ŠVERC LJUDI

Srbija glavna usputna stanica za krijumčarenje ilegalaca ka Evropi, mafija uzima od 3.000 do 10.000 evra po transferu

Krijumčari naplaćuju više onome ko ima rodbinu u inostranstvu ili beži od zatvorske kazne

BEOGRAD - MUP Srbije saopštio je juče da su uhapšena dvojica ljudi zbog sumnje da su u Mačvi učestvovali u krijumčarenju osmorice Albanaca za Republiku Srpsku. Ova vest potvrđuje da je Srbija glavni tranzitni pravac za šverc ljudima ka Evropi, koji švercerima donosi zaradu i do 10.000 evra po ilegalnom imigrantu!
Šabačka policija uhapsila je Dragana H. (49) iz Sremske Mitrovice i Danijela M. (25) iz Laćarka. Oni su pokušali da osam albanskih državljana ilegalno prebace preko granice u taksi vozilima. Kako se navodi u policijskom saopštenju, u grupi Albanaca bila su i dva maloletnika. Svim privedenim albanskim državljanima šabački sud za prekršaje izrekao je kazne zbog prekršaja Uredbe o kontroli prelaska administrativne linije prema Kosovu i Metohiji.
Policijski ekspert Marko Nicović kaže da je Srbija raskrsnica puteva trgovine drogom i ljudima, jer se nalazi između zapadne Evrope i Azije. Prema njegovim rečima, na trgovini ljudima i ilegalnom prelasku preko granice zarađuju se velike pare, a naša zemlja krijumčarima uglavnom služi kao usputna stanica.
- Velike pare se tu vrte. Ljudi koji žele samo ilegalan prelazak preko granice, dakle koji nisu belo roblje, obično plaćaju od tri do pet hiljada evra za prelazak. Ali ta cifra varira, pa može da naraste i do deset hiljada, što zavisi od mnogo faktora. Na primer, ako neko ima rodbinu u inostranstvu, naplaćuje mu se više. Ako neko beži od neke opasnosti u svojoj zemlji ili možda od zatvorske kazne, on će takođe više da plati. Krijumčari prave neku vrstu psihološke procene, raspituju se o tim ljudima, procenjuju njegovu situaciju i onda im određuju cenu - objašnjava Nicović.
Broj "ilegalaca" u grupi zavisi od toga koliko dobre veze ima krijumčar.
- Ako na granici, u carini i policiji ima svoje ljude, onda za jedno veče može da napuni dva do tri autobusa i sve ih prevede preko. U suprotnom, radi se u manjim grupama, od troje do petoro ljudi. Krijumčari važe za najinteligentnije kriminalce. Danas postoje multinacionalne kompanije za krijumčarenje, u kojima su povezane italijanska, albanska, kineska, južnoamerička, ruska i druge svetske mafije. Njima je teško, gotovo nemoguće stati na put - kaže Marko Nicović.
Press saznaje da će slučaj sa 33 uhapšenih ilegalnih imigranata, koje je policija pre dve nedelje otkrila u kući u Brodarskoj ulici u Novom Beogradu, najverovatnije preći u nadležnost Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal. Očekuje se da u narednih nekoliko dana istragu o do sada najvećoj grupi uhvaćenih ilegalnih imigranata u jednoj akciji preuzme Specijalno tužilaštvo, s obzirom na to da iza šverca 28 albanskih i pet turskih državljana nesumnjivo stoji organizovana grupa za koju se sumnja da se duže vreme bavila ovim unosnim poslom. Pritvor je određen Nuredinu Asanoviću (36), Bajramu A. (22), obojica iz Beograda, kao i Zahiru M. (32), državljaninu Makedonije sa prijavljenim boravištem u Zemunu. Grupa ilegalnih imigranata nameravala je da se prebaci do hrvatske granice u blizini Šida i dalje ka Italiji. Među njima je bilo čak 13 maloletnika, starosti od 11 do 17 godina.
A. ĐONDOVIĆ

Kina - Italija za 10.000 dolara

Poslednju optužnicu zbog trgovine ljudima Specijalni sud je podigao protiv 12 osoba koje se terete da su od kraja 2004. pa do hapšenja avgusta 2005. godine krijumčarili Kineze iz njihove matične zemlje do Italije. Put je išao od Pekinga preko Moskve, Bukurešta i Temišvara do Srbije, a odatle preko Bosne, Hrvatske i Slovenije do Italije. Kao organizatori grupe označeni su Kinez Huang Honghui, zvani Buca, i Branivoje Simić, zvani Đavo, iz Velike Plane. Prvooptuženi Honghui, koji je u bekstvu, u Pekingu je nalazio Kineze od kojih je uzimao po 10.000 dolara, posle čega je obezbeđivao papire i prebacivao ih do Rumunije. Tu ih je čekao Simić, koji je omogućavao prelazak u Srbiju i transfer u Italiju. Ostali optuženi su, uglavnom, učestvovali u prevozu. Pripadnici grupe uhapšeni su na putu Vršac-Bela Crkva prilikom prevoza četvorice Kineza.

Izvor: Press

Promena maršrute krijumčarenja ljudi sa juga Evrope ka zapadnim zemljama
Albanski ilegalci beže kroz Srbiju

BEOGRAD - Poslednjih godina promenili su se pravci kojima se krijumčare ljudi kroz Srbiju, kao i poreklo ilegalnih migranata. Čak 55 odsto ilegalnih migranata preko administrativne linije dolazi u Srbiju sa Kosova i Metohije, a većina njih su upravo Albanci - kaže u razgovoru za „Blic“ pukovnik Dušan Zlokas, načelnik Uprave pogranične policije MUP Srbije.

To potvrđuje i nedavno hapšenje trojice krijumčara ljudi, među kojima su dva Beograđanina, koji su pokušali da u Italiju, preko Hrvatske i Slovenije, prošvercuju 27 Albanaca i petoro Kurda. Ilegalni migranti su prvo stigli na Kosovo, da bi ih naši državljani preuzeli na administrativnoj granici i sakrili u jednoj kući u Beogradu, dok ih ne preuzme „hrvatska veza“.

- Srbija je tranzitna zemlja za krijumčarenje ljudi. Osim maršrute iz Albanije preko Kosova do Srbije, pa dalje preko Hrvatske ili Mađarske do zemalja zapadne Evrope, krijumčari koriste i druge pravce. Sa Kosova, takođe preko administrativne granice idu u Sandžak, pa u BiH i dalje ka Zapadu. Ali aktivan je i onaj pravac iz zemalja Azije do Bugarske, gde se put račva u dva smera. Jedan je ka Rumuniji, pa Mađarskoj, a drugi ka Srbiji i dalje prema Hrvatskoj ili Mađarskoj - navodi pukovnik Zlokas.

Porodični „biznis“

On objašnjava da je do povećanja krijumčarenja ljudi preko Kosova došlo iz dva razloga. Prvi je što je albanska policija, u saradnji sa kolegama iz Italije, presekla „morski put“ kojim su Albanci u čamcima krijumčareni na Apenine. Zbog toga su se sada krijumčari Albanaca okrenuli „zemljanom putu“, preko Kosova.

- Drugi razlog je to što na prištinski aerodrom „Slatina“ dolaze ljudi iz raznih azijskih i afričkih zemalja i niko ne kontroliše da li oni uopšte imaju dokumenta i, ako ih imaju, da li su ispravna. Krijumčari te ljude pokušavaju da prošvercuju na Zapad preko administrativne granice sa Srbijom - kaže Zlokas.

Pogranična policija je, u saradnji sa kolegama iz drugih službi MUP, samo u prvih osam meseci ove godine, na teritoriji Srbije otkrila 715 ilegalnih migranata, među kojima je čak trećina Albanaca, ali ima dosta Kurda, Rumuna, Moldavaca, državljana Bangladeša, Maroka, Pakistana, Indije.

- Krijumčarenje ljudi je jedan od najbolje organizovanih vidova kriminala, jer su uključene grupe iz nekoliko zemalja. Naši kriminalci ih preuzimaju blizu granice sa Bugarskom ili blizu administrativne linije i za putovanje kroz Srbiju u automobilu, kombiju ili kamionu naplaćuju od 200 do 500 evra po osobi. Imamo čak saznanja da su u ovaj posao uključene čitave porodice - kaže Zlokas.

Cena odlaska u „bolji život“ na Zapadu je, prema saznanjima policije, od 3.000 do 10.000 dolara u zavisnosti iz koje zemlje putuje. U poslednje dve-tri godine sve više je žena i maloletnika među žrtvama trgovine ljudima. U prvih osam meseci ove godine registrovano je 140 žena, dok ih je 2005. godine bilo 115. Maloletnika je 2004. godine bilo 85, prošle 135, a ove godine 100 među žrtvama. Dok muškarci jure za poslom da bi porodici poslali novac, ženama trgovci obećavaju poslovi bebisiterki, čistačica, a završavaju kao prostitutke.

Uređaji za otkrivanje „bunkera“

Naša pogranična policija koja je već od vojske preuzela kontrolu granice ka Bugarskoj i Mađarskoj, i delom ka Hrvatskoj, da bi doskočila krijumčarima pojačala je rad na granici. Ne samo da bi obezbedila Srbiju od ulazaka ilegalnih migranata, već i u presecanju kanala kojim se švercuju droga ili oružje, koriste se najsavremenija tehnička sredstva.

- Imamo termovizijski uređaj, dvoglede za noćno osmatranje, kao i uređaj koji detektuje otkucaje srca. Za jedan minut se utvrđuje da li, recimo, u tovaru ili prikolici kamiona ima još ljudi, ili je zaista u vozilu samo vozač - objašnjava Zlokas.

Savremena tehnika, kao i pojačan rad, dovode do toga da se godišnje sa granice Srbije vrati oko 25.000 ljudi koji nemaju odgovarajuća dokumenta ili novac, čime se naša zemlja takođe štiti od ilegalne migracije.

Ana Ž. Adžić

Izvor: Blic

Pogledajte film  Human trafficing , istinitu pricu o tri devojke, sa tri različite  strane sveta koje su dople belog roblja, ili kako se pravilno kaže-koje su upale u lanac trgovine ljudima.

Beč finansira borbu protiv trgovine ženama

BEČ - Na inicijativu ministarke za pitanja integracije i žena u vladi grada Beča Sonje Veseli, Direkcija pokrajinske kancelarije za inostrane poslove je drugi put raspisala konkurs za projekte i izdvojila sredstva u vrednosti od 100.000 evra za mere u borbi protiv trgovine ženama i devojčicama u zemljama istočne i jugoistočne Evrope.

Tim konkursom grad Beč poziva udruženja i razvojne organizacije da predaju predloge za projekte u suzbijanju trgovine ženama i devojčicama u zemljama istočne i jugoistočne Evrope.

Prednost se pri tom daje Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji, Moldaviji, Rumuniji i Ukrajini.

Ministarka Veseli objašnjava da suzbijanje ove vrste kriminala može da uspe samo udruženim međunarodnim naporima. „Dužnost mi je da kao gradska ministarka zadužena za pitanja žena pružim svoj doprinos tome. Stvar treba započeti direktno na licu mesta. U ugroženim zemljama mora biti objašnjeno ženama i devojčicama kako bi postale imune na lažna obećanja trgovaca žena. Svaka žena koju ćemo na taj način spasti predstavljaće uspeh“, istakla je Veseli. Početak sprovođenja tih projekata treba da usledi od novembra 2006. godine, a visina iznosa donacije za projekat iznosi maksimalno 20.000 evra.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, oko 700.000 žena i devojčica godišnje su žrtve te vrste kriminala. Samo u Evropi su godišnje oko 500.000 žena i devojčica žrtve trgovine ljudima. Najviše su pogođene pripadnice nežnijeg pola u zemljama istočne i jugoistočne Evope.

(Tanjug)

Izvor: Blic

Krijumčari kroz našu zemlju prebacuju na zapad nevoljnike iz celog sveta
Srbija tranzitni centar za šverc ljudi
Autor: T. M. S., B. J. | 27.08.2007 - 10:21

BEOGRAD - Akcija „Dunav“, u kojoj su policije Srbije, Makedonije, BiH, Hrvatske i Slovenije u jednom danu uhapsile 77 članova organizovane kriminalne grupe koja je u zemlje zapadne Evrope prokrijumčarila više od 100 Albanaca i Turaka, potvrdila je da je Srbija, zbog porozne granice i velikog broja ilegalnih prelaza, i dalje najatraktivnija destinacija na putu šverca imigranata.
Ruta kojom je ova grupa pod vođstvom Vesela Jakupija (49) iz Žujinaca prebacivala imigrante započinjala je u Istanbulu, a put se preko Tirane ili Skoplja nastavljao do Prištine ili Gnjilana na KiM. Šumskim putem, imigranti su potom prebacivani do Bujanovca, odakle su redovnim autobuskim linijama dolazili do Beograda. Švercerski put dalje je vodio ka Malom Zvorniku, Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani, odakle se odlazilo na zapad.
Osim Prištine i Gnjilana, krijumčari koriste još nekoliko pravaca koji sa područja KiM vode ka Srbiji, Crnoj Gori i BiH.


- Ilegalci u našu zemlju ulaze preko Kosova, gde se najčešće koriste nepristupačni planinski putevi, koje vodiči sa albanske i srpske strane dobro poznaju. Odatle se dalje koristi pravac koji iz Novog Pazara vodi ka Beogradu, Crnoj Gori ili BiH, zatim pravac preko Rožaja, dok treći pravac, preko Gnjilana, Bujanovca i Vranja vodi do Niša. Ilegalci se prebacuju i preko Medveđe, Podujeva i Kosovske Kamenice, kao i preko oblasti kod Kuršumlije i Prokuplja - kažu u Upravi carine.
Prema iskustvu pogranične policije, danas se najčešće krijumčare Kinezi, Kurdi, Turci i Albanci.
- Krajem devedesetih godina, na KiM je stizao veliki broj ilegalaca iz Bangladeša, Pakistana, Indije i Turske. Preko Prištine su se zatim ilegalno prebacivali na teritoriju centralne Srbije. Kontrola granice je pojačana 2002. godine, kada je potpisan ugovor SRJ sa UN, ali nakon prelaska nadležnosti sa Unmika na Kosovsku policijsku službu, saradnje koja bi doprinela smanjenju broja imigranata, nema - objašnjava naš sagovornik iz MUP-a.
Svi putevi kroz centralnu Srbiju ukrštaju se u Beogradu. Srpska prestonica glavna je baza za sakupljanje ilegalaca iz Albanije i sa Kosova i Metohije. Iz Beograda, sa lažnim pasošima nekadašnje Srbije i Crne Gore ili sa pravom putnom ispravom nekadašnje zajedničke države, kreću dalje. Put se iz Beograda najčešće nastavlja ka Šidu i Hrvatskoj, a potom dalje, ka Italiji. Postoje još dva pravca, jedan je kroz Mađarsku, dok bi treći bio kroz BiH i opet u Hrvatsku.
U Upravi carina tvrde da sa kosmetske strane, praktično, nema kontrole koja bi stala na put švercerima imigranata.
- Za krijumčarenje ljudi koriste se dobro uhodani putevi, u blizini prelaza, čime se izbegava carinska i policijska kontrola. Ulogu vodiča ima lokalno stanovnišvo koje odlično poznaje nepristupačne planinske terene oko granice - kaže za „Blic“ Predrag Đurović, načelnik Odseka za suzbijanje krijumčarenja u Upravi carina.
Po ulasku na našu teritoriju, vodeću ulogu preuzimaju srpski članovi krijumčarske grupe. Oni idu prvi u koloni automobila i na taj način izbegavaju patrole srpske policije.
- Ilegalci, koji poseduju lažna dokumenta, ali i legalne isprave Srbije, isključivo se švercuju kamionima, autobusima i automobilima preko prelaza. Migrantima, koji to često plaćaju i poslednjom ušteđevinom, lažne ili ukradene papire, lične karte ili dozvole boravka nabavljaju Albanci sa Kosova, koji se uglavnom odlučuju za falsifikovane pasoše Srbije - kaže Đurović.
Automobili, kamioni i autobusi se koriste i za prelazak u Bosnu i Hercegovinu, kao i Hrvatsku.
- Vozila su najrizičniji način švercovanja jer tada ilegalci najčešće i bivaju uhvaćeni. Uglavnom se upakuju u specijalne bunkere iza naslona sedišta ili se zatrpaju stvarima. Daleko veći problem je njihovo krijumčarenje u čamcima i brodovima preko Dunava, takođe uz pomoć lokalnih vodiča - kažu carinici.
U zavisnosti od krajnje destinacije, imigranti putovanje u „lepšu budućnost“ plaćaju od 1.500 do 10.000 evra. Statistike, međutim, pokazuju da od ukupnog broja ilegalaca do cilja stiže samo oko 30 odsto.
- Veliki broj ljudi na jednoj od etapa svog putovanja bude zaustavljen i vraćen u državu iz koje je krenuo, a neki od njih na putu ka obećanoj zemlji, nažalost, i nastradaju. Bilo je i nekoliko slučajeva kada su se ti ljudi ugušili u tesnim skrovištima u kamionima - kažu u Carini.

Preko granice i u koferu
Na svim graničnim prelazima koji se mogu preći vozovima, ljudi se često kriju i na krovu voza ili ispod njega, dok kontrole ne prođu, ali i upakovani u kofere u toaletima vozova. Preko mađarske granice ljudi se najčešće krijumčare u koferima, spakovanim u gepeke automobila. Krijumčari čoveka ubace u kofer nekoliko kilometara pre graničnog prelaza, obmotaju ga papirom, a ovom pakovanju prethodi višednevna priprema kako bi osoba uvežbala najbezbedniji položaj.

Sve više maloletnika među uhapšenim ilegalcima
17. avgust 2007.
Neđa S. (32) iz Sremske Mitrovice uhapšen je u Novom Beogradu kada je policija u kombiju koji je vozio pronašla petoro imigranata sa Kosova i Albanije.
14. avgust 2007.
Carinici na graničnom prelazu Preševo u kombiju kojim je upravljao holandski državljanin G.B. otkrili trojicu turskih državljana. Ilegalci su bili smešteni u plakaru, zatrpani jastucima.
16. jul 2007.
Policija je kod graničnog sela Jamene, u „vartburgu“ kojim je upravljao Ljubiša O. (49) iz Zemuna, otkrila troje albanskih državljana, koji su trebalo da budu prebačeni u Hrvatsku. Dvojica maloletnih ilegalaca zbrinuta su u Prihvatilištu za decu u Beogradu.
13. jul 2007.
Šabačka policija sprečila je pokušaj ilegalnog prebacivanja petnaestoro državljana Albanije preko teritorije Srbije u Italiju. Ilegalci, od kojih je desetoro maloletnika, otkriveni su u mestu Mačvanski Pričinović.

Izvor: Blic