Za mene je recimo jako dobar korejski film "Brotherhood" koji se dogadja za vreme korejskog rata i snimljen je, kako kazu za neverovatnih 12 miliona $, tako bar kazu mada mi ispada malo. Opisan je citav rat i sta je ucinio od familija i prijatelja.

06.4.2009.


„Sveti Georgije ubiva aždahu“

Film u režiji Srđana Dragojevića, a po literarnom predlošku Dušana Kovačevića

Gotovo kopi-pejstovana (copy-paste) rečenica sa različitih foruma, iz dnevne i mesečne štampe, jer svi smo se bavili ovim filmom i mnogo pre nego je sam osvanuo u bioskopskim salama, rečenica „Konačno je snimljen“ govori o velikim očekivanjima, što je s obzirom na mentalitet, samo u prvi mah, velikih poznavalaca filma, to bilo i za očekivati. Naime, dugo najavljivana ’Aždaha’ u režiji Srđana Dragojevića od samog početka najavljivana kao neponovljiv spektakl i jedan od filmova koje ne smeš a da ne pogleš pre nego umreš, ostao je, do slovce, samo u slikama u boji. Prvobitna drama Dušana Kovačevića, pokupila je ovacije, kako je godinama u nazad bivala igrana na pozorišnim scenama Ateljea 212 i Srpskog narodnog pozorišta. Prelaskom u srodan medij, Dušan Kovačević je svoju priču ’pričao mi deda’ zadržao bazu na melodramskom trouglu, uvodeći scene koje bi inače pod pozorišnim reflektorima prepričavao. Tako je i ovaj ’epski’ film dobio dužinu od čitavih dva i po sata, ponovo uveravajući da kvantitet ne znači kvalitet. Srđan Dragojević je već u par navrata pokušavao da realizuje projekat ’Aždaha’, što se razvuklo u čitavih deset godina, i kako kaže, kada su pomislili da je ’Aždaha’ ukleta desio im se najveći budžet koji je srpski film ikada video. Je li to bila treća sreća, ili nesreća? Ako je bila sreća, Dragojević se očigledno u toku prethodnih deset godinu umorio, pa je sebi dao oduška i ništa nam od te sreće na izlasku iz bioskopske sale nije posudio. Ako je nesreća, što i nije nemoguće, mora da se samo Sveti Georgije poigrao nad nemoćnim rediteljem, jer ga je ovaj vukao za rep pošto poto. Bitno, trebao je da zna, a Dragojević nije čovek koji ne zna stvari, trebao je da ume sa ’aždahom’ kao sa ’lepim selima’. I taj toliko potenciran enormno veliki budžet, očigledno zaslepi čoveka, pa ni malo duše, a priča počiva na njoj, nikako da se iz slika u boji pretvori u emociju.

Još jedna Dragojevićeva greška, mada divno izgleda pobrojavanje velikih imena srpskog glumišta i dva-tri van srpskog područja, čisto da i tamo prodamo film. Naravno da ćemo prodati film ako pobrojimo sve naše već ostvarene glumce, ali Dragojević zaboravlja da će taj segment najmanje uticati na umetničku vrednost projekta. Namerno kažem projekat, jer sad sam sve više ubeđena da je neko uperio prstom na to. Ne film, ne još jedno značajno delo, već projekat sa najvećim budžetom o kom se ikada govorilo u Srbiji, a boga mi, izgleda se samo o tom i govori. Dakle, počeću od vrha, Lazar Ristovski u ulozi Đorđa, žandara, već standardno solidan, onakav na kakvog smo odavno navikli. Slično je sa Zoranom Cvijanovićem, Branislavom Lečićem i Draganom Nikolićem. Problem znan kao Milutin Milošević, i šta sa njim? Pošto su već slike u boji, i to samo one, dobar je dok ne progovori, a onda, još jedan izum vredan divljenja, sinhronizacija. Očigledno da je bila potrebna, jer zaboga, gde bi potrošili te silne novce. I da bi vratili taj utrošeni novac, prodaćemo film i preko granice, jer imamo Natašu Janjić. Još jedan dobar potez reditelja. Mnogobrojni statisti, i afirmisani glumci ubačeni među statiste, opet da možemo da kažemo -najveći srpski film.

Snimano na par lokacija, od Deliblatske peščare, do Republike Srpske i Bugarske, i u pojedinim delovima, pre svega mislim na scenografiju sela, oseća se Kosturički momenat, ali sve u svrhu vremena, zajedno sa kostimima, dosta dobro prati Kovačevićevu priču iz perioda prvog svetskog rata.

Muzika bi me kupila, da mi se u svesti nije pojavila triologija o začaranom prstenu, pa se opet pitam, bez obzira na činjenicu da je kombinacija slike i zvuka dobro ispala, zar moramo da pravimo epski film po svaku cenu a da slučajno ne uradimo nešto sami.

Da, vidi se da je ovo najvisokobudžetniji film ikada snimljan ovde. Ta čista slika, previše čista za moj ukus, ostaje samo to i ništa drugo.

Mnogo se galamilo oko ovog projekta, a onda premijera, pa prođe mesec dana i ništa. Sad ćemo da snimimo novi film sa još većim budžetom, samo da bi galamili. I onda sve ispočetka. Tek kada projekte pretvori u filmove, u svojoj svesti, Dragojević ima pravo da se uhvati u koštac sa dobrim tekstovima, i vrati se na početak koji je bio suviše dobar da bi od njega bežao u projekte.

  Ne znam da li je neko pisao o ovom jer nisam proveravao svih ovi 40 i kusur strana teme ali ovaj film je obilovao skandalima.Glumci su štrajkovali jer nisu bili plaćeni,čak su više puta plenili  inventar sa snimanja.Najviše para za koje se zna gde su potrošene otišlo je na pravljenje mosta koji se skoro i ne vidi.Govorilo se o nekim novim stanovima koji su kupili producenti (pare za koje se ne zna).Međutim.ovaj "fiilm"koji  je skandal sam po sebi bacio je u senku sve te događaje i nejasnoće koje smo mi platili.U svakom slučaju s.dragojević je nagrađen novim filmom koji ćemo opet mi hteli to ili ne debelo platiti.

Eh da su samo stanovi, i jahte su u pitanju. Na žalost, iz prve ruke sam upoznata sa celom tom problematikom oko kinte, gde je otišla, tj u čije ruke, i ko to sve nije plaćen, a 90 posto glumaca nije isplaćeno do danas. Užasno mi je što je Dragojević snimao deset puta bolje filmove sa nikakvim budžetom, a sa ovim.. nemam komentar

  U svakom slučaju reč je o sramoti koja se krije.Sramota je i mene što sam ne želeći to finansirao ovo.Ne znam kakva je uloga L.Ristovskog u svemu tome,od njega ne bih očekivao takve stvari.Od Cvijanovića i većeg dela te ekipe mogu da očekujem sve samo ne dobro.Kao što napisah državni ljubimac s.dragojević je nagrađen novim filmom.

Mislim da potpuno iskrivljenu sliku imate o glumcima koje ste naveli. Ali nije na meni da govorim.
Može Dragojević osvojiti i Oskara sa svojim filmom, to ne znači da taj film valja.

  Ljudski je grešiti i sasvim je moguće da nisam u pravu.Ali do sad me događaji nisu demantovali.Napominjem da te ljude ne poznajem lično i da sam neke video uživo samo u retkim prilikama u pozorištu kad sam bio u Beogradu.

Kad bi meni producent bio Ristovski, sve bih mu oprostila

Dragojević se ispucao i od tog njegovog "Ja sam Srđan Dragojević, najbolji reditelj u Srbiji u poslednjih dvadeset godina, koji vam je podario Anđele, Lepa sela i Rane" stava ostaju samo ime i ta tri filma. Mnogo drži do sebe i dosta se precenjuje. Ali istina je da će, za sada, ostati upamćen po ta tri filma i nekoliko buđavih...

A sa druge strane, možda čovek stvarno toliko teško živi da se više trudio da skupi pare kako bi ih stavio sebi u džep i preživeo u tranzicionoj Srbiji, pa nije imao vremena da se umetnički pokaže u poslednja dva filma...

  Na njegovu i moju žalost svi filmovi u kojim je bio producent su bankrotirali.Pri tom ne mislim na ovaj zadnji.