Jesu drugar. Ljudi su to. Evo, npr. kako je, da kazem tako, sve pocelo sa time oko biljaka. Cesto se u nauci dogode slucajna otkrica.

Iz knjige " Tajni zivot biljaka", autori Peter Tompkins i Christopher Bird. Knjiga je pisana pre 30 godina. Mozes misliti sta se do danas sve otkrilo. 

Jesu drugar. Ljudi su to. Evo, npr. kako je, da kazem tako, sve pocelo sa time oko biljaka. Cesto se u nauci dogode slucajna otkrica.

Iz knjige " Tajni zivot biljaka", autori Peter Tompkins i Christopher Bird. Knjiga je pisana pre 30 godina. Mozes misliti sta se do danas sve otkrilo. 

A ovo su tvoje definicije ili ovo ovako stoji u teoriji verovatnoće?
Pitam jel imam pred sobom knjigu Osnovne statističke metode i u poglavlju 1.3 pod naslovom Teorija verovatnoće i zakon velikih brojeva nigde ne stoji ništa slično tvojoj citiranoj izjavi (mislim na boldirani deo).

1. SLUčAJ. Evolucionisti teoretišu kako su najprostiji oblici života nastali stvaranjem aminokiselina koje su se kasnije poredale u lanac i tako obrazovale protein (belenčevinu), i to sve igrom slučaja.
Najjednostavniji protein sastoji se od lanca koji ima otprilike 100 aminokiselina. Međutim, život neće nastati bilo kakvim redosledom tih aminokiselina. Jedan jedini redosled daje život- sve ostale kombinacije to nisu u stanju. šansa da se 100 aminokiselina slučajno poredaju u optimalni raspored koji daje život, iznosi 1: 100000000000000000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000000000000000000000000000000 000000000000 (broj ima 158 nula)
Astrofizičari pretpostavljaju da u Univerzumu ne postoji više od 1080 infinitezimalnih (beskrajno malih) "čestica" (broj 1 sa 80 nula) a da starost Univerzuma iznosi 1018 sekundi (30 milijardi godina).
Pod pretpostavkom da svaka čestica može da učestvuje u hiljadu milijardi (1012) različitih događaja svake sekunde (ovo je, naravno, nemoguće visoka brojka), onda je najveći mogući broj događaja koji su se odigrali u celom Univerzumu tokom celokupnog postojanja samo 1080 x 1018x 1012, odnosno 10110 (broji sa 110 nula).   
Bilo koji događaj sa verovatnoćom manjom od 10110, ne može se odigrati.
"Njegova verovatnoća postaje nula, bar u nama poznatom Univerzumu."
Dakle, gore navedeni primer od 100 sastojaka (100 amino-kiselina formiranih u lanac koji daje najprostiji oblik života) ima verovatnoću koja je jednaka nuli. To se nikada nije moglo dogoditi slučajno.
Ogromna cifra l158 (1 koji sledi 158 nula) može se uporediti po svojoj veličini sa predviđanjima današnjih naučnika da u svemiru postoji samo l22 (1 koji slede 22 nule) zvezda u Univerzumu.
Ako Haos ne može da proizvede Red u tako minijaturnim razmerama, kako se može očekivati da nasumice proizvede sav poredak koji naučnici pronalaze u Univerzumu?

Edvard Konklin (Edward Conklin), biolog, izjavio je: "Verovatnoća da je život nastao slučajem može se uporediti s verovatnoćom da če rezultat eksplozije u štampariji biti uredno i po redosledu složeno prošireno izdanje rečnika koji se u njoj štampa."
Pitanjem da li je Haos mogao da proizvede Red bavila su se dvojica veoma uglednih engleskih naučnika. Oni su proučavali mogućnost da je život nastao slučajem. Ta dvojica naučnika, profesor ser Fred Hojl (sir Fred Hoyle) i profesor čandra Vikramasinge (Chandra Wickramasinghe) su, nezavisno jedan od drugoga, došli do zaključka da "je mogućnost da je život nastao slučajem toliko krajnje minimalna da je to apsurdno." Obojica su izračunali da je šansa da se život na Zemlji pojavio nekom slučajnom iskrom, matematički izražena, 1:1040 000 (broj 1 iza kojeg slede 40 000 nula. Taj broj bi zauzeo 13 stranica kucanih nula, sa 55 redova na svakoj stranici i 60 nula u svakom redu.)

Došli su do zaključka da je razumno tvrditi "kako su najvažniji aspekti fizike, na kojima život počiva, u svakom slučaju plod namere. Ne postoji ni jedan drugi način na koji bismo mogli da shvatimo... život, osim kao Stvaranje na kosmičkom nivou. Shvatamo da je jedini logičan odgovor da je život posledica Stvaranja, a ne slučajnog komešanja."
članak koji je doneo njihove zaključke u londonskom "Dejli ekspresu" od 14. avgusta 1981. nosi naslov: "Bog MORA da postoji". Drugim rečima, život nastao iz slučaja, ni slučajno!

Interesuje me kako su dosli to tih brojeva, odakle im parametri, ovi ljudi koji to racunaju ne znaju kakvi su bili uslovi na zemlji kada se zivot prvobitno pojavio.

sad imamo i naslednike gausa i poinkaroa,cudi me da jos niste resili rimanovu hipotezu