Da. Svaka mutacija dodaje nove informacije u DNK. Ako ti i to nije dovoljno recimo ovako: ima mnogo primera u kojima je DNK u jednom svom delu duplirana i 2x proizvodi isti protein. Ako se sada jedna od baza promeni, a druga na nekom drugom mestu ostane ista, tada ce DNK sadrzati novu informaciju. I dalje ce se proizvoditi isti protein i jos jedan novi (jer ce se proizvesti nova aminokiselina zato sto se RNK promenila).

Znamo mnogo načina na koje osnovni molekuli koji čine život mogu nastati spontano. Baze koje čine DNK i RNK, amino-kiseline, osnovni šećeri... Nismo sigurni koji od tih procesa je bio važan za život, a i dalje je moguće i da su prvi molekuli potrebni za život nastali nekim procesom za koga još uvek uopšte ne znamo.

Ne znamo kako je došlo do nastanka prvih nukleosida i nukleotida. Nukleosidi su pojedinačni delovi RNK lanca, sastavljeni od dva dela, riboze i baze. Nukleotidi su nukleosidi kojima je dodatna fosfatna grupa, što je neophodno za povezivanje u lanac.

Međutim, znamo da nukleotidi, kada se jednom stvore, mogu biti lako povezani u dugačke lance pod vrlo jednostavnim uslovima (glina je veoma česta stvar u prirodi). Ovakvi procesi bi proizveli ogroman broj RNK molekula, od kojih bi mnogi imali različite katalitičke funkcije. Radi ilustracije, ako bi ovim procesom bio stvoren samo jedan gram RNK ukupno, taj gram bi mogao da se sastoji od 3.6x1018 (3.6 milijardi milijardi!) različitih molekula prosečne dužine od 250 nukleotida.

Znamo da određena grupa takvih molekula može da sadrži sve funkcije potrebne za njen opstanak: kopiranje i umnožavanje, uništavanje nepogodnih molekula, rekombinacija postojećih u nove forme, itd. Nismo sigurni kako je ova grupa tačno izgledala, koliko bi morala da bude velika, i kako i gde bi se ona održavala.

Znamo da amino-kiseline lako nastaju spontano u prirodi (zapravo, njih je najlakše proizvesti). Znamo da razni RNK molekuli imaju funkcije specifične prema proteinima: da povezuju pojedinačne amino-kiseline u duže lance, da ih vezuju same za sebe ili za druge molekule RNK, da ih seku na komade i koriste kao izvore energije za druge reakcije... Takođe, znamo da masne kiseline mogu spontano nastati u prirodi, i da se one takođe spontano organizuju u membrane.

Ne znamo kako su se svi ovi delovi povezali u prvu ćeliju, kako su te prve ćelije tačno izgledale, i kako su tačno funkcionisale (recimo, kako su funkcionisali prvi sistemi deljenja, koji je bio protok energije, itsl.).

Nije ravna nuli pošto kaže da je mogla nastati jednom i ako to nije tačno. Kako je dokazano da prosti životni oblici poput bakterija mogu opstati u svemiru dugo vremena, moguće da je život negde nastao a zahvaljujući kosmičkim sudarima bio rasejan po svemiru.

Rekao je da je ravna nuli, pa onda da je vjerovatno (ne sigurno) mogla da se desi jednom u čitavom univerzumu.

Vjerovatnoća formiranja jednog citohrom-c niza je jednaka nuli.