Joca_jox
Žao mi je nisi odgovorio na moje pitanje.Ne interesuje me tvoje tumečenje već Isusove reči.

а како ти знаш та су то баш његове речи....Исус није причао Српски а ни Хрвацки....Који ти је превод Библије који ти имаш?Очигледно се разликују

Aha, sada mi je jasno zašto uzimate pravo da izvrćete i menjate Isusove reči,sada ste našli da sumnjate da su to njegove reči u Jevanđelju, pa ste uzeli za pravo da sami napišete vaše novo crkveno Jevanđelje prilagodivši zapovesti vašim gresima.Hvala ti što si obelodanio ovu činjenicu.

Pitam te za tvoj prevod.Jer reci koje si ti naveo se ne poklapaju sa recima koje ja ima.Jevadjelje je Jevandjelje ali ja mogu u njega da stavim sta ja hocu i da to tebi stavim da je ispravno.Jel tesko da odgovoris ko je preveo toju Bibliju?

Molim i drugi put 

Kako u trenutku iskušenja Hrist odgovara Đavolu?

3. I rece Mu djavo: Ako si Sin Bozji, reci ovom kamenu da postane hleb.
4. I odgovori mu Isus govoreci: U pismu stoji: Nece ziveti covek o samom hlebu, nego o svakoj reci Bozijoj.

Znači pričest je važan, kao i hleb koji nam hrani telo, jer kroz pripremu pričesta mi u sebe primamo Boga i Njegove reči i zakone. Mi moramo da živimo od svake reči Božije. Ali pričest hlebom i vinom ima efekta samo na one koji su duhom spremni da se sa Hristom poistovete. Neće od pričesti fizičkom materijom doći do naše duhovne promene. Međutim pričest proces čija priprema traje kroz post, razmišljanje i usklađivanje sa Bogom.

A око чега се спорите?

По Синодском преводу:

Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета (Јован, 6,51)

Али ове речи, баш и потврђују Свету тајну причешћа!
Господ је и сишао на земљу са циљем да ко једе од Њега има живот вечни. Дакле, хранећи се хлебом живота, сједињујући се са Богом, живећи Духом Светим (јер хлеб и вино Духом Светим постају крв и тело Господа Исуса Христа), човек се испуњава богочовечанским силама и испуњава вољу Оца небеског. Шта није јасно?
Умире онај који се храни гресима, а живи онај који се храни Христом, онај који живи по Христу, онај који живи Христом.
Дакле, само је у Господу Исус Христу живот!

Pa naravno da ne odgovaraju tom tvom prevodu jer taj tvoj prevod ko zna ko je prevodio.Čudi me kako u mom prevodu ne prepoznaješ vrlo poznatog čoveka Vuka Karadžića.

Simijon
Ja razumem da crkva neće da se odrekne običaja svoje,koje i Isus kritikovao.
Evo stihova koji još nisam postavio i koji opet jasno naglašavaju značenje njegovog čina.
Jovan 6 poglavlje.
57. Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.

58. Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
Kako Isus traži treba da jedemo njega kao što jedemo hleb (kako u primeru na večeri pokazao).Znači treba jesti čitajući i primajući u nas Jevanđelje,jer je Jevanđelje on sam,istina,put i život.
Ako vi mislite da jedete samo zemaljsku hranu koji Isus nazvao manom,od čega čovek na kraju svog zemaljskog života umre,vi jedite.To je vaša stvar,ja ću jesti hleb Isusov.I o tome neželim više da raspravljam. Nek svako čini onako kakvog je ubeđenja.Isus nam jasno dao šta je šta,i po tome će suditi svakom.

Ја сам хлеб живота.
 Оци ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
 Ово је хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.
 Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба жиеће вавијек; и хлеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета.
 Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
 А Исус им рече: Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.
 Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни;и ја ћу гa васкрснути у посљедњи дан.
 Јер тело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће.
 Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему. (Јован 6,48-56)

Може да се под овим хлебом сматрају и речи које је Господ Исус Христос изрекао...Има истине и у томе, али не и пуноће.Ми треба да слушамо речи Господње и да их примењујемо у своме животу. То ће нас исправити у етичком погледу и то је добро. Можемо речи  схватити као приближавање Богу путем вере... И то је добро и исправно...

Занимљиво да израз ,,јести тело неког човека'' по правилу се односи на наношење патње некоме, лажне оптужбе, мучити некога...( Псалам 27,2 Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје...; Јов 19,22 Зашто ме гоните као Бог и меса мојега не можете да се наситите?; Михеј 3,3 И једете месо народа мога и садирете кожу с њих и кости им пребијате...)

Ово пренесено значење је овде искључено, јер Христос не обећава живот вечни онима који га муче, клеветају.
Дакле, преостаје буквално тумачење – једење Његовог тела и пијење Његове крви на Светој литургији.
Треба водити рачуна да се Исус обраћа својим земљацима, тачно зна шта они размишљају, којим током иду њихове мисли...Ти људи су знали Свето писмо, па све се ово одиграва у синагоги у Капернауму
Када је први пут споменуо једење тела, његови земљаци су Га дословно схватили (јер одбачено је метафорично значење), па су се зачудили, а Господ не само да ово потврђује о једењу тела, него и појачава:

Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.Не само да једу његово тело, већ и да пију Његову крв.

Човек може и треба да следи пут Божији, јер тако испуњава вољу Оца нашег небеског, али у најтешњу заједницу са Богом долази на Литургији, на Светој литургији се сједињујемо са Богочовеком Христом, а по речима самог Господа у томе лежи живот вечни.
Да није у питању обични хлеб, већ надсуштински, причешће, види се и у поређењу са маном. Обичан хлеб ће спречити смрт за неко време, али не може да да вечни живот. Хлеб о коме Исус говори је Тело Његово, то је хлеб живота и сам Бог нам даје кроз њега живот вечни (нигде није имплицирано да не треба испуњавати Божије заповести или чинити добра дела, волети; све је то неопходно)
Тешка је ово била беседа, па су чак и неки од Његових ученика отпали, за примање овога је неопходна вера, да би се ово схватило треба веровати као апостоли, веровати као први хришћани, веровати као Црква...

Сетите се насушног хлеба из молитве Господње...Господ је рекао где нас чека...

Треба испунити вољу Божију, али не само оно што нама одговара, него све, да не би било:

Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима. Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили?
И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње.
(Матеј 7,21-23)

Мир Вам од Бога !

Tačno tako.A to znači da nije dovoljno to samo napisati ili o tome govoriti kao što je u crkvama od strane sveštenika.Kako kaže Isus "samo govore a ne čine".Već sve to treba sprovesti i u delo.Da ne govorimo kao u crkvama Gospode,Gospode,a onda dela da budu suprotna,da psujemo i tučemo vernike.Da ne proganjamo bližnje druge vere kako se to radi u crkvama,jer je Isus protiv takvog ponašanja.Niti da se mrzi na bližnje druge vere kako se to radi u crkvi.Niti da se klanjamo slikama i kipovima.Niti da od Isusovog Jevanđelja napravimo ceremonijalne i dogmatske običaje bez ostvarivanja kako se radi u crkvi.Isus je protiv običaja:
Jevanđelje po Marku 7,8 "Jer ostaviste zapovesti Božje,a držite običaje ljudske,pranje žbanova i čaša,i druga mnoga takva činite."
Jevanđelje po Marku 7,9 "I reče im;dobro ukidate zapovesti Božju da svoj običaj očuvate"
Jevanđelje po Marku 7,13 "Ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili,i ovako mnogo koješta činite"
A znamo šta su običaji.Dogma i ceremonija po scenariji iz Jevanđelja ili izmišljene od strane sveštenika koje scene se uzastopno ponavljaju.A Isus sve to naziva koješta.
Kako Silvanus kaže mi treba da ispunjavamo volju Božju i da izvršimo zapovesti Jevanđelja,sve ostalo je pokušaj pravdanja bezakonja i svega što nije po Isusovoj i Božjoj volji.Znači običaje zemaljski koji se rade u crkvi nisu po volji Božjoj,sve je to volja ljudska koja u ime Boga govore ne želeći da poznaju istinsku volju Božju.

Ko nema greha neka prvi baci kamen.Mogli bi malo i na to misliti.