Studentski krediti i stipendije     29.10.2005.   
Isplata studentskih kredita i stipendija, za mesec septembar i oktobar pocinje 08.11.2005.godine u ukupnom iznosu od 10.200,00 din na jednom ceku.

„Pejs univerzitet“ aplaudirao našim studentima iz Beograda

Mladi pravnici zadivili Amere

Na Prvom međunarodnom takmičenju iz oblasti međunarodnog krivičnog prava održanom prošlog meseca na Pravnom fakultetu „Pejs univerziteta“ u Njujorku, studenti Pravnog fakulteta u Beogradu Jelena Adamović, Darko Vujanić i Bojan Stanojević dobili su posebno priznanje. Po mišljenju sudija među kojima je bio i Bendžamin Ferenc, glavni tužilac SAD pred Nirnberškim sudom za ratne zločine, naši studenti su pokazali zavidno poznavanje problematike međunarodnog krivičnog prava, a njihova argumentacija i znanje engleskog jezika zadivilo je i druge učesnike takmičenja i sudije.

Na prvom takmičenju iz oblasti međunarodnog krivičnog prava, održanom na njujorškom pravnom fakultetu od 14. do 16. oktobra ove godine, takmičilo se posle kvalifikacija šest timova mladih pravnika. Pet od šest timova došlo je sa američkih pravnih fakulteta, a samo jedan tim iz Beograda. Studenti su imali zadatak da simuliraju suđenje za genocid, ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom. Trebalo je zamisliti situaciju - deset vojnika, mirotvoraca Ujedinjenih nacija, uhapšeno je i sprovedeno pred Međunarodni sud zato što je izvršilo zločin nad 300 civila.

- Problem je napravljen u potpunosti prema realnim situacijama i važećim dokumentima. Tužilac ima zadatak da dokaže da ovaj sud ima jurisdikciju i da dokaže da su vojnici učinili ovo krivično delo. Branilac treba da dokaže suprotno, a zastupnik žrtava da su oni žrtve na osnovu statuta suda i da imaju pravo na odštetu - objašnjava jedan od takmičara Bojan Stanojević.

U svakom timu bila su po tri studenta i svaki od nas je imao svoju ulogu, dodaje Darko Vujanić. Jedan je bio tužilac, drugi advokat odbrane, a treći predstavnik žrtava. Dodatnu draž događaju davala je činjenica da je ovo prvi put ikada da se pred sudom uopšte pojavljuje predstavnik žrtava jer to tek odskora dozvoljava statut Menarodnog krivičnog suda. To je, međutim, zadalo velike muke našoj Jeleni Adamović, čija je ovo bila uloga, jer samim tim nije znala ni kako tačno treba da je „odigra“.

- Dok smo se spremali za takmičenje stalno sam se raspitivala kod kolega: „Je l’ ovo dobro?“, „Šta mislite da li to tako treba da kažem?“... Ali kada sam tamo, na licu mesta pitala članove drugih timova ispostavilo se da su oni isto pitali profesore, a ovi onda sudije Međunarodnog krivičnog suda. Sudije Međunarodnog suda su im rekle da ni oni tačno ne znaju i da im po završetku takmičenja prenesu iskustva - priča nam Jelena Adamović, koja je upravo završila Pravni fakultet i to sa svim desetkama.

Bojan Stanojević, apsolvent Pravnog fakulteta u Beogradu, kao tužilac imao je to zadovoljstvo da prvi izlaže na takmičenju.

- Imao sam veliku tremu, ali srećom mi sudije nisu postavljale mnogo pitanja. Inače nisu dozvoljavale takmičarima mnogo da izlažu, već samo što počnu da pričaju oni su ih prekidali da bi ih zbunili. Traže slabe tačke, rešetaju, traže da se zna cela materija napamet. Nije bilo lako - kaže on.

O tome kakav su utisak ostavili naši mladi pravnici svedoči i obećanje profesora sa „Pejs univerziteta“ da će im i sledeće godine biti upućen poziv da učestvuju na ovom takmičenju.

Šef našeg tima studenata bio je docent Goran Ilić, profesor Krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, a glavni trener takmičara bio je Miodrag Majić, v.d. predsednika Prvog opštinskog suda u Beogradu. Put i boravak našeg tima u Njujorku, pored finansijskog učešća Pravnog fakulteta, ostvaren je i zahvaljujući finansijskoj pomoći Ambasade SAD u Beogradu.



Izvor: Blic \ J. Subotić

Učenje u Beogradu, a diploma engleska

U Britanskom savetu u Beogradu od decembra će početi MBA studije „Siti koledža“ iz Soluna za menadžere srednjeg i višeg nivoa, koji će na kraju studija dobiti diplome Univerziteta u Šefildu.


Ugovor o saradnji na tom projektu potpisali su direktor „Siti koledža“ iz Soluna, ovlašćene institucije Univerziteta u Šefildu Janis Ververidis i predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević.

Ververidis je istakao da će studije trajati 12 vikenda, kada će u Beograd dolaziti vrhunski predavači „Siti koledža“, Univerziteta u Šefildu i drugih vrhunskih evropskih koledža od kojih će se poslednja tri modula održati u Solunu.

Prema njegovim rečima, to će biti prilika da se menadžeri iz Srbije upoznaju sa tržišnim prilikama u jugoistočnoj Evropi, a namera je da Beograd postane centar ovih studija u regionu. MBA studije biće prilagođene uslovima poslovanja u regionu, kazao je direktor „Siti koledža“, a osim dobrobiti za samog menadžera, studije će omogućiti da stečene veštine primene u preduzećima u kojima rade i na taj način unesu novi način rukovođenja prema svetskim standardima.

MBA studije traju ukupno dve godine, a poslednjih šest meseci biće posvećeno izradi disertacija.

Britanski ambasador u Srbiji i Crnoj Gori Dejvid J. Gauen istakao je da je već prijavljen značajan broj studenata u Britanskom savetu i naglasio da je ovo „prvi put da studenti mogu učiti u Beogradu, a dobiti britansku diplomu“.



Izvor: Blic \ Z. L.

Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović za „Blic“

Srbija ima previše privatnih fakulteta

Ministar prosvete Slobodan Vuksanović obećava da će na sledećoj sednici Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja biti usvojeni standardi za osnivanje novih fakulteta. Takođe, u intervjuu za „Blic“ ministar obećava da će pitanje viška zaposlenih u prosveti biti rešavano postepeno i humano.

Prema procenama sindikata i prosvetnih radnika višak zaposlenih je oko 8.000, a Ministarstvo je procenilo da će samo 2.000 njih steći pravo na stimulativne otpremnine. Kako ćete rešiti situaciju sa preostalih 6.000 zaposlenih?
- Sve su to nagađanja, a zapravo niko nema precizne podatke. Te slobodne procene kreću se od 2.000 do 8.000 nastavnog i nenastavnog osoblja. Naš cilj je da i ovom aktivnošću dođemo do tačnog broja. Kada bi u Srbiji bilo dovoljno novca za prosvetu - kvalitet nastave bi mogao da se poboljšava novim zapošljavanjima prosvetnih radnika. Nažalost, u Srbiji za to nema materijalnih mogućnosti. Zbog toga je Vlada dala predlog dobrovoljnog odlaska uz stimulativne otpremnine, a ceo postupak ponovićemo i u drugom polugodištu. Tako učitelj ili profesor sa tridesetak godina radnog staža može da dobije otpremninu od 5.000 evra. Međutim, niko ne mora to da prihvati ukoliko mu ne odgovara.

Kako nameravate da sredite haos sa privatnim fakultetima?
- Ja mislim da ima previše privatnih fakulteta, ali gotovo svi su osnovani pre nego što sam došao na ovo radno mesto. Od kada ja predsedavam sednicama Republičkog saveta stiglo je preko stotinu novih zahteva, ali je saglasnost data za svega desetak fakulteta. I do sada su postojala pravila. Vrhovnu vlast u ovom poslu imaju Komisija za akreditaciju i Republički savet i, tek ako oni daju saglasnost, ministarstvo daje dozvolu za rad ukoliko su ispunjeni svi tehnički uslovi. Ministarstvo ima najmanje nadležnosti u ovom poslu i mi se strogo držimo svojih nadležnosti, ali treba biti pošten, pa postaviti sledeće pitanje: Zašto toliko povike na privatnike kada su njihovi recenzenti profesori državnih fakulteta?

Hoće li standardi po kojima će biti osnivani novi fakulteti biti uskoro usvojeni?
- Na sledećoj sednici Republičkog saveta biće usvojeni i dodatni standardi koji će se primenjivati uz sve postojeće propise. To smatram važnim delom primene novog zakona i uveren sam da će njegova primena, kao i samo tržište, drastično umanjiti broj privatnih visokih škola. Konkurencija je poželjna i ne postoji dilema državni ili privatni, već ta konkurencija treba da donese manji broj visokoškolskih ustanova i njihov mnogo bolji kvalitet.

Može li država da pomogne da se poboljšaju materijalni, tehnički uslovi studija ili da neke obrazovne ustanove, kao što je Biološki fakultet u Beogradu, dobiju svoju zgradu?
- Na svoju inicijativu imao sam sastanak sa prorektorom BU profesorom Cvetanovićem i od njega sam dobio spisak najugroženijih fakulteta. Biološki fakultet je na prvom mestu prioriteta i, u saradnji sa Republičkom direkcijom za imovinu, trudimo se da mu nađemo adekvatan prostor. To nije pitanje dobre volje, već samo prostornih mogućnosti u Beogradu.

Na koji način da kontrolišete rad direktora osnovnih i srednjih škola u Srbiji? Kada će biti gotov novi pravilnik koji će precizno regulisati izvođenje ekskurzija i rekreativnih nastava?
- Prosvetna inspekcija našeg ministarstva reaguje izuzetno brzo, u saradnji sa opštinskim i gradskim inspekcijama, ali ne možemo prelaziti granicu svojih ovlašćenja jer direktore ne imenuje ministarstvo. Postoje tri pravilnika o izvođenju ekskurzija i rekreativne nastave i kada bi se oni doslovno poštovali rizik bi bio sveden na minimum. Mi smo otišli i korak dalje - napravili smo komisiju koju čine predstavnici čak šest ministarstava i nekoliko nevladinih organizacija, a koja će u najkraćem roku sačiniti još jedan precizniji pravilnik o izvođenju ekskurzija.



Izvor: Blic \ Jovana Subotić

Protest na Filološkom fakultetu

Studenti štrajkuju gladju

Dvadesetak studenata Filološkog fakulteta, nezadovoljnih uslovima upisa četvrte godine, počelo je juče u najvećoj sali fakulteta štrajk glađu do ispunjenja njihovih zahteva.


Problem je, kako tvrde studenti, nastao zbog odluke Naučno-nastavnog veća da ne odobri upis četvrte godine bez položenog izbornog stranog jezika.

- Desetak godina unazad praksa je bila potpuno drugačija, pa su studenti bez većih problema upisivali četvrtu godinu. Međutim, ovakvom odlukom Naučno-nastavnog veća, uz podatak da je prolaznost na ispitu iz engleskog jezika svega 10 odsto, postaje sasvim jasno kako je moguće da na Filološkom fakultetu ima mnogo apsolvenata koji imaju manje položenih ispita čak i od nekih studenata treće godine. Zbog toga zahtevamo da nam se kao i generacijama do sada odobri upis četvrte godine bez obavezno položenog stranog jezika - rekla je jedna studentkinja koja je, zbog bojazni od „represivnih mera dekana fakulteta“, kao i sve ostale njene kolege i koleginice nije želela da kaže ime.



Izvor: Blic \ B. D. B

Engleski u prvom pokušaju položi tek 5 do 10 odsto

Studenti i dalje gladuju

„Zar vam nije sumnjivo što samo četiri studenta polože engleski jezik!“ „Zašto ne promenite način polaganja ispita?!“ „Samo vam je bitno da nam uzmete pare!“ „Jesmo li mi tu zbog vas ili vi zbog nas“ - orilo se preksinoć hodnikom Filološkog fakulteta. Oko osamdeset studenata protestovalo je zbog odluke Nastavno-naučnog veća da ne odobri upis četvrte godine studija bez položenog izbornog stranog jezika. Nezadovoljni studenti okupili su se oko dekana Ratka Neškovića bombardujući ga pitanjima i optužbama da ga nije briga šta će biti sa njima i da će noćiti na fakultetu sve dok Veće ne promeni odluku.

Osamdesetak studenata, uglavnom sa katedri za srpski jezik, došlo je preksinoć u osam sati uveče na prvi čas dopunske nastave iz engleskog jezika. Uprava je organizovala dvomesečni kurs za studente koji moraju da polože engleski u januaru da bi upisali narednu godinu studija. Ovaj čas, međutim, na sve je ličio sem na čas. Dekan Ratko Nešković pokušavao je okupljenim studentima da objasni da su dovoljna dva meseca da obnove gradivo i da imaju strpljenja i da će većina položiti u januaru, dok su studenti vikali „nema šanse da položimo“, „nisu nam dovoljna dva meseca“, „zar vam nije sumnjivo što taj ispit polože samo četiri studenta u roku“ „kako mislite da dolazimo na ovu nastavu uveče kad živimo u Mladenovcu ili Grockoj, nećemo posle moći da se vratimo kući“.

- Promenite formu ispita, razgovarajte sa vašim profesorima engleskog. Pa zar vas ne brine to što je prolaznost na ovom ispitu svega pet do deset odsto? Da li je moguće da smo svi toliko loši studenti i da ne možemo da položimo engleski. Kako onda objašnjavate da sve ostalo možemo - pitala je dekana jedna studentkinja.

A dekan je samo ponavljao: „Veće je donelo odluku, ja tu ne mogu ništa. Imajte strpljenja, položiće većina vas u januaru.“

Tridesetak studenata provelo je noć u čuvenoj Sali heroja, nezadovoljno razgovorom sa dekanom. Većina studenata sa kojima smo razgovarali tvrdi da je već četiri ili pet puta izlazilo i padalo na ovom ispitu. Iako uprava fakulteta tvrdi da se bune samo loši studenti, mi smo razgovarali sa velikim brojem onih koji redovno izmiruju svoje obaveze i koji kažu da, iako su ga učili u osnovnoj i srednjoj školi, završili kurseve engleskog u zemlji i inostranstvu, engleski kao drugi jezik nikako ne mogu da prođu.

Oni su i uplašeni jer znaju da, iako imaju dovoljno položenih ispita da pređu u narednu godinu studija, ako padnu opet engleski, moraće da obnove godinu, zbog čega će mnogi izgubiti status budžetskog studenta, pravo na dom itd.

Uprava fakulteta odlučila je prošle nedelje da studentima odobri upis godine u januaru, ali bez mogućnosti da drugi strani jezik polažu kasnije. Zbog loših uslova za učenje engleskog kao drugog jezika (njih 200 a učionica dovoljna za 40 studenata), strogog kriterijuma za polaganje i male prolaznosti (pet do 10 odsto) studentima se godinama unazad dozvoljava da ovaj ispit polože kasnije. Ove godine, uprava fakulteta je odlučila da prestane sa ovom praksom jer, kako su nam rekli, ne žele više da im gledaju kroz prste i hoće da standardizuju polaganje svih ispita. Malu prolaznost studenata pri polaganju engleskog kao drugog jezika oni objašnjavaju činjenicom da studenti prijave, a zatim ne izađu na ispit.



Izvor: Blic \ J. Subotić

Studentska hrana najbolja u Kragujevcu
Za malo para ukusni obroci
KRAGUJEVAC - Izveštaj Studentske unije pokazuje da se Univerzitetski centri Srbije međusobno znatno razlikuju po kvalitetu ishrane. Anketa sprovedena među visokoškolcima govori da je 51 odsto studenata Kragujevačkog univerziteta zadovoljno ishranom u menzama.

Beogradski studenti imaju znatno više zamerki na ishranu, jer je pozitivnu ocenu menzama dalo njih 35 odsto, u Nišu je hranom zadovoljno njih 28 odsto, dok je najmanje zadovoljnih obrocima u Novom Sadu tek 14 odsto.

Prema rečima Jelene Stanišić, pomoćnika direktora Studentskog centra u Kragujevcu zaduženog za ishranu, studenti Šumadijskog univerziteta tri dnevna obroka plaćaju 109 dinara, a oni moraju da sadrže namirnice energetske vrednosti od 13.000 kilodžula.

- Svakodnevno pripremamo hranu za oko 2.000 studenata. Na izboru su im uvek četiri različita kuvana jela sa 150 grama mesa, junećeg, svinjskog, pilećeg ili ribe, uz obaveznu supu ili čorbu, salata, hleb i voće ili kolač. Doručak je klasičan, mada i tu postoji izbor između peciva, jaja, paštete, slatkog doručka, viršli, a uz to se bira i napitak - bela kafa, mleko, čaj ili jogurt. Večera je kombinacija kuvanog i suvog jela, a vikendom se spremaju lanč paketi, koje studenti naročito vole - kaže Jelena Stanišić i tvrdi da se jelovnik formira iz uz sugestije studenata, koji su u anketama rekli da najviše vole da jedu jela od krompira, pasulj, picu i viršle.

Kragujevački Studentski centar je prvi i za sada jedini u SCG ušao u program primene standarda HCCP kojim se u Evropskoj uniji reguliše celokupan tok pripremanja hrane, od kupovine namirnica, čuvanja, obrade pa do serviranja jela i ophođenja posluge prema korisnicima. Kako kaže direktor ove ustanove Mlađan Dimitrijević, sva hrana se nabavlja tenderski, uz obavezne potvrde o zdravstvenoj ispravnosti i kvalitetu. Jela se pripremaju u novim, renoviranim kuhinjama, koje rade po standardima EU. Zato je Studentski centar za kratko vreme izrastao u lidera pripreme hrane za treća lica na području Kragujevca, koji sa 300 gotovih jela dnevno snabdeva kupce „Maksi diskonta“, kao i radnike „Zastava alatnice“, „21. oktobra“, „Autosaobraćaja“ i više građevinskih firmi.

Nebojša Radišić

--------------------------------------------------------------------------------
BLIC

Stomatološki fakultet

Prodavali ispite za 500 i 650 evra

BEOGRAD - Zbog sumnje da su primali mito, policija je istražnom sudiji privela troje zaposlenih na Stomatološkom fakultetu mr sc. dr Sinišu Vukobratovića (39), dr Branku Radosavljević (51) i laboranta Lidiju Botić (47), saopštio je MUP.

Vukobratović je, navodi se u saopštenju, tokom školske 2004/05. godine za junski ispitni rok iz predmeta histologija i embriologije za 18 studenata organizovao konsultacije u svom stanu i ugovorio polaganje ispita uz nadoknadu od 500 evra po studentu. Trebalo je da studenti nauče tri pitanja po sopstvenom izboru. Vukobratović je, takođe, posredovao između ovih studenata i prof. Branke Radosavljević prilikom polaganja ispita iz mikrobiologije i imunologije u septembarskom roku, uz nadoknadu od 650 evra po studentu. Studentima je 14. septembra van fakulteta podelio testove sa odgovorima, koji su bili na ispitu.

Radosavljevićeva je, takođe, tokom septembarskog roka izdavala naloge Lidiji Botić da ispravi eliminacione testove iz njenog predmeta i omogući studentima pravo za polaganje praktičnog dela ispita, što je ona i učinila, navodi se u saopštenju.



Izvor: Blic \ M. P.

Stipendisti Fonda „Dr Zoran Đinđić“

Praksa za studente u nemačkim firmama

Nikola Jeličić, student treće godine Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, i Lidija Čović, svršeni student Ekonomskog fakulteta u Beogradu, imali su priliku da zajedno sa još 23 studenta iz Srbije provedu četiri meseca na praksi u najboljim nemačkim firmama.

Zahvaljujući programu stipendija Fonda „Dr Zoran Đinđić“ i Delegacije nemačke privrede u Beogradu, Nikola je imao priliku da letos radi u „Simensu“ u Minhenu, a Lidija u „Komerc banci“, što je, kako kažu, velika privilegija s obzirom na to da je do prakse u tako velikim firmama skoro nemoguće doći. Nikola je radio u „Simensovom“ odeljenju za korporativnu strategiju za Evropu, a Lidija u odeljenju za saradnju sa finansijskim institucijama centralne i istočne Evrope „Komerc banke“. Nemačke kolege su ih dobro prihvatile i ozbiljno shvatile, tako da ne samo da su učili posao već su i dobijali da rade važne poslove.

- Bilo je to nezaboravno i nenadoknadivo iskustvo za nas. Odeljenje na kom sam radila jedno je od glavnih u „Komerc banci“. Imala sam bolji status od drugih praktičara, čak me je banka poslala na seminar o bankarstvu u trajanju od dve i po nedelje, na kom su bili predstavnici mnogih svetskih banaka - ispričala nam je Lidija.

Nikola je bio jedini praktikant u „Simensu“ u Minhenu. On kaže da je prezadovoljan što je uopšte dobio priliku da radi u centrali „Simensa“, pogotovu u odeljenju za korporativnu strategiju.

- Do sada je 51 student iz Srbije preko programa stipendija Fonda „Dr Zoran Đinđić“ otišao na praksu u eminentne nemačke firme. Trenutno je otvoren konkurs za treću generaciju, koja bi u Nemačku trebalo da otputuje u maju ili junu 2006. godine. Svi studenti završnih godina studija, koji znaju nemački i mlađi su od 30 godina, mogu da se prijave do 1. decembra ove godine na adresu: Delegacija nemačke privrede u Beogradu, Kralja Petra 61 - pozvala je Ružica Đinđić, predsednica UO Fonda „Dr Zoran Đinđić“.



Izvor: Blic \ J. Subotić

Škole niču kao pečurke

U Srbiji 45 legalnih fakulteta

Još sedam fakulteta dobilo je prošle nedelje saglasnost na elaborat Republičkog saveta za razvoj visokog obrazovanja. Iako ih tek čeka kontrola Upravnog nadzora Ministarstva prosvete o ispunjenosti kadrovskih, prostornih, tehničkih i drugih uslova kako bi uopšte mogli da počnu sa radom, neki od njih, kao što je Fakultet za umetnost i dizajn i Fakultet za biofarming „Megatrend“ univerziteta, kao i fakulteti BK univerziteta - za strane jezike i ekonomiju i političke nauke već su počeli sa nastavom i niko ih, očigledno, u tome ne sprečava.

Sa pomenutih sedam fakulteta koji su prošle nedelje dobili dozvole, u Srbiji trenutno legalno radi čak 45 privatnih fakulteta. Pošto ih, za sada, niko ne kontroliše njihov broj se u nekim slučajevima i udesetostručuje jer većina privatnih ali i državnih fakulteta ima veliki broj „isturenih odeljenja“ širom Srbije. Tako, prema procenama Konferencije državnih pravnih fakulteta, u Srbiji postoji više od 60 odeljenja pravnih fakulteta, iako imamo samo pet državnih i dva privatna pravna fakulteta.

Ministar prosvete i predsednik Republičkog saveta Slobodan Vuksanović, koji je u intervjuu za „Blic“ izjavio da smatra da fakulteta u Srbiji ima previše, objasnio je novinarima da su dozvole podeljene da bi se „iscrpla lista elaborata pristiglih do 10. septembra ove godine, kada je počeo da važi novi Zakon o visokom obrazovanju“ - kao da je to bila nekakva obaveza članova saveta.

- Prošle su uglavnom ćerke već postojećih univerziteta ili su se kandidati priključivali univerzitetima da bi lakše prošli. Pošto smo iscrpli listu svih elaborata, oni koji nisu prošli do sada neće ni proći. U narednih četiri, pet meseci nećemo raspravljati o novim dozvolama već ćemo razmatrati pitanje standarda za obezbeđenje kvaliteta studija i strategijame za njihovu primenu. Pričaćemo o upisnoj politici, ocenjivanju, bodovanju, organizaciji nastave, studijskim programima - rekao je ministar Vuksanović.

Osnivači šest fakulteta koji nisu dobili saglasnost na podnete elaborate, najviše zameraju članovima saveta to što im niko nije objasnio zašto nisu prošli. Idejni tvorac Fakulteta za projektni menadžment, inače redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka, prof. Petar Jovanović kaže da će osnivač ovog fakulteta, ukoliko ne dobije čvrsto objašnjenje, morati da tuži članove saveta.

- Saznao sam da je, prema ideji rektora „Megatrenda“ Miće Jovanovića, glavni kriterijum članova saveta za davanje saglasnosti bio da im osnivač bude univerzitet. To nije u skladu sa starim zakonom po kom su oni i dobili saglasnost i zbog čega se i odlučivalo samo o elaboratima koji su podneti pre 10. septembra, od kada počinje da važi novi zakon. Ne mogu oni da rade malo po ovom a malo po onom zakonu, kako im odgovara. Zato će morati da daju čvrsto obrazloženje zašto elaborat nije prošao inače će ići pred sud - rekao je Petar Jovanović.



Izvor: Blic \ Jovana Subotić