Nacionalni investicioni plan nije zaobišao univerzitete
Milioni za studente

Sredstvima koja su planirana Nacionalnim investicionim planom većina fakulteta i viših škola u Srbiji ove školske godine dobiće novu fasadnu stolariju, a njih 75 nove računare, laboratorijsku opremu i najsavremenija sredstva za rad.

Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu već godinama čeka da dobije svoju zgradu, a nastava se za sada realizuje u pet različitih objekta, koje taj fakultet privremeno koristi.

- Na našem fakultetu postoje tri odseka, sa 14 grupa, a imamo 2.700 upisanih studenata. Izgradnja nove zgrade značiće mnogo našim studentima i našem gradu - rekao je za „Blic“ Saša Vujičić, tehnički sekretar Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu.

U Srbiji postoji šest državnih univerziteta koji imaju 31 fakultet. Najveći je Beogradski univerzitet, a potom slede univerziteti u Novom Sadu i Nišu. Uslovi rada ali i materijalni položaj razlikuju se od fakulteta do fakulteta, a dobri poznavaoci prilika na univerzitetima u Srbiji kažu da su te razlike ponegde drastične.

- Najviše sredstava sigurno imaju ekonomski i pravni fakulteti i pojedine više škole koje upisuju veliki broj samofinansirajućih studenata, dok prirodni i tehnološki fakulteti imaju manje mogućnosti da sami obezbede sredstva. U najtežoj situaciji su umetnički fakulteti. Iz redovnog budžeta izdvojena su sredstva za popravku krova na Pravnom fakultetu u Nišu, a u planu je izgradnja Doma studenata Učiteljskog fakulteta u Somboru i nadogradnja Studentskog centra u Kragujevcu - navodi mr Slavko Karavidić, pomoćnik ministra prosvete i sporta.

Ove godine biće sređeni studentski centri i odmarališta, za šta je izdvojeno 13,5 miliona dinara. Konačno će biti završeni započeti objekti na Avali i Zlatiboru, a planirano je i opremanje kuhinjskih blokova i restorana, kao i vešeraja za objekte studentskog standarda čime će se značajno poboljšati uslovi života studenata.

U Ministarstvu prosvete i sporta očekuju da će realizacijom Nacionalnog investicionog plana, ali i sredstvima iz budžeta, mnogi problemi biti rešeni, ali sigurno ne svi. Za to je potrebno deset godina.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Zna li neko kada ce isplata stipendija i kredita za studente?

DIPLOMCI BEZ DIPLOME

Od svih fakulteta, u svetu se bez nostrifikacije priznaju samo diplome ETF-a, FON-a i Arhitektonskog fakulteta

BEOGRAD - Od blizu 130 državnih i privatnih fakulteta u našoj zemlji, samo nekoliko njih svojim diplomcima obezbeđuje "zelenu kartu" za rad ili nastavak školovanja u svetu. Diploma Elektrotehničkog fakulteta glat prolazi u razvijenim zemljama Zapada. Sličan "status" imaju i diplome Odseka za informatički sistem Fakulteta organizacionih nauka i Arhitektonskog fakulteta. Svršeni studenti ostalih fakulteta na Zapadu moraju debelo da se pomuče da dokažu svoju stručnost.
Dekan ETF-a Branko Kovačević kaže da elektroinženjerima za posao "nema zime" jer je ovaj profil zanimanja podjednako tražen u zemlji i inostranstvu.
- Već pedesetak godina unazad diploma našeg fakulteta priznaje se svuda, i to često i bez nostrifikacije! Dovoljno je da naši svršeni studenti podnesu uverenje o položenim ispitima i spisak predmeta na engleskom jeziku - objasnio je za Press Kovačević, i dodao da najveći broj naših studenata u inostranstvo ide na doškolavanje, postdiplomske ili doktorske studije.
Trbuhom za kruhom svake godine u inostranstvo kreće i oko 30 studenata sa diplomom Fakulteta organizacionih nauka. Prema rečima dekana FON-a Milana Martića, najveća navala vlada za Odsekom za informatičke sisteme i tehnologije, koji je dobra "ulaznica" za neki od unosnih poslova u inostranstvu.
- Čak 50 odsto svih studenata FON-a opredeljuje se za ovaj odsek, i to ne bez razloga. Na sreću ili na žalost za našu državu, sa diplomom ovog smera studenti bez problema rade u struci u Kanadi, Australiji i SAD - kaže za Press Martić, i napominje da svršeni fonovci ne moraju da polažu nikakve dodatne ispite da bi im se fakultetska diploma priznala "preko grane".
Francusko ministarstvo kulture dalo je 2002. godine "zeleno svetlo" za diplome sa Arhitektonskog fakulteta, što "krči put" diplomcima koji žele da nastave školovanje u zemljama Evropske unije.
Iskustvo studenata koji su se sa ovog fakulteta "otisnuli" u inostranstvo tražeći profesionalno usavršavanje veoma je povoljno.
- Posle dobijene diplome Arhitektonskog fakulteta u našoj zemlji, moja sestra Jovana upisala je bez ikakvih dodatnih polaganja postdiplomske studije na Kolumbiji u Njujorku, jednom od najprestižnijih fakulteta u Americi. Sve što joj je bilo potrebno jesu overena diploma kod sudskog tumača i spisak predmeta na engleskom jeziku - kaže za Press Mina Barać iz Beograda.
Sasvim druga priča je sa "dobrodošlicom" za studente Medicinskog i Stomatološkog fakulteta u inostranstvu. Diplomu Stomatološkog fakulteta nije lako "overiti" u drugim državama.
- Amerika je tradicionalno zatvorena za naše studente, kao i Zapadna Evropa. Za nostrifikaciju diplome potreban je izuzetno veliki broj dokumenata i polaganje brojnih diferencijalnih ispita - ukazao je prodekan za nastavu ovog fakulteta Vladimir Ivanović.
A. DRAGOVIĆ

Nostrifikacija diplome obavezna

Na privatnim univerzitetima ističu da su već poodmakli u primeni Bolonjske konvencije koja je jedan od uslova za usklađivanje sa evropskim sistemom visokog školstva. PR menadžer Univerziteta "Braća Karić" Goran Đoković kaže za Press da studenti ovog fakulteta uspešno nastavljaju školovanje na priznatim svetskim fakultetima, ali uz neophodnu "proveru ranije stečenog obrazovanja i nostrifikaciju diploma".
- Naš koncept studija odgovara bolonjskom principu rada u manjim grupama sa mentorima i sistemom kredita... Država će, sa svoje strane, stavljanjem potpisa na Bolonjsku konvenciju omogućiti potpunu mobilnost studentima. Reč je o mogućnosti da posle jedne ili dve godine studija u našoj našoj zemlji nesmetano mogu da nastave studiranje na željenom fakultetu u inostranstvu - istakao je Đoković.

Izvor: Press

Zakon o visokom obrazovanju
Dužina studija ograničena

Studenti u Srbiji, pokazala su istraživanja, studiraju u proseku osam godina. Međutim, novi zakon o visokom obrazovanju predviđa da će studentu prestati status kad ne završi studije do isteka roka koji se određuje u dvostrukom broju školskih godina potrebnih za završetak studija. To znači da na fakultetu koji traje četiri godine student može provesti najviše osam godina.

Zakonom o visokom obrazovanju predviđeno je opšte ograničenje, pa više niko neće moći bez opravdanog razloga da studira deset i više godina. Isti zakon, koji je stupio na snagu u septembru 2005. godine, predviđa da se studentima na lični zahtev može produžiti rok koji je određen za završetak studija. Razlozi koji će biti predviđeni statutom su - služenje vojnog roka, porodiljsko odsustvo, zdravstveni razlozi i odlazak u inostranstvo na studije. Zapanjujući su podaci Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da samo oko 16 odsto studenata u Srbiji završava fakultet ili višu školu u roku. Ništa optimističniji nisu ni podaci Zavoda koji kažu da više od 50 odsto studenata koji upišu fakultet nikada ne završe studije.

- Razlozi zbog kojih naši studenti ne završavaju studije na vreme sigurno su i nepovoljna događanja proteklih godina, ali i to što veliki broj mladih ljudi upisuje fakultete jer posle srednje škole ne mogu da nađu posao. Razloga ima i u sistemu obrazovanja jer postoji veliki broj fakulteta gde su studenti prepušteni sami sebi, nema jasnih predispitnih obaveza, niti adekvatnih uslova za rad. Najveći razlog je sigurno mogućnost prenošenja ispita koji je studentima više odmogao nego pomogao - rekla je za „Blic“ Emilija Stanković, pomoćnik ministra prosvete i sporta za više i visoko obrazovanje.

Ima i studenata koji su se zbog loše materijalne situacije trudili da fakultet završe na vreme, dok je većina onih koji su svaku godinu overavali bar dva puta čekajući, kažu, neka bolja vremena.

- Studirao sam na Saobraćajnom fakultetu od 1996. do 2002. godine i živeo sam u Domu „4. april“. Dolazio sam u Beograd vozom nedeljom uveče, a kući sam se vraćao u petak popodne. Imao sam pare za bonove u menzi za 20 dana, ali samo za doručak i ručak, a uveče sam bio gladan. Knjige nisam kupovao, već sam ih kopirao ili pozajmljivao, a u vozu sam se švercovao. Posle 1999. godine prešao sam u Studentski grad i u tom periodu mi je bilo malo lakše, a fakultet sam završio za šest godina. Moje kolege iz Studenjaka studirali su posle mene još dve, tri godine, a neki i duže - priča Miodrag Perić, diplomirani inženjer saobraćaja iz Sremske Mitrovice.

Svi se nadaju da će studije biti mnogo lakše i uspešnije kada svi fakulteti u Srbiji do 2010. godine pređu na novi režim studiranja koji će biti u skladu sa uslovima koje propisuje Bolonjska deklaracija. Rezultat tih promena treba da bude ujednačen sistem visokog obrazovanja u Evropi. Bolonjska deklaracija omogućava da student prvu godinu završi u Beogradu, a drugu u Francuskoj, a da diplomu stekne na nekom od čuvenih praških univerziteta.

- Našim fakultetima ostavljeno je tri godine da počnu da primenjuju novi režim studiranja. Posle 15. septembra dobićemo izveštaj od svih dekana u Srbiji i znaćemo koji fakulteti rade po Bolonjskoj deklaraciji - kaže Emilija Stanković.

Promene koje će našim studentima doneti prelazak na studiranje u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, kaže Emilija Stanković, omogućiće da studije budu jednostavnije jer će akcenat biti stavljen na predispitne obaveze.

- Najvažnije je da više neće biti prenošenja ispita. Ispiti će biti manje stresni, profesori će biti više uključeni u proces nastave, a studenti će imati jači motiv jer će već u predizbornim obavezama odraditi veći deo posla - kaže Emilija Stanković.

Violeta Nedeljković

    Šta predviđa Bolonjska deklaracija

    Bolonjska deklaracija ne poznaje princip školske godine već sistem kredita jer se studenti upisuju na predmete. Uspešnost studenata u savlađivanju pojedinog predmeta prati se tokom nastave i izražava se poenima. Važnu ulogu u ukupnoj oceni imaju predispitne obaveze koje u ukupnoj oceni učestvuju sa najmanje 30, a najviše 70 poena jer student ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita može ostvariti najviše 100 poena. Student koji se finansirao iz budžeta opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari najmanje 60 evropskog sistema prenosa bodova, dok student koji se sam finansira za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 37 bodova. Bodovi se mogu uložiti u nastavak studija na nekom drugom fakultetu u Evropi.


Izvor: Blic

Stipendije za najbolje đake i studente

Najuspešniji srednjoškolci i studenti mogu do 29. septembra da se prijave na konkurs za dodelu stipendija koji tradicionalno raspisuje Republička fondacija za razvoj umetničkog podmlatka. Uslov je da budu najbolji među najboljima, a pored uspeha u školi i na fakultetima, potrebno je da budu nosioci diploma na republičkim i međunarodnim takmičenjima. Svi kandidati moraju polagati test intelektualnih sposobnosti.


Na konkurs za stipendije mogu se prijaviti učenici srednjih škola koji su u kontinuitetu tokom školovanja imali odličan uspeh, ali koji su pored toga osvojili jednu od prve tri nagrade na republičkim i međunarodnim takmičenjima. Pred uspeha i nagrada, boduje se i redovnost u školovanju. Da bi konkurisali za dodelu ove stipendije, studenti osnovnih i postdiplomskih studija moraju imati prosek ocena najmanje 9,00, redovnost u studiranju i ne smeju biti stariji od 28 godina.

Pored osnovne stipendije Fondacija pomaže stipendiste tako što im pokriva troškove pohađanja tečajeva stranih jezika, participira u troškovima odlaska na stručno usavršavanje u zemlji i inostranstvu i pomaže u realizaciji određenih naučnoistraživačkih i umetničkih projekata.

- Učenik ili student koji jednom dobije našu stipendiju ima je do završetka magistarskih studija, jer se ona automatski produžava svake školske godine. Ako student ode u vojsku, na usavršavanje u inostranstvo ili iz nekog drugog opravdanog razloga odsustvuje sa fakulteta, stipendija mu se ne ukida već miruje. Naši stipendisti imaju pravo i na besplatne postdiplomske i doktorske studije. Pravo na stipendiju gube oni koji ne ostvare jedan od uslova koji su ispunjavali kada su konkurisali, ako pokvare opšti uspeh, izgube godinu i slično - rekao je za „Blic“ dr Vasilije Radikić, sekretar Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka.

V. Nedeljković

Izvor: Blic

Najbolji studenti putovali Evropom
Rim obara s nogu

Dvesta najboljih studenata iz Srbije 17. jula, zahvaljujući akciji Evropskog pokreta u Srbiji „Putujemo u Evropu“, krenulo je put Beča odakle su, po svojoj želji, obilazili druge zemlje Evropske unije. Mnogi od njih prvi put su prešli granicu Srbije. Ovih dana vratili su se u Beograd svi nasmejani i bogatiji za, kako kažu, jedno nemerljivo iskustvo.

Milivoje Veljić, student Muzičke akademije, jedan je od studenata koji je na ovom putu dobio svoj prvi pečat u novom pasošu. Kaže da je bilo malo zabrinut pred putovanje, jer je to za njega bilo „sasvim novo iskustvo“, ali da je sve prošlo glatko.

- Moje omiljeno mesto u Evropi je glavna železnička stanica u Beču, čista i uredna, radi svih 13 šaltera sa ljubaznim službenicima koji su smireno odgovarali na sva naša brojna pitanja i bez pogovora nam menjali postojeće rezervacije - kaže Milivoje po povratku u Beograd. Priča da je putujući Evropom bolje upoznao i svoju zemlju i da sada može da pravi poređenja, pa je tako svestan da Beč ima savršenu železničku stanicu, ali da su Italijani sasvim druga priča i da na stanici u Veneciji od devet rade samo tri šaltera.

On je za dve nedelje, koliko mu je novac omogućio, putovao po Austriji i posetio italijanske turističke centre od Venecije do Rima.

Daniela Vukov, studentkinja Fakulteta političkih nauka, posetila je za dve nedelje Beč, Barselonu, Nicu, Kan, Monako i Veneciju, ali ističe da ju je „s nogu oborio Rim“.

- Svidela mi se opuštenost ljudi koji žive u zapadnoj Evropi, sloboda kretanja, neopterećenost - kaže Daniela i tvrdi da bi u Srbiju najradije odmah prenela način organizovanja javnog prevoza i uređenost javnih površina.

- Sve je prilagođeno osobama sa posebnim potrebama. Prevoz, prilazi zgradama, poštama, muzejima - priča Daniela. Ona je sa svojim kolegama delila promotivni materijal o Srbiji i hvalila festival „Egzit“ na sav glas.

Besfortu Ramadaniju, apsolventu Pravnog fakulteta u Beogradu, ispunila se dugogodišnja želja da poseti Norvešku, ali i Švedsku, Austriju i Italiju. Ispostavilo se da je Norveška bolja od onoga kako je zamišljao.

- To nije samo zemlja istinske demokratije, već zemlja blagostanja koja brine o socijalno ugroženim ljudima, plaća im stan i porez - kaže Besfort koji je boravak u Norveškoj iskoristio i da poseti rođake koje nije video desetak godina.

Sve troje su se odmah po povratku bacili na pripremanje ispita, dok će događaje sa proputovanja Evropom prepričavati još dugo.

I. Cvetković

Izvor: Blic

   
Letnja škola farmakologije

Četvrta evropska letnja škola farmakologije, na kojoj je potvrđeno učešće 33 predavača iz zemlje, ali i Velike Britanije, Nemačke, Švedske, Danske, Novog Zelanda, Slovačke, Češke i drugih zemalja u okruženju, održaće se u Vršcu od 16. do 20. septembra. Posebnu čast prisutnima ukazaće svojim učešćem prof. Folke Šjekvist iz Švedske, jedan od osnivača kliničke farmakologije kao discipline u Evropi i prof. Majkl Orm iz Velike Britanije, jedan od osnivača i sadašnji predsednik Evropskog udruženja za kliničku farmakologiju.

Na ovoj letnjoj školi polaznici će imati priliku da prođu kroz sveobuhvatan pregled čitave moderne kliničke farmakologije, a poznati evropski naučnici izložiće teme koje su interesantne za stručnu i za širu javnost. Među brojnim temama, posebnu pažnju svakako zavređuje farmako-uzbunjivanje, interakcije leka, principi racionalne farmakoterapije, uloga i odgovornosti kliničkih farmakologa u farmaceutskoj industriji, regulatornim agencijama, ali i komisijama za lekove, kao i etici kod kliničkih ispitivanja.

Organizator Četvrte evropske škole letnje farmakologije je Sekcija za kliničku farmakologiju Srpskog farmakološkog društva, a generalni sponzor kompanija "Hemofarm". Ministarstvo zdravlja je zvanični pokrovitelj Letnje škole.


Izvor: Glas Javnosti

BK studenti

Prepolovljeno interesovanje budućih studenata za upis na BK univerzitet, zaposleni se uzdaju u drugi upisni rok

Na redovnim i postdiplomskim studijama BK univerziteta nalazi se 7.000 studenata, a do sada je 3.500 njih diplomiralo

BEOGRAD - Interesovanje budućih brucoša za Univerzitet "Braća Karić" prepolovljeno je ove godine u odnosu na prethodne! Na sedam fakulteta BK univerziteta, od ukupno 1.300 raspoloživih mesta, popunjeno je tek nešto više od 700. PR BK univerziteta Goran Đoković kaže za Press da ne treba zaboraviti da drugi upisni rok traje do 25. septembra i da će tada biti poznat tačan broj novih studenata. Đoković objašnjava da nije nimalo neobično što brucoši ove godine zaobilaze BK univerzitet, s obzirom na negativan publicitet i "najmanje 1.000 užasnih naslova o ovoj ustanovi".
- Normalno je da u uslovima kada više ne postoje mnoge firme koje su u svom sastavu nosile ime Karić roditelji i studenti postavljaju pitanje da li će i sam Univerzitet BK nestati sa scene. Naš je osećaj da ljudi nemaju loše mišljenje o našem univerzitetu, ali se iz straha i veštački stvorene loše klime uglavnom opredeljuju za druge fakultete. Ipak, početkom drugog upisnog roka povećano je i interesovanje za studiranje na našim fakultetima - naveo je Đoković, i dodao da je, bez obzira na sve, upisan dovoljan broj studenata za izvođenje kvalitetne nastave.
Svoju poslovnu imperiju Karići su još pre 15 godina proširili na oblast visokog obrazovanja, osnivajući sedam fakulteta koje je akreditovalo nadležno ministarstvo. Na redovnim i postdiplomskim studijama ovog univerziteta nalazi se 7.000 studenata, a do sada je 3.500 njih stiglo do diplome. Za buduće biznismene rezervisani su, između ostalih, fakultet za menadžment i preduzetni menadžment, kao i fakultet za trgovinu i bankarstvo, a za "umetničke duše" Akademija umetnosti.
I pored znatno manjeg interesovanja brucoša, uprava BK univerziteta odlučila je da ove godine pojača ponudu i osnuje dva nova fakulteta. Tako će se upisati prve generacije studenata na Fakultetu za ekonomiju i političke nauke i Fakultetu za strane jezike. Sa BK univerziteta napominju da podjednako interesovanje vlada za sve fakultete, ali se zato cene školovanja znatno razlikuju od smera do smera.
Na BK univerzitetu kažu da je školarina, u zavisnosti od fakulteta i usmerenja, između 1.200 i 4.500 evra godišnje. Za novoosnovane fakultete za ekonomiju i strane jezike školarina je 3.000 evra.
A. DRAGOVIĆ

Novi fakulteti

Fakultet za ekonomiju i političke nauke, osnovan ove godine, ima pet smerova, među kojima su i međunarodna ekonomija i politika. Novinu na BK univerzitetu predstavlja i Fakultet za strane jezike, sa grupama za engleski i nemački jezik i književnost. Kao drugi strani jezik, na ovom fakultetu izučavaju se italijanski, francuski, španski, ruski, japanski i turski.

Izvor: Press

Zna­nje u di­plo­mi
B. BO­RI­SA­VLjE­VIĆ, 12. septembar 2006

BE­O­GRAD - Uz šest dr­žav­nih u Sr­bi­ji ra­di isto to­li­ko pri­vat­nih uni­ver­zi­te­ta sa 48 fa­kul­te­ta. Do­zvo­lu za rad ima i šest pri­vat­nih fa­kul­te­ta ko­ji ni­su u okvi­ru ni­jed­nog uni­ver­zi­te­ta. Ve­ći­na pri­vat­nih vi­so­ko­škol­skih usta­no­va obra­zu­je ka­dro­ve za me­nadž­ment i bi­znis, ban­kar­stvo i in­for­ma­ti­ku.
Pre­ma re­či­ma prof. dr Mi­će Jo­va­no­vi­ća, rek­to­ra "Me­ga­trend uni­ver­zi­te­ta", ovu vi­so­ko­škol­sku usta­no­vu po­ha­đa oko 20.000 stu­de­na­ta na de­vet fa­kul­te­ta. Na­gla­ša­va da me­đu pri­vat­ni­ci­ma ima i ne­kom­pe­tent­nih i no­vo­kom­po­no­va­nih bi­zni­sme­na, ko­ji tu vi­de sa­mo do­bru za­ra­du, ali i onih ko­ji ozbilj­no ra­de.
- "Me­ga­trend" ima ugo­vor sa Pri­vred­nom ko­mo­rom Sr­bi­je od ko­je sva­ke go­di­ne do­bi­ja­mo po­tre­be za ka­dro­vi­ma u Sr­bi­ji i pla­ni­ra­mo stu­dij­ske pro­gra­me - ob­ja­šnja­va Jo­va­no­vić. - Ta­ko smo osno­va­li Fa­kul­tet za bi­o­far­ming eko­no­mi­ju ko­ji ško­lu­je ka­dro­ve za dr­žav­nu i uprav­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju, tra­že­ne na tr­ži­štu ra­da. Obra­zov­na po­li­ti­ka se kre­i­ra pre­ma re­al­nim po­tre­ba­ma, a Pri­vred­na ko­mo­ra je za to naj­bo­lji pa­ra­me­tar.

DO PO­SLA
"ME­GA­TREND" ima alum­ni pro­gram ko­ji pra­te svr­še­ne stu­den­te ka­ko da­lje na­pre­du­ju i da li su se za­po­sli­li. Po­li­ti­ka ove vi­so­ko­o­bra­zov­ne usta­no­ve, ka­ko ka­že Jo­va­no­vić, je da svr­še­ni stu­den­ti na­đu po­sao, dok oni sa pro­se­kom iz­nad 9,5 osta­ju na fa­kul­te­tu kao asi­sten­ti.
Na "Me­ga­tren­du" je u stal­nom rad­nom od­no­su 179 pro­fe­so­ra na do­di­plom­skim stu­di­ja­ma, a na post­di­plom­skim 80 ho­no­rar­nih. Tre­ći­na su pen­zi­o­ne­ri, što za­kon do­zvo­lja­va.

ZA SU­TRA
UNI­VER­ZI­TET "Bra­ća Ka­rić" ima oko 7.000 stu­de­na­ta na se­dam fa­kul­te­ta. Stal­no su u to­ku sa evrop­skim tren­do­vi­ma u obra­zo­va­nju ka­dro­va. Ta­ko je pre otva­ra­nja pr­vog Fa­kul­te­ta za me­nadž­ment ura­đe­na ve­li­ka stu­di­ja o po­tre­bi za ovim ka­dro­vi­ma, a ško­lo­va­ni su ban­ka­ri, re­vi­zor­ski i ra­ču­no­vod­stve­ni struč­nja­ci ko­ji će po evrop­skim za­ko­ni­ma bi­ti neo­p­hod­ni u svim fir­ma­ma.
- Za­ni­ma­nja bu­duć­no­sti bi­će sa­vet­ni­ci za fi­nan­si­je i struč­nja­ci za ljud­ske re­sur­se, pa će fa­kul­te­ti za ko­mu­ni­ka­ci­je bi­ti po­pu­lar­ni - ka­že prof. dr Gor­da­na Aj­du­ko­vić, de­kan Fa­kul­te­ta za tr­go­vi­nu i ban­kar­stvo "Ja­ni­ći­je i Da­ni­ca Ka­rić".
- Sa­mo 10 od­sto na­ših svr­še­nih stu­de­na­ta osta­ne ne­za­po­sle­no iz ra­zno­ra­znih raz­lo­ga. Ima­ju ve­li­ku pro­la­znost, jer ih pri­pre­ma­mo za rad, du­gom prak­som u fir­ma­ma, ban­ka­ma i re­vi­zor­skim ku­ća­ma.
Aj­du­ko­vić is­ti­če da BK uni­ver­zi­tet do­bro sa­ra­đu­je sa dr­žav­nim vi­so­ko­škol­skim usta­no­va­ma, i da za­po­šlja­va na­stav­ni­ke sa svih fa­kul­te­ta, jer u obra­zo­va­nju ne bi tre­ba­lo da bu­de su­prot­sta­vlje­nih ta­bo­ra na pri­vat­ni i dr­žav­ni.
- Pred­nost stu­di­ra­nja na pri­vat­nom fa­kul­te­tu je, mo­žda, ta tr­ži­šnost - ob­ja­šnja­va Aj­du­ko­vić. - Mi smo na tr­ži­štu i, ako ne ra­di­mo do­bro, sa­mi to pla­ća­mo. Stu­di­ra­nje se pla­ća, pa je to do­dat­ni mo­tiv da se za­vr­ši na vre­me. Mi­slim da je pre­va­zi­đe­no mi­šlje­nje da se na pri­vat­nim fa­kul­te­ti­ma di­plo­ma ku­pu­je. Bez zna­nja se ne mo­že ni­šta i ni­ko nas ne­će za­po­sli­ti, za­to na­še stu­den­te mo­ra­mo bo­ga­ti­ti zna­njem.

DO­ZVO­LE I ODO­BRE­NjA
NA SPI­SKU uni­ver­zi­te­ta sa do­zvo­lom za rad su: Uni­ver­zi­tet "Bra­ća Ka­rić" (se­dam fa­kul­te­ta), Evrop­ski uni­ver­zi­tet (osam fa­kul­te­ta), "Me­ga­trend" (de­vet fa­kul­te­ta), "Sin­gi­du­num" (se­dam fa­kul­te­ta), "Uni­on" (osam fa­kul­te­ta), Uni­ver­zi­tet u No­vom Pa­za­ru (če­ti­ri fa­kul­te­ta).
Pri­vat­ni fa­kul­te­ti, van uni­ver­zi­te­ta, sa odo­bre­njem su: Pri­vred­na aka­de­mi­ja, Fa­kul­tet za me­nadž­ment, Fa­kul­tet in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja, Fa­kul­tet za sport i tu­ri­zam, Fa­kul­tet za evrop­ske prav­no-po­li­tič­ke stu­di­je i Fa­kul­tet za prav­ne i po­slov­ne stu­di­je. Odo­bre­nje nad­le­žnog mi­ni­star­stva ima i 29 vi­ših ško­la, dok su u po­stup­ku osni­va­nja Vi­ša ško­la za ma­te­ma­tič­ku sta­ti­sti­ku i Vi­ša ško­la za mar­ke­ting, tr­go­vi­nu i tu­ri­zam.
 

Izvor: Novosti

Konkurs za studentske domove još dva dana

Brucoši, ali i studenti koji su stekli uslov za upis u junskom roku, imaju još samo dva dana da konkurišu za mesto u studentskim domovima u svim gradovima u Srbiji koji imaju univerzitet, osim u Beogradu gde je konkurs završen. Svi ostali studenti koji su kasnije „uhvatili“ uslov za upis godine mogu predati dokumentaciju do 31. oktobra.

Za brucoše iz unutrašnjosti koji su upisali neki od fakulteta u Beogradu i želeli bi da stanuju u studentskom domu rok za prijavu konkursne dokumentacije istekao je 11. septembra. Preliminarne liste primljenih brucoša biće poznate 20. septembra, a konačne liste 27. septembra. Međutim, veliki broj studenata pokušaće da „uhvati“ uslov tek u septembru i oktobru, pa se najveće navale za mesto u domovima očekuje tek posle oktobarskih ispitnih rokova.

Pravo na smeštaj u domu imaju svi studenti čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, koji nemaju prebivalište u mestu u kome se nalazi sedište visokoškolske ustanove.

U Novom Sadu i Kragujevcu cene smeštaja su iste i iznose 740 dinara za krevet u sobi treće kategorije, 840 za drugu kategoriju i 1.100 dinara za krevet u sobi prve kategorije. U Beogradu studenti će krevet u četvorokrevetnoj sobi plaćati 636 dinara, a mesečna stanarina u jednokrevetnoj sobi je 1.294 dinara.

V. Nedeljković

    Rok za prijave
    Beograd

    Za brucoše konkurs završen
    Za studente ostalih godina koji su stekli uslov do 1. 9. do 20. 9.
    Za studente starijih godina studija i druge godine postdiplomskih studija od 20. 9. do 31. 10.
    Za studente prve godine postdiplomskih studija od 10. 10. do 5. 11.
    Broj mesta 9.558, informacije na tel. 011/265-86-99
    Niš

    Za studente prve godine koji su stekli uslov do 1. 9. do 15. 9.
    Za studente ostalih godina od 15. 9. do 31. 10.
    Broj mesta 916, informacije na tel. 018/326-487
    Kragujevc

    Za studente prve godine i ostalih studenata koji su stekli uslov do 1. 9. do 15. 9.
    Za studente svih ostalih godina od 15. 9. do 31. 10.
    Broj mesta 602, informacije 034/370-036
    Novi Sad

    Za studente prve godine, rekonvalescente i studente ostalih godina koji ispune uslov do 1. 9. do 15. 9.
    Za studente svih ostalih godina od 15. 9. do 31. 10.
    Broj mesta 2.235 + 208, informacije na tel. 021/450-480


Izvor: Blic