Samo sto je Kipar bio samostalan a ne deo Grcke, iako su Grci tu ziveli, do 1960 je bio Britanski a ujedinjenje sa Grckom nije im uspelo. I danas su drzava za sebe, osim istocnog dela kojeg su okupirali Turci.

Кипар је био део Грчке док су ти британци живели по пећинама и јели термички необрађено месо и пачија говна уместо дудиња

Pa ranije su neandertalci vladali Evropom (danas samo u pojedinim delovima) 

Па античка Грчка је била цивилизована и уређена држава. Неки кажу колевка савремене цивилизације

Promeni taj nick u Persona Troll-ata , bolje bi ti pristajalo 

Епидемија рака на КиМ после НАТО бомби

Стопа оболелих од малигних обољења на Косову и Метохији у последњој деценији увећана је за 200 процената, подаци су Невладине организације "Милосрдни анђео" из Косовске Митровице.
Директор ове организације др Небојша Србљак изјавио је митровичком Радију "Контакт Плус" да је само током прошле године на Космету регистровано 135 нових случајева различитих облика карцинома.

"Малигна обољења почела су да се јављају код лица старости од 40-50 година. Међу оболелима има и деце, пораст малигних обољења код њих је велики. То су обично обољења хематопоезног система, саркоми, повећан је број урођених мана и малформација као и спонтаних абортуса", рекао је он.
 

Да се не заборави...
 
Србљак је казао да су ово подаци о људима који имају здраствено осигурање Републике Србије и који у Здраственом центру у северном делу Косовске Митровице долазе по помоћ.

Према речима Србљака, митровачка болница може да изађе у сусрет пацијентима оболелим од карцинома на онколошком одељењу где се прима хемиотерапија, међутим, када је у питању лечење деце, за сада у овој установи не постоје услови за њихову хоспитализацију тако да бригу о њима преузимају здравствене институције у Београду.

Најучесталији облици малигних обољења су рак плућа и карциноми урогениталног тракта.
Примарна заштита од малигних обољења је превенција, тврди др Србљак и истиче да, уколико се у најранијем стадијуму открије присуство карцинома, број спашених пацијената креће се у односу 1:8.

Најугроженије подручје на Косову је област Проклетија, где је током 1999. године избачен велики број бомби са осиромашеним уранијумом, додао је Србљак. Према истраживањима НВО "Милосрдни анђео" појава малигних обољења на Косову и Метохији је попримила епидемиолошке размере. На жалост, мали број људи у свету је упознат са истраживањима спроведеним на Косову.

Od kada je predsednik DS-a najavio izbornu skupštinu DS-a, počela je trka za pet potpredsedničkih mesta. Predsednik nema protukandidata, već će pobediti u trci koju sam trči. Biće to još jedni stranački izbori po delegatskom principu.

Iako se radi o stranačkim izborima, oni nikako nisu nevažni za opšte stanje u Srbiji. Država i društvo u kojem je partokratski način upravljanja, kao i njegove posledice, zabrinjavajućih razmera, zavisi mnogo od toga kako će izgledati buduća struktura u vladajućoj, predsedničkoj stranci.

Već nekoliko meseci stranački izbori se odgađaju, jer u DS-u traje nesmiljena politička borba koja se ne vidi dobro, ali koja dobija na žestini i koja će tek preći u dramu.

Predsednikov omiljeni đak, Vuk Jeremić, kandidat je za potpredsednika stranke. Čovek je još pre dve godine od strane predsednika bio kandidovan za premijera, ali nije prošlo. A nije prošlo zato što se vrh stranke tome odlučno usprotivio. U tom protivljenju prednjačio je Dragan Šutanovac, jedan od aktuelnih potpredsednika stranke. Moralo se ići na kompromis koji je "rodio" Mirka Cvetkovića, politički najbleđeg premijera kog je Srbija ikada imala.

Kako je u međuvremenu potpuno propala spoljna politika predsednika i njegovog omiljenog đaka, došlo se do tačke, da đaka treba politički spašavati. Ulagao je ogromnu energiju na provođenju nemoguće politike "I Kosovo i EU", provodeći  po 200 dana godišnje u avionu, i ubeđujući Gabon, Mauricijus i zemlje Mikronezije da nikako ne priznaju Kosovo. Kad je stvar došla u "bananu" nije dao ostavku. Njegov profesor će uraditi šta može kako bi mu omogućio nastavak političke karijere. Ali, to nije baš lako. U trci sa đakom, učestovaće neki, politički vrlo vešti ljudi. Recimo Đilas, koji kao beogradski gradonačelnik, a verovatno i značajan finansijer stranke, sigurno računa na potpredsedničko mesto. Isto tako na tu poziciju računa i Pajtić, koji je u Vojvodini postigao izborne rezultate kakve DS nikada ranije nije imala a Vojvodini regionalno pripada jedno potpredsedničko mesto. Dušan Petrović iz Šabca je zamenik predsednika stranke i jedini kandidat iz unutrašnjosti Srbije, pa bi i on trebao biti siguran. Osim toga njegov jedini posao je rad sa stranačkom strukturom i on je sebi verovatno već osigurao glasačko telo. Jedno mesto pripada obavezno ženskom delu stranke, pa ćemo tu gledati Jelenu Trivan ili Nadu Kolundžiju. Svejedno je koja će od njih dve biti na toj poziciji jer osim formalno, one nemaju političke težine. Pored ostalog i zato što su u stranku primljene tek pre koju godinu. Kolundžija je bila potpredsednica kod Čovića, čija stranka više ne postoji, a Trivan kod našeg kolege Coleta.

Ostaje to peto mesto. Za njega će se boriti Šutanovac i Jeremić. Šutanovac ima značajnu podršku stranačke baze, ali ima i jednu slabost. Želi više uticaja nego što se to sviđa predsedniku i njegovom kabinetu. Potencijalno, on bi u nekim okolnostima jedini mogao ugroziti predsednikov primat u stranci. Zato će predsednik i njegov kabinet uraditi sve da ga u ovoj političkoj borbi izbace iz sedla. Neće to ići kroz javnu podršku koju će predsednik dati Jeremiću,. nego nekim drugim kanalima i metodima. I koliko se ja razumem u metode političke borbe, samo u toku jučerašnjeg dana napravljena su dva udara na Šutanovca.

Prvi se odnosi na dovođenje radnika "Zastave - namenska" u Beograd, koji su se, odnikuda setili nekog duga od 50 miliona dolara nastalog pre trideset godina, tako što je SFRJ prodavala oružije nesvrstanima, pa to nikada nije naplaćeno. Kako se Šutanovac često hvali da dobro trguje oružijem i da taj sektor zahvaljujući njemu izveze oružija za više od milijardu dolara, odjednom čujemo da proizvođači oružija nemaju za plate. Dakle, oružari poručuju iako ne izgovaraju - "Šule priča u prazno, ništa to nije tako"..

Istoga dana u udranom terminu na tzv javnom servisu ide emisija "Raspakivanje". Sat vremena posvećeno Vuku Jeremiću. Emisija je napravljena tako da ga četiri učesnika hvale do neba i apeluju da se on politički spasi, a onda se tek povremeno uz rečenicu - dva pojavi i Jelena Milić koja govori da to što je Jeremić radio nije dobra politika. Ljiljana Smajlović, Sonja Liht, Dušan Bataković i Zdravko Ponoš, samo što Jeremića ne predložiše za Nobelovu nagradu.

Odavno nisam video politički angažovanije emisije. Kabinet je u punom zamahu Jeremićeve promocije. Šutanovca čeka još mnogo bočnih udara. Verovatno će mu biti pripisana i krivica za loše reagovanje države u sanaciji posledica potresa u Kraljevu. Nije netačno da država tamo pokazuje sve moguće slabosti, ali za to svakako ne može snositi krivicu samo Šutanovac.

No, ipak mislim da se dvor preračunao. Po mom mišljenju, u trci za stranačku funkciju Jeremić nema mnogo šansi u trci protiv Šutanovca. Ovi izbori će Šutanovca ojačati umesto da ga politički sklone. Mnogo veće šanse, Jeremić bi imao kad bi, naprimer, bio kandidat za potpredsednika kod Tome Nikolića, Koštunice ili Dačića.  Stranačkoj strukturi DS-a se može svašta prigovoriti, ali se ona još uvek po kvaliteti razlikuje od strukture pomenutih stranaka. Dokle, videćemo...


Drago Kovacevic

izvor: b92 blog

Косово променило НАТО
Аутор: ПОСЛЕ ЛИСАБОНА:, Објављено: 21. 11. 2010.
Штампај | Пошаљи на е-пошту

Косово и НАТО бомбардовање Југославије 1999. године кључни су моменти нове стратешке концепције старог савеза, који ових дана у Лисабону покушава да реафирмише централне ослонце свог постојања.

не у нато

На Косову је НАТО напустио историјску дефиницију самога себе као строго одбрамбене коалиције.

На примеру Косова алијанса је директно потврдила да ће убудуће војно интервенисати и изван територије чланица НАТО-а и без дозволе УН. Нешто раније то је урађено у Босни. На Косову је НАТО напустио историјску дефиницију самога себе као строго одбрамбене коалиције и инсистирао да се војно заузме покрајина једне државе. Ултиматум око бомбардовања био је поткрепљен пратећим захтевом за право слободног кретања трупа НАТО-а широм Југославије. Ово напуштање концепта поштовања националног суверенитета, праћено милитаристичком дипломатијом, значило је тада ступање на сцену новог стила спољне политике, коју заправо покреће унутрашња политика и позивање на универзалне моралистичке пароле.

Видећемо хоће ли самит у Лисабону остати на том курсу, јер Немачка је затражила да се свака будућа војна операција алијансе претходно мора одобрити у Савету безбедности УН. Американци су против тога. Наравно, водити политику која не признаје националне границе и национални суверенитет, водити такву политику на трајној основи неће бити нимало једноставно како би то желела да сугерише самозадовољна реторика. Они који се изругују историји очигледно се не сећају да су се правна доктрина националног суверенитета и принцип немешања, узгред речено, гарантовани Повељом УН, појавили на крају катастрофалног 30-годишњег рата не би ли спречили да се понове харања из 17. века, када је око 40 одсто становништва централне Европе умрло ради конкурентских верзија универзалне истине, односно када се једном прошири доктрина универзалне интервенције и надметање конкурентних истина, ризикујемо, да се послужим речима Џ. К. Честертона, да уђемо у свет разуздане врлине.

Лисабон ће вероватно афирмисати принцип да се НАТО мора ангажовати свуда где треба у свету, јер једини представља чувара реда и зато што су његови мотиви чисти. Ово не само да је неспојиво са представом о једном одбрамбеном савезу, већ и вероватно са представом о савезу уопште. Традиционално узевши, савези су увек изражавали заједничке националне интересе држава-чланица. Они дефинишу неку специјалну, а не универзалну обавезу. „Casus belli” је у начелу повреда националнихграница савеза, или земље за коју се сматра да је од виталног интереса за савез. Када границе једном престану да буду свете, како ће се дефинисати „casus belli” „хуманитарних ратова”?Будући да они одражавају једну универзалну, а не неку посебну обавезу, требало би, логично, да се изводе уз глобални консензус. Међутим, ако је НАТО подређен УН, његове високе тежње готово сигурно ће кочити руско-кинески вето. С друге стране, ако НАТО инсистира на томе да сам одређује универзалну легитимност, наићи ће на отпор великог дела света.

Нема важнијег задатка за алијансу у овом тренутку од довођења у склад реторике његових лидера и реалистичких опција. Косово је показало да су хуманитарне војне интервенције могуће против војно инфериорних, али да не долазе у обзир против војно јаких држава као што је, на пример, Северна Кореја. У Лисабону се још једном покушава са брисањем реторичке дистинкције између хуманитарних и националних интереса, али није сасвим јасно где ће и из којих то хуманитарних побуда НАТО у будућности пројектовати своју војну моћ. Које је ризике спреман да преузме? Коју је цену спреман да плати? Ако НАТО жели да постоји и даље као нешто више од сувенира једног доба на свом заласку мора да одговори какве су то стратешке претње за светски поредак, а да то нису терористи и пирати у Индијском океану. И којим ће се то политичким променама НАТО опирати из безбедносних разлога?

Еволуција, или револуција НАТО-а декларисала је само делимично нове универзалне максиме, али није успела да пронађе нити једну могућност за њихову конкретну примену, изузев једне једине, оно што се догодило на Балкану. Где су (наравно у Србији) амерички интереси НАТО-у били важнији од српских интереса.

Мирослав Лазански

Извор:http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Kosovo-promenilo-NATO.lt.html

НАТО као једина алтернатива актуелне власти
      
Владимир Јевтић   
четвртак, 18. новембар 2010.
Фонд Слободан Јовановић објавио је преписку посланика ДСС Милоша Алигрудића са председницом Скупштине Србије Славицом Ђукић Дејановић из које се сасвим јасно види на који начин је актуелна власт, путем својих представника у Скупштини, волшебно показала које су њене истинске претензије када је у питању сарадња са неким другим опцијама које се нуде Србији када је у питању безбедност и спољно-политичка оријентација, уркос томе што је та иста Скупштина донела резолуцију о војној неутралности.
Наиме, тешко да се може уопште и говорити о било каквој неутралности када је спољнополитички курс Србије, чини се, већ трасиран.
Наиме, тешко да се може у опште и говорити о било каквој неутралности када је спољнополитички курс Србије чини се већ трасиран. Истинска неутралност морала би да подразумева и сарадњу са другим организацијама и уговорима који представљају алтернативу Северноатлантској организацији. То би, објективно апсолутно користило Србији, али наши цењени аналитичари и саветнци председника републике упорно затварају очи и не желе да сагледају једну ширу слику која нам говори каква је тренутна констелација војно-политичке моћи у свету. Наравно, свака озбиљна држава морала би да ово узме у обзир али је сасвим јасно зашто представници актуелне власти поступају на овај начин.
Све ово се најбоље види на основу тога што је Скупштина Србије избегла да пошаље званичну делегацију, упркос отвореном позиву, на заседање Парламентарне скупштине Организације уговора о колективној безбедности која је одржана 27. октобра у Санкт Петербургу.Наиме, г. Гризлов, председник скупштине, упутио је писмо Славици Ђукић Дејановић у коме се представници Скупштине Србије позивају да званично присуствују заседању Парламента Уговора о колективној безбедности. У првом писму које је посланик Алигрудић упутио председници Народне Скупштине стоји следеће: „Очигледно је да сте писмо прикрили од народних посланика и, да ствар буде још гора, допустили председнику Одбора за иностране послове Драгољубу Мићуновићу да одреди гђу Наду Колунџију да на седници представља Народну Скупштину”.
У наредном писму г. Алигрудић указује на чињеницу да је делегација Скупштине Србије састављена без позива који је требао бити упућен посланичкој групи ДСС-а.”Након пријема нашег писма, образовали сте вишечлану делегацију НСРС без представника ДСС, чиме сте грубо нарушили права грађана и у исто време омаловажили организатора скупа у Санкт Петербургу”.
Наравно, председница скупштине је у писму које представља одговор на оптужбе посланика ДСС-а одговорила на типичан начин следећим речима: “Пре свега бих желела да Вас обавестим да је писмо господина Гризлова јавни документ који је пристигао званично у Народну Скупштину, према томе, не би могао да буде “прикриван“, нити сам због било чега имала разлога за тако нешто”. Посланик Алигрудић је указао на то да председница Скупштине избегава одговор и да “не одговара на чињеницу да је као формални представник Скупштине на Парламентарној скупштини ОУКБ одређена Нада Колунџија на начин противан пословнику.”
Посланик Алигрудић је указао на то да председница Скупштине избегава одговор и да “не одговара на чињеницу да је као формални представник Скупштине на Парламентарној скупштини ОУКБ одређена Нада Колунџија на начин противан пословнику.”
Међутим, кључна чињеница је да се Нада Колунџија, што не представља никакво изненађење, није ни појавила на заседању Парламентарне скупштине у Санкт Петербургу. Ова чињеница, сасвим довољно говори какав је однос представника власти у Народној Скупштини према ОУКБ и какав је заправо незваничан спољно-политички курс Србије. Само, највећи проблем је тај да се званична власт управо на “незваничан” начин и одриче неких питања која су од фундаменталног националног интереса. Можемо само да страхујемо да ће и питање Косова као и питање евентуалног чланства Србије у НАТО пакту бити решено на сличан начин.

Грузија у НАТО: одмор с проституткама

Тагови: Вести
 
24.11.2010, 16:02
      
За време самита НАТО у Лисабону грузијска делегација је организовала бучно вече. Дипломате су у своје апартмане позвале око 80 локалних простутки. Притом су девојке спроведене у хотел као даме у пратњи грузијских политичара. Кад је полиција открила њихов прави статус, администрација елитног хотела, у којем обично одседају председници држава, доспела је у незгодну ситуацију. Пијанку је морао да заустави председник Француске Никола Саркози, који је заједно са супругом Карлом Бруни одсео у истом хотелу. Инцидент је добио велики друштвени одјек.

http://serbian.ruvr.ru/2010/11/24/35546449.html
----------------------------------------
Tajms: Beograd nudi najbolji provod
Шта год су тамо добили,у Београду би добили боље!