Sveti gral :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Читао сам књигу Света крв, Свети грал од Бејџента, Лија и Линколна, много раније него што је Браун написао Да Винчијев код. Тако да његове тврдње нису неко веће изненађење за љубитеље књиге или теологије. Сами аутори су Брауна оптужили да је идеју за књигу добио читајући њихову књигу.(теза о Марији Магделени која долази са дететом у Француску или тачније римску провинцију Галију...)

Оно што је мени занимљиво, да у својој књизи Света крв, Свети грал аутори истичу да за неке своје тврдње немају доказе (управо она о Марији Магдалени...), да су изнели бројне претпоставке, али већина људи је халапљиво претпоставке прогутала као несумњиве чињенице. Ово говори о огромној духовној глади људи, који ће било какав сурогат духовности прогутати, само да не почне духовним подвигом да живи. Духовно се живи, а за то је потребан напор, подвиг...У књизи се пише доста о темпларима (једна од оптужби против њих је била да су се клањали Бафомету...), Меровинзима...Занимљива књига за читање...Раније сам се пуно интересовао за темпларе, гутао сам све информације о њима, па тако прочитах и ову књигу.

А што се тиче путира који је Господ Исус Христос користио на последњој вечери са ученицима...Није одувек владало овакво интересовање за путир. У Месијанско доба, љиди су се везали за личност Месије, а не за Његове ствари. Па крст Господњи је пронађен тек у 4-ом веку (нашла га је мајка цара Константина, Јелена...). Помама за реликвијама је тек из каснијег периода, а поштовање према одређеним предметима, не потиче од самих предмета (то би било чисто идолопоклонство), већ од личности које су их поседовале...И са теолошке и са историјске и са археолошке стране било би веома значајно када би се сам путир пронашао. Код хришћана сама личност Господа Исуса Христа је најважнија и заједница коју верници са Њим успостављају кроз Свете Тајне...
Придавати самим предметима по себи магијску или некакву другу моћ је идолопоклонство и као такво је одбачено у хришћанству. Однос према иконама, фрескама или моштима је израз поштовања према Светом који је у заједници са Богом, а поштовање указано тим реликвијама се преноси на ту личност и на Бога који је светог прославио. Дакле иконе, фреске...се поштују, а не обожавају.