-otmice-iz-banatske-subotice-koja-je-potresla-srbiju