ZAKONODAVNI ODBOR - IZJEDNAČENI DIPLOMIRANI I MASTER !!!

Članovi Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije doneli su danas autentično tumačenje člana Zakona o visokom obrazovanju kojim se status diplomiranih lica izjednačava sa statusom onih koji će steci naziv master.

Poslanici su ovo tumačenje odredbe zakona doneli na zahtev Miloša Aligrudića (DŠ), koji je u obrazloženju naveo da postoji opasnost, ukoliko Skupština ne donese autentično tumačenje, da se različito tumači odredba Zakona koja se odnosi na mogućnost podnošenja zahteva visokoškolskoj ustanovi da zainteresovanom licu ranije stečeni status izjednači s novim.

Tanjug

Za ovo im je trebalo gotovo godinu dana. Koliko samo muke, protesta, pregovora te oće te neće, i na kraju ipak studenti bili u pravu.

Gde je onaj Dejan Popović sa pravnog da da svoju teoriju, kojom je pokušao ako ne i delimično uspeo u nameri da diplomiranim studentima uzima pare za još jednu godinu školovanja na pravnom, naravno uz cenu od 65000 dinara školarine.

Zamisli ljudi se ubiše studirajući po 7-8 godina, i kad treba da zaposle i obave pripravnički staž sa ciljem da posle dve godine u advokaturi ili sudu izadju na pravosudni ispt, neko se setio pa reko da će na pravosudni ispit moći izaći samo oni koji imaju status mastera uz  jednu godinu staža. Bezobrazluk nevidjeni.

OK ljudi potreban mi je savet,pomoc,bilo sta korisno vezano za resavanje dileme u kojoj se trenutno nalazim.Upisao sam 2 godinu studija na Beogradskom drzavnom ekonomskom fakultetu(bravo ja  ),e sada nemam blage koj smer da odaberem.....dovumim se ,ne troumim se izmedju bankarstva i finansija,medjunarodne trgovine i statistike....Ako ima ikoga ko je na starijoj godini ili ko je mozda zavrsio,ma bilio ko ko zna o cemu pricam,neka napise nesto,neka mi barem malo pomogne....Unapred veliko hvala!!!                               

Čekaju se studenti
B. BORISAVLjEVIĆ, 17. avgust 2007

Ministarstvo prosvete raspisalo je konkurs za prijem studenta u studentske domove.
Mesta ni ove godine, kao i ranijih, neće biti dovoljno za sve, ali najviše slobodnih kreveta - 9.558, ponudiće 11 domova Studentskog centra Beograd.
U Nišu mesta ima za 916 akademaca, Kragujevcu za 602, Čačku - 200, Kraljevu - 68, Boru - 270, Užicu - 112, Novom Sadu - 2.190, Zrenjaninu - 208, Subotici - 757, Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i Blacu više od 1.000.
Prilikom konkurisanja kandidati moraju da podnesu uverenje o prosečnoj oceni iz srednje škole ili prethodnih studija, uverenje o upisu godine studija, potvrdu visokoškolske ustanove o uspehu u toku studija, potvrdu o upisu zimskog semestra, uverenje o prihodima po članu domaćinstva i lekarsko uverenje pri useljenju u dom.
Brucoši mogu da konkurišu za smeštaj u domove u Srbiji od 1. do 15. septembra, a studenti ostalih godina od 15. septembra do 31. oktobra.
Izuzetak su beogradski domovi gde akademci ostalih godina dokumenta predaju od 1. do 30. septembra, a studenti drugog stepena od 1. oktobra do 5. novembra.
Kandidati se rangiraju na osnovu uspeha na fakultetu ili u srednjoj školi, efikasnosti studiranja, sticanja školskog uslova, prihoda po članu domaćinstva.
Oni koji su dali uslov do 30. jula dobijaju šest dodatnih bodova, ako su to učinili do 30. septembra - tri boda, dok oni koji su položili sve potrebne ispite do 31. oktobra, ne dobijaju nijedan dodatni bod.

PRAVO NA SMEŠTAJ
Za smeštaj u studentske domove mogu da konkurišu brucoši, studenti od druge do šeste godine studija i apsolventi, koji nisu izgubili više od jedne godine studija (druga i treća godina), odnosno dve godine (za studente od četvrte do šeste godine). Pravo na smeštaj takođe imaju i postdiplomci koji su prvi put upisali zimski semestar, koji se finansiraju iz budžeta i nisu u radnom odnosu, kao i oni koji su upisani na drugi stepen studija.

Izvor: Novosti

Najviše indeksa
u Beogradu
VN, 27. avgust 2007

PRIJAVLjIVANjE kandidata za drugi upisni rok na fakultetima biće 3. i 4. septembra. Polaganje prijemnih ispita obaviće se od 5. do 7. septembra, a upis brucoša mora biti završen do 20.septembra.
Najviše indeksa ostalo je na Univerzitetu u Beogradu, koji može da upiše još 2.244 studenta na 19 fakulteta. O trošku države moći će da se školuje 701 student, dok za samofinansirajuće studije ima 1.543 mesta. U Novom Sadu može se upisati 2.048 studenata, u Kragujevcu ima mesta za 217 budžetskih i 1.147 samofinansirajućih studenata, dok će Univerzitet u Prištini podeliti 152 indeksa za školovanje o trošku države i 1.372 za one koji sami plaćaju studije.
Prilikom prijave na konkurs kandidati podnose na uvid originalna dokumenta, a uz prijavni list moraju dati fotokopije svedočanstva sva četiri razreda srednje škole, diplomu o položenom završnom, odnosno maturskom ispitu, dokaz o uplati nadoknade za polaganje prijemnog ispita.
Na osnovu uspeha iz srednje škole budući studenti mogu imati najmanje 16, a najviše 40 bodova, dok je na prijemnom ispitu maksimalni broj bodova 60. Da bi stekli pravo na školovanje o trošku države moraju imati najmanje 51 poen, dok je za samofinansirajuće studije donja granica 30 bodova.
Ukoliko je nezadovaljan redosledom na jedinstvenoj rang-listi, kandidat može podneti prigovor dekanu fakulteta, u roku od tri dana od objavljivanja liste. Dekan je dužan da odgovori u istom roku, a studenti koji i dalje smatraju da su oštećeni mogu se žaliti Savetu fakulteta.


Izvor: Novosti

Danas i sutra prijavljivanje za drugi upisni rok

Budući brucoši koji do indeksa nisu uspeli da dođu u junskom upisnom roku, danas i sutra moći će da podnesu dokumenata za upis na preostala slobodna mesta na fakultetima univerziteta u Srbiji

Budući studenti prilikom prijave na konkurs treba da donesu na uvid originalna lična dokumenta, prijavni list i da predaju fotokopije svedočanstva za sva četiri razreda završene srednje škole, diplomu o položenom maturskom ispitu i dokaz o uplati za polaganje prijemnog ispita ili testa sposobnosti.

Na fakultetima univerziteta u Srbiji ostalo je oko 9.000 slobodnih mesta, a prijemni ispiti u septembarskom upisnom roku polagaće se 5, 6. i 7. septembra.

Drugi upisni rok na fakultetima Univerziteta u Srbiji završava se 20. septembra.

Izvor: Press

Slaba trka za indeksom
J. SUBNIN, 5. septembar 2007

Sudeći po broju prijavljenih kandidanta za drugi upisni rok na Univerzitetu u Beogradu, nijedan fakultet na kojem je u septembru ostalo mesta neće popuniti svoje kapacitete.
Polaganje prijemnih ispita krenulo je juče i završiće se sutra, 7. septembra, a upis brucoša mora biti završen do 20. septembra. Uz poene s prijemnih ispita, čiji je maksimalni iznos 60, na osnovu uspeha iz srednje škole, budući studenti mogu imati najmanje 16, a najviše 40 bodova. Da bi stekli pravo na školovanje o trošku države, moraju imati najmanje 51 poen, dok je za samofinansirajuće studije donja granica 30 bodova.
- Relativno smo zadovoljni brojem kandidata, iako nam je na budžetskim studijama ostalo još 30 mesta - priča prof. Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta. - Očekivao sam da ćemo u drugom roku sve popuniti, ali će nam verovatno stići kasnije kandidati sa drugih fakulteta.
Slobodnih mesta, osim na državnim fakultetima, ima i na privatnim visokoškolskim ustanovama.
- Kod nas ima mesta na odsecima za žurnalistiku, opšte pravo, studije kriminalistike, diplomatiju i međunarodne odnose i engleski jezik - kaže prof. Brana Miljuš, dekan Fakulteta humanističkih nauka u Beogradu.
Najviše mesta ostalo je za samofinansirajuće studente.Najjeftinije školovanje na Univerzitetu u Beogradu je na Tehničkom fakultetu u Boru i iznosi 30.000 dinara, dok je najskuplje na Arhitekturi, čak 240.000 dinara. Na fakultetima u Kragujevcu cene studija su od 25.000 do 143.000, a na Univerzitetu u Prištini od 16.000, na Poljoprivrednom, do 80.000 na Fakultetu umetnosti.

MALO

NA Filološkom fakultetu u Beogradu za 159 samofinansirajućih slobodnih mesta prijavilo se samo 49 kandidata. Na Građevini je za indeks konkurisalo 11 budućih akademaca, a mesta ima za 37. Za 194 prazna mesta na Mašinskom fakultetu u Beogradu konkurisalo je 100 kandidata, dok je na Elektrotehničkom fakultetu pristiglo samo šest prijava za 45 mesta.

Izvor: Novosti

Studije medicine u Beogradu na engleskom
Diploma za ceo svet
Autor: V. Nedeljković | 06.09.2007 - 09:23

Ne vidim da postoji razlika u kvalitetu studija medicine ovde u odnosu na Norvešku, Nemačku, Englesku... U Beograd sam došao na preporuku prijatelja. U početku je sve bilo egzotika, ali polako sam se privikao na vaš mentalitet, kulturu, način života... - priča za „Blic“ Norvežanin Ola Vassbo, student treće godine Studija medicine na engleskom jeziku na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Studije medicine na engleskom jeziku na Medicinskom fakultetu u Beogradu uvedene su 1995. godine. Više od 100 lekara koji su ovde diplomirali sada rade u Americi, Evropi , Kanadi, Norveškoj, Švedskoj, Grčkoj, na Malti, Kipru...

UPISNI ROK
24-26. septembra predaja dokumenata
28. septembar prijemni ispit i intervju
1-5. oktobar upis

- Do bombardovanja smo imali više studenata. Posle toga usledio je masovan odliv akademaca, što je razumljivo jer roditelji su se plašili za bezbednost dece. Ali situacija se polako popravlja i sada nam ponovo dolaze studenti sa svih strana sveta. Ovde se upisuju uglavnom deca čiji su roditelji poreklom iz Srbije, a koji žive i rade u inostranstvu, ali i stranci i domaći studenti koji su prepoznali prednost naših studija - kaže za „Blic“ prof. dr Gordana Teofilovski-Parapid, rukovodilac nastave na engleskom jeziku.
Ola Vassbo iz Norveške i Muhamed Zvajk iz Libije kažu da su zadovoljni organizacijom studija, profesorima koji odlično govore engleski jezik i otvorenošću kojom su ih prihvatile kolege. I Ola i Muhamed su u Beogradu „našli“ devojke.
- Planiram da moju devojku povedem u Norvešku, ali još ne znam da li će pristati. Ovde je sve super, ali problem je u načinu na koji funkcionišu mnoge stvari u vašoj zemlji. Norveška je tu u prednosti jer to je jako uređena zemlja - kaže Ola.
Muhamed kaže da jedva čeka da završi fakultet i vrati se u Tripoli.
- Tamo je moja porodica i moj život, ali uvek ću se rado vraćati u Srbiju - kaže Muhamed.
Na engleskom jeziku studiraju i Zvezdana Jeumović i Nina Radonjić iz Beograda.
- Sa ovom diplomom imamo mnogo više mogućnosti i kod nas i u inostranstvu. Divno je što možemo da razmenjujemo iskustva sa kolegama iz celog sveta - kažu Zvezdana i Nina.
Medicinski fakultet u Beogradu, kaže prof. dr Gordana Teofilovski-Parapid, nije ni za vreme sankcija bio skinut sa liste priznatih fakulteta koju vodi Svetska zdravstvena organizacija, a to je uslov da diplomu nostrifikujete u inostranstvu.
- Što se tiče priznavanja naše diplome u svetu, mora biti jasno da vam nijedna zemlja neće automatski dati da radite kao lekar. Morate imati dozvolu za rad. Državni ispit se polaže i kod nas, a način polaganja razlikuje se od zemlje do zemlje. Norvežani, primera radi, nostrifikuju našu diplomu bez ikakvih problema za dva meseca, dok je u Grčkoj za to nekada potrebno godinu, dve. To je već stvar njihove organizacije - kaže dr Gordana Teofilovski-Parapid.
Studije na engleskom jeziku za sticanje titule doktora medicine traju šest godina, 12 semestara, što odgovara broju od 360 bodova u evropskom sistemu za prenos kredita.
- To znači da naši studenti mogu nastaviti da studiraju bilo gde u svetu, što je suština Bolonjske deklaracije. Nastavni planovi i programi su identični sa studijama na srpskom jeziku. U radu najviše koristimo savremenu anglosaksonsku literaturu, trudimo se da pratimo savremene svetske trendove. Razlika je u načinu polaganja ispita, a to je kod nas test. Prednost naših studija su male grupe, studenti moraju da se spremaju za vežbe i predavanja, a profesori imaju vremena da se posvete svakom akademcu - kaže dr Gordana Teofilofski-Parapid, koja je godinama radila kao gostujući profesor anatomije na Džordžtaun univerzitetu u Vašingtonu, odakle je stalno donosila nove ideje i realizovala ih na studijama medicine na engleskom jeziku.

Školarina od 6.000 do 7.000 dolara
Školarina za prvu godinu studija medicine na engleskom jeziku je 6.000 dolara za godinu dana, odnosno 7.000 dolara za sve ostale godine studija.
- Za naše prilike to je verovatno skupo. Ali moramo uzeti u obzir da studenti medicine u Americi za jednu godinu studija moraju da izdvoje 40.000 dolara. Studije medicine su skupe svuda u svetu - kaže profesorka Gordana Teofilovski-Parapid.

Izvor: Blic

Skupština ne zaseda, studenti imaju problem
Autor: n.e. | 06.09.2007 - 09:25

Skupština Srbije se o predloženim izmenama Zakona o visokom obrazovanju mora izjasniti najkasnije do 1. oktobra, kako bi studenti na vreme znali svoj status, izjavila je Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.

Parlament bi trebalo da se izjasni o dva predloga koje je uputila Konferencija univerziteta u Srbiji.
Prvi predlog je da se izmenom Zakona o visokom obrazovanju svima koji studiraju po programima u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i koji ove godine treba da upišu drugu godinu studija, ukoliko steknu uslov, omogući da pređu na budžetsko finansiranje.
- Upis u narednu godinu studija počinje 1. oktobra, zbog toga bi Skupština do tog roka trebalo da se izjasni o predlogu - rekla je Bokanova.
Prema aktuelnim zakonskim odredbama, svega 20 odsto studenata koji sada steknu uslov za upis druge godine moglo bi da pređe na finansiranje iz budžeta. Na fakultetima Univerziteta u Beogradu drugu godinu studija u novoj školskoj 2007/2008. godini trebalo bi da upiše 19.306 akademaca, od tog broja ukupno je 9.655 budžetskih i 9.651 samofinansirajući student.
Konferencija univerziteta u Srbiji predložila je i da se svim studentima koji uče po starim programima takav način studiranja omogući do 2011. godine. Zakonom o visokom obrazovanju predviđeno je da studiranje po starim programima bude moguće samo do 2007. godine.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević o predlozima Konferencije sutra će razgovarati s ministrom prosvete Zoranom Lončarom.

Izvor: Blic