Ljudi se prilagodjavaju svom stanistu... to jeste evolucija...
I danas postoje Pigmeji, niski ljudi, mrsavi ljudi, ali u proseku... ljudi su visi i krupniji nego ranije...
Takodje... uslovi zivota danas su mnogo bolji usled napretka nauke, tehnike i medicine... ljudi imaju vecu sansu da duze zive, da se bolje fizicki razvijaju, bolje se hrane...

Sto se tice portreta Milosa Obilica, da li ti zaista smatras da je to njegov originalni portet...
Ti portreti su u najboljem slucaju nastali 400 godina posle njegove smrti i predstavljaju impresiju autora...
Znaci... da ga je slikar zamislio kao crnog i malog, ti bi mislio da je Obilic crn i mali...

Mesas dve stvari: naucne cinjenice i umetnicke impresije... 

Nije njega slikar zamisljao nego su to sve price koje su se prenosile sa kolena na koleno,i nemoguce je da je 20 razlicitih slikara zamislilo Obilica skoro identicno.A sto se tice visine ljudi,e to je slucajnost,u starim knjigama o mom poreklu pise da je moje "pleme" bilo krupnije od ostalih u okolini i da su mesanjem izmedju plemena danas i ljudi iz tih olkolnih plemena krupniji,inace pleme Divaca je bilo u okolini

Milos Obilic nije bio prosek za to vreme Bio je jedan u milion. Mutacija DNK.

Појам "еволуција" није потекао од Дарвина, већ се у биологији усталио знатно касније. Под тим појмом су се током протеклих 150 година подразумевале различите ствари, пошто је у некадашњем обиљу супротстављених теорија било тешко пронаћи праву дефиницију еволуције. У модерним временима једна дефиниција еволуције постала је устаљена. Наиме, по тој дефиницији, еволуција је процес прогресивних промена у генетичком систему које су примарно засноване на измењеним интеракцијама биолошких популација и средине. Промене у генетичком систему омогућавају развој биолошких врста током дугих интервала времена, што доводи до пораста разноликости живог света, али и до креације нових животних форми, које су често напредније од својих предака. У основи, еволуција је сложен, свеобухватан и непрекидан процес у живом свету, заснован на три кључна механизма: мутацији, природној селекцији и генетичком дрифту. Ови механизми су спори, случајни процеси и захтевају милионске временске периоде, тако да је брзина еволуције углавном мала – за еволуцију једне врсте кичмењака обично је потребно бар милион година.

Према Менделовој теорији наслеђивања, потврђеној у бројним експериментима, генетички чиниоци мајке и оца не губе свој идентитет у процесу репродукције. Генетички елементи остаће генерацијама непромењени (ако не дође до мутација), што се сматра аксиомом модерне генетике.
Ако се популација у живом свету посматра на математички апстрактан начин, па се схвати као скуп свих могућих гена, тј. генски фонд, а репродукција као узимање узорка из тог фонда, може се очекивати, на основу реченог аксиома, да се учесталост генских алела (облика гена на једном месту у хромозому) не мења при прелазу из родитељске у генерацију потомака. Међутим, није тако – повремено долази до грешака у "узимању узорка" из генског фонда, које кроз генерације, у природним популацијама доводе до одступања учесталости генских алела. Ове грешке у узимању узорка називају се генетички дрифт. У крајњем резултату, генетички дрифт доводи до сиромашења генетичке варијабилности унутар популације, али у природним популацијама постоје генетички механизми који спречавају овај ефекат. Један такав механизам, супротстављен генетичком дрифту је мутација. Уз то, мутација уноси генетичке новине у популацију, а најопштије гледано представља сваку дисконтинуирану промену са генетичким ефектом, што укључује генске мутације – промене малих секвенци ДНК, и хромозомске мутације – велике промене генских комплекса и хромозома. Спонтано, генетичком контролом (под утицајем других гена) или индуковано (под деловањем спољних агенса), настају мутације како у структури (нуклеотидном садржају) гена тако и у њиховом аранжману, чиме заправо настају нови генски алели. Ова случајна промена облика, када се деси, не значи да ће нови алел преживети или пак постати најчешћи облик гена у популацији – у огромној већини случајева није тако. За то је потребно да нови алел буде такав да нуди бољу адаптацију популације у интеракцији са животном средином. Може се десити да због промене еколошке равнотеже, климатских услова, измене рељефа и других промена у животној околини, у новим околностима изумру стари алели који нису довољно адаптирани, а преживе они добијени одговарајућом мутацијом, чиме популација еволуира у нову, боље прилагођену врсту. Овакво природно одабирање, изазвано борбом за опстанак, као и одржање оних јединки у популацији које су најспособније за живот или му се могу прилагодити на најбољи начин, представља природну селекцију. Иако пресудно, дејство природне селекције на процес еволуције налази се под сумњом у модерним теоријама – неки еволуционисти сматрају је фундаменталним принципом и многе феномене живих система интерпретирају само постојањем такозваног селекционог притиска, док други селекцију схватају само као таутологију, тј. очигледну истину (ако је нешто најспособније и најбоље прилагођено, оно ће очигледно преживети).
 Ипак, несумњив је значај природне селекције, јер када је не би било, еволуцију би условљавале искључиво мутације – понекад и у смеру ка мање развијеним и лошије прилагођеним формама живота.

Price s kolena na koleno... koliko se samo tako izgubi... svako koleno je nesto dodavalo i brisalo ono sto u tom trenutku nije bilo prihvatljivo...
Tako je npr. Marko Kraljevic jedan od najvecih srpskih heroja, a bio je turski vazal...

Pa, sam si objasnio kako su neki visi, a drugi nizi... prilagodjavanje i mesanje..

Jesi u pravu. Tesko je u to povjerovati, radi se o milion godina koje treba obuhvatiti jednom idejom. Ko kaze da u potpunosti razumije evoluciju folira, jer dosta nije istrazeno. Medjutim, to je jedini odgovor o nastanku vrsta koji postoji, ostalo su "ilustracije" i "predstave".

Moze se naci i nesto religiozno i misticno u svemu: "Zasto je bas Zemlja pogodna za zivot, zasto je ta planeta savrsena za razvoj inteligentih jedinki, da li se u datim okolnostima i dovoljno vremena uvjek stvara slican slozen zivot... ... ... +00" -  neko zasto ce uvjek postojati...

Hoće - neće, čovek je mora obožavati... 

I svi vitezovi reda zmaja su bili jedan u milion :PKoliko je bilo srba tada?100 000 000?

Kao sto je vec Anea rekla, dosta preterivanja bude kad se nesto prenosi sa kolena na koleno.

I sve je to deo narodne tradicije...
A, koliko znam... Bas Celik se borio protiv azdaje (koja je ocigledno preuzeta iz grcke mitologije)...
Pa, jel' to znaci da su u Srbiji nekada zivele azdaje... i to one cije se glave multiplikuju?