Ti ne razumes svoje sopstvene recenice, a gde ces druge ljude razumeti.

Razmišljam nešto ... (Samo da mi ne predje u naviku! )
Ima danas podosta ljudi medju nama, zbunjenih onime šta Bog ne radi a oni misle da bi On to trebalo da uradi.

Ništa novo. Pa i sami savremenici Hrista Isusa su bili najblaže rečeno zbunjeni neočekivanim dogadjajima.
Na primer ona dvojica koji su pošto je Hristos ubijen na krstu, krenuli su od Jerusalima ka mestu Emaus.
Kako je ono zapisano?

“… dvojica od njih su išli u selo koje se zove Emaus, i oni su razgovarali među sobom
o svim ovim događajima. Dok su oni raspravljali i razgovarali, sam Isus se približi i iđaše s njima.
Ali njihovim očima nije bilo dano da Ga prepoznaju.”

I tako dalje…. Sve do:

“I približi se selu u koje su išli, a on se pravio kao da hoće da ide dalje.
I saleteše Ga govoreći: “Ostani s nama, jer je veče blizu, a dan je već izmakao.”
Tako uđe da ostane s njima. I kad je ležao s njima za trpezom, uze hleb, blagoslovi, izlomi i davaše im.

Tada im se otvoriše oči i prepoznaše Ga; ali Njega više nije bilo pred njima.”

Otprilike, ovo je šta mi imamo na Božanstvenoj Liturgiji.

Istina je da nisu zbunjeni postupcima boga, već da dosta ljudi ukazuje na misaone vratolomije kojim neki vernici pokušavaju da opravdaju svoje zablude.

Ево примера како цареви траже савет у светитеља, како светитељи избегавају сујету и богатство
и како саветују цареве.

Православни цар Петар бугарски крену са свитом својом уз Рило планину,
гоњен неодољивом жељом да види св. Јована Рилског и користи се његовом поуком.
И посла цар људе напред да јаве светитељу. Но светитељ се не сагласи на виђење с царем.
Ожалошћени цар посла поново људе са нешто јестивних ствари и довољно злата и молбом
да му светитељ напише неки савет. Јован прими јестиве ствари а злато врати
не хтевши га ни додирнути; и одговори цару:
"Ако желиш небесно царство, буди милостив као Отац небесни.
Не уздај се у неправду и не буди користољубив; буди кротак, тих, свакоме доступан.
Не примај похвале од својих великаша. Порфира твоја нека сија врлинама.
Сећање на смрт да не оставља душу твоју. Смиривај се пред стопама матере цркве;
приклањај главу пред њеним првопрестолницима да би те Цар царева, видећи твоје усрђе,
обдарио благом, какво никад на срце човеку не дође."

Добивши то писмо, цар га је пољубио, и потом често прочитавао.

Ево примера како цареви траже савет у светитеља, како светитељи избегавају сујету и богатство
и како саветују цареве.

Православни цар Петар бугарски крену са свитом својом уз Рило планину,
гоњен неодољивом жељом да види св. Јована Рилског и користи се његовом поуком.
И посла цар људе напред да јаве светитељу. Но светитељ се не сагласи на виђење с царем.
Ожалошћени цар посла поново људе са нешто јестивних ствари и довољно злата и молбом
да му светитељ напише неки савет. Јован прими јестиве ствари а злато врати
не хтевши га ни додирнути; и одговори цару:
"Ако желиш небесно царство, буди милостив као Отац небесни.
Не уздај се у неправду и не буди користољубив; буди кротак, тих, свакоме доступан.
Не примај похвале од својих великаша. Порфира твоја нека сија врлинама.
Сећање на смрт да не оставља душу твоју. Смиривај се пред стопама матере цркве;
приклањај главу пред њеним првопрестолницима да би те Цар царева, видећи твоје усрђе,
обдарио благом, какво никад на срце човеку не дође."

Добивши то писмо, цар му је подудлао, и потом често прочитавао.

Jovane, čoveče, jel sa tobom sve u redu?

u redu*

Kacavenda primi svo zlato i zaiska jos, jer ne bilo dovoljno za zlatni krov na njegovoj palati.

A jestive stvari vrati jer su bile previse skromne za njegov ukus koji se navikao na ostrige i kavijar.

Ko ima imalo pameti, neće pročitati ovu priču za malu i VELIKU decu. 
...................................

Kralj koji nije verovao u Božju dobrotu imao je roba koji bi u svim okolnostima govorio:
''Moj kralju, nemojte biti obeshrabreni, sve što Bog čini je savršeno. On ne čini greške!'' 
Jednog dana kralj ode u lov i u šumi, neka divlja životinja napadne kralja.
Njegov rob uspeo je da ubije životinju, ali nije uspeo da sačuva da njegov kralj ne izgubi prst.
Ljut  i bez imalo iskazivanja  zahvalnosti što je spašen, kralj upita roba:
''Je li Bog dobar? Ako je dobar, ja ne bih bio napadnut i ne bih izgubio prst.'' 
Rob mu odgovori:
''Moj kralju, uprkos svemu, ja Vam samo mogu reći da je Bog dobar i On zna zašto se to dogodilo.
Ono što Bog čini savršeno je. On nikada ne greši!''
Besan zbog odgovora, kralj je naredio da roba strpaju u tamnicu.
 
Kasnije, kralj je otišao u lov, ali ovog  puta sâm.
Uhvatili su ga divljaci, oni koji obavljaju ritualna žrtvovanja  ljudi. 
Na oltaru, spremni da žrtvuju kralja, divljaci otkrju da njihova žrtva nema jedan prst.
U skladu s njihovim običajima, da samo zdrava i cela osoba, može  biti ponuđena bogovima,
kralja bez prsta su smatrali lošom žrtvom za njihove bogove.
Zato oslobodiše kralja. 

Nakon  povratka na dvor, kralj je naredio da oslobode roba.
Primio ga je radosno, rečima: “Bog je zaista bio dobar prema meni!
Gotovo su me ubili divlji ljudi, ali srećom, zbog jednog prsta, bio sam oslobođen.
Međutim, imam jedno pitanje za tebe:
Ako je Bog tako dobar, zašto je dozvolio meni da tebe strpam u  tamnicu?”

Rob je odgovorio: “Moj kralju, da sam ja išao s Vama u lov, mene bi žrtvovali,
jer ja nisam bez jednog prsta. Zapamtite da sve što Bog čini je savršeno.
On nikada ne greši. On je Vama dao da me stavite u zatvor, kako ja ne bih išao u lov.”

Mi se često žalimo u životu i negativnim stvarima koje nam se događaju, 
zaboravljajući da ništa nije slučajno i da sve ima svoju svrhu.

Veoma naivno i potpuno pogresno vidjenje zivota, situacija i bez ikakve duboke analize cak i najbanalnijih dogadjaja koji se svakodnevno desavaju svim ljudima.

Samo zato sto vi vernici ne mozete da prihvatite da bog ne postoji i da ako kojim slucajem postoji da nije ni dobar ni svemoguc.