Samo jednu stvar zelim da dodam na sve ovo  i nauku i religiju povezuje isti princip a to je princip neizvesnosti

Budimo iskreni i verni samima sebi — iskreni spram onoga što znamo; i sačuvajmo, iznad svega, istinitost svojih duša.
Ako bogovi postoje, ne možemo im pomoći; ali možemo pomoći svojim bližnjima. Ne možemo voljeti nepojmljivo, ali možemo voleti svoje žene i decu i prijatelje.
Možemo biti jednako pošteni koliko smo neuki. Ako smo takvi, kad nas upitaju što je izvan poznatog, moramo reći da ne znamo. Možemo reći istinu i uživati u blagoslovljenoj slobodi koju su izborili hrabri. Možemo uništiti čudovišta praznoverja, siktave zmije neznanja i straha. Možemo iz svojih umova izbaciti strašne stvari koje deru i ranjavaju kljunom i očnjakom.Možemo civilizovati bližnje svoje. Možemo ispuniti svoje živote dobrim, nesebičnim delima, blagim rečima, umetnošću i pesmom i svim sladostrašćima ljubavi. Možemo poplaviti svoje godine suncem — božanskom klimom dobrote; i možemo ispiti do poslednje kapi zlatni kalež radosti.

Robert Ingersoll
"Zašto sam agnostik"

 

Опет погрешно закључујеш. Ни на који начин нисам омаловажавао људе који се баве генетиком. Поштујем генетику (и било коју другу научну дисциплину), осим у случајевима када се из ко зна којих разлога и побуда убије толико нерођене деце (терапеутско клонирање) и сл. Наравно да ћу поштовати генетику када је усмерена ка добру људи.

Твоје представе о нама људима Цркве као о некаквим мрачњацима су плод дубоког непознавања ПРАВОСЛАВЉА. Приморан сам да кажем да имам исполагане математике, физику, електротехнику, рачунарску технику итд. на једном од најеминентнијих српских факултета у Београду а истовремено сам свим бићем човек Цркве. Ово говорим из разлога што ти упорно хоћеш да прикажеш нас људе Цркве као оне који се противе науци, а ја  и хљеб зарађујем захваљујући ИНФОРМАТИЦИ!

Готово двадесет година сам живео ван Цркве и добро знам кроз шта сам све пролазио, а хвала Богу ево сада сам у Цркви и знам да ми никаква сила овога света не може одузети ову радост живота коју сам задобио у Цркви!

Опет понављам да мораш мало боље да се упознаш са ИСТОРИЈОМ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ да би знао да је спаљивање слободних мислиоца било дело инквизиције иза које је стајала римокатоличка црква и да то НЕМА ВЕЗЕ СА ПРАВОСЛАВЉЕМ И ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ!

Раније сам ти навео неколико врхунских научника који не само да се у "Цркву мешају" него су истински чланови Цркве.

Много пре и тебе и мене један велики светитељ Цркве, сјаjни познавалац класичног образовања, човек који се школовао у то време (IV век) у три најзначајнија центра класичног образовања тадашњег света, врхунски зналац Св. Григорије Богослов каже да је човек "спој видљиве и невидљиве природе" тј. као што ти кажеш "јединство биолошког и духовног".

Како да не пријатељу! Сјајне речи о. Александра!



[Edit by Livingston: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]

Svoj udeo u ovom, mogu slobodno reći, dijalogu, završio bih sa nekoliko generalizovanih, pa možda i neprimereno banalizovanih stavova. No, pre toga želim da kažem da mi je iskreno drago kada čujem da je neko našao radost svog života! Želeo bih da svaki čovek na ovome svetu to pronađe, pa makar to bilo i u crkvi, kao što je slučaj kod tebe knez99 i na tome ti čestitam 

Dakle, ponoviću stav, da sukob između crkve i religije ne bi trebao da postoji jer nemaju iste sfere interesovanja, a o metodologiji rada da ne govorim! Vera je individualna, dobrovoljna stvar i verovatno nema dva čoveka na svetu koji imaju istu "količinu" vere, ukoliko tako uopšte mogu da se izrazim! Vera je heterogena kategorija, ni sam ne znam koliko raznih "vera" postoji na svetu. Vera deli ljude u mnogo većoj meri nego što ih spaja ! Ali zato sa druge strane, nauke koje nam otkrivaju suštinu materije i zakone na kojima materija počiva, kao i poreklo, sastav i funkcionisanje prirodnih organizama, pa i čoveka, su iste i zajedničke za sve ljude ovoga sveta. Po tome su svi ljudi isti, nema čoveka koji može da kaže e kod mene to nije tako... prirodne nauke spajaju ljude, rukovode se isključivo dokazima i njima je svaki čovek isti !!!

Pozdrav svima 

 

Nema sumnje da su ljudi doziveli sasvim izuzetna iskustva.  osnovno pitanje jeste dali takva religiozna iskustva pruzaju evidenciju dovoljnu da racionalnu osobu otvorenog duha uveri da postoji oblast nadprirodnog?

За онога који жели да поверује има сасвим довољно доказа за веру у Бога, а за онога који не жели да верује, остаје сасвим довољно тамних углова у које може да се сакрије и одбаци веру у Бога...

Лични доживљај би код ових других био вероватно најбољи лек, мада све зависи од дозе скептицизма (скепса је у одређеним областима и у умереној мери заиста корисна)...

ЧУДЕСА КАЗАНСКЕ ИКОНЕ МАЈКЕ БОЖЈЕ

Била је зима 1941. године. Немци су се приближавали Москви. Русија се налазила на ивици катастрофе. Тих дана скоро нико није веровао у победу. Нису знали шта да раде, видели су само пропаст, свуда је била само паника, страх, очајање. Када је почео велики Отаџбински рат, патријарх антиохијски Александар Трећи обратио се посланицом хришћанима целог света за молитвену и материјалну помоћ Русији. Тада је руској земљи остао само веома мали број истинских пријатеља. Постојали су велики молитвеници и у Русији, такви као јеросхимонах Серафим Вирицки. Хиљаду дана и ноћи се молио он за спасење земље и народа Русије у тим најтежим годинама, када су земљу притискали непријатељи. Али као и 1612. године Промислом Божјим ради пројављивања воље Божје и одређења судбине народа и земље Русије био је изабран пријатељ и молитвеник за њу из братске Цркве - митрополит Ливанских гора Илија (Антиохијска патријаршија). Он је знао шта значи Русија за свет; знао је и зато се увек молио за спасење руске земље, за просветљење народа. После апела Александра Трећег, митрополит Илија је почео ватрено и свим срцем да се моли за спасење Русије од пропасти, од непријатељске најезде. Одлучио је да се затвори и да моли Мајку Божју да му открије чиме се може помоћи Русији. Он се спустио у камено подземље, куда није допирао ниједан звук са земље, где није било ничега осим иконе Мајке Божје. Владика се тамо затворио, није јео, није пио, није спавао, већ се само клечећи молио пред иконом Мајке Божје испред које је горело кандило. Сваког јутра владици су доносили извештај са ратишта о броју убијених и о томе докле је дошао непријатељ. Након три дана бдења јавила му се у огњеном стубу Сама Мајка Божја и објавила да је изабран он, истински молитвеник и пријатељ Русије, да би пренео заповест Божју за земљу и руски народ. Ако све што је било заповеђено не буде испуњено, Русија ће пропасти. "У целој земљи морају бити отворене цркве, манастири, духовне академије и
богословије. Свештеници морају бити враћени са фронтова и из затвора, треба да почну да служе. Сада се припремају да предају Лењинград; он се не сме предати. Нека изнесу", рекла је Она, "чудотворну икону Казанске Мајке Божје и нека је пронесу у литији око града, тада ниједан непријатељ неће ступити на његову свету земљу. То је изабрани град. Испред Казанске иконе треба одслужити молебан у Москви; затим она треба да буде у Стаљинграду, који се не сме предати непријатељу. Казанска икона треба да иде са војском до граница Русије. Кад се рат заврши, митрополит Илија треба да дође у Русију и да исприча о томе како је она била спасена". Владика се повезао са представницима Руске цркве и са совјетском владом те им пренео све што је било заповеђено. И сада се у архивама чувају писма и телеграми која је митрополит Илија слао у Москву. Стаљин је позвао митрополита лењинградског Алексија (Симанског), месточувара патријаршијског престола митрополита Сергија Страгородског) и обећао да ће испунити све што је пренео митрополит Илија, јер више није видео никакву могућност да спасе положај. Све се догодило онако како је било и проречено. Није било снаге да се непријатељ заустави. Била је страшна глад, свакодневно су умирале хиљаде људи. Из Владимирске саборне цркве изнели су Казанску икону Мајке Божје и обишли с њом у литији око Лењинграда - град је био спасен. Многима је и до дан данас несхватљиво како се одржао Лењинград, јер помоћи му није било: оно мало што су довозили била је само кап у мору. Ипак, град је издржао. Поново су се потврдиле речи које је светитељ Митрофан Вороњешки рекао Петру Првом о томе да је град св. апостола Петра изабрала Сама Мајка Божја и док је Њена Казанска икона у граду, и док постоје молитвеници, непријатељ не може ући у град. Ето зашто Петровграђани тако поштују Казанску икону Мајке Божје. Она је све време, од оснивања града, била његова Заштитница, као и целе Русије. Занимљиво је и то да је блокада Лењинграда била прекинута на дан празновања св. равноапостолне Нине, просветитељке Грузије. После Лењинграда Казанска икона је почела свој поход по Русији. И Москва је такође била спасена чудом. Пораз Немаца код Москве, то истинско чудо, јављено је молитвама и заузимањем Божје Мајке. Немци су панично бежали, гоњени ужасом, путем су остављали технику и нико од немачких и руских генерала није могао да схвати зашто се то догодило. Волоколамски пут је био слободан и ништа није сметало Немцима да уђу у Москву. Затим су Казанску икону превезли у Стаљинград.Тамо се испред ње одржавала непрестана служба - молебани и помени погинулих војника. Икона је стајала усред руске војске, на десној о бали Волге, и Немци нису могли да пређу реку какве год напоре улагали. Био је тренутак кад су браниоци града остали само на малом комаду земље уз Волгу, али Немци нису могли да их униште јер се тамо налазила Казанска икона Мајке Божје.

Славна Стаљинградска битка почекла је молебаном управо испред те иконе и тек после тога био је дат сигнал за напад. Икону су довозили на најтеже делове фронта, тамо где су биле критичне ситуације, на места где су биле припремане офанзиве. Свештенство је служило молебане, војнике су шкропили светом водицом. Како су сви са дирнутошћу и радошћу прихватали све то! Дошло је време славне руске старине! Какви су били молитвеници на руској земљи! И Мајка Божје је њиховим молитвама терала непријатеље, уносећи ужас у њих. Приче о чудесним случајевима чуле су се и од многих бораца на ратишту, рачунајући ту и оне који нису веровали у Бога. Треба испричати о једном таквом сведочанству заузимања и помоћи Мајке Божје. Догодило се то за време напада на Кенигсберг 1944. године. Ево шта прича официр који се налазио у самом центру догађаја битке за овај град-тврђаву: "Наша војска је већ била
потпуно преморена, а Немци су још увек били јаки, губици су били огромни и тасови на ваги су се колебали, могли смо тамо да доживимо страшан пораз. Наједном видимо: дошао је командант фронта, са њим много официра, а са њима свештеници са иконом. Многи су почели да се шале: Ево довезоше попове, сад ће они да нам помогну... Али командант је брзо прекинуо све шале, наредио је свима да се построје и да скину капе. Свештеници су одслужили молебан и пошли са иконом на линију фронта. Ми смо са недоумицом гледали: куда они иду овако? Све ће их побити! Немци су тако страшно пуцали да је то био прави ватрени зид! Али они су спокојно ишли у ватру. И наједном је пуцњава са немачке стране у једном тренутку прекинута. Тада је био дат сигнал - и наша војска је почела општи напад на Кенигсберг с копна и с мора. Догодило се нешто невероватно: хиљаде Немаца је гинуло и хиљаде њих се предавало! Како су затим сви заробљеници причали: пред сам руски напад "на небу се појавила Мадона" (тако они називају Богородицу), Коју је видела сва немачка армија, и свима је оружје апсолутно отказало послушност - нису могли да испале ниједан метак. Онда је наша војска, пробивши жичане препреке, лако сломила отпор и заузела град који је до тада био неприступачан, а ми трпели велике губитке. За време овог јављања Немци су падали на колена и многи су схватили о чему се ради и Ко помаже Русима!". И још једна чињеница. Кијев - мајку руских градова - ослободила је руска војска 22. октобра - на дан празновања Казанске иконе Мајке Божје (по црквеном календару, или 4. новембра по новом). И то је било веома значајно за руски народ: одатле је почела Русија, ту се догодило крштење руског народа, који је заувек изабрао хришћанство и православну веру. Сва истинска сила и сва истинска срећа руског народа је у православној вери! Двадесет хиљада храмова Руске православне цркве је било отворено у то време. Тада се молила сва Русија! Молио се чак и Јосиф Стаљин, о чему постоје сведочанства.
______________________________ ___________
Из књиге "Небески Јерусалим и велики Вавилон", Београд, 1999., стр. 31-35

Пут, Истина и Живот, Бр.4-5/99, стр.43-44.

neke stvari ni nauka sama ne moze da objasni vidi se iz prilozenog

И мени би заиста драго било да сваки човек задобије истинску радост живота! Хвала ти на честиткама!

Веруј да вера православна није никада делила људе. Онај који је темељ наше вере православне (тј. Христос) је рекао: "Љуби ближњега свога као самога себе..." Он је тај који је упутио оне чувене речи:"Љубите  непријатеље своје... да бисте били синови Оца свога који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре и даје кишу и праведнима и неправеднима..." Из само ових речи видимо да је вера православна вера љубави, вера јединства а не вера мржње и подела, тако да не могу да се сложим са твојим ставом да "вера дели људе". Није крива вера, већ су криви поједини људи који стварају поделе, мржњу, ратове.

Нити Себе нити своју веру БОГ (=СВЕТА ТРОЈИЦА-ОТАЦ, СИН И ДУХ СВЕТИ) не намеће, јер је Он Бог љубави и слободе. Чак се и повукао да би оставио простор за човека, да би човек дошао до изражаја као биће слободе. Бог ствара човека не као ходећег робота или рачунара, или машину, већ као БИЋЕ СЛОБОДЕ које у сваком тренутку може рећи Богу НЕ, НЕ ТРЕБАШ МИ али исто тако и ДА, ЖЕЛИМ ЗАЈЕДНИЦУ СА ТОБОМ И СВЕТИМА! Парадоксално али истинито!

Е управо човек у својој слободи се опредељује и верује у оно у шта жели да верује, или уопште не верује. То је његова слобода, избор - нема наметања! Одатле многа веровања. Али је једна истина и у једној вери истина! Христос је рекао:"Ја сам пут, истина и живот..."         

Поздрав!

“Научници су доказали мистичну снагу крсног знака“

 

Истраживања, која су спроведена у лабораторији медицинско-биолошких технологија НИИ за индустријску и морску медицину, су постала права сензација, пише у сутрашњем броју новина „Живот“. Научници су експериментално доказали да крсни знак убија микробе и мења оптичке особине воде.
- Потврдили смо да древни обичај да се храна и пиће крсти пре јела има дубоки мистични смисао,- каже физичар Ангелина Махаловска. – Иза тога се крије практична корист: храна се очишћава буквално у трену. То је велико чудо које се дешава буквално сваки дан. Своја истраживања снаге крсног знака Ангелина Малаховска је спроводила скоро 10 година. Спроведена је велика серија експеримената, који су више пута проверени, пре него што су објављени њихови резултати.
Они су феноменални: откривена су јединствена бактериолошка својства, која вода поседује после освећења молитвом и крсним знаком. Откривена је нова, раније непозната особина Божије Речи да преображава структуру воде, значајно повећавајући њену оптичку густину у краткој или ултравиолетној спектралној области.
Сама могућност тих истраживања је за Ангелину Малаховску и њене колеге Петербуржане постала чудо – она нису била финансирана, нити су представљала предмет истраживања НИИ. Али научници су највећи део посла урадили бесплатно – само ради тога да би људима пружили могућност да осете и увиде исцелитељску Божију силу.
Научници су проверили дејство молитве “Оче наш” и крсног знака на патогене бактерије. Ради истраживања су узети узорци воде из разних басена- бунара, река, језера. Сви узорци су садржали златну стафилококу и још једну увек присутну врсту бактерија. Али показало се да се после прочитане молитве “Оче наш” и осењивања узорка крсним знаком, та количина штетних бактерија смањивала за 7, 10, 100 и чак и више од 1000 пута!
Према услову експеримента – ради искључења утицаја могућег смућивања – молитву су читали и верујући и неверујући људи, и поред свега се број патогених бактерија у разним срединама (са разним врстама бактерија) смањивао у поређењу са контролним вредностима.
Уочљив је такође и благотворан утицај молитве и крсног знака на човека – код свих испитаника се стабилизовао притисак, и побољшани су резултати анализе крви. Задивљујућа је чињеница да су се показатељи мењали у тачно потребном правцу за исцељење: притисак хипотоника се повећавао, а хипертоника смањивао. Примећено је такође да уколико се човек осењивао крсним знаком непажљиво, немарно спојивши три прста, или не дотичући неопходне тачке на телу (средину чела, централни део изнад желуца (солар плеxус), као и удубљења на десном и левом рамену), онда је позитиван резултат дејства био много нижи или га уопште није било.
Научници су измерили оптичку густину воде и после њеног осењивања крсним знаком и освећења. - Показало се да се оптичка густина воде у поређењу са њеном нормалном вредношћу после освећења повећава, - објашњава Ангелина Малаховска. – То значи да вода као да “РАЗЛИКУЈЕ” смисао изговорених молитви над њом, “памти” тај утицај и чува га одређено време што се види по повећаној оптичкој густини. Она као да се “напаја” светлошћу. Људско око наравно не може да улови те исцелитељске промене структуре воде, али спектрограф даје објективну оцену те појаве.
Крсни знак мења оптичку густину воде практично тренутно. Оптичка густина воде, која је освећена осењивањем крсним знаком од стране обичног верника се повећава скоро 1.5 пут! А када то исто уради свештеник – скоро 2.5 пута! То јест закључује се да вода “разликује” степен освећења од стране мирјанина или свештеника, чији су прсти десне руке склопљени ради благослова тако да изображавају прва слова Христовог Имена. Интересантан је и резултат освећења воде од стране крштеног, али неверујућег човека, који не носи крстић на грудима. Показало се да вода “разликује” чак и степен вере - њена оптичка густина се изменила само за 10%! Заиста – “по вери вашој - нека вам буде!”
Пошто се људски организам састоји од нешто више од две трећине воде, то значи да је Бог при стварању у нас уградио такав систем физичких канала, који регулише све биохемијске процесе у организму, и који јасно “препознаје” Име Исуса Христа! Може се рећи да је крсни знак – генератор светлости. Оптичка густина воде се није променила (повећала) ни при каквим другим положајима прстију руке (длана, или при непажљивом спајању прстију, или брзим махањем руке без страхопоштовања).

преузето са
http://portal-credo.ru/site/?act=news&id=41468&type=view
превод са руског Др Радмила Максимовић