Pritisci zbog navijača zvezde
Advokat pretio sudiji koji je osudio Mišića
Autor: Vuk Z. Cvijić | Foto:Z. Šafar | 09.10.2009. - 08:09



Beograd - Velimiru Lazoviću, sudiji Okružnog suda, koji je osudio Uroša Mišića, navijača Crvene zvezde, za pokušaj ubistva žandarma, jedan beogradski advokat je nedavno pripretio da „pazi kako sudi, jer neće biti reizabran“, saznaje „Blic“.

Izvor blizak istrazi potvrdio nam je ono u čemu su se u javnosti do sada iznosile samo sumnje - da je bilo ozbiljnih pritisaka na sudiju koji je Mišića u, kasnije poništenom, prvostepenom postupku osudio na deset godina zatvora zbog pokušaja ubistva žandarma Nebojše Trajkovića.
- Sudiji Lazoviću je rečeno da neće biti reizabran ako Mišića strogo osudi. Sudija se obratio nadležnima koji su rekli da će mu pružiti svu zaštitu. Tu pretnju nije uputio neko od huligana, već jedan beogradski advokat. Sudija Lazović je i ranije bio izložen upozorenjima i pretnjama, pa sada sve ispituju policija i tužilaštvo - kaže izvor „Blica“.
Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, odgovorio je potvrdno na naše pitanje da li se ispituju pretnje upućene sudiji Lazoviću, ali nije hteo da iznese više detalja.
- Ispituju se sve pretnje i pritisci na pravosudne organe. Niko neće biti zaštićen. Ministarstvo pravde je tražilo da se obavi bezbednosna procena za sve koji sude nasilnicima i huliganima, pa neke sudije već imaju zaštitu - rekao je Homen.
Veće sudije Lazovića osudilo je Mišića 19. septembra prošle godine na 10 godina zatvora zbog pokušaja ubistva Nebojše Trajkovića na utakmici Crvena zvezda - Hajduk iz Kule, 2. decembra 2007, ali je tu presudu Vrhovni sud ukinuo i naložio novo suđenje.
Prilikom saopštavanja prvostepene presude, sudija Lazović je rekao da je čitav događaj običan linč na stadionu.
- Trajković je bio službeno lice i nije dao nikakav povod za napad. Napadnut je zato što je službeno lice. Postavlja se pitanje da li policija sme da održava red. Na osnovu video-snimka i fotografija vidi se kako Mišić drži baklju od 1.000 stepeni Celzijusa i prži živog čoveka. Mišić je imao vremena da odustane, a ne da nastavi sa linčom - rekao je tada sudija Lazović, ocenivši da je „napad čista obest huligana“.
Odmah se našao pod pritiskom, jer su ga u samoj sudnici vređali drugi navijači Zvezde. Zbog toga su uhapšeni Goran Ćorić, Miloš Zimonja, Ivan Raković, Predrag Panić i Jasmin Došen. Zanimljivo je da je Zimonja 5. septembra 2008. osuđen prvostepeno u Drugom opštinskom sudu na godinu i osam meseci zatvora zbog učestvovanja u napadu na žandarma Trajkovića, zajedno sa Slavišom Drakulom, koji je osuđen na kaznu od godinu dana zatvora.
Pritisak na sudiju Lazovića nastavio se i dan posle presude Mišiću, kada su „delije“ na severnoj tribini „Marakane“ na meču Zvezda - Jagodina razvili transparent na kome je pisalo „Lazoviću, stići će te pravda koju deliš!“. To nije bio jedini incident na utakmici, jer su se navijačima pridružili i fudbaleri Zvezde koji su pružili podršku osuđenom Mišiću, tako što su se pojavili sa majicama na kojima je pisalo „Pravda za Uroša“. Iz uprave kluba su tvrdili da niko od njih nije odobrio da fudbaleri izađu na teren u tim majicama.
Međutim, tadašnji predsednik FK Crvena zvezda Den Tana je izjavio da su „delije“ pretile da će zapaliti stadion ako igračima bude zabranjeno da na teren izađu s majicama na kojima piše „Pravda za Uroša“.
Drakče Dimitrijević, zamenik disciplinskog sudije Zajednice Jelen Superlige, zbog loše organizacije ove utakmice, kaznio je klub maksimalnom novčanom kaznom od 600.000 dinara, a 11 igrača i sekretara stručnog štaba Vojislava Lalatovića sa po 120.000 dinara, što je, takođe, maksimalan iznos kazne za pojedince.
- Crvena zvezda je kao klub kriva što nije preduzela mere da se spreči unošenje transparenta na tribine, igrači su krivi jer su nosili majice, a sekretar stručnog štaba Vojislav Lalatović zato što je znao da će oni to učiniti, a nije preduzeo mere da ih spreči u tome - rekao je tada Dimitrijević.
Zvezda je takođe bila kažnjena zbog transparenata „Pravda za Uroša“ njenih navijača na kup utakmici sa Radničkim u Nišu. Zbog grafita „Pravda za Uroša“, kojima su ižvrljane fasade širom Srbije i tako pričinjena višemilionska šteta, još uvek niko nije kažnjen.
Nakon što je Vrhovni sud doneo odluku da se postupak ponovi, sudija Lazović je zatražio u martu izuzeće sa slučaja Mišić, ali je predsednik Okružnog suda Siniša Važić odbio Lazovićevu molbu, jer ne postoje pravni razlozi za izuzeće.

Poternica za dvojicom zbog Brisa Tatona
Dvojica od 13 osumnjičenih za umešanost u ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona nisu se juče pojavila pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu i za njima bi mogla da bude raspisana poternica. Ta dvojica, koja su u bekstvu, terete se za teško ubistvo. Za to krivično delo, za koje je predviđena kazna do 40 godina zatvora, osumnjičeno je i 10 pritvorenih. Sa slobode se brani samo jedan iz grupe huligana i on se tereti za pomoć učiniocu posle krivičnog dela. (Beta)





 
Presude huliganima odmah na stadionu


Novi paket mera za borbu protiv nasilja na stadionima i sportskim dešavanjima biće završen za desetak dana i za nekoliko nedelja naći će se u parlamentu, saznaje „Blic“ u Vladi Srbije.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, kaže da novi sistem za brzo i adekvatno procesuiranje huligana podrazumeva „obavezno prisustvo tužioca i sudija za prekršaje na svim sportskim dešavanjima, koji će odmah, već na stadionu izricati kaznu“.
Danas će biti održan prvi sastanak radne grupe Vlade Srbije koja bi trebalo da razmatra izmenu sadašnjeg zakonodavstva. Homen kaže da je osnovna ideja za reformu uvođenje posebnog postupka koji će omogućiti da se u vrlo kratkom roku nasilnik procesuira i adekvatno kazni.
- Suština u borbi protiv huligana je da postupci koji su započeti protiv njih neće završiti u lavirintu pravosuđa. U ovom trenutku ima 50 krivičnih postupaka protiv raznih huligana koji nisu okončani - ističe Homen.
Kako dodaje, trenutno se radi analiza Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Zakona o sportu, Zakona o javnom redu i miru, Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku.
- Predložićemo Skupštini omnibus, to jest kompilaciju svih ovih zakona koji će biti potpuno usaglašeni. Dosadašnja analiza je pokazala da Srbija ima dobar kazneni sistem koji, međutim, sporo funkcioniše - kaže Homen.
Kako saznajemo, visina kazni neće biti menjana jer su i sada strože nego u engleskom zakonodavstvu sa kojim se pokušavaju usaglasiti domaći propisi. Međutim, ostalo je otvoreno pitanje članstva u upravnim odborima sportskih klubova, na šta su pojedini ministri ukazivali. Otuda se u Vladi razmatra da se što hitnije donese zakon o privatizaciji sportskih društava kako bi se znalo ko je vlasnik, a time i ko je odgovoran za nasilje na sportskim priredbama.

Ž. Jevtić

Izvor: Blic

Ко му је претио и вршио притиске да ослободи Андрију Драшковића? 

Управо то хтедох да напишем...рибај рибај све се пуши...

Uskoro poternica za napadačima na Tatona koji su u bekstvu
Autor: Tanjug | 08.10.2009. - 12:14

Dvojica begunaca osumnjičenih za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona nisu se pojavili na saslušanju pred istražnim sudijom koje je bilo zakazano za danas u Okružnom sudu u Beogradu i za njima bi uskoro mogla da bude raspisana poternica.

Portparol Okružnog suda Ivana Ramić potvrila je Tanjugu da se osumnjičeni za teško ubistvo koji se nalaze u bekstvu nisu odazvali pozivu suda na saslušanje.
Po sudskoj proceduri istražni sudija bi sada trebalo da odluči o predlogu tužilaštva da se protiv njih pokrene istraga i da im se odredi pritvor, a potom i da izda naredbu da se za njima raspiše poternica, rekla je Ramićeva.
Prema njenim rečima, sud očekuje da mu stigne obdukcijski nalaz o Tatonovoj smrti, eventualne video snimke incidenta u kom je Taton nastradao i medicinske izveštaje.
Pored ove dvojice odbeglih, Okružni sud vodi istragu protiv još 10 osumnjičenih za ubistvo Tatona, koji su uhapšeni dva dana posle incidenta na Obilićevom vencu, kada je Taton brutalno pretučen.
Oni se nalaze u pritvoru zbog teškog ubistvo za koje je predviđena kazna od najmanje deset, a najviše 30 do 40 godina zatvora.
Taton je 17. septembra teško povređen u kafeu na Obilićevom vencu, kada je grupa huligana nasrnula na francuske navijače pred početak utakmice Partizan-Tuluz.
Taton je umro u Kliničkom centru u Beogradu, 29. septembra od posledica tih povreda.

Izvor: Blic

I bili dva meseca u pritvoru bezveze i pusteni...
Ako se on ovoga boji onda zna da ne sudi pravilno.Ovde lepo pise da ce ga stici pravda onako kao sto je i on deli.Alp sudi kako treba nema cega da se boji.To je isto kao i ono kako sejes tako ces i da zanjes i sl...

@Belgrade
Toga nema i u Engleskoj.

Тема:
Крокодилске сузе геј лобија


,,Ни један човек није оство, сам по себи целина;
сваки је човек део континента, део целине; 
ако грудву земље однесе море, Европе је мање,
као да је однело неки рт, као да је однело посед твојих пријатеља или твој;
смрт ма ког човека смањује мене, јер ја сам део човечанства.

Зато  никад не питај за ким звоно  звоне. Оно звони за тобом.’’

Џон Дон
 

У нашим медијима је остала неиспраћена вест да је француско Министарство унутрашњих послова ових дана најавило оснивање посебне ,,Анти-хулиганске групе’’, која би имала искључиви задатак борбу против криминалаца међу навијачима, којих има и тамо. Судећи по тој вести, изгледа да Србија ипак није најгора у Европи, нити су Срби највећи хулигани, екстремисти и националисти.

Ипак, није све почело са навијачима, него са хомосексуалцима. Односно са онима који кажу да се боре за њихове интересе. Ако им је веровати на реч.

Кад се говори о Паради, углавном се пропушта да се нагласи да највећи број ,,геј’’ организација није подржао такву параду, нити је стајао иза ње. Па онда ни активисти који су тражили параду не могу да се прогласе за ексклузивне борце за мањинска права, јер немају легитимитет за то. Тако ни осуда дела друштва није могла да се прогласи за хомофобију, ако је уперена само против неких организација и једног њиховог окупљања.

Такође, ни мало није нормално да неке јавне личности јавно и гласно позивају на такву Параду, која је требало да се одржи у време након што је француски навијач већ био брутално претучен, и исте оне недеље када је у трамвају нападнута девојка, а на Калеменгдану претучен туриста. Није нормално да на улице јуначки позива неко ко је добро заштићен и ко добро зна да неће добити штанглом по глави. Шта је са моралном одговорношћу тих људи? Да ли је нормално да они након тога уопште имају смелости да дигну главу и кажу било шта, уместо што оптужују државу да им је ускратила право да организују шетњу у којој неко може да страда?

Формулација по којој је одложена парада је у најмању руку смешна. Процена полиције и државног врха била је да је таква шетња ризична и за то су постојали више него оправдани разлози. Активисти су се због тога јако растужили и од силне туге изгубили жељу за шетњом.

Парада, или било какво друго дешавање у двадесетпрвом веку, нарочито за такве невладине организације, могла је да се одржи и у Малој  Моштаници, у поноћ и у сред зимске мећаве, и да опет добије ударно време у свим вестима, и да преко интернета снимак о томе стигне у све крајеве света. Али, некоме у тим организацијама то није одговарало. Некоме и није био циљ да направе само медијску вест о одржаној Паради.

Пре пет година година (8. април 2004, неколико недеља након дивљања на Косову) слична парада је такође одложена, уз исту формулацију. Али, тада је одложена од стране организатора, јер су они сами проценили да је безбедност учесника угрожена. Тако да изгледа да Парада сама по себи и није циљ, него је битнија прича о њој. У ситуацији кад постоје пуно политичара који су хомосексуалци, као и неки бивши министри, кад на телевизијама иду стране и домаће серије у којима се такво опредељење малтене глорификује, потпуно је апсурдно борити се за нека права на улици. Кад неко има отворен пут у све медије, преко разних невладиних организација, отворен пут у све кабинете у којима се нешто одлучује, због чега је потребна медијска пажња?

Нисам чуо ни за једну покренуту петицију, ни за један предлог закона, ни за један предлог измене неког закона, ни за једну званичну посету активиста некој странци или државном званичнику. Све што они траже, то је Парада. Као да ће Парада да реши све проблеме.

Популизам у Србији никад, али баш никад, ништа добро није донео.

Након одустајања од шетње на Ушћу, кренуло у обрачун са организацијама које заступају другачије мишљење, јер су они означене као организације које у потаји организују фаланге за борбу против прогресивних демократа из невладиног сектора, који изгледа да једини има монопол над одређивањем каква то светла будућност за Србију мора да буде. Кад већ нису могли да их победе идеолошки (иако уз сву могућу медијску помоћ), искористили су инциденте са хулиганима да их са њима повежу. 

Онда је у болници преминио несретни француски навијач. Одједном се заборавило да је то трагичан доказ да је била исправна безбедносна процена о неопходности измештања руте Параде, и одмах се прешло на пљувачину по свим Србима, уз оптужбе за фашизам и приче о томе како су најгори на свету.

На страну то шта мислим о самом феномену навијања, праћењу резултата, одласку на утакмице, мушком дружењу у кладионицама и испијању пива у удобним фотељама испред телевизора. Оно што се десило на Обилићевом венцу није дело навијача, него хулигана и криминалаца, олоша који једва да и затвор заслужује. Али, то што су ти криминалци урадили, не заслужује да изазове такву салву пљувачине по сопственом народу. Не заслужује да се интернет преплави порукама типа ,,јадан ја што сам Србин, судбо клета’’. Не заслужује патетична дешавања народа на којима се пале свеће, а окупљени народ грца у сузама. Не заслужује ни бизаран инцидент на којем је један од учесника, ваљда од силног weltschmerz-а, покушао себи да пресече вене. Не заслужује да због тога ,,Хелсиншки одбор’’ у свом саопштењу напише да је ,,фашизација у Србији узела маха’’ и да је на делу ,,рехабилитација великосрпских аспирација’’.

Какве везе фашизам има са тучом навијача? И каква је то рехабилитација великосрпских аспирација на Обилићевом венцу? Кад би неко веровао таквим саопштењима, могао би да помисли да Србија личи на предратну Шпанију, и да од хорди нацистичких фаланги могу да је спасу само геј барикаде и НВО активисти на њима.

А ситуација у Београду није таква. Ових дана једне новине су објавиле репортажу о викенд туристима из Загреба и Словеније, који сваке недеље долазе у ,,балканску престоницу забаве'', због сплавова и геј барова(!).

Мало ми је дегутантно да у овој општој кукњави уопште помињем да ми је жао што је тај младић погинуо. То се ваљда подразумева. Уз то, погинуо је на истом оном месту на којем је пре десет година страдао мој пријатељ, од сличне ,,екипе’’. Али не разумем због чега је тог дана жалости, за разлику од сличних тужних дана, у Србији све стало. Чак су и телевизијске станице поштовале тај дан. Две скупе риалити шоу продукције су направиле паузу, што се, нек ме неко исправи ако грешим, никад није десило у сличним ситуацијама. Ко је те богате људе убедио да тог дана морају да направе паузу?

А у демократској Европи ствари нису ни мало боље. У Грчкој су пре две године били затворени сви стадиони након смрти једног навијача. Исте године у Италији, од стране навијача убијен је полицајац. Исте године, у Холандији, у навијачкој Битци за Beverwijk, такође је страдао један навијач. Почетком деценије у Турској су трагично настрадала двојица навијача енглеског Лидса. У Пољској, за време утакмице 2003. године, настрадао је навијач у општој тучи на трибинама. У истој европској држави, на утакмици купа УЕФА, ножем је убоден Дино Бађа, фудбалер Парме. У Француској је 2006. године полиција убила једног навијача. И у културној Шведској 2002. је страдао навијач у организованој тучи. У Шпанији су се слични трагични догађаји одиграли 1988. и 2003. године. У Енглеској је 2004. у општој тучи навијача погинуо радник на стадиону.

И за ким онда звоне НВО звона, и зашто је један човек острво, посебније од осталих?

Да ли се још ико сећа да је прошле године у Новом Саду погинуо Дејан Димитријевић, у сличној тучи навијача? Да ли је то уопште ико приметио? Зар никоме више не делује страшно то што је девојка нападнута у аутобусу, од стране гомиле бесних хулигана? Да ли је њу неко посетио у болници? Њена једина мана, као и мана навијача из Новог Сада, је у томе што нису Французи. Да јесу, читава НВО Србија би плакала. Уместо реакција, покушана је организација веселе ,,Параде поноса'', а затим и маркетиншке параде против измишљеног фашизма. ,,Сви смо ми Татон’’ звучи исто онолико патетично колико и ,,Правда за Уроша’’.

Зашто је онда било важно да се ,,геј парада’’ не одржи? Зато што не би било довољно ефектно. Зато што би се заборавило сутрадан. Зато што се онда не би одржала ни ,,Шетња против насиља''. Зато што онда пажња јавности не би могла да буде држана дуже од једног дана. Зато што онда нико не би могао да буде оптужен за фашизам.

За ким онда плачу нго активисти, самозвани борци за ,,геј’’ права? За Татоном, недостатком демократије у Србаља, неодржаном парадом? Или су то ипак крокодилске сузе?

Никад не питај за ким плаче НВО активиста. Он плаче због себе.

Извор
Аутор:Зоран Грбић

 
odlican tekst
jel si ga ti napisao?

Tu su ludi, kad nema utakmica, sretnu se negde u sumi na udaranje 

Ovo ubistvo francuskog građanina je "najavljeno", moglo se očekivati. Zbog toga što su tih dana, kad se ubistvo dogodilo, svi batinaši koji se već više od dve decenije slavno bore za stvar srpske nacije, Crkve i muške domaćinske porodice, dobili jasan znak, da ne kažem komandu, da treba da se spreme za obračun sa, navodno, Srbiji iz belog sveta nametnute Paradom ponosa, to jest, kako je batinašima objašnjeno, sa Sodomom i Gomorom. A dobili su i stari, biblijski recept kako se to radi: sečenjem i bacanjem u oganj. Parade nije bilo, ali nešto belog sveta se zateklo na ulicama Beograda, dovoljno da se koliko-toliko batinama poradi za stvar srpstva. Drugo, ovo ubistvo je "najavljeno", više puta najavljivano, mnogo ranije. Svaki put kad su ovde ratni zločinci, batinaši, kafanske siledžije, bivši kriminalci, osvedočeni lopovi promovisani u nacionalno uvažene ličnosti, a neki, bogme, i u nesporne junake, a toga je bilo nebrojeno puta, dakle svaki put kad se to desilo, glava Brisa Tatona bila je u opasnosti