Sukob izmedju nauke i religije je uvek postojao i kako vreme prolazi jaz je sve veci.Mnogi tvrde kako nam je
Napedak Civilizacije doneo puno dobrog.Jeste! I uz sve to jos samo par godina za nas.................

"ko znanjem podrzava svoju veru, verom dopunjuje svoje znanje, taj je resio problem vere i znanja."
"Mala znanja se dobijaju ucenjem, a velika verom i postenjem."

Da ne bi lupali gluposti procitajte

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Nauka/Nauka.htm

Ma da ovo ti je bre bas neka high-end nauka za popove. Ne znam samo sta si hteo da pokazes ovim linkom - da su popovi obrazovan svet i da znaju sve o nauci. Pa ovo sto tamo pise se uci u 2 razredu osnovne skole iz Poznavanja Prirode i Drustva.

sto se tice nauke i religije

nauka ide svojim putem a religija svojim i uopste nema nekog realnog "kosenja" izmedju njih, vec je to sve na povrsinskom nivou, za publiku.

U dubljem nivou sustina samih religiskih prica je upravo ono sto ce nauka tek da otkrije, i kada se to desi nauka i religija ce se ujediniti, ma koliko to sada izgledalo nerealno jer ce nauka doci do religije, a religija biti u nauci. Zelim reci da ce nauka ozbiljno poceti da sepa ukoliko u dogledno vrijeme ne pocne da razumije alegoricnost bibliske price. Normalno da ce u ovom procesu mnogi religiski moralni principi biti prevazidjeni i da ce sustina kao sto sam rekao biti zapazena. Medjutim, ovo je svobuhvatni razvoj nauke, a nauka se sad za sad razvija samo po jednoj ili vise linija napretka.

Reci da nauci nije potrebna religija normalno je za ovakve naucne prilike, ali u buduce ne bi trebalo biti tako jer dosta odgovora nauka vec moze naci u bibliji. Problem religije je sto je previse sarolika i raznovrsna , ali to realno odgovara onome prema cemu je odredjen narod orjentisan. Dakle, moze se slobodno reci da je jaz izmadju religije i nauke sve veci ali iz toga necemo puno saznati. Nauka se krece iz nicega prema necemu, a religija iz Boga prema necemu ( svemu ). Nauka ce sigurno jednom da okrene ledja, vjerovatno kada joj vlastiti napredak omoguci, jer sve ima granice pa tako i ovo. 

Moram da dodam na ovu temu jos ponesto.

Ruku na srce mislim da imam puno pravo za ovaj sud jer sam i sam bio i bavio se naukom - ne preterano ozbiljno kao neki drugi ali dovoljno da bih rekao ono sto hocu - svaki naucnik na kraju svog istrazivanja - ce doci do Boga ako je doboljno uman da to spozna i prizna. Ali ce shvatiti da ne postoji matematicki ili bilo koji drugi aparat da ga opise. Ovo vazi za sve - za drustvene a posebno za prirodne nauke. Nucnici, koji su cesto ateisti - ako si dobri u onome sto rade - cesto ne uplicu duhovnu terminologiju ali shvataju svoju nemoc da spoznaju pravu istinu stvari. Tako bi i Darvin da je bio dovoljno dobar u onome sto je radio i da je manje pumpao svoj ego shvatio bi da je njegova evoluciona teorija podjednako suplja kao i banalizovana i bukvalizovana prica o Adamu i Evi. 

Sve sto je nauka uspela do sada je da ubrza nase zivote - ne da ih ucini laksim. Mi i dalje patimo kao sto smo patili pre shih tehnickih pronalazaka. Nas glavni izvor patnje nije cinjenica za koliko brzo mozemo da se prebacimo sjednog mesta na drugo neg smo mi sami sa nasim nespunjenim ocekivanjima i zaljama.

Nauka ne objasnjava stvarnost - ona samo barata sa losijim ili boljim simulacijama stvarnosti. Najblizi Bogu su dosli kvantni fizicari - Hajzenberg sa svojim principom neodredjenosti koji kaze da u jednom trenutku ne mozes tacno izmeriti polozaj i brzinu cestice. Cim probas da je definises u prostoru njena brzina vise nije ista kao kada si poceo svoje merenje. Znaci cak i najobicnije materijalne cestice su 'neuhvatljive' za nas. Budisti kazu (ispravno) da je materijalni svet Maya - obsena, nestvarna slika. Zasto- ako mozemo da oprobamo i omirisemo i opipamo. E pa zato sto svako od nas ce imati drugaciju percepciju stvarnosti izmerene nasim culima - samim tim znaci da ne postoji jedna striktno definisana materijalna stvarnost - postoji beskonacno mnogo stvarnosti. A onda ubacite u celu sliku vreme - i dobicete glavobolju.

Sve sto nauka radi u ovom nasem trenutnom svetu je da isporuci produkt uvek gladnim potrosacima - svakih mesec dana imate novi kompjuter, novi telefon, novi ukus chipsa, novi ukus koka-kole. Uvek tragamo za necim boljim, brzim vecim. To je sve - nauka je produkt ljuskog drustva kao i sve ostalo. Mistifikovana je na isti nacin kao i organizovane religije pa je samim tim religija sama za sebe. Na zalost ni nauka ni sve nase religije nisu nam donele laksi zivot je mi i dalje patimo na isti nacin kao i pre 100000 godina.

Da li je lakoca zivota ono sto nauka ili religija treba da donese? To su totalno sporedne stvari. Glavna stvar je povecanje moci ljudske vrste, tj. odredjenih grupa ljudi. Nauka se ne vodi nekom hladnom i apstraktnom zeljom za istinom, jel sam pojam istine, ideje jeste fikcija. Mi saznajemo ovaj nas "privid" od sveta koji nam mnogo vise treba i znaci nego neki izmisljeni svet po sebi. Nauka i sam razum je jedno orudje kojim se covek sluzi da prevazidje sebe, da poveca svoju moc, i on ce mozda i odbaciti razum kada bude imao mehanizme korisnije za svoje odrzanje i napredovanje. Sama srz nauke lezi u veri i perspektivi. Svet kakav mi opazamo jeste jedini svet za nas i mi mozemo poznavati samo svet koji postoji za coveka, za njegova cula. A i vera da taj svet postoji jeste korisna za nas i zato vredi.
Citiracu jednog filozofa: "Jedno verovanje moze ipak biti lazno, iako je uslov zivota."
A moderna religija (hriscanstvo, islam, budizam) jeste uslov zivota mnogih ljudi, mase, nekreativne, neobrazovane mase, skupine slabih pojedinaca. Religija je vapaj slabih za moc, koju nikako ne dobijaju u ovom svetu, pa izmisljaju nebeski, idealni, ili "istinski" svet. Cela dekadencija krece jos od Platona.
A to da svi naucnici, filozofi, zavrsavaju kod boga je cista banalizacija religiji naklonjenih ljudi. Nemogucnost logike da opovrgne boga ne znaci da bog postoji, vec da je logika los alat.
Nauka kao alat povecanja moci je definitivno snaga i sadasnjosti i  buducnosti, a moderne religije cista dekadencija

A da li je zelja za moc i moc sama po sebi sustina zivota svakog coveka? Po meni su i nauka i organizovana religija institucije covecije nemoci a ne nacini povecanja moci. Moderna nauka nema nikakve vise ciljeve objasnjavanja sveta oko nas ili traganja za neobjasnjenim. Jedini cilj moderne nauke je da nahrani konzumente novim prozvodima i da napravi svake godine veci profit za kompanije koje finansiraju nauku. Nauka na fakultetima je finansirana od politicara a ovi pak lobirani od velikih kompanija cije interese moraju da zastupaju. Naucnici ne mogu da istrazuju ono sto ce dovesti do boljeg poznavanja sveta vec ono sto ce doneti politicarima glasove a kompanijama profit. Da li je to nauka koja daje ljudima moc??? Po meni je to nauka koja i naucnike i obicne ljude pravi robovima svog nacina zivota i naglasava ljudsku ogranicenost u kaveziva socijalnog okruzenja. Nauka je opterecena ego manijackim borbama naucnika koji marketingom a bez rezultata pokusavaju da privuku kapital i finansije za svoja istazivanja. Ljudi koji zaista rade na sustinskim problemima razumevanja sveta oko nas su marginalizovani i gube posao jer ne mogu da dobiju finansije za svoje projekte. Opet pitam - koja je to moc koja je data ljudima naukom danasnjice - moc da se prezderavaju - moc da ubijaju jedni druge na brze i efikasnije nacine - moc da zagadjuju sebe i prirodu oko sebe - to su sve velicanstvene 'moci' kojima  ljudi operisu a da im je svesnost o svetu i njima samima na istom nivou kao i pre stotina hiljada godina. Na kraju - nauka je odavno saznala da ne ume da opise materijalni svet. Poslednja istrazivanja o teoriji struna i velikoj M teoriji govore o 11 dimenzija prostora kao jedinom nacinu da se objasni nas univerzum - gde su tu nasa "savrsena" cula.

Slazem se da je religija opijum za narod kako ti kazes. I svakim atomom svog bica verujem da organizovana religija nije potrebna coveku - ali ljudi jesu zivotinje krda i chopora - ljudi (vecina njih) nisu spremni da stanu sami na vetrometini i da kazu 'ja idem ovim putem samo zato sto to niko nije istrazio'. Religija daje utehu i laznu nadu i oduzima vreme coveku koje bi trebao da trosi na samoupoznavanje.

Ljudska moc, na koju se pozivas, je vec u coveku ali je on nije svestan. Biti posvecen svome poslu, osecati kreativnu energiju postojanja svakim delom svoga bica i voleti sebe i svet oko sebe i sve ljude u njemu je put moci o kome pricas. Tu moc moze da ima i neko ko cisti ulice ali i neko ko radi na akceleratoru cestica u Cernu. To moze da ima i budista i hriscanin i ateista. Kada shvatis da je posvecenost zivotu, prevazilazenje sebe i svojih granica, i zivljenje u ljubavi jedina prava religija data coveku onda ces shvatiti zasto sam rekao da svako ko je dobar u onome sto radi pre ili kasnije spozna Boga - njegovog licnog Boga kao cilj i ultimativni izvor "moci".

Drugim recima - kada fokusiras svoj um u tacku, u singularitet iz koga ni jedna misao ne moze da pobegne tada ces shvatiti sopstvenu beskonacnost koja nema nikakve veze sa tvojim culima.   

Ne zelja, vec volja za moc, imperativ koji jeste u svakome i koji mozda jeste prikrivan i gusen bar 2000 godina. Religija(mislim na moderne religije, pre svega hriscanstvo) jeste izraz moci grupe ljudi, a to se najbolje vidi pri nastanku te religije. Uzmimo hriscanstvo za primer: javlja se u najnizim slojevima drustva, takoreci medju robovima, kao nacin nemocnih da dodju do moci, ili da moc, istinu, prestave kao nesto transcedentno (carsvo nebesko). Hriscanstvo se javlja u jednoj vrlo karakteristicnoj sredini, medju pokorenim Jevrejima, narodom koji je u to doba vec vekovima bio bez drzave, narodom koji nije imao aristokratiju, vec su ga predstavljali svestenici. I tu je nastalo hriscanstvo, i njegovo najace oruzje, hriscanski moral koji osobine stada, cini vrlinama(skromnost, neznanje, hriscansku ljubav, slabost,kako psihicku tako i fizicku,...), a osobine aristokrata svrstava u kategoriju zla. Od rdjavog postaje dobar, a od jakog postaje zao. i tog morala ni dan danas nismo sposobni da se otresemo na nivou pojedinca. Ali kad god se dodje do nekog ozbiljnog, da kazem, posla (npr. genetski inzenjering, rat,...) oseca se neprirodnost hriscanskog morala koji koci.

Jedini cilj moderne nauke nije "da nahrani konzumente novim prozvodima", to je samo uslov koji omogucava nauku u potrosackom drustvu. Nen cilj je da zauzda prirodu, da da coveku moc da upravlja njome. Nauku ne treba meriti samo po tome kako je najveci broj ljudi koristi (da li ces reci da je internet losa stvar zato sto je njegov ogroman procenat pornografija) vec po tome sto coveku daje vise mogucnosti (ti i dalje moces na konju da odes do Beca, ali mozes i avionom). A nisi valjda ocekivao da nauka ima neku prosvetiteljsku ulogu kod mase? Covek(prosecan covek), u pogledu nekakve svesnosti o svetu, sebi samima isti je kao sto je bio i pre 2500 godina , kao sto ce biti za 2000 godina. Masa ce uvek imati svoju kulturu, nacin zivota, u koju ne spada nekakva spoznaja, vec odlazak u arenu i gledanja borbe gladijatora nekada, ili Cecin ili Madonin koncert danas, ili ne znam sta za 50 godina. i taj covek, covek stada, se oseca ispunjenim tim nacinom zivota zato sto u velikom broju, nije ni sposoban za bolji. Ali ta masa je neophodna, jer ona omogucava to malo velikih ljudi, koji vuku napred, i samim tim velikim ljudima postojanje mase jeste opravdano.

Ja ne opovrgavam vaznost razuma, ali kazem da je razum samo alat samoodrzanja i napredovanja coveka, i da ponovim jos jednom, ako u daljoj evoluciji covek bude razvio neki mehanizam(bioloski) koji mu omogucava vecu moc nego razum ne sumnjam da ce se razum izgubiti,zakrzljati. Po tome se razum ne razlikuje od cula. On je takodje samo alat povecanja moci. Zato i mislim da mu ne mozes dati neku apsolutnu vrednost. Jedino se subjektu("ja"), znaci coveku, u kompletu, zajedno sa svojim nagonima, razumom, culima mozda moze dati apsolutna vrednost.

A sve teorije, bila to kvantna mehanika, relativisticka fizika, teorija struna, dolazi samo zato sto se dosadasnje teorije nisu poklapale sa nasim merenjima, sa nasom percepcijom stvarnosti. Nije klasicna fizika odbacena u tretiranju cestica zato sto nije dobra, dovoljno apstraktna, vec zato sto se jednostavno ne poklapa sa empirijom, sa onim sto dobijamo preko cula, jer cula jesu nas jedini kontakt sa  spoljnim svetom. I osobina nauke i svake discipline koja se bavi saznanjem je da nikad ne stane, da uopstava, jer tome nema kraja. Tako da Bog, svet po sebi, ne postoji, vec postoji samo nasa perspektiva, svet kakav mi opazamo, i to opazanje ce se menjati, kao sto ce se menajti i znanje koje imamo. I Hajzenbergov princip neodredjenosti, koji govori da se istim merenjem ne moze izmeriti impuls i polozaj, ili energija i vreme, je trenutno ogranicenje, jer se sva merenja rade pomocu elektromagnetskih zraka (kad se meri impuls koristi se talas niske frekv., a kad se meri polozaj, zrak sto vise frekvencije). Ali to sto danas nema preciznijeg nacina merenja ne znaci da je tu kraj, vec je to podsticaj da nastavimo, da naukom, kao najjacim orudjem razuma, sto bolje upoznajemo prirodu, kako bi sto vise vladali njome. A dalje je na coveku kako ce tu vlast nad njom da koristi.

A pojam Boga me odbija, mozda zbog svoje nesrecne istorije, mozda zato sto podrazumeva nekoga, nesto, sto nas pokrece, sto cini coveka igrackom, sto coveka ogradjuje od akcije, odgovornost. I sam pojam licnog Boga koga ti moras spoznati dok se ostvarujes, to mi nije jasno. Tebi prosto nije potrebno neko onostrano bice koje je tvoj “Licni Bog”, jer samim njegovim stvaranjem ti na njega prebacujes sustinu svoje pokretacke sile, na njega prebacujes odgovornost za svoje postupke, od njega cinis izvor svog zivota, a od sebe pravis objekat kojim licni bog upravlja. Zato ja mislim da je njegovo uvodjenje cin protiv zivota.

“Biti posvecen svome poslu, osecati kreativnu energiju postojanja svakim delom svoga bica i voleti sebe i svet oko sebe i sve ljude u njemu je put moci o kome pricas.”,  sa ovim se potpuno slazem, jer treba potvrdjivati zivot svakim svojim korakom, svakim delovanjem. A sta je drugo zivot nego izraz volje za moc?

E vidis sad smo vec u fazi - samo se plasim da ne pogodimo frekfencu jedan drugome pa odemo u rezonancu 

Samo par opaski. Volja za moc kazes (vidim citao si Nichea kao i ja) - mozes to tako zvati - meni licno pojam moci je nesto aktivno - znaci "imam moc koju koristim" ali mi nista u tom pojmu ne govori o svesnosti coveka o posledicama koriscenja te moci. I to je upravo moj problem sa sadasnjim nivoom coveka i moderne nauke - mi imamo moc i imamo volju da je razvijemo dalje i dalje ali pri tome nemamo ama bas nikakvu (ili vrlo malu) svesnost koje su posledice ekponiranja nase moci. Taj problem je nas egocentricni pogled na ovaj svet iz sebicnih materijalnih ljustura - nasih tela koja imaju vek trajanja od 70tak godina. Da imamo bilo koju svesnost o posledicama moci mi nikada ne bi napravili nuklearne reaktore i nikad ne bi pravili frizidere sa freonom, i nikada ne bi busili zemlju da bi vadili naftu i nikada ne bi sagorevali ugalj. Tu lezi moj problem - problem je u tome sto svi prebacuju odgovornost na sledecu generaciju. Zbog takozvanog naucnog napretka zrtvujemo planetu i nas same - da li to znaci da ce neke generacije hiljadama godina posle nas pripovedati legende o nekoj misterioznoj civilizaciji koja je toliko daleko dogurala u svom razvoju da je sama sebe unistila. Kako sada stvari stoje nismo daleko od toga.

Tvoj problem je Bog - ali nije on tvoj problem - problem je tvoja percepcija Boga koga je crkva usadila nama i tebi u glavu. Hteo nehteo, prihvatao ili ne, verovao ili ne ti podsvesno imas sliku o necemu externom - tamo negde - odvojenog od tebe samog. Prica o mom licnom Bogu je prica o meni. Ali ne o meni kao podeljenoj licnosti - gresnom coveku i neuhvatljivom imaginarnom Bogu kome se tezi ali se nikad ne dostize. To je isto crkvena propaganda ali iz neke druge price - ja vec jesam on i on jeste ja - nema podvojenosti nema zamisljanja ni laznih ocekivanja. Svaki deo moje kreativne energije je sastavni deo mene ali i njega. Odgovornost za sve sto radim je uvek moja - i ne postoji subjekat i objekat - oba su ustvari jedno. Ali cemu onda prica o meni i njemu - najverovatnije se pitas - ako smo vec jedno te isto - iz prostog razloga da se razdvoje pojmovi sustine. Moje telo nisam ja - to je samo instrument mog postojanja u materijalnom svetu - moj intelekt nisam ja - on je samo produkt uticaja socijalnog okruzenja i genetike  - kada sve to uklonis ostaje moja sustina i moje pravo ja - ostaje ono sto su moje telo i moj intelekt postigli posvecenoscu, kreativnoscu i ljubavlju. Svaka misao, svaki pokret tela svaki kvant energije pokrenut kao posledica fokusiranja mene samog ka nekom kreativnom cilju, to sam ja i to je moj licni Bog. Tako kao sto vidis - zivot ne moze da negira zivot. Bog ne pokrece, ne odlucuje i nebira, niti kaznjava niti nagradjuje - on jeste, ni manje ni vise.

Moc o kojoj non stop govoris uzasno me podseca na hriscanskog Boga. Nesto sto zelimo i tezimo ali je toliko apstraktna da se nekako gubi kao cilj traganja. Recimo to ovako - sva moc koju bilo koji covek ikada moze da ima vec mu je data - problem je sto je on nije svestan. Nesto slicno kao fizika i nauka - zakoni naseg sveta postoje - niko ne treba da ih "otkriva" ali treba da ih razume i postane svestan. Gravitacija je uvek delovala i delovace - to sto mi jos nemamo matematicki aparat da je stavimo u kontekst sadasnje nauke to je izraz nase nesvesti ali niposto nije negacija zakona samog po sebi. Mozda je sve stvar vremena koje je potrebno da empirijski dokazemo neke stvari kada nam eksperimenti budu bili savrseniji, kada najzad budemo napravili 100metarski teleskop mozda cemo videti samu pocetak univerzuma. Ali sta cemo time dokazati sebi - dokazacemo da nesto postoji, nesto sto je postojalo isto tako milijarde godina pre nase spoznaje nacina da ga opisemo matematikom. I tada kao i 100 puta do tada cemo dokazati sami sebi da tim cinom nismo postali mocniji nego totalno suprotno. Shavticemo da ce nasa tela bez obzira na sva nasa otkrica nestati i pretvoriti se u prah posle 70 godina.

Ljudi ce imati moc ne kada budu sleteli na Mars i kada budu objedinili sve teorije fizike nego kada budu prestali da se ubijaju izmedju sebe i kada bud prestali da mrze jedni druge. To je jedina nauka i jedina moc covecanstva koja mene zanima. I ne delim ljude na velike i male, kao sto ne vidim da je moj sadasnji posao na bilo koji nacin vazniji i vise bitan od cistaca ulica ili djubretara. Ono sto je bitno da svako radi ono sto radi sa posvecenoscu i ljubavlju. Samo takvi ljudi vuku civilizaciju napred - ne ljudi sa mnogo diploma a malo razumevanja sveta oko sebe.