Pronasao sam nesto malo o S-300F u nekoj literaturi i na nekom sajtu prilazem u .doc formatu. Dodao sam i neki dijagram razvoja u .pdf formatu koji sam skinuo sa jednog nemackog sajta. Imaju i obimne textove o sistemu ali na nemackom, pa ako neko zna jezik, i pri tom ga ne mrzi da prevodi, evo ga link: http://www.dtig.org/docs.asp

Nazalost i ti si naleteo na identichan tekst na koji i ja :-) Naime o S-300F se moze naci jako malo podataka a i ti podatci su chesto paradoksalno oprechni (talasne duzine radara, dometi raketa, kao i koji se tipovi raketa koriste). Bash zbog toga u tekstovima koje sam kuckao i nisam integrisao mornarichke sisteme bazirane na S-300 konceptu poshto ne nadjoh ni jedan tekst kome bi verovao, ili bio siguran da je validan.
Mada se iz ovog da steci nekakva predstava o tome kako to sve radi.

Zbog danashnje guzve i poslova koje sam imao, vecheras samo Komandna vozila

TOP STEER
3D air surveillance radar.
Commonwealth of Independent States
Top Steer is a 3D air search radar group with back-to-back antennas,
usually mounted high on the superstructure of the ship. One of these is
similar in appearance to the Top Sail 3D air surveillance radar, although
it is noticeably smaller. The other appears to be either a standard Head
Net A search radar or a derivative of it. It is not known if the two
radars are operated together as part of a single complex system of a new
type, or if the two scanners are merely co-mounted as a matter of
structural convenience, with either being capable of independent
operation, apart from the common turning gear. Operating frequencies of
both radars are likely to be in the 10/23cm bands, and it is possible that
the larger antenna may incorporate some form of elevation frequency
scanning to provide heightfinding capability. The probable function is
that of air control of the ship's helicopters or other aircraft operating
with the ship.
Status - Top Steer installations have been seen on the cruisers Kirov and
Frunze, on the first three 'Sovremenny' class destroyers, on the recent
'Kiev' class aircraft carriers, and on the first three 'Slava' class

Izvor: Janes

experti.....@gslavic...@ramon23...

Evo, za kraj, Lansirna vozila i rakete.
@ramon23...Nazalost, opet je to jedino shto sam nashao. Postoji oshtar kontrast u podatcima koji su na raspolaganju za mornarichke i suvozemne sisteme PVO. Bilo mi je malo glupo da napishem pogreshan ili neujednacheno informativan tekst.

odlicno

Ljudi, ja se evo blizim kraju.
Sad ja znam da sam ceo tekst lepo napisao, ali nemojte mi reci da sam ga TOLIKO lepo napisao da niko nema nishta da doda i pita ? 
Mislim, srecan sam ja da sam po vashem mishljenju sve rekao, i nos mi je zbog toga u oblacima  ali BASH nisha da nemate da dodate, pitate ili da me zamolite da razjasnim ? 
Pa nemoj te ljudi, ko boga vas molim, uobrazicu se !!!

Evo da se ne uobrazis, da pitam ja. Nisam strucnjak za radare, a ponesto sam procitao o ovim novima AESA radarima, nisam preterano mnogo, ali mislim da sam shvatio sustinu. Imaju tamo neke primopredajne module koji kostaju nekoliko stotina dolara po komadu, pa ih nakace preko 1000 i imaju super radar. E sada, u tvom opisu fazne resetke osmatrackih radara, kod 64n6 iliti "Big bird" spomenuo si 2700 primopredajnih modula sto me je jako podsetilo na ovu pricu o AESA radarima. moje pitanje je, ako znas da mi objasnis razliku izmedju ove dve tehnologije.
Na kojim talasnim duzinama rade ovi osmatracki radari,a na kojim nisanski i koja im je preciznost detekcije cilja? Ovo me interesuje zato sto sam citao o nekim ruskim radarima  koji rade u metarskom opsegu i namenjeni su otkrivanju "stealth" aviona, ali prave i relativnu gresku od 500 metara po daljini, 850m po visini i 24 minuta po azimutu. Naravno ovo nije mnogo ali spomenuo si da osmatracki radari sistema s-300 mogu da vode rakete do cilja sto bi vec bila velika greska.
Koji radari su primenjeni na TELAR vozilima i koje su njihove karakteristike?
da li imas podatke o dimenzijama navedenih raketa, iako si graficki lepo predstavio odnos u dimenzijama, mene ipak interesuju "mere".
Poslednje pitanje je vise laicko, koja izvozna varijanta ti se najvise svida i sta mislis na koju bi smo eventualno trebali da bacimo oko?
Toliko od mene, hvala na clancima zadovoljstvo ih je bilo citati.

Hajde redom.
1. Razlika izmedju tehnologija je jednostavna. "Pasivna fazna reshetka" (PFA) ima jedinstven izvor (jedinstvene frekvencije, faze i amplitude radarskog signala) chime su pojedini predajnici u stanju da vrshe samo promene u fazi i amplitudi - kao rezultat oni time modifikuju i uoblichavaju izlazni dijagram zrachenja radara. Na prijemu signali koji prime pojedini prijemnici se uzimaju sa razlichitim "tezinskim faktorima" chime se i na prijemu moze uoblichiti dijagram radarskog prijema radara. "Aktivna fazna reshetka" ima onoliko izvora koliko "saca" ili mini antena ima na radaru. Samim time svaka od radarskih komponenti u faznoj reshetki moze da ima razlichitu fekvenciju, modulaciju, rezim rada (bilo kontinualni, bilo impulsni ili kombinovani), fazu i amplitudu. Drugi se nazivaju AESA poshto im nezavisnost izvora omogucava da vrshe brze skeniranje sektora od interesa nego da se isti sektor skenira putem klasichnog mehanichkog kretanja radara ili pomocu pasivne fazne reshetke.
2. Jedna od karakteristika radara je i njegova "radarska celija" (to je bash tih 500m*850m*24 minuta po azimutu). Kao shto je ochigledno radarska celija metarskih radara je nedovoljna za bilo kakvo suvislo vodjenje projektila na stealth letilicu. Samim time radari "metarskih talasnih" duzina namenjeni su samo i jedino detekciji stealth letilica a ne i bilo kakvom vodjenju raketa ili projektila. Detekcija je jako bitan parametar za dejstvo na cilj chija je glavna odbrambena prednost to shto je EKSTREMNO tezak za detekciju ! Uzrok uspeshnosti metarskih radara je jednostavna chinjenica. Da bi apsorpcioni sloj bio efikasan on mora biti debeo 1/2 talasne duzine EM zrachenja koje treba sa apsorbuje. Kako je to 50cm veoma je teshko premazati avion ovako debelim slojem 
Shta sad rade radari na S-300 ? Neshto sasvim drugo. Oni rade na "normalnim" radarskim frekvencijama ALI su u stanju da putem uoblichavanja zrachenja radara emituju u pravcu cilja mnogo vecu kolichinu energije nego shto bi to bio u mogucnosti klasichan radar. Time ozrachavaju stealth letilicu prevelikom kolichinom energije da bi efekat rasejavanja ili apsorpcije energije uzrokovao idealne efekte spechavanja "vracanja" dovoljne energije nazad u pravcu radara. Konkretan podatak klasichan radar dometa 300km je u stanju da "dobije odziv" (znachi da detektuje) F-117 na 10km dok je radar fazne reshetke (nominalnog dometa takodje 300 km) u stanju da isti detektuje na 150-200 km - sve zavisi od rezima rada i principa pretrazivanja.
Beneficija prvog metoda je da detekcija ne zavisi od daljine na kojoj je cilj (na istoj daljini se detektuje stealth i obichan vazduhoplov), mana je neprecizno lociranje cilja. Mana drugog je da detekcija zavisi od daljine (naime redukovana je chime je stealth avion ipak donekle bezbedan), dok je su beneficije vishestruke:
- kada je detektovan cilj se moze locirati sa visokom preciznoshcu.
- ako je stealth letilica detektovana nekim drugim sredstvom (npr. drugim metarskim radarom sa izvesnom preciznoshcu) PFA radar "zna" da taj sektor pretrazivanja mora da ozrachi vecom energijom poshto u njemu "ima nechega" chime je u stanju da stealth cilj detektuje i prati chak i na vecim udaljenostima nego da je pretrazivanje vrshio samostalno. Ako pogledash deo teksta o 64N6 videcesh da je on u stanju da vec detektovane ciljeve prati chak i na daljini od 350km bez obzira da li su stealth ili ne. Kad "znash" da postoji - najmanji problem je da ga osvetlish sa onoliko energije koliko ti "treba" da bi ga pratio.
3. "Vodjenje rakete" je jako shirok pojam. Naime, potrebno je jako precizno locirati cilj da bi se na njega raketa navela putem komandnog vodjenja. Sa druge strane dovoljno je locirati cilj u jako velikoj radarskoj celiji kako bi se na njega naveo projektil sa aktivnom glavom za radarsko samonavodjenje (praktichno je dovoljno usmeriti ga na tu "veliku" radarsku celiju). Ono shto je poenta sistema familije  S-300 je bash ta mogucnost. U prvoj fazi osmatrachki radar navodi raketu na radarsku celiju, u drugoj nishanski radar vodi raketu na deo te celije dok se terminalno navodjenje na cilj vrshi ili komandnim navodjenjem (putem nishanskog radara), TVM principom (posao opet odradjuje nishanski radar), glavom za samonavodjenje (TELNAR osvetljava cilj u sluchaju S-300V) ili glavom za aktivno radarsko samonavodjenje (projektili 9M96, 9M83M, 9M82M). Ovakav "shtafeta" princip navodjenja omogucava visoku verovatnocu da neprijateljsko ometanje nece da ti validne rezultate poshto se ni jedan sistem navodjenja ne koristi dovoljno dugo da bi  sistem ometanja cilja bio u stanju da u realnom vremenu nadje adekvatne kontramere.
4. TELNAR vozila poseduju obichan radar kontinualne emisije u cilju osvetljavanja cilja za glavu koja radi u rezimu navodjenje eakete polu-aktivnog radarskog navodjenja. Prednost im je jedino u tome shto se "pale" tek kada je raketa u rezimu terminalnog navodjenja (do tada vrshe samo emitovanje komandi raketi za komandno navodjenje). Kako to omogucava da su radarski aktivni jako kratko, minimalizuje se verovatnoca da je moguce uspeshno dejstvo na TELNAR putem anti-radijacionih raketa (npr. HARM). Tehnichke karakteristike nisam nashao - a najverovatnije su vishe nego dobro chuvana tajna - poshto je to jedan od glavnih "jokera" sistema S-300V.
5. Kontejner lansera ima prechnik 600mm i duzine 8m. Samim time rakete su manje (za 5V55 znam da je u pitanju 7m*450mm, dok 48N6 ima dimenzije 7.5m*500mm). Za ostale nisam nashao tachne gabarite ali se oni daju dosta lepo izdedukovati iz shema koje su deo teksta. Mase bojeve glave se krecu od 100kg (5V55) preko 150kg (9M82, 9M83, 48N6) pa do samo 24kg (za 9M96, mada "usmerena detonacija" daje isti efekat na cilj). Pored toga chesto se kroz chlanke provlachi "nepotvrdjena informacija" da si neke od rakete opremljene ne-nukleranim EMP bojevim glavama sa ciljem neutralizacije AWAKS ili JSTARS letilica.
6. Shta se od sistema meni "svidja" ce biti predmet poslednjeg dela. Koji nazalost nece skoro (recimo vikend) poshto su me malo ugnjechili na poslu tako da nemam toliko vremena za kuckanje.

povodom ovoga pod 2. me zanima da li S-300 ima radar u okviru svog sistema koji radi u metarskom opsegu kako bi mogao da pretrazuje i uocava stealth ciljeve na vecim daljinama, ili se oslanja na radarske sisteme kao sto su 55Zh6-1 i 1L13-3 koji bi ukazali na sektor u kom se nalazi cilj da bi radari sistema S-300 usmerili energiju na njega. Pomenuo si da 64N6 ima mogucnost detekcije stealth ciljeva na velikim daljinama, ali ne i u kom rezimu, tj. da li mora da dobije informaciju od drugog radara da u datom sektoru postoji cilj kako bi povecao energiju zracenja u tom sektoru ili taj radar ima mogucnost samostalnog otkrivanja ovih ciljeva u normalnom rezimu rada na ovako velikim daljinama?