Nigde u Evropi ne postoje "Francužani" ili "Hrvaćani", kao što postoje Srbijanci i Bosanci

M.V.    | 25. 04. 2013. - 17:53h | Foto: N. Kostić    | Komentara: 11
Izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića da su Srbi iz Republike Srpske "za njega Bosanci" ponovo je aktuelizovala pitanje naziva stanovnika zemalja bivše Jugoslavije. U čemu je razlika između Bosanca i Bošnjaka? Može li neko biti Srbijanac, a da nije Srbin? Da li je Nikolić srpski ili srbijanski predsednik? Šta o ovome ima da kaže struka?

- Tu postoji istorijska podloga, zbog koje je došlo do razlikovanja između izraza "Bosanac" kao geografske odredbe i drugog, "Bošnjak", kao nacionalne. Isto se odnosi na izraze "Srbijanac" i "Srbin" - kaže Klajn za "Blic".
 
Do ove razlike došlo je usled okolnosti prisutnih samo na Balkanu, gde su nacije izmešane.
 
- Tako je bilo pogotovo u 19. veku, kada niko, recimo, nije poricao da su Crnogorci Srbi, pa je stvoren izraz "Srbijanac", da bi se razlikovao po geografskom poreklu. "Bosanac" nema to isto opravdanje, to je verovatno formirano u vreme Austro-Ugarske - kaže Klajn.
 

Poznati hit narodne muzike "Odakle si, sele" ima i ove stihove: "Jelek, anterija i opanci po tome se znaju Srbijanci"
Izrazi Srbijanac i srbijanski postoje odavno, i nalaze se u mnogim rečnicima, uključujući Rječnik Vuka Stefanovića Karadžića iz 1818. godine. U Vukovom Rječniku stoji  da je Srbijanac "čovjek iz Srbije", a "srbijanski" - "koji je iz Srbije".
 
Nakon Vukovog, ovi izrazi su se našli i rečniku Broza i Ivekovića, Rječniku JAZU, Elezovićevom, Rečniku Matice srpske...
 
Hrvatski lingvista Vatroslav Rožić 1905. godine takođe definiše Srbijanca kao čoveka iz Srbije, za razliku od Srbina, što je narodno ime.

"Čovjeku iz Srbije velimo: Srbijanac, što ne će biti čisto narodnoga postanja, i ako se tako općeno govori i piše; bilo bi možda bolje: Srbijac ili Srbljanin (s nast. janin); u narodnim pjesmama nahodi se pluralni oblik Srblji (genet. Srbalja); mjesto: Srbijac, Srbljanin nije dobro reći: Srbin, jer je to narodno ime i ne znači čovjeka iz kraljevine Srbije", pisao je Rožić.
 
Kako onda objasniti ovo: Za nekog stanovnika Francuske koji nije francuskog porekla može se bez problema reći da je Francuz, ali stanovnika Srbije mađarskog porekla teško da će neko nazvati Srbinom...
 
Zašto se u Hrvatskoj i Bosni insistira na terminu "srbijanski"
Ivan Klajn smatra da se u hrvatskim i bosanskim medijima preteruje s upotrebom izraza "Srbijanac" i "srbijanski".
 
- Mi to ne priznajemo, a ne priznajemo ni postojanje jezika koji se zove "bosanski", što ne priznaju ni Hrvati. Ako hoće, oni taj jezik mogu nazvati bošnjački, ali ne bosanski - kaže Klajn.
 
"Tigrova koža" uslovila razlike i u jeziku


"Tigrova koža": Etnička karta SFRJ uoči raspada zemlje

Poznati lingvista kaže da nigde u Evropi osim u Srbiji i Bosni ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima "Bosanac" i "Srbijanac", poput "Francužanina" ili "Italijanjanina". Do toga nije došlo u Hrvatskoj (Hrvaćanin) i Albaniji ("Albanjanin") iz politčkih razloga, jer se tamo više insistiralo na etničkoj monolitnosti. Srbi su, prema njegovim rečima, mnogo više bili izmešani s drugima, to je ona čuvena "tigrova koža".
 
- U slučaju Hrvata u Bosni, njihovo postojanje je samo bilo povod za teritorijalne pretenzije - kaže Klajn.
 
Klajn kaže da su na ovu temu objavljene dve studije profesora Miroslava Nikolića i pokojnog Egona Feketea, u kojima je detaljno objašnjeno kako je do podele došlo.
 
"Umesto prideva srpski može se upotrebiti i pridev srbijanski. Prvi ima šire značenje i nacionalnu konotaciju, dok se u drugom slučaju radi o teritorijalnom određenju pa se pridev srbijanski vezuje za Srbiju. Kao što svi Srbi nisu Srbijanci tako ni svi Srbijanci (građani Srbije) nisu Srbi", govorio je dr Fekete.
 
Jedan od retkih primera gde su na jednom mestu i Srbijanci i Bosanci, pa čak i Hrvaćani su čuveni stihovi Branka Radičevića iz "Đačkog rastanka":
 
Brže, braćo, amo, amo,
Da se skupa poigramo!
Srbijanče, ognju zivi,
Ko se tebi još ne divi!
Hrvaćane, ne od lane,
Od uvek si ti bez mane!
Oj Bosanče, stara slavo,
Tvrdo srce, tvrda glavo,
Tvrd si kao kremen kamen
Gde stanuje živi plamen!
 
Antić: Nikoliću fali obrazovna kvalifikacija i test inteligencije

Istoričar Čedomir Antić kaže da "svako ko je završio srednju školu" zna razliku između Srba iz Bosne i Bosanaca. To se, prema njegovim rečima, izgleda ne odnosi na predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
 
- Očigledno je potrebno da postoji obrazovna kvalifikacija i test inteligencije da bi neko govorio o ovim temama - rekao je Antić za "Blic".

Izvor: Blic

Али можда тамо на том факултету који је похађао Томислав уче неку паметнију историју Срба...

Bojim se da nemam bolji ikomentar osim da nam je predsenik moron.

Srbija je glasala.

http://istinomer.rs/izjava/izvinjenje-predsednika-je-dodvoravanje/

(Резервисала сам сутра вријеме за форум (имам неких дугова), али сад сам имала неких 50 мин. слободно, па хајде као мало да погледам шта се дешавало...  кад наопако отворих ову тему и не одољех. )






 


Драго ми је да у мору изгубљених налетим бар на неког ко то није. 


Него, потпуно ми је нејасно ово што је рекао Чедомир Антић. Има ли макар неког на форуму, а да је схватио о чему он говори? Осим што је сасуо увреде, не мислим на то, толико је и мени јасно.

е после сто године ... велкам бек

да америка и еу могу да укину републику српску они би је одавно укинули...знају да је то немогуће без нових потока крви само много већих него деведесетих
имаш два милиона срба тамо које заболе за босну,сребреницу,мултиетничност и остале пичкематерине тако да је свеједно да ли ће николић да их назове босанцима,србима,полинежанима или мароканцима

они знају да са балијским полусветом неће да се мешају...паметном доста

A zasto je problem kada za Srbina iz Bosne kazes da je Bosanac?

Nije nikakav problem, ukoliko se misli na geografsku odrednicu.

није проблем нама овде али је проблем њима у републици српској...не желе да их било шта веже за босну и херцеговину па било то и та одредница "босанац"