VAŠINGTON - Nauka je možda sustigla Bibliju, u kojoj se kaže da su Adam i Eva preci svih današnjih živih ljudi.

Medutim, u verziji naucnika, zasnovanoj na analizi DNA, izgleda da su "Adam", genetski predak svih današnjih muškaraca, i "Eva", genetski predak svih živih žena, živjeli u periodima medusobno udaljenim desetinama hiljada godina.

Kako je to moguce?

Piter Anderhil i njegove kolege sa Univerziteta Stenford u Kaliforniji imaju objašnjenje.
"Imali su razlicite molekularne casovnike", rekao je Anderhil u telefonskom intervjuu. "Manje muškaraca je ucestvovalo u reprodukciji nego što je to bio slucaj sa ženama".
Njegov tim, u saradnji sa vrhunskim geneticarima širom SAD, Evrope, Izraela i Afrike, uradio je geneticku analizu uzoraka DNA uzetih sa Y hromozoma više od hiljadu muškaraca iz 22 geografska podrucja, i utvrdio da je njihov posljednji zajednicki predak muškarac koji je živio u Africi prije oko 59.000 godina.

Samo muškarci imaju Y hromozome i istraživaci mogu ispitivati postepenu genetsku mutaciju u njima kako bi "prebrojili" generacije.

U drugim studijama korišcena je mitohondrijalna DNA, koju žene izgleda prenose bukvalno nepromijenjenu sa majke na cerku. One su pokazale da je genetska "Eva" živjela prije 143.000 godina.

Ova najnovija studija, objavljena u novembarskom izdanju žurnala "Nejcer genetiks" uporeduje ova dva nalaza, a u tom procesu istraživaci su pronašli novo orude za utvrdivanje nacina na koji se ljudi medusobno genetski razlikuju.

Oni su porodicnom stablu svih današnjih živih muškaraca takode dodali i mnogobrojne detalje. Tu informaciju mogu koristiti istoricari, antropolozi i drugi istraživaci. "Možemo posmatrati to stablo i reci Covoj grani stabla pripadaju AzijciC. Možemo reci Cevo ga japanski hromozom Y a ovo je kineski hromozom YC" kaže Anderhil.

On naglašava da se pomocu tog stabla ne mogu identifikovati takozvane rase. Geneticari su se odavno saglasili da nema genetske osnove za rasu - vec samo za etnicke i geografske grupe.

"Ljudi vide veoma ociglednu karakteristiku kao što je boja kože i kažu Cova osoba je veoma drugacijaC... medutim, to važi samo za površinu", kaže Anderhil. "Kada to pogledate na nivou hromozoma Y utvrdite da ima vrlo malo razlike medu njima. A razlike u boji kože su iskljucivo posljedica klime".

Medutim, iako su male, te razlike ekspertima kao što je Anderhilov tim dovoljne su za pokušaj da se utvrdi koliko generacija se mora ici unazad da bi se našao jedan muškarac koji je srodnik svih živih ljudi. "Istorija naše vrste obuhvata oko 4 do 5.000 generacija", kaže Anderhil.

Žene su bile dosta uspješne u prenošenju svojih gena, dok su neki muškarci imali manje srece. Anderhilov tim pronašao je dokaze genetickih uskih grla koja su umanjile muško genetsko nasljede.

Kakvo je objašnjenje za to? Životna scenarija iz poznate istorije pružaju mnogobrojna objašnjenja.

"Jedno pleme osvoji drugo pleme. Dominantno, uspješno pleme, pari se sa svim ženama - sa sopstvenim ženama plus sa ženama koje su osvojili", kaže Anderhil.
Raširena praksa poligamije takode to objašnjava. Nekoliko dominantnih muškaraca ima pravo da se oženi i ima djecu a geni ostalih budu odbaceni na smetlište istorije.

Cak i sama priroda može odigrati odredenu ulogu. "Ako se muškarac oženi i potom, iskljucivo slucajno, dobijem samo cerke, to predstavlja slucajan dogadaj. To nema nikakve veze sa pitanjem da li sam ja inferioran ili superioran", kaže Anderhil. Medutim, takav muškarac nece prenijeti svoj hromozom Y i zabilježice veliku nulu u genetskom udjelu "AdamaÓ i "EveÓ - iako ce naravno njegovi drugi geni nastaviti da žive.

Fosilni ostaci nagovještavaju da se homo sapiens prvi put pojavio u Africi prije oko 150.000 godina, a potom odselio i raširio širom svijeta veoma brzo: možda prije 50.000 godina u Evropu a cak i 60.000 godina u Austral-Aziju.

Utvrdivanje naših predaka uz pomoc genetike može biti isto toliko teško kao i korišcenje parceta lobanje ili zuba da bi se utvrdio period iz koga potice fosil, ali su Anderhil i njegov tim razvili novi metod ispitivanja hromozoma pod nazivom denaturing high performance liquid chromatography. Oni ga mogu iskoristiti za uporedivanje Y hromozoma jednog muškarca sa drugim, što je nekad bilo izuzetno naporno.

"Korišcenjem ovog novog metoda, možemo to uraditi puno, puno brže", kaže Piter Efner sa Stanforda koji je takode radio na ovoj studiji. "Kada su u anatomskom smislu savremeni ljudi napustili Afriku prije 45 do 50.000 godina, oni su se rapidno proširili po svijetu. Razlog što to mogu reci je što postoji fin odnos izmedu jednog genetskog tipa i geografije".

Geni reflektuju poznatu istoriju. "Bilo je ledeno doba i ljudi se nijesu mogli puno seliti. Zato su ostajali tu gdje su i akumulirali sve promjene koje nam omogucavaju da ih pronademo", kaže Efner.

Ista grupa naucnika u poslednjem izdanju žurnala "Sajens" tvrdi da su upotrijebili svoj metod i utvrdili da 95 odsto evropskih muškaraca potice od oko deset "Adama", cije se porijeklo može utvrditi u tri razlicita talasa migracija.

Najstarija muška linija koju su pronašli datira iz starog kamenog doba ili paleolita prije 35 do 40.000 godina. Druga linija nastala je prije oko 22.000 godina i povezuje se sa kulturom Gravetija, poznatom po svojim ženskim figuricama i nakitu od školjke i po korišcenju kostiju mamuta za izgradnju svojih domova.

Treca grupa, koju cini 20 odsto muškaraca, izgleda da potice iz skorijeg vremena, pošto je došla u Evropu prije 15 do 20.000 godina. Oni su vjerovatno bili prvi neolitski farmeri koji su se preselili iz Plodnog polumjeseca na Bliskom istoku.

ma ti svi ljudi lazhu... ja njima nishta ne verujem..

Hej ljudi, braco i sestre! Srecan vam svima danasnji praynik Blagovesti! Radujte se !

"Nauka, stalno nam ponavljaju, predstavlja najpouzdaniji oblik znanja o svetu zato što se zasniva na proverljivim hipotezama. Religija se, nasuprot tome, zasniva na veri. Termin „neverni Toma" dobro ilustruje razliku. U nauci, zdrav skepticizam je profesionalna neophodnost, dok se u domenu religije čvrsta vera bez dokaza smatra vrlinom.


Problem sa ovim jasnim razdvajanjem u „nepreklapajuće domene", kako je Stiven Džej Guld opisivao nauku i religiju, jeste u tome što nauka ima svoj sopstveni sistem zasnovan na verovanju. Sva nauka je utemeljena na pretpostavci da je priroda uređena na racionalan i razumljiv način. Ne možete biti naučnik ako smatrate da je univerzum besmisleni haos slučajno nabacanih i promenljivih delića. Kada fizičari ispituju duboke nivoe subatomske strukture materije ili astronomi povećaju domet svojih instrumenata, oni očekuju da pronađu dodatni elegantni matematički poredak. I do sada je ta vera uvek bila opravdana.


Najdetaljniji izraz racionalne shvatljivosti kosmosa se nalazi u fizičkim zakonima, osnovnim pravilima po kojima funkcioniše sve u prirodi. Zakoni gravitacije i elektromagnetizma, zakoni koji regulišu svet unutar atoma, zakoni kretanja - svi su izraženi urednim matematičkim relacijama. Ali odakle dolaze ti zakoni? I zašto imaju taj oblik koji imaju?...


Godinama sam često pitao svoje kolege fizičare zašto su prirodni zakoni ovakvi kakvi su. Odgovori variraju između „to nije naučno pitanje" i „niko ne zna". Omiljeni odgovor je „Nema nikakvog razloga zašto su oni ovakvi - oni jednostavno jesu." Ideja da zakoni postoje bezrazložno je duboko anti-racionalna. Na kraju, sama suština naučnog objašnjenje nekog fenomena je da je svet logično uređeno i da postoje razlozi zašto su stvari onakve kakve jesu. Ako pratimo ove razloge sve dublje i dublje do samog dna stvarnosti - fizičkih zakona - i na kraju utvrdimo da nam razum tu ne pomaže, to bi učinilo nauku parodijom. ...


Iako su naučnici dugo bili skloni odbacivanju takvih pitanja koje se odnose na poreklo prirodnih zakona, u poslednje vreme se raspoloženje bitno promenilo. Deo razloga je rastuća svest da je nastanak života u svemiru, a stoga i postojanje posmatrača poput nas, veoma osetljiv na oblik prirodnih zakona. Ako bi fizički zakoni bili ma kakav slučajan skup praila, život gotovo izvesno ne bi postojao.


Drugi razlog da se prirodni zakoni sada smatraju domenom naučnog istraživanja jeste shvatanje da ono što smo dugo smatrali apsolutnim i univerzalnim zakonima možda i nije istinski temeljno, već više nalik na svojevrsna lokalna pravila. Ona mogu varirati od mesta do mesta na mega-kosmičkoj skali. Pogled iz „Božjeg oka" bi, tako, mogao otkriti ogroman mozaik pojedinačnih univerzuma, od kojih svaki ima svoj zasebni skup lokalnih pravila. U ovom „multiverzumu", život će se pojaviti samo u onim delićima koji imaju bio-prijateljske lokalne zakone, tako da nije nikakvo čudo da se mi nalazimo u „Zlatokosinom" svemiru - onom koji je „potaman" za evoluciju života. Mi smo ga izabrali samim našim postojanjem.


Teorija multiverzuma je sve popularnija, ali ona ne objašnjava toliko zakone fizike koliko izbegava celo pitanje. Mora postojati fizički mehanizam koji stvara sve te univerzume i dodeljuje im odgovarajuće lokalne zakone. Ovaj proces zahteva svoje sopstvene zakone, ili meta-zakone. Odakle oni dolaze? Problem se jednostavno pomerio jedan nivo iznad sa zakona univerzuma na meta-zakone multiverzuma.


Jasno je, dakle, da su i religija i nauka zasnovane na veri - naime na verovanju u postojanje nečeg izvan univerzuma, poput neobjašnjivog Božanstva ili neobjašnjivog skupa prirodnih zakona, možda i ogromnog ansambla drugih univerzuma. Iz tog razloga, i monoteistička religija i ortodoksna nauka ne uspevaju da obezbede potpuni opis fizičke ezistencije. ...


Izgleda mi da nema nade da se ikada objasni zašto je fizički univerzum ovakav kakav jeste sve dok se fiksiramo na nepromenljive zakone ili meta-zakone koji postoje bez razloga ili su nametnuti božanskim Proviđenjem. Alternativa je da posmatramo zakone fizike i univerzum kojim oni vladaju kao deo jedinstvenog sistema, gde i jedno i drugo treba da bude inkorporirano u zajedničku objašnjavalačku shemu. ..."

Pol Dejvis

Ово је можда већ било, ако јесте извињавам се, а ако није прочитајте...



ЗАШТО КАО НАУЧНИК ВЕРУЈЕМ У БОГА
пише А. Креси Морисон, б. председник Академије наука у Њујорку


Налазимо се тек на почетку научне ере, па ипак већ свако ново сазнање и откриће пружа нам нов доказ да је наш свет дело стваралачке Премудрости. Вера се тако доказује науком. При сваком кораку научник осећа да је ближи Богу. Што се мене тиче, ја сам нашао у науци седам важних доказа који ме учвршћују у вери.

Математика ми даје први и необорив доказ.

Овај доказ можете и ви практично проверити. Ставите у џеп десет плочица означених од један до десет и добро их измешајте. Сад покушајте да их вадите редом почев од броја један до броја десет и то тако да извађен комад сваки пут вратите у џеп и поново измешате с другима.

Математички има вероватноће један према десет да први пут извадите комад број један. Затим, да ћете после броја један нзвадити број два, вероватноћа је један према сто. А да ћете једно за другим извући један, два и три, вероватноћа је један према хиљаду. Што се тиче могућности да извадимо по реду, једно за другим свих десет комада, ту постоји вероватноћа један према 10 милијарди! Фантастична цифра, зар не?

Ако ово размишљање применимо на услове потребне за појаву живота на земљи, мораћемо признати да је, математички говорећи, немогуће да се сви ти услови пуким случајем јаве у одговарајућој размери.

Први услов: земља се окреће око своје осовине брзином од 1600 км. на сат, како је израчунато на екватору. Предпоставимо да њено окретање постане десет пута спорије. Десило би се да би дани постали десет пута дужи и сунчева топлота спалила би сву вегетацију, а што би остало у животу смрзло би се за време десет пута дужих ноћи.

Други услов нашег опстанка: Сунце, извор нашег живота, има површинску температуру од 5500°. А Земља је на тачно толиком одстојању од Сунца да оно може да нас греје само онолико колико нам је потребно. Када би нам Сунце давало само половину својих зрачења, ми бисмо се смрзли. А када бисмо их примали за један и по пут више, били бисмо спржени.

Што се тиче годишњих доба знамо да су она последица нагиба земљине осовине чији је угао 23°. Ако овај нагиб не би постојао, испаравање мора ишло би само у два правца: север и југ. И ледени континенти гомилали би се постепено на два пола.

Месец, наш сателит, регулише плиму и осеку мора. Замислите да се Месец приближи на 80.000 км. до Земље. Тада би два пута дневно вода плавила све континенте.

Ове чињенице, поред многих других, доказују да нема ни један према много милијарди вероватноће за појаву живота на нашој планети да је појава живота зависила од случаја...


Други доказ ја налазим у самим средствима којима располаже живо биће да би живело. И овде се јавља Премудрост Која је све предвидела.


Човек још није проникао у тајну живота. Он не зна шта је живот. Живот нема ни тежине ни димензије. Па ипак, какву силу он има! Нежан корен биљке, развијајући се, може да расцепи и најтврђу стену. Живот је освојио ваздух, земљу и воду. Он је укротио елементе, он је приморао материју да се разлаже и да поново сједињује своје састојке. Живот је вајар који је дао свему облик. Живот је уметник који је насликао лишће и дао боју цвећу. Живот је музичар који је научио птице песмама љубави и инсекте дозивима. Живот је савршен хемичар који је дао укус воћу и поврћу и мирис ружама. Са угљеником и водом живот је створио шећер. Он је такође створио шуму и ослободио кисеоник који пружа животињама дах живота,

Погледајте кап протоплазме*. Провидна, готово невидљива она је способна да се креће црпући своју снагу од Сунца. Ова јединствена ћелија, ова слузава капљица садржи клицу живота која ће дати живот свима бићима, великим и малим. Она је моћнија од нашег растиња, наших животиња, свих наших народа, јер од ње произилази сав живот.

Природа није створила живот. Стене које пржи сунце и мора без соли немајући потребних услова за појаву живота, нису могли дати живот.

Па ко је онда створио живот на земљи?


Мој трећи доказ: понашање животиња речито доказије присуство Творца Који им је улио инстинкт, без кога би биле потпуно немоћне.


Млад лосос годинама живи у мору. И једнога дана враћа се у слатку воду, у реку у којој се родио. Посматрајмо лососа који иде уз реку. Он се упорно држи пловећи оном страном реке у коју се улива притока у којој се он родио. Ко га то води да савршено тачно зна где треба да дође? Покушајте с њим опит и ставите га у неку другу притоку, а не ону коју он тражи. Он ће одмах знати да то није његов пут. Он ће се борити да поново дође до реке и пловиће до своје родне притоке да ту заврши свој живот, као што је писано.

Тајну јегуља још је теже објаснити. Кад зађу у зрело доба, ова чудна створења напуштају језера и реке где су дотле живеле. Затим, све, ма одакле биле, полазе на дуг пут до морског понора на пучини Бермуда. Да би дотле стигле, европске јегуље морају да плове хиљадама километара. Кад дођу у Саргаско море јегуље се множе и гину. Тада младице које су се тек родиле и још ништа не знају о свету око себе осим огромне слане површине, полазе на пут. Оне иду путем који су прешли њихови родитељи. Оне налазе не самоморе одакле су њихови родитељи дошли него и мали поток и бару У пољу где су они живели. Никада није била америчка јегуља уловљена у Европи, нити је европска јегуља пронађена у америчким водама. Природа је све предвидела, па чак и то да за једну годину одгоди зрелост европске јегуље, да би она кад пође имала довољно снаге да издржи дуго путовање.

Ко је дакле дао тај нагон јегуљама да их води?


Човек је мој четврти доказ: човек има нешто више од животињског инстинкта: то нешто јесте разум.


Ни за једну животињу није се могло доказати да може бројати до десет, или да може схватити значење броја десет. Животињски инстинкт је као један тон музичког инструмента: диван али ограничен. Човечији мозак пак поседује све инструменте оркестра. Немамо потребе да нарочито наглашавамо овај четврти доказ. Заиста, само зато што имамо разум, можемо да уочимо оно што јесмо, јер смо примили искру свеопште Премудрости.

Чуда гена* пружају ми пети доказ. Ту ја откривам да је сваки живот предвиђен.

Ген је невероватно ситан. Замислите да сте у стању да скупите гене од којих постају сва људска бића на свету. Могли бисте их све сместити у један напрстак за шивење! А ипак свака жива ћелија има по један ген. Ген одређује особине сваког људског бића, сваке живо-тиње, сваке биљке. У једном напрстку за шивење су особине 3 милијарде људских бића... Невероватно, па ипак чињенице су чињенице.

Еволуција почиње у ћелији, у бићу које садржи и преноси гене. Тај ултрамикроскопски ген управља свим што живи на земљи и, ето,. у томе се виде премудрост и предвиђање које може да има само један стваралачки Разум. Никаква друга хипотеза не може да објасни стварност ових чињеница.


Пети доказ: Провиђење, та највиша мудрост која влада над целом природом, може да буде само божанског порекла.

Пре више година пресадили су у Аустралију неку врсту кактуса, који је имао да се употреби као жива ограда. Овај кактус није имао ни једног непријатеља међу аустралијским инсектима. И тада, ова придошлица поче да се страшно шири. Он убрзо прекри толику област, да се у њу могла сместити цела Енглеска. Он упропасти земљораднике и отера са села и из вароши све становништво. Ентомолози* прокрстарише свет да пронађу неко средство да се боре против овога страшнога непријатеља. Најзад, пронађоше неког инсекта, који је имао ту особину да се храни само тим кактусом а не окуша ништа друго. И још једна повољна околност: ниједан аустралијски инсект није се хранио тим сићушним бићем, које су научници пронашли. Данас је пустахија кактус скоро ишчезао а с њим и већина инсеката, увезених да га прождеру. Остало их је таман толико колико их је довољно, да не дају више опасности завојевачу да дигне главу.

Свуда у природи наилазимо на ову равнотежу међу врстама. - Зашто инсекти, који се тако брзо множе, нису завладали земљом? Зато што немају плућа као људи. Инсект дише помоћу једне цеви, назване душњак. И кад се инсект развије више од своје природне величине, душњак не расте у пропорцији се телом. Зато није никад било инсеката-горостаса. Ова аномалија спречава рашћење инсеката. Да није ове економске ситнице код инсеката, човек би бесумње ишчезао са лица земље. Замислите да сретнете зољу велику као лав!..


Најзад, ево последњег доказа. Он сам довољан је да докаже постојање Бога: у човеку постоји идеја о божанском.


Да би се схватило постојање Бога, треба имати једну божанску особину, особину која је дарована само човеку, а то је машта. Захваљујући моћи маште човек је - и то само човек - могао да стекне појам о невидљивом. Машта нам отвара неограничене перспективе. Тај дар у служби духа открива свуда знаке узвишене стварности: небо је свуда. Небо је све. Бог је свуда. Бог је у свему. И нигде није тако присутан као у нашем срцу.

И тако се, ето, научна истина и сведочанство духа на крају сједињују да заједно са Псалмопевцем потврде, да небеса казују славу Божју и дела руку Његових гласи свод небески (Пс. 19:1).

Превео о. Д. Ј. В.

Odlican tekst

ma izmedju nauke i religije ( odnosno umom slucaju biblije) nema nikakvog neslaganja.
u bibliji bog govori bozanskom reci zato je i zovamo Bozja Rec.
u nauci ljudi se koriste svojim jezikom ,jezik koji je njima lakshe razumeti.
tesko je na primer razumeti prvu recenicu u bibliji "Na pocetku Bog stvori nebo i zemlju"
da bi smo to razuneli tu treba i matematika i fizika itd.
Pocetak - pocetak svih vremena pre nije postojalo vreme ,znaci od nulte tcke jedna
vertikalna linija koja oznacava  :mrgreen:jedinicu merenja materije i
jedna horizontalna linija jedinicu  vremena koja u ljuckoj nauci nije definisana odnosno
prva apsolutna vremenska jedinica

“Reci mi”, reče ateist, “Da li stvarno ima Boga?”
Majstor reče: “Ako želiš da budem potpuno iskren prema tebi, neću ti odgovoriti.”
Kasnije su učenici zahtevali da znaju zašto mu nije odgovorio.
“Zato što se na njegovo pitanje ne može odgovoriti”, reče Majstor.
“Dakle, ti si ateist?”
“Naravno da nisam. Ateist greši poričući ono o čemu se ništa ne može izreći.”

Nakon što je dozvolio da se to malo slegne, dodao je: “A teist greši potvrđujući to.”

Darvinove beleške dostupne na internetu

LONDON, 17. aprila 2008. (Beta-AP) - Nacrt Darvinove teorije evolucije i druge privatne beleške britanskog naučnika, ubuduće će biti dostupni na internetu, saopštila je biblioteka Univerziteta Kembridž.

Arhiva obuhvata oko 20.000 dokumenata, ukljucujući prvi nacrt Darvinove teorije evolucije, njegove beleške o petogodišnjem istraživačkom putovanju brodom Bigl, na osnovu kojeg je kasnije napisao knjigu, kao i prve pisane dokaze njegove sumnje u teoriju o održanju vrste.

"Darvinove publikacije uvek su bile dostupne, ali su originalne beleške ovog naučnika do sada bile dostupne samo ekspertima Kembridža", naveo je vođa projekta Džon Vaj. "Darvin je zauvek promenio naše poimanje prirode. Njegove beleške otkrivaju koliko je neverovatno detaljno bilo njegovo istraživanje", dodao je.

ВЕТА

Ne mogu da verujem da se jos uvek prica o religiji.  Sto je najgore, sto smo vise tehnicki, tehnoloski, naravno i naucno potkovani to je religija sve bitnija.  Kada bi mi samo jedan vernik objasnio svoju , veru , bila bih spremna na raspravu o toj temi.  Sve se svodi na crkvene obicaje koje obavljaju ljudi!!!!!!!
Celog svog zivota sam ateista, gledam moju generaciju koja je odjednom posasavila, pocela da ide u crkve, kune se u boga, opominje da se ne huli na istog.  Do juce nisu znali ni da se prekrste, nisu procitali nista ni ya ni protiv. . .
Kada kazem da sam ateista, odmah osetim zid oko sebe, kao da sam upravo objavila da vesticarim ili imam pakt sa djavolom!!!!!!!!????????
Pozivam vernike da mi dokazu postojanje Boga!!!!!!!!