Kragujevac: Nastava potpuno normalizovana
Autor: Tanjug | 04.04.2007 - 13:43

Nastava na Pravnom fakultetu danas je u potpunosti normalizovana, posle dvodnevne blokade rada ove visokoškolske ustanove, koju su sproveli studenti nezadovoljni načinom sprovođenja istrage u aferi "Indeks". "Predavanja, vežbe i ispiti obavljaju se po planu tako da je nastava danas u potpunosti normalizovana", izjavila je Tanjugu zamenik dekana prof. dr Snežana Soković.
Ona je za početak naredne sedmice najavila održavanje sednica nastavno-naučnog veća i Saveta Pravnog fakulteta, kao najvišeg organa upravljanja, kako bi se donele odluke o raspisivanja konkursa za prijem nastavnika i saradnika, ali i izabrali dekan i prodekan Pravnog fakulteta.
Studenti Pravnog fakulteta su u protekla dva dana blokirali rad ove visokoškolske ustanove tražeći i "set mera" od ministarstva prosvete za dalji rad i opstanak te visokoškolske ustanove i taj njihov zahtev je ispunjen.
U aferi "Indeks" koja je na Pravom fakultetu otkrivena 20. februara uhapšene su 29 osobe zbog sumnje da su primale mito ili su u tome posredovale. Među njima je 17 sadašnjih i bivših profesora Pravnog fakulteta.

Izvor: Blic

Protestna šetnja studenata do zgrade Vlade Srbije
Autor: Beta | 04.04.2007 - 14:06

Nekoliko stotina studenata Arhitektonskog, Filološkog, Filozofskog i Fakulteta likovnih umetnosti krenulo je oko 13.20 u protestnu šetnju centralnim ulicama Beograda do zgrade Vlade Srbije, gde će zatražiti ispunjenje svojih zahteva.
Studenti traže smanjenje školarina za 50 odsto, izjednačavnje zvanja diplomirani sa zvanjem master, kao i da se omogući prelazak na finansiranje iz budžeta svim studentima koji ispune ispitne onbaveze, odnosno ostvare 60 bodova.
Zahtev je i da Beogradski univerzitet postupi po Zakonu o visokom obrazovanju, na osnovu kojeg je dužan da donese opšti akt kojim će se utvrditi merila za utvrđivanje visine školarine.
Studenti će zahteve uručiti Ministarstvu prosvete i sporta i Vladi Srbije, posle čega će se vratiti do zgrade Rektorata u kojoj će biti u toku sednica Senata Univerziteta i predati zahteve dekanima.
Rektor Beogradskog Univerziteta Branko Kovačević kazao je agenciji Beta da studenti ne treba da traže prava na ulici, već preko svojih predstavnika u studenstskim parlamentima, koji sada prvi put postoje na svim fakultetima.
On je podsetio da će uskoro biti konstituisan i studentski parlament Beogradskog Univerziteta i ocenio da studenti nisu u pravu što se tiče zahteva za visinu školarina, jer su školarine niže za samofinansirajuće nego za budžetske studente.

Izvor: Blic

Fakulteti povećavaju školarine za 10 odsto?

Studenti prve godine moći će da upišu drugu godinu polažući ispite za uslov, a ne sve
Savet Beogradskog univerziteta preporučio je fakultetima, koji donose konačnu odluku o visini školarina, da povećaju školarine za najmanje deset odsto. Na jučerašnjoj sednici Senata univerziteta saopštena je i odluka da će studenti prve godine moći da upišu drugu godinu polažući ispite koji su potrebni za uslov, a ne sve, kako je predviđeno novim zakonom.



STUDIJE - Na osnovu analize cene studija koju država plaća fakultetima za studente na budžetu, Savet univerziteta je preporučio fakultetima da povećaju nadoknadu za samofinansirajuće studente.

- Prosečna nadoknada koja džava plaća za budžetske studente je oko 95.000 dinara, a prosečna školarina za samofinansirajuće studenate je oko 80.000 dinara. Fakulteti imaju osnova da bar deset odsto povećaju školarinu - rekao je Branko Medojević, prorektor za finansije BU.

On je dodao da bi ova cifra bila i veća, ako bi se uzeo u obzir da je država za budžetske studente dala 10 miliona evra manje nego što je predviđeno.

Senat univerziteta je na jučerašnjoj sednici odlučio da ove godine za studente prve godine (generacija 2006/2007) važi „uslovni upis" druge godine, a da samofinansirajući studenti koji upisuju tu godinu prelaze na studiranje na teret budžeta. Osim toga, odlučeno je da će studenti moći da studiraju po starom statutu do 2011. godine.

- Zahteve smo dostavili Ministarstvu prosvete i sporta, ali i predstavnicima Senata univerziteta. Odluke Senata ne zadovoljavaju naše zahteve. Pre svega insistiramo na školarinama i izjednačavanju zvanja mastera i diplomiranih. Dok se ne ispune ti zahtevi planiramo da nastavimo protest - rekao je Nikola Kovačević iz organizecije studentskog protesta.

Studenti Arhitektonskog, Filološkog, Filozofskog i Fakulteta likovnih umetnosti juče su protestom na Platou ispred Filozofskog fakulteta obeležili Dan studenata. Oni od nadležnih zahtevaju da se školarine smanje za 50 odsto, da se izjednače zvanja diplomirani i master, kao i da se omogući prelazak na finansiranje iz budžeta svim studentima koji ispune ispitne obaveze.

Poražavajuća prolaznost na ispitima
ISPITI Na sednici Senata univerziteta objavljeni su poražavajući rezultati analize prolaznosti studenata u januarskom ispitnom roku. Utvrđeno je da je samo 16 odsto studenata položilo sve predviđene ispite. „Pre akreditacije programa treba da izvršimo još jednu reformu, kojom bismo prilagodili programe studija studentima", ocenila je Neda Bokan, prorektor BU.

Izvor: 24 Sata

Bolonja naglavačke
B. BORISAVLjEVIĆ, 5. april 2007

BEOGRAD - Analiza prolaznosti u januarskom ispitnom roku prve generacije brucoša koja studira po novom režimu, pokazala je da čak 85 odsto brucoša nije položilo sve predviđene ispite! Tako su izgubili mogućnost da upišu sledeću godinu studija. Ovo je prvi put da se radi ovakva analiza prolaznosti. Rezultati - sasvim neočekivani.
Na građevinskom, Rudarsko-geološkom, Fakultetu bezbednosti, Geografskom i Hemijskom fakultetu, nijedan student prve godine nije prijavio sve ispite predviđene za ovaj rok. Najveća prolaznost je na Medicinskom i Biološkom fakultetu, gde je više od polovine akademaca položilo sve predviđene ispite, a slede Fakultet sporta i fizičke kulture i Arhitektonski.
- Rezultati su katastrofalni, u svetu je prolaznost 85 odsto, a kod nas obrnuto - kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta. - Problem nije nimalo lak, jer nemamo meru kojom se rukovodimo, tapkamo u mraku i ne znamo gde se nalazimo. Davati godinu za godinom, zajednički je uspeh profesora i studenata. Činjenica je da do tog rezultata moramo vežbati nekoliko godina, kao što su radili naši susedi, Hrvati i Slovenci. Analizu ćemo raditi posle svakog roka. Ukoliko bude potrebno, još jednom ćemo reformisati nastavne programe i prilagoditi ih mogućnostima studenata.
Prorektor za nastavu BU prof. dr Neda Bokan, istakla je da su joj se prilikom obilaska fakulteta studenti žalili da su grupe od 300-400 akademaca prevelike, da profesori koriste savremene metode nastave koje oni ne mogu da prate, programi su preobimni...
Budući stomatolozi koji su prijavili jedan ispit imali su odličnu prolaznost od 95 odsto. Međutim, dekan ove visokoškolske ustanove prof. dr Dragoslav Stamenković, ističe da je to zbog toga što se radi o ispitu iz etike. Da je bila anatomija, rezultati bi bili drugačiji. On ističe da je potrebno vremena da se svi prilagode novom režimu studija i da ponovo uvođenje uslova nije popuštanje, već realnost.
- Problem nije prolaznost, već režim studija - smatra prof. dr Branko Medojević, prorektor za finansije. - Gde na kugli zemaljskoj postoji zemlja u kojoj možete da izgubite godinu i ponovo budete budžetski student? Na univerzitetu u Los Anđelesu postoji samo jedan rok u školskoj godini, a kod nas nije prihvaćen predlog da budu tri roka. Sve dok je tako, imaćemo ovakvu prolaznost. Na Univerzitetu "Lomonosov" možete za četiri godine tri puta pasti ispit, a zatim se ispisujete sa fakulteta i ne možete se više nigde upisati. Moramo se okrenuti dobrim studentima.

PRIJAVE
NA Šumarskom i Fakultetu veterinarske medicine samo je po jedan brucoš prijavio sve predviđene ispite, na Tehničkom fakultetu u Boru dva, Farmaceutskom šest, TMF devet, FON 39.
Od 752 studenta prve godine na Filozofskom fakultetu, koji su protestovali tražeći uslovni upis, u januarskom roku sve ispite prijavilo je 88 brucoša.

Izvor: Novosti

U maju prestaju da postoje više škole
Autor: Beta | 06.04.2007 - 11:20

U Srbiji bi od maja umesto viših škola trebalo da postoje visoke škole strukovnih studija, rekao je danas predsednik Konferencije viših škola, direktor Više turističke škole u Beogradu Milan Skakun. 
On je agenciji Beta rekao da očekuje i da će proces akreditacije viših škola biti završen do 15. maja kako bi u junu mogao da počne upis studenata.
Skakun je objasnio da novi Zakonu o visokom obrazovanju predviđa postojanje visokih škola akademskih studija i visokih škola strukovnih studija.
"Visoke škole akademskih studija mogu da traju tri plus dve godine ili četiri plus godinu dana, dok strukovne studije traju tri godine sa mogućnošću specijalizacije u trajanju od godinu dana", kazao je Skakun.
Prema njegovim rečima, studenti visokih škola moći će da upišu fakultet ako postoji potpisan sporazum škole i fakulteta o saradnji, ili ako je to predviđeno Statutom određenog fakulteta.
Kada je reč o procesu akreditacije viših škola, Skakun je podsetio da su sve škole predale elaborate do 24. decembra prošle godine.
"Te elaborati će razmatrati recezenti, dok će potkomisije obilaziti škole, nakon čega će dati svoje mišljenje", kazao je Skakun.
U Srbiji postoji 81 državna i privatna viša škola i sve su predale elaborate i zahteve za akreditaciju kako bi bio proveren kvalitet njihovih studijskih programa.
Pet viših škola u Srbiji podnelo je zahtev da se transformiše u fakultete, a isto toliko je zatražilo da dobije akreditaciju kao akademije strukovnih studija.
Preostale škole zatražile su da budu akreditovane kao visoke škole akademskih studija ili visoke škole strukovnih studija.
Škole koje ne budu "prošle" akreditaciju, neće moći da upišu studente u školskoj 2007/2008. godini i u tom slučaju ministar prosvete odrediće u kojoj će školi studenti moći da nastave školovanje.

Izvor: Blic

Akademci predali svoje zahteve za smanjenje školarina
Protestom obeležen Dan studenata
Autor: V. Nedeljković | 05.04.2007 - 11:04

Nekoliko stotina studenta sa Filozofskog, Filološkog, Arhitektonskog i Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu prošetali su juče ulicama glavnog grada do zgrade Vlade i Ministarstva prosvete i sporta, ponovo protestujući zbog visokih školarina. Tako su beogradski akademci obeležili Dan studenta.

Studentski protest počeo je na platou ispred Filozofskog fakulteta, gde su studenti još jednom ponovili svoje zahteve. Akademci su nosili transparente na kojima je pisalo: „Nemam da platim“, „Hoću da studiram, neću da bankrotiram“...
- Hoću da poručim beogradskim kolegama da verujem da su se oni pridružili Evropi o kojoj će se u Srbiji tek čuti. To je Evropa koja odbija komercijalizaciju obrazovanja. Školarine su ovde neprimerene uslovima u kojima živi većina građana - kaže za „Blic“ Vladimir Unkovski, koji se trenutno nalazi na doktorskim studijama na LSE univerzitetu u Londonu.
Studenti Beogradskog univerzitreata traže da se svim akademcima koji ispune ispitne obaveze omogući da pređu na finansiranje iz budžeta, da se školarine i ostale naknade umanje za 50 odsto, da se jasno utvrde kriterijumi za određivanje visine školarina i da se izjednače postojeća zvanja „diplomirani“ sa novom diplomom „mastera“.
Dok je trajao studentski protest u zgradi Rektorata održavala se sednica Senata Univerziteta u Beogradu.
- Završili smo analizu finansijskog poslovanja za sve fakultete Beogradskog univerziteta. Sad znamo koliko državu košta jedan student na svakom od fakulteta. Studenti nisu u pravu jer je na svim fakultetima školarina za budžetskog studenta veća nego za samofinansirajućeg. Na primer, na Elektrotehničkom fakultetu za budžetskog studenta država mora da izdvoji 150.000 dinara, a samofinansirajući školarinu plaćaju 60.000 dinara - rekao je juče Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta.

Dug države 10 miliona evra
Na jučerašnjoj sednici Senata rečeno je da država Beogradskom univerzitetu, za period od 2002. do 2006. godine, duguje 10 miliona evra. Jedan student na bužetu košta državu, u proseku, 95.000 dinara, dok je prosečna školarina na Beogradskom univerzitetu 80.000 dinara. Studentima koji su upisali fakultet u oktobru prošle godine biće dozvoljen uslovni upis. Takođe, odlučeno je da svi samofinansirajući akademci koji daju uslov mogu preći na budžetsko studiranje.

Izvor: Blic

 STUDENATI PRAVNOG FAKULTETA OSVOJILI TREĆE MESTO NA MEĐUNARODNOM TAKMIČENJU

Studenti i postdiplomci beogradskog Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu zauzeli su treće mesto na međunarodnom takmičenju iz oblasti arbitraže i međunarodnog trgovinskog prava u Beču.

Tim plasmanom naša ekipa ostvarila je do sada najbolji uspeh. U konkurenciji je bilo rekordnih 178 svetskih univerziteta, iz više od 70 zemalja, sa oko 1.800 takmičara, saopšteno je sa Pravnog fakulteta.

Takmičenje je trajalo od 1. do 7. aprila, a naš tim sačinjavali su studenti: Marija Marošan, Miloš Bingulac, Nataša Lalatović, Olga Cvetković, Dragana Jandrić, Ksenija Boreta, Marko Jovanović, Branka Babović i Aleksandar Ugljevarević.

Naši akademci su ostavili iza sebe mnoga zvučna imena inostranih univerziteta, o čemu govori činjenica da se do polufinala nije plasirao ni jedan od 30 pravnih fakulteta sa američkih univerziteta, niti više od 20 pravnih fakulteta sa univeziteta iz Francuske, Italije, Holandije, Švajcarske i drugih zemalja.

Takmičenje se sastojalo u rešavanju jednog slučaja iz oblasti prava međunarodne prodaje robe i arbitražnog prava, najpre pisanoj formi, a potom i u usmenom izlaganju.

U drugom finalnom krugu, među 32 univerzitetske ekipe, tim Pravnog fakulteta pobedio je kolege sa australijskog univerziteta Mardok, zatim jednog od najjačih protivnika - Univerzitet iz Njujorka, kao i ekipu Univerziteta Otava iz Kanade.

Za uspeh studenata zaslužni su docent dr Vladimir Pavić i mr Milena Đorđević, navedeno je u saopštenju, u kojem se ističe da će pobednički tim sutra primiti dekan Pravnog fakulteta Mirko Vasiljević i rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

Izvor: RTS

Ugovori na dve strane
B. BORISAVLjEVIĆ, 9. april 2007

BEOGRAD - U periodu od 2002. do 2005. godine država je ostala dužna fakultetima Beogradskog univerziteta 10 miliona evra, a samo prošle godine visokoškolske ustanove uskraćene su za 561.354.200 dinara! U predstojećim pregovorima sa nadležnima univerziteti bi trebalo da potpišu godišnji ugovor o finansiranju sa predsednikom Vlade.
Godinama unazad, većina fakulteta kuburi sa neplaćenim računima za vodu, struju, grejanje, a o nekim investicionim ulaganjima i osavremenjivanju nastave nema ni govora. Iako je država dužna da godišnje plaća 100 dinara po studentu za nabavku materijala za obrazovanje i vannastavne aktivnosti, prošle godine nije uplaćeno 2,7 miliona dinara za ove namene.
Očekuje se da će potpisivanjem ugovora o finansiranju država, kao osnivač, početi da ispunjava svoje obaveze, što će umnogome popraviti materijalni položaj visokog školstva.
Najbitnije pitanje, pogotovo za studente, kada su u pitanju finansije su - školarine. Iako se većina žali da su previsoke, računica je pokazala da su sadašnji iznosi na većini fakulteta niži od "cene" koju fakultet plaća za samofinansirajućeg studenta. Gornju granicu prekoračio je jedino Arhitektonski fakultet, gde školovanje jednog studenta košta 213.517 dinara, a određena je školarina od 240.000 dinara. Posle protesta studenata ona je smanjena.
Najskuplje su studije stomatologije gde za jednog studenta treba izdvojiti 693.586 dinara, dok samofinansirajući studenti plaćaju 180. 000. Realna školarina na Medicinskom fakultetu bila bi 326.776 dinara, a budući lekari iz svog džepa izdvajaju 125.000 dinara. Hemijski fakultet naplaćuje studiranje 70.000 dinara, a da bi pokrio sve troškove potrebno je da školovanje košta četiri puta više. Najmanja razlika između stvarnih i realnih cena je na Fakultetu organizacionih nauka gde godina studija košta 110.000, a trebalo bi da bude 123.000 dinara.
Školovanje jednog ekonomiste košta fakultet 125.049 godišnje, pravnika 120.000 dinara, filologa 133.478, a učitelja 161.179 dinara, dok godina studija za građevinskog inženjera staje 272.407 dinara. Prema proračunima Rudarsko-geološkog fakulteta, samofinansirajući student košta 420.320 dinara, a školarinana na ovoj visokoškolskoj ustanovi je 30.000 dinara.
Školarina se, inače, utvrđuje u iznosu koji obuhvata naknadu troškova za nastavu, materijalne troškove fakulteta koji nisu pokriveni iz budžeta, investiciono i tehničko održavanje, naučno-istraživački i stručni rad, usluge administrativnih službi.

KREDITI
PREPORUKA Odbora za finansije BU je da se sa svakim samofinansirajućim studentom sklopi ugovor, što je praksa na nekim privatnim fakultetima. Ugovor bi regulisao prava i obaveze studenta i fakulteta.
Odbor za finansije, takođe, smatra da bi se pitanje školarina razrešilo davanjem kredita svim studentima koji finansiraju svoje školovanje. Budžetski studenti bi kredite dobijali pod povoljnijim uslovima, a akademci sa prosekom iznad 9,5 ne bi ih vraćali. Fakulteti će ubuduće Studentskom parlamentu podnositi izveštaj o finansijskom poslovanju na kraju godine.
 

Izvor: Novosti

Godina na privatnom fakultetu i do 4.000 €

Godišnja školarina na privatnim univerzitetima košta najmanje 1.500 evra
Većina fakulteta koji se nalaze u sklopu privatnih univerziteta „Singidunum”, „Union” i „Braća Karić” objavili su konkurse za upis i istakli nove cenovnike školarina za akademsku 2007/08. godinu. Konkurse su objavile i pojedine privatne osnovne i srednje škole.



SKUPO - Na fakultetima Univerziteta „Singidunum" školarine će ove godine biti povećane u proseku za 25 odsto i kretaće se od 1.500 do 2.900 evra. U cenu su uključeni udžbenici, učenje dva strana jezika i sticanje sertifikata za informatičke module. Predprijavljivanje je u toku, a upis kreće 1. juna. Školarine na BK univerzitetu kreću se od 1.500 do 4.000 evra. U tu cenu uračunati su udžbenici, troškovi informatičke obuke i polaganje ispita. Školarina se može platiti u deset rata, prijavljivanje počinje 25. juna, a prijemni traju do 2. jula.

Fakultet za dizajn, Pravni i Računarski fakultet Univerziteta „Union" objavili su uslove upisa i školarine. Prijavljivanje na tim fakultetima trajaće do 29. juna, a prijemni će biti održani 30. juna. Školarina se, u zavisnosti od smera, kreće od 1.500 do 3.000 evra.

Iako je godišnja školarina u gimnaziji „Ruđer Bošković" 7.550 evra, gotovo sva mesta za upis su rezervisana. Upis u prvi razred Osnovne škole „Ruđer Bošković" košta 4.500 evra i svake naredne godine iznos se uvećava za po 300 evra.

Univerzitet - Fakultet - Cena godine u evrima
Singidunum - Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje - 1.500
Singidunum - Fakultet za poslovnu informatiku - 1.500
Singidunum - Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment - 1.500
Singidunum - Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju - 2.900
Singidunum - Fakultet za medije i komunikaciju - 1.990
BK univerzitet - Fakultet za menadžment - 1.500 do 4.000
BK univerzitet - Fakultet za trgovinu i bankarstvo - 1.500 do 3.000
Evropski univerzitet - Fakultet za inženjerski i internacionalni menadžment - 1.960
Evropski univerzitet Fakultet za evropski biznis i marketing 1.960
Union - Fakultet za dizajn - 2.700
Union - Računarski fakultet - 2.700
Union - Pravni fakultet - 1.500

Izvor: 24 Sata

Privatne škole i fakulteti
Visina upisnina kao prošle godine
Autor: V.N. | 10.04.2007 - 10:25


Gotovo svi beogradski privatni fakulteti, srednje i osnovne škole saopštili su ovogodišnje cenovnike za upis, koji su u većini slučajeva ostali isti kao i prošle godine.
Tako za upis na Fakultet za menadžment Univerziteta „Braća Karić“ , školarina iznosi od 1.500 do 4.000 evra, u zavisnosti od toga da li se, na primer, kandidati upisuju na odeljenje za zaposlene ili žele da slušaju nastavu na engleskom. Na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo cena je takođe od 1.500 do 3.000 evra i uračunati su udžbenici, troškovi informatičke obuke, a nema dodatnih troškova ni za izlazak na ispit. Školarina se može platiti u deset rata, prijavljivanje počinje 25. juna, prijemni su do 2. jula, a upis će biti završen do 15. jula.
Na Fakultetu za inženjerski i internacionalni menadžment i Fakultetu za evropski biznis i marketing pri Evropskom univerzitetu, školarina je 1.960 evra, ista kao i prošle godine, ali ovde u cenu nisu uračunati udžbenici, ni izlazak na ispit, rečeno je u Rektoratu tog univerziteta. Na fakultetima Univerziteta „Singidunum“ školarina je ove godine povećana u proseku 25 odsto.
Upis na Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Fakultet za poslovnu informatiku i Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment košta 1.500 evra (bio je 1.200 evra). Na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, cena je 2.900 evra i nije promenjena, kao ni na Fakultetu za medije i komunikaciju, gde treba platiti 1.990 evra. U cenu su uključeni udžbenici, učenje dva strana jezika, kao i sticanje sertifikata za informatičke module. Pretprijavljivanje je u toku, a upis je od 1. juna. Na svim fakultetima uvodi se polaganje ispita pod šifrom i snimanje ispitnog toka. Univerzitet „Megatrend“ još nema ovogodišnji cenovnik, a kada su u pitanju privatne srednje škole, prema rečima Mladena Šarčevića, generalnog direktora Gimnazije „Ruđer Bošković“, gotovo sva mesta za upis u ovu ustanovu su rezervisana. Upis u tu gimnaziju, koja od ove godine uvodi program međunarodne mature (nastava na engleskom jeziku i direktna prohodnost na svetske univerzitete), košta 7.150 evra. U cenu su uračunati udžbenici, ekskurzija, korišćenje biblioteke, đačka garderoba, takozvane koledž uniforme, ishrana... a pri gimnaziji postoji i dom.
Upis u prvi razred zemunske Ekonomske škole „Dr Kosta Cukić“ košta 3.500 evra, kao i do sada, i pored redovne, uključuje i mentorsku nastavu na jednom od pet stranih jezika, kao i praksu, rekla je direktorka te škole Jasmina Anđelković. Kandidati pre upisa moraju proći test opštih sposobnosti i profesionalne orijentacije, a upis se obavlja kao i u državnim školama - početkom jula.
Upis u prvi razred prve privatne osnovne škole u Beogradu „Ruđer Bošković“ košta 4.500 evra, a za upis u svaki naredni razred taj iznos se uvećava za po 300 evra. U cenovnik su uračunate sve povlastice koje imaju i gimnazijalci ove ustanove i gotovo sva mesta su već rezervisana.

Izvor: Blic