Samo ukoliko svi ljudi na planeti dobiju isto poboljsanje. Ali ne moramo da idemo toliko daleko...
Da li je moralno da deca bogatasa startuju svoj zivot sa mnogo novca koji im omogucuje bolji status u drstvu, bolje ocene, bolje profesore i na kraju bolji posao u odnosu na decu prosecnih ili siromasnih roditelja.

U nekim zemljama se placa visok porez 60-70% na nasledstvo.

Nije stvar samo u meni, jako malo dece nauči i upamti nešto iz tih predmeta filozofija i logika, a još manje primenjuje u daljem životu. Zato što se neke stvari smandrljavaju, neke stvari se svode na suvoparnu teoriju (bez primera) a neke se razvlače i komplikuju bezveze umesto da se uči suština.


Što se ovog drugog tiče, e to je to palamuđenje o kome ja pričam. Filozofija je nauka, filozofija nije nauka, filozofija može da se odvoji, ne može da se odvoji, trt mrt... Jel ti razumeš koliko glupavo zvuči sve to u 2015. godini?

Večito to neko palamuđenje i hvatanje za najbanalnije i najnepotrebnije detalje. Ne razumem stvarno čemu to. 2015. je godina, filozofija je sad već stara nekoliko milenijuma, a filozofi i dalje mlate praznu slamu da li je to čime se oni bave nauka ili disciplina, ili pokret, ili misao, ili nešto dvanaesto... Pa onda nije ni čudo što joj popularnost i primena opadaju.
To je kao kada bi u 2015. geografi vodili raspravu da li je Zemlja okrugla ili je cirkularnog oblika. I onda se čudili što ih ostatak sveta smatra beskorisnim budalama.

Srbija i njen prosvestni sistem vidi i vodi filozofiju kao nauku. Dakle, za mene kao državljanina Srbija, filozofija je nauka. Šta ću sad da palamudim kako je vidi ovaj, kako je vidi onaj...

to što je metodika nastave jednog predmeta u Srbiji zastarela ne znači da se taj predmet treba izbaciti iz škola (pričamo o filozofiji, primenjivo i na ostale).

Odgovor je veoma jednostavan.
Od onoga što smatramo naukom tražimo da bude isključena mogućnost greške. To je kriterijum po kome se razlikuju nauka, od kvazi, junk nauke. Po tom kriterijumu se razlikuju medicinski profesionalac i travar koji ti prodaje biljne preparate sa pozitivnim dejstvom.  

to znači da ti nećeš razmišljati svojom glavom nego ćeš prihvatati ono kako ti neko drugi servira. to nije uvek dobro i protiv toga se filozofija bori. Ja sam pokušao.  

Nije samo metodika nastave zastarela nego je i sam predmet sve manje koristan.




Dobro, i šta ti uopšte pokušavaš da mi kažeš?


Ne trebaju mi filozofija i filozofi da mi objasne kako da mislim svojom glavom. To i autor ovog teksta lupa gluposti, kako će baš filozofija da nauči ljude da ne budu ovce. Ne, neće palamuđenje da ih nauči to, nego izučavanje konkretnih stvari. Više može da se nauči o tome kako da ne budeš ovca i kako da misliš svojom glavom čitajući udbženik iz Ustava ili Prava, nego čitajući filozofiju. Jer na konkretnom primeru vidiš kako treba d bude na papiru, a kako je u realnosti, pa porediš ta dva. Tako se misli svojom glavom. A ne čitanjem šta je rekao ovaj, šta je rekao onaj, da li je čaša polu prazna, ili je hleb reš pečen. Filozofija ima svoj značaj, ali daleko manje nego što se to predstavlja. Znam ljude koji nisu pročitali ništa iz filozofije pa ipak odlično misle svojom glavom i barataju svojim životom.

Na kraju krajeva, koliko ti filozofi misle svojom glavom, to vidim svaki put kad prođem pored njihovog fakulteta i vidim studente - kvazi komunjare, foliranti nacisti, wanna be anarhisti, gotičari, metalci, pajdomani, hipici, lelemudi... svi su u nekim svojim ludilima i frakcijama i ne mogu biti dalje od normalnih razumnih osoba koje misle svojom glavom i koriste razum i logiku. A jedino za šta su sposobni posle tog fakulteta, pored recitovanja lekcija u školama, jeste pisanje besnih tekstova što ih niko ne zapošljava.


Sama činjenica da filozofi u 2015. godini drndaju vunu oko toga da li je filozofija nauka, ili je to pokret, ili je disciplina, ili je veš mašina... govori o tome koliko je ta nauka postala istrošena, ograničena i beskorisna. Kada mora da se vadi iz naftalina jedna tako nebitna i uzaludna rasprava. Kao kada bi geografi sutra uzeli da raspravljaju da li je Zemlja okrugla ili cirkularnog oblika. Pa naravno da bi ih odma svi gledali ko budale i naravno da ih niko više ne bi zapošljavao.

Sad se setih još jedne nelogične lekcije iz filozofije koju sam učio. Lekcija je bila o nekoj misli (ne mogu da se setim ko je autor) kako će u slučaju gospodara i sluge, sluga uvek biti u prednosti u odnosu na gospodara. Jer dok gospodar ima sve što mu treba - kuću, posao, radnike... i ne mora da napreduje... sluga nema ništa od toga, i zato sluga mora da napreduje, da se uči, da se trudi... i zato će on uvek biti u prednosti u odnosu na gospodara, koji će ostati isti. I zato je kobajagi slugi bolje nego gospodaru.

Bullshit.

Sluga će ostati sluga dok je živ. Jedina alternativa je da napusti posao i ode na univerzitet, što je u vreme kad je to pisano, bilo nečuveno. Znači džaba slugi sve to što on napreduje, čita i uči, kada će on doveka ostati sluga. A kad capne njegov gospodar, naslediće ga drugi gospodar. I opet će taj novi, još gluplji i primitivniji gospodar, živeti bolje nego ovaj sluga koji je sav pametan i načitan. Ma koliko bilo lepo kada je čovek obrazovan i načitan, sve je to džaba ako nemaš kako to da iskoristiš da sebi učiniš život boljim. Živi se od naplate svojih sposobnosti, ne od puke titule i saznanja da si uradio to i to.


I sad će meni neko da kaže da takva lekcija (kako sam opisao u prvom pasusu) nosi neku dobru poruku deci i da ih uči da razmišljaju svojom glavom? Ma važi. Ako je već postojala neka poruka, npr da treba raditi na sebi ceo život i težiti boljem, sve je to moglo da se objasni na jednostavniji a bolji način. A ne kroz neke blesave priče stare hiljadu godina u kojima ispada da je bolje biti sluga nego vođa. Dakle potpuno promašena tema i palamuđenje koje ničemu ne služi.

Ali to moze i drugacije, evo mislim svojom glavom. Sluga cita, cita, cita, cita i smisli savrsen zlocin, ubije gospodara i nasledi celo imanje. I eto tako nam je filozofija pomogla.

A gde je tu sreca? Sta ako je gospodar nesrecan ono tipa i bogati placu, a sluga, pametan i nacitan i srecan?

Recimo sluga ima 10 dece, a gospodar nijedno. Ili izbije rat, soc. revolucija i pobiju sve gospodare. Pa ko ce da vodi zemlju, nece valjda neuki bravar? Ah da to se vec desilo. E da je bravar cito, gde bi nam bio kraj.

Filozofija nas uci da su oni koji su to studirali i doktorirali pametniji od nas koji nismo. I tu se zavrsava sve.

Hehehe 

Баш ми је жао што људима више не истачу крв и не кљукају их водом кад су болесни, баш ми је била кул та наука 
А и они астролози, штета што их владари више на питају кад да крену у битку, шта ће сада толики научници 

voleo bih da si sa 10% paznje procitao postove koje sam pisao. eto samo toliko. da si rekao, hajde da pogledam šta mi je to napisano, zašto tu filozofiju toliko guraju ovi na zapadu, zašto se sa njom bave? O kakvioj to primeni ovi ljudi pričaju..
tvoja slika filozofije, barem je moj utisak takav,  je i dalje ona koju sam spomenuo gore, kao da su to neki mudraci, koji ti "prosipaju" neke mudrosti.

Kažem, pošto se toliko pozivaš na praksu, ja bih voleo da u praksi vidim da nema
- pozivanja na smešne autoritete i pozivanja na anonimne autoritete (to je ono kad ljudi kažu naučno je dokazano, a ono nauku videlo nije ili kada se kao naš predsednik pozovu na čuvenog naučnika i pronalazača Tarabića Starijeg)
- style over substance (to je ono kad čuješ o tome kako je neki tamo čika kulturan pa je potrebno njega svi da slušaju )
- lažnih dilema (to je ono kada ti daju tri opcije da rešiš neki zadatak, a u stvari postoji pet opcija,)
- klizavih nizbrdica (to su ti svi oni što kažu "daš mu prst, uzeće ti celu šaku i tako zaključuju)
- ad hominem (to je ono kada im ti kažeš razloge  pa očekuješ od njih da ti odgovore sa razlozima a oni ti kažu da si ti neki što palamudi i da tebe ne treba niko da sluša)
- kompleksnih pitanja (to ti je ono kada te pitaju Da li i dalje tučeš svoju ženu, a ti šta god odgovorio ispada da si to radio u prošlosti)

E kada ovoga svega ne bude, onda možeš reći da  VEŠTINU kritičkog mišljenja možemo odstraniti iz formalnog obrazovanja.

to uopšte nije tačno. postoje određene prednosti formalnog obrazovanja, ali niko tako nešto ne bi smeo da tvrdi.
Ništa te ne sprečava da sam razvijaš svoju veštinu kritičkog mišljenja, da posmatraš i upoređuješ različite metode, tražiš najbolje u njima, određuješ prioritete.

Originalno pitanje je bilo da li filozofija treba da bude deo srednjoškolskog obrazovanja u svim školama.

Trend jeste da se svako gradivo prožima kroz kritičku prizmu, odnosno da se sa tim počne u osnovnoj školi. U prevodu nećemo samo da ispredajemo gradivo nego ćemo da se potrudimo da se o njemu razmišlja, analizira, a ne samo reprodukuje.