Gledao sam intervju sa jednim profesorom (možda ima i neke "titule",
kao npr. magistar ili doktor nauka, ne sećam se), koji je svoje odgovore
svodio na 3-4 minuta, i koji je posle svakog odgovora dodavao:
"Ne znam da li sam bio dovoljno jasan", i "Slobodno postavite
podpitanje da se što bolje izrazim", i "Prekinite me slobodno,
umem da se "zaboravim", pofesionalna deformacija jednog profesora".

Razmišljam, kako mudri ljudi (nisam jedan od njih) umeju biti svesni
sebe i svojih mana/nedostataka. Od takvih pokušavam naučiti.

Ja sam naucio da si ti dosao ovde da izbegavas konfrotacije i dublju diskusiju nego da non-stop skreces sa teme kao neki politicar.

Istina je, izbegavam konfrontacije. Naučio sam kroz mnoge
svadje da tu nema ničeg svrsishodnog,
samo se gordost nadima i raste. I zahteva još svadje ...

Dno svake diskusije jeste kada dodjemo do tačke
da se dogadjaju ponavljanja. Ispod dna slede cinične, sarkastične
i zajedljive uvrede. A i one se ne mogu zasititi, već rastu,
i nadimaju se. I radjaju nove uvrede...

Za početak da pišemo o izrečenom a ne jedni o drugima?

Da, naravno da mozemo da izbegavamo da komentarisemo necije osobine, ali i mi smo ljudi i ponekad smo afektovani ociglednim bezveznim ponasanjem sagovornika i pokusavamo na sve nacine da vodimo koliko toliko razumnu diskusiju pa onda napadamo neciju licnost umesto ideje i stavove. Kao losi politicari.

Točno tako, ali mnogi nemaju intelektualnog kapaciteta to shvatiti pa je onda gubljenje vremena to nekima ponavljati, jer neće shvatiti.

Bit je u tome da je Bogu vrijeme istovremeno i samo jedan trenutak i cijela vječnost, dakle ZNA cijelu vječnost u samo jednom jedinom trenutku, pa kada stvori uvjete za život, upravo se u stvarnom životu događa ono što je u tom JEDNOM trenutku (koji pokriva cijelu vječnost, dakle ZNA se što ćemo sami ODLUČITI raditi od rođenja pa cijelu vječnost), SADRŽANO.

Jednostavno a istinito, e da!

Ti nemaš kapacitet da shvatiš da je bog (po vašoj priči) znao sve šta će da se desi ako napravi svet na način na koji ga je napravio...dakle, praktično je odredio.

Ako napraviš zgradu za koju znaš da će da se sruši, praktično si odredio da se sruši...ne moraš da kažeš čeličnoj konstrukciji da popusti ili zidovima da popucaju.

Kapirate?

Manite se "intelektualnih kapaciteta" . Ljudi imaju potrebnu da vjeruju u "nešto"... Isusa, Budu, Alaha, Jehovu, a prije njih stari Sloveni su imali svoje bogove. Čovjek se nije nešto mnogo mjenjao hiljadama godina. Nisu ni naši običaji. Evo uskoro će Božić, normalno da ljudi idu u Crkvu, da poste, pričešćuju se. Ne lupa niko glavu logikom kada preče prase za Božić. To je jedan drugi nivo.

nemaju SVI ljudi tu maloumnu potrebu  nego samo oni mentalno labilni i nezreli,garant!

Negde pročitah ... ne sećam se gde.

Srpski domaćin u jesen odlazi u šumu i nalazi mlado hrastovo drvo.
(Hrast je bilo jedno od božanstava kome su upućivane molitve.)
I drvencetu ispoveda sve ono za šta ga grize savest,
a potom mu govori da poda oprost i njegovim ukućanima,
i nabraja svega čega se seti.
I odlazi kući.
U proleće dolazi kod tog drvenceta.
Ako nije olistalo, tj. ako se osušilo - on se vraća kući srećan,
A ako jeste olistalo, on mu se izvinjava, odseca ga, i vraća se kući umiren.

prelepa poema,daj još