Балтавско језеро



Батлавско језеро  је вештачко језеро у Србији, на Косову и Метохији, између варошица Орлан и Батлава, око 20 километара североисточно о Приштине. Налази се на реци Батлави, у сливу Лаба, где је подигнута брана 1958. године код варошице Батлава. Дужина језера око 9 км, а ширина у просеку један километар, док је укупна површина око 10 км².

Језеро је туристички веома значајно и изузетно је богато рибом. Име је добило по реци и месту Батлава. У веома живописном пределу на реци Батлави подигнуто је Батлавско језеро. Изградња овог језера завршена је 1965. године. Језеро лежи на око 600 метара надморске висине и удаљено је од Подујева 10 km. Налази се  између насеља Батлава и Орлане. Пружа се у правцу исток-запад тј. средњим током реке Батлаве. На дну данашњег језера била су села: Браина, Љутовићи, део Орлана и неколико засеока. Сама брана је подигнута у теснацу чија је лева обала састављена од компактних пешчара, а десна постепено прелази у лапоровити пешчар и на површини делимично у лапорац.

Брана језера је узводно од села Батлава. Подигнута је на 598 метар надморске висине, а висина саме бране је 40 до 50 m. Дужина бране у круни износи 265 m. Брана је чисто земљана са унутрашњих глиненим језгром, које служи као унутрашња глинена завеса ради спречавања продора воде са обе стране глиненог слоја налазе се филтерски слојеви од шљунка и најзад још два слоја земље и камена. Уграђена количине материјала износи: камена 25 000 m³, глине 30 000 m³, шљунка 12 000 m³. Дужина језера износи око 8 km, а у њему се акумулира 40 000 000 m³ воде. Дубина варира од 30 до 35 m, и опада од бране узводно. Ширина језера у просеку износи 220 m. Акумулација је подигнута у циљу искоришћавања воде за технички процес добијања електричне енергије у термоелектранама комбината "Косовских лигнита" (термоелектране "Косово") у Обилићу.

Бело језеро



Бело језеро је једно од четири велика флувијална језера на која у највећој мјери отпада површина Ечанских рибњака. Налази се у Банату, југозападно од Ечке, тј. јужно од Зрењанина. Језеро лежи између река Тисе и Бегеј, од којег је одјељено насипом. Насипом је одвојено и од Специјалног резервата природе Стари Бегеј-Царска бара.

Површина језера износи 5,4 km², док средња дубина износи 1,33 m. Услијед високих љетних температура интензивно је испаравање. Вертикална и хоризонтална кретања воде слабо су изражена па не постоји мијешање вода што доводи до изражене температурне слојевитости.

Бело језеро богато је рибом. Као рибњак 1762. поечо га је први кориситит Шандор Шомођи.

Газиводско језеро



Газиводско језеро, настало преграђивањем Ибра у горњем току, дужине је 24 км. Висина бране је 107 м, брана је изграђена од природних материјала, и као таква једна од највећих у Европи.

Иако у околини Газиводског језера нема угоститељских објеката, велики број људи долази овамо. Језеро је богато рибом, тако да током целе године језеро посећују рибари, док током лета долазе купачи из оближњих градова. Основна намена Газиводског језера је наводњавање косовске низије, али има и малу хидроелектрану која се налази у Зубином Потоку.

Гарашко језеро



Гарашко језеро се налази у срцу Шумадије, ободима Букуље десетак километара од Аранђеловца на путу Аранђеловац-Белановица-Љиг на надморској висини од око 400 m а настало је 1976. године преграђивањем реке Букуље и неколико њених притока за потребе водоснадбевања Аранђеловца и околине. Површина варира од водостаја али се најчешће креће око 65 ha. Састоји се од три крака Милићевићи, Лекићи и Врбе, који су добили називе по потопљеним засеоцима села Гараши и Јеловик. Карактеришу га стрме обале са једне и приступачне са друге стране. Дно је тврдо (иловача) са благим кањонима дуж некадашњих речних токова. Највећа дубина је преко 20 m.

 Рибљи свет је разнолик па су од беле рибе присутни клен, црвенперка, бодорка, крупатица, бабушка а од племените шаран, смуђ, сом, амур а штука држи незванични државни рекорд са највећим примерком од 19,6 kg. Недалеко од језера налази се базен са угоститељским објектом и спортским теренима за одбојку на песку и мали фудбал.

Грачаничко језеро



Грачаничко језеро је вештачка акумулација на реци Грачанки, два клометра изнад Грачанице, подигнута 1963 – 1966. године ради снабдевања Приштине водом. Брана висине 52 m, ширине 246 m, саграђена је у Бадовачком теснацу, испод Андровачке планине, близу рудника „Кишница“. Кад је пуно, језеро је дугачко 3,5 km, а широко до 500 m, највећа дубина му је 30 m, а укупна запремина 26 милиона кубних метара воде.

Приликом његове изградње расељена су српска насеља Ново Село, у појасу језерских вода, и Бадовац, испод бране. С њима су потопљени и остаци старе цркве св. Арханђела и гробље у Новом Селу.

Грлишко језеро



Грлишко језеро налази се 10 км јужно од Зајечара, између села Лесковца и Грлишта.

Површина језера је око 100 ха, а дубина иде и до 20 м. Језеро је првенствено намењено за снабдевање града Зајечара питком водом, па на његовим обалама нема изграђених објеката који би могли служити као подлога развоју туризма. Језеро је порибљено (присуство деверике, шарана, кауглера, караша, бабушке, скобаља, клена и других врста), вода је бистра и провидна, па се на њему окупља већи број пецароша.

Грлишко језеро је вештачко језеро у источној Србији, смештено у долини између села Грлишта и села Лесковац настало 1989. године преграђивањем Грлишке реке ради снабдевања Зајечара пијаћом водом.

Грошничко језеро



С обзиром да се Крагујевац развијао у највеће насеље и индустријски центар Шумадије, то се још између два светска рата истицао проблемом снабдевања водом. Пошто је Крагујевац и околина сиромашна јаким изворима, а изданска вода на већој дубини и са колебљивим капацитетом, одлучено је да се подигне вештачко језеро - водојажа на Грошницкој реци.

Године 1937. брана је завршена и створено познато Грошницко језеро. Пуштање у рад бране, филтерских постројења, уређаја и цевовода обављено је 1938.. године. Да би се повећао капацитет језера, постојећа брана је надзидана 1962. године, чиме се сматрало да је решено снабдевање водом за наредних 10-15 година. Међутим, услед недовољног притицања воде у језеро, а због повећања потрошње воде услед осетног пораста броја становника и друштвеног стандарда, као и проширења индустријских капацитета, поново се наметнуо проблем снабдевања Крагујевца водом.

 Грошничко језеро или Водојажа је вештачко језеро на Грошничкој реци и грађено је у периоду 1931—1938. године, а 1957. је надвишена брана за 5,5 метара. Касније је ова акумулација повезана са акумулацијом на Дуленској реци (Дуленка) из које се пребацује вода у језеро Водојажу. Други назив језера Водојажа настао је од речи зајазити (преградити) и вода. Пошто је Грошничка река преграђена, или зајажена, отуда и назив Водојажа (преграђена вода).

Језером газдује ЈКП „Водовод и канализација“ Крагујевац. Комплетно језеро је I зона санитарне заштите, тј. на језеру су забрањене све активности (пецање, купање, камповање...)

Даићко језеро



На путу Куманица – Беле Воде у густој четинарској шуми налази се Тичар језеро за које су везане многе легенде , а и научни рад др. Недељка Кошанина и Радована Ршумовића. У основи је троугласто и окружено је четинарском шумом. Дуго је 10-15 м.Раније је било много веће и отицало је у реку Пакашницу.
Језеро је образовано од атмосферских вода и језерска вода је временом растварала стене на свом дну, тако да се басен језера удубљивао док није допро до издана одакле и данас добија воду и тако се одржава.Такође овде треба поменути и језеро "Небеска суза" на Округлици (1495  м. н.в.) које се појавило после једног земљотреса у Румунији 1974 године, и језеро испод Црепуљника које је потпуно зарасло у тресавску вегетацију и које носи назив "Кошаниново језеро" Даићко језеро (Тичар), окружено је густом четинарском шумом на надморској висини од 1.500 метара.

Језеро се постепено смањује јер обраста травом, природна је реткост за коју се везују разна предања. Неки тврде да се ту окупљају најлепше горске виле, док други кажу да су се на том месту утопили сватови и од тада се дешавају чудне појаве. Даићко језеро ("Тичар" језеро) је језеро које се налази на планини Голији. Голија је се налази на 33 км од Ивањице, варошице у западној Србији.

Дуленско  језеро



Дуленско језеро је вештачко језеро, које је створено 1964. године, у циљу решавања проблема снабдевања града Крагујевца водом (данас се за то користе Гружанско језеро и језеро Водојажа). Дуленско језеро се налази 20 километара јужно од града Крагујевца, код села Дулене на Дуленској реци.

Терен на подручју села Дулене и околних села је од вододрживих стена. Самим тим, то је било погодно место за подизање вештачког језера. Подигнут је насип величине 7 метара. Дубина језера је до 7 метара. Ширина је око 150 метара, а дужина око 350 метара.

Налази се на надморској висини од 435 метара. Задњих година, због неодржавања језера природним путем, дошло је до његовог заравњивања. Зато се један део језера претворио у мочвару. Ако се ништа не учини, прети опасност да се целокупно језеро претвори у мочвару.

Заовинско језеро



Језеро Заовине се налази на планини Тари. По свом настанку је вештачко, тј. настало је изградњом бране у засеоку Ђурићи, села Заовине 1980. године. Горња површина језера је на надморској висини око 900 m. Највећа дубина је 110 метара. Водом га допуњавају два потока Коњска река и Бели Рзав.

Језеро је акумулација реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта“ у Перућцу са којом је повезано вертикалним цевоводом. У случају ниског водостаја реке Дрине језеро се празни и покреће турбине хидроелектране док у случају вишка воде и поплавних таласа вода се пумпа вертикално у Заовинско језеро. Због тога ниво језера доста осцилује.

Вода је веома чиста те уз малу прераду у постројењима за прераду воде користи се за пиће. Користи и за узгој пастрмки. Лети има купача на неуређеним плажама.

У близини насуте бране је и место где је Јосиф Панчић открио Панчићеву оморику.