Крајковачко језеро



Крајковачко језеро је вештачка акумулација настала преграђивањем Крајковачке реке. Језеро се налази на падинама Малог Јастрепца, а најближе насеље се налази на непуна три километра, село Крајковац по коме је и добило име. Од Ниша је удаљено 27 километара, преко Мерошине и даље до језера, преко села Облачина, Биљег и Падина.

Површина језера је око 1 километар квадратни. Има изглед латиничног слова Л и највећа дужина језера је 500 метара. Било је порибљено калифорнијском пастрмком, која је доста страдала након испуштања језера 2007 године. Сада у језеру има беовице, сунчанице, понека бабушка, шаран и поточна мрена.

Лудошко језеро



Специјални резерват природе Лудашко језеро се налази на око 7 км источно од Палића. По величини је друго највеће језеро северне Бачке. Језерско окно је настало веома давно тако што га је издубио ветар. Даље отицање воде се зауставило међу пешчаним динама.

Лудошко језеро обилује разним животним светом - и флором и фауном. Влажне поплављене ливаде и само језеро на пролеће су место размножавања бројних водоземаца, као што су: мали и велики мрмољак, барска жаба, обична чешљарка, зелене жабе и заштићена барска корњача. Најпознатија риба Лудашког језера била је златни караш. У језеру живи око двадесет врста риба од којих и заштићени чиков. Што се тиче птичијег света, најпознатији представници су птице мочварце, због чијег присуства је ово подручје уписано на листу мочварних подручја од међународног значаја. Биљни свет Лудошког језера је исто од великог значаја. Важније биљке које се могу наћи на језеру су: шашеви , у пролеће блиставо жута перуника, а лети шарене врбичице и конопљуше. Овде цвета заштићени велики каћунак, док је највећа вредност приобалних слатина ненаметљиви зелени морски трозубац, уписан у Црвену књигу флоре Србије.

Због свог значаја и заштите природних вредности и одлика Србије, а пре свега станишта птица мочварица Лудошко језеро заштићено је као Специјални резерват природе.

Облачинско језеро



Oблачинско језеро је природно језеро у југоисточној Србији, двадесетак километара западно од Ниша, у близини Малог Јастребца. Језеро је приближно округлог облика и пречника око 1км, надомак села Облачина, (општина Мерошина). Видљиво је чак и са висине од око 10.000 м.

Шездесдесетих година 20. века, покрај језера изграђен је јавни базен ширине-дужине скоро 100м, кошаркашки терен и фудбалско игралиште као и мотел са бунгаловима на обали језера. На обалама језера тада је изграђено и викенд насеље. У то време било је то најпосећеније дневно летовалиште Нишлија и уопште свих из околине (и Прокупље је удаљено двадесетак километара). Небригом власти објекти су запуштени средином осамдесетих година.

Међутим, почетком 21.века околина језера је поново уређена тако да је прочишћена обала језера и направљена висока земљана обала. Базен је предат приватном лицу на управљање и сада је то уређени рибњак за шаране. У пролеће се на језеру одвијају акције извиђача међународних размера, тако да се језеро очисти, како вода, тако и обала, тако да је и сада омиљено излетиште Нишлија и Прокупчана.

На језеру се сваке године одржавају и такмичења младих спортских риболоваца. Језеро редовно порибљава риболовачко удружење из Ниша које и газдује тренутно овим језером.

Мотел не ради (ради само ресторан) јер су смештајни капацитети попуњени од 1995.год. избеглим лицима из бивших република Југославије. Језеро са околином пружа изванредне могућности за одмор, забаву и туризам. У околини је раније био велики број воћњака (плантажа) са чувеном Облачинском вишњом док их је сада много мање углавном због отежаних услова привређивања.

Језеро Паригуз



Паригуз је вештачко језеро које се налази у подножју планине Авала у насељу Ресник. Дужина језера је 700 метара, ширина 120 метара, а дубина око 12 метара. Језеро Паригуз се налази на 10 километара од центра Београда ка планини Авала. Правац којим се најлакше може пронаћи овај скривени драгуљ у Реснику требало би да буде раковички (обилазни) пут који се пружа од манастира Раковица ка Бубањ потоку, са кога се скреће ка насељу Ресник (општина Раковица). После скретања ка Реснику наставља се главном улицом до школе. До школе можете дочи и аутобусом број 47, који саобраћа на линији Славија – Ресник. После два „лежећа полицајца“ која се налазе испред школе, скреће се улево, па још једном лево и коначно, у прву уличицу десно. Она после неких стотинак метара избија на ово лепо језеро.

Акумулација Паригуз је настала 1990. године изграђивањем бране због честих поплава које је изазивала вода са три извора, односно потока Паригуз, који се налазио на месту данашњег језера. Док није постојала језеро, вода са извора је правила блато за које се сматрало да је лековито и да помаже у лечењу хемороида. По једнима, отуда потиче назив језера и околине. По другима, име је настало после заседе коју су Срби поставили Турцима у Карађорђево време. Легенда каже да су Турци добили доста сачме, која им је завршила у стражњицама, па отуда такво име.

Данас, језеро представља прави рај за излетнике, љубитеље природе, риболовце и ловце. Језеро је богато рибом, има бабушке, црвенперке, порибљавано је шараном, који се додуше ретко упеца, а може се преварити и понеки сом, клен и бела рибе, па риболовци могу свакодневно уживати у пецању. На обалама живе дивље патке и многе друге птице, а у близини се налази листопадна шума која заједно са околним ливадама, пашњацима и изворима чине простор идеалним за лов.

Ако се не бавите ни ловом ни риболовом на ову локацију можете доћи да се прошетате јер природа, иако неуређена, око језера је врло лепа. Око језера налази се шума, што ово место чини још лепшим. Док ово место не буде уређено овде можете уживати у скоро нетакнутој природи.

Ово симпатично место за излет изгледаће још боље када простор око воде замене спортски терени, кафићи, стаза за бициклисте, пошто је планом предвиђена изградња савременог простора намењеног спортско-рекреативним активностима, а на самом језеру је планирана изградња дрвених платоа са лежаљкама и сунцобранима. У плану је и изградња марине, рибљег ресторана и кафића на самој брани.

Радоњићко језеро



Радоњићко језеро се налази на југу Србије, у Метохијској котлини, северно од Ђаковице. Представља вештачко акумулационо језеро изграђено притоци Белог Дрима. Његова дужина је око 5 километара и обухвата површину од 5.96km², што га чини другим по величини језером на АП Косово и Метохија, после Газивода (9.2km²).

Русанда



Језеро Русанда се простире уз северозападни део села Меленаца, удаљеног око 16 километара од Зрењанина. Језеро се налази у непосредној близини магистралног правца Зрењанин - Кикинда. Језеро Русанда представља благо извијени речни меандар реке Тисе са ниском обалом и површином од око 4 квадратна километра. Надморска висина језера износи 82 метра. Вода језера је слана, са просечним салинитетом између 40 и 60 промила. Дно језера је покривено слојем муља дебљине и до једног метра.

                                                            Водопади Србије


Барска Река



Веома импресиван водопад,види се издалека али и чује његов хук са суседног гребена. Налази се у кањону истоимене реке на Равном Копаонику на 915 мнв. Његова висина је међу највећим водопадима у Србији и премашује 50 метара. Међутим конфигурација терена је таква да је немогуће сагледати га у целости.

Полукружног и каскадног је облика и целину можете видети само из далека. Испод главног водопада у самом кањону,налази се још један водопад од 20-так метара који је могуће видети само ако се спустите у кањон. Стене у окружењу су веома клизаве и треба бити обазрив уколико се одлучите да уђете у кањон.

Како га наћи

Од Краљева крените путем ка Новом Пазару.На четвртом километру после Рашке обратите пажњу са леве стране где би требали да видите путоказ Семетеш. Скрените лево у правцу путоказа и наставите даље такође асфалтним путем.Након неколико километара поново са леве стране појавиће се путоказ Семетешко језеро. Поново скрените лево и наставите право, где ће вас пут довести тачно испред Семетешког језера.

Овде можете стати и погледати овај природни феномен. Мало језеро које има и острво али пливајуце.Могуће је чак и веслати по језеру док стојите на острву.

Бабаталски Скок



За воду не постоји никаква препрека па била она и од чврстих стена.Очити доказ томе је и овај водопад,који је вековима правио себи пут и пролаз кроз овај мали и узани кањон.Висок је 9 метара и веома лепо изгледа, када се нађете у непосредној близини, јос једног ремек дела мајке природе.Изнад њега постоји још један мањи двокаскадни водопад.

Водопад се налази у Бабаталској долини па отуда и назив. Иначе притока је реке Тегошнице.У непосредној близини водопада налази се село Црвена Јабука које се раније звало ’’Ума Гуска’’ Настарије  је село Лужничког краја, некада је имало 2000 становника,сада једва 40-так.Село је удаљено од Бугарске границе само 4 километара.Стиснуто је планинама Тумба и Црни Врх као и већим врховима Самар и Црвенојабучка чука.

Како га наћи



Село Црвена Јабука налази се у саставу општине Бабушница у јужном делу Србије непосредно уз Српско-Бугарску границу.

Бељанички Бук



Стотинак метара великом падином вода на све стране проналази пут да би се на крају умирила у свом кориту где даље мирно наставља да тече ка Млави. Од целог немирног тока издвајају се две каскаде које су највеће и које плене својим слободним падом. Ако се планира долазак на ову прелепу планину нека то буде у пролеће када су каскаде тј.водопади препуни кристално чистом водом,или на јесен после обилних киша.

Бели извор



Водопад изузетне природне лепоте. Још увек релативно добро скривен од јавности. Можда највише захваљујући неажурности наших туристичких организација. Река извире из стеновите планине и након само 30-так метара се обрушава вертикално са висине од око 10–так метара. Одмах после пада, вода даље прави три лепе бигрене каде да би и даље још стотинак метара каскадно текла. Заиста је штета што за овај извор и водопад претежно зна локално становништво.