Malo obavještenja za studente tehnologije i srodnih falulteta da je sa radom počeo namjeski forum Tehološkog fakulteta u BL www.sstfbl.rs.sr

PS
Molima moderatore da ovo ne brišu ili ako treba da prebace negdje drugdje!

Istraživanje o mišljenjima i stavovima akademaca Beogradskog univerziteta
Svaki drugi student planira da ode iz zemlje

BEOGRAD - Više od polovine studenata Beogradskog univerziteta napustilo bi zemlju ako bi im se ukazala prilika, a skoro jedna trećina je neodlučna. U istraživanju o mišljenju i stavovima studenata Beogradskog univerziteta, koje je sprovelo Udruženje studenata Ekonomskog fakulteta, trećina ispitanika je navela da bi otišla u neku od zemalja Evropske unije, a svaki deseti akademac bi se odselio u Sjedinjene Američke Države. Glavni razlozi za odlazak mladih ljudi iz Srbije su nizak životni standard i nastavak školovanja.

Iako 51 odsto studenata kaže da je situacija u zemlji loša, Mihajlo Karović, jedan od autora projekta, ocenjuje da akademci u Beogradu nisu pesimistički nastrojeni.

- Oko 45 odsto studenata je ocenilo da ima dobar život, a svaki deseti smatra da mu je život sjajan, a oko devet odsto studenata kaže da ima loš život. Nešto manje od polovine ispitanih studenata svoju budućnost vidi kao dobru, a oko 20 odsto kao sjajjnu. Svaki treći akademac je zadovoljan svojim fakultetom, dok je polovina studenata zabrinuta ili iznervirana - objašnjava Karović.

Većina studenata nema poverenje u državne institucije, svaki četvrti ispitanik veruje Crkvi, dok najmanje poverenje studenata imaju sudstvo i Skupština Srbije. Istraživanje je pokazalo da studenti imaju podeljeno mišljenje da li treba sarađivati sa Haškim tribunalom, a 38 odsto akademskih građana smatra da treba izručiti Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Svaki peti student misli da Srbija neće ući u Evropsku uniju, dok svaki treći našu zemlju vidi kao članicu EU do 2015. godine. Oko četiri odsto studenata ima člansku kartu neke političke stranke, a svaki četvrti je simpatizer neke partije. Da su izbori sutra, više od polovine studenata ne bi izašlo na glasanje, a od političara mladima najviše poverenja uliva Boris Tadić, predsednik Srbije.

U istraživanju je učestvovalo 1.022 studenata sa Ekonomskog, Pravnog, Filozofskog, Filološkog, Poljoprivrednog, Mašinskog fakulteta...


Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

За упис 50, а за испис 100 евра

Холограм 100 динара, промена смера 1.300, прелаз с другог факултета 8.000, а поновна пријава теме за докторску дисертацију 30.000 динара

   
– Млади који ће се за неколико дана први пут борити за бруцошки индекс треба добро да размисле и да ли имају довољно пара за студирање на жељеном факултету, јер је то увек много већа сума од оне којом се рекламирају школе и где су наводно урачунати и уџбеници и још понешто. Ево, мој син приватно студира менаџмент, на другој години је и чини ми се као да је његов индекс буре без дна: почевши од школарине која расте с годинама студијама за по хиљаду евра, па до испита који се плаћа 100 евра или скрипта и уџбеника од 30 евра па навише. Бесплатно не дају ни признаницу.

Овако прича Душица, мајка двоје студената, која је позвала нашу редакцију с молбом да се нешто напише и на тему трошкова студирања, јер је то део о којем се не размишља кад се деца уписују, а који и те како може да оптерети породични буџет, чак и ако су у индексу добре оцене.

Да ова прича није референдумско „за” и „против” приватног образовања, већ једноставно скретање пажње на важан „детаљ” будућег академског живота, по њеним речима, илуструје и пример њене друге кћерке, која студира архитектуру на државном факултету. Уз школарину, која је највиша у Србији, ова мајка објашњава да треба дати још толико за литературу, додатни прибор, приватне часове...

Академци скрећу пажњу на још једну ставку која мора да се урачуна, а само на први поглед изгледа мала. Реч је, наиме, о разним уверењима, потврдама, пријавама, које могу значајно да истање новчаник, чак и под условом да је неко добар ђак. За оне који своје академске обавезе не испуњавају уредно, факултети су саставили и посебне ценовнике.

Па тако, према листи која на београдском Електротехничком факултету важи од 15. марта прошле године, поновљени упис у годину плаћа се 15.000 динара. За пријаву испита који је пријављиван више од три пута плаћа се 600 динара, а за кашњење приликом пријаве – 1.000. Самофинансирајући академци за пријаву и одбрану дипломског испита морају да изброје 2.000 динара, а странци 200 евра. Подношење молбе за наставак студија, промену смера, предмета и слично последипломце ће стајати додатних 2.000 динара. Магистарска диплома и дупликат дипломе коштају 5.000 динара. Одбрана докторске дисертације је 50.000 динара, а поновна пријава теме олакшаће новчаник последипломца за 30.000 динара.

Прелаз с других факултета (подношење захтева) треба платити 2.000, а признавање испита још 1.000 динара (по испиту). Нострификација дипломе стаје од 20.000 до 50.000 динара, у зависности од тога да ли је инжењерска, магистарска или докторска. У том распону се креће и стицање научног звања, а тарифа се разликује од истраживача сарадника до научног саветника.

У овом ценовнику постоји и ставка „испис са факултета”, која ће оне који пожеле да имају и овај документ олакшати за 1.000 динара, односно 100 евра (странци). Та цифра важи и за кашњење пријаве колоквијума, за оверу плана и програма, за надокнаду једне лабораторијске вежбе неодрађене у предвиђеном термину за студенте одсека софтверско инжењерство...

На београдском Правном факултету, који се најчешће и спомиње кад су у питању разноразне надокнаде, а био је пионир у увођењу многих ставки које су данас саставни део већине ценовника на високошколским установама у Србији, студенти не плаћају накнаду за оверу образаца – уверења кад је реч о регулисању војне обавезе, смештају у студентски дом, кредиту или стипендију, визу, праву на пензију...

За све остале, а према званичном сајту факултета, од 5. априла 2006. године примењују се следеће цифре: обнова године је 20.000 динара, „прелаз с других правних факултета у Југославији” је 8.000 динара, признавање испита с других правих факултета је 1.000 динара, а још 500 динара више треба издвојити ако се признаје испит с неке друге више или високе образовне институције. За промену смеру треба платити 1.300 динара, промена испитивача је 700 динара, испити су 500 динара, а толико треба испразнити џепове и за одлагање провере знања. Испит пред комисијом кошта 900 динара.

Цена за поновно добијање индекса, односно дупликата ове академске исправе зависи од године и креће се од 1.500 до 2.500 динара.

Ако се изузме школарина, академци ће највеће износе издвајати за уверење о дипломирању, диплому и за додатак дипломи – 5.000 динара, док је додатак дипломи на енглеском језику скупљи и стаје 7.000 динара.

Исписница с права је скупља него с електротехнике и кошта 2.500 динара, плус 1.000 по положеном испиту. У овом ценовнику постоји и ставка „холограм”, који кошта 100 динара.

На БК Универзитету кажу да је пријава испита, промена предавача, потврда о положеним испитима, пријава дипломског рада укључена у цену школарине, а на појединим факултетима у цену су урачунати и уџбеници.

На Академији лепих уметности Универзитета Сингидунум пријава испита је 1.000 динара, а потврду о положеним испитима студенти плаћају у појединим случајевима 200 динара.

По ценовнику Универзитета Мегатренд, редовна пријава испита је 900, а ванредна чак 1.400 динара, док по 440 динара треба издвојити за оверену копију наставног плана и програма по предмету или садржај наставног плана (такође по предмету). Уверење о дипломирању и трошкови израде дипломе стају 10.560 динара, а најскупља је нострификација дипломе стечене у иностранству – 44.000 динара. Уколико неко жели да пређе на виртуелни облик студирања, то ће га стајати 17.600 динара.


Izvor: Politika / С. Димитријевић - Ј. Кисин

Upis na fakultete i više škole postaje privilegija bogatih

Papreno je biti student

Gradivo koje deca uče u školi često nije dovoljno za polaganje prijemnih ispita, pa roditelji moraju da plaćaju dodatne časove

BEOGRAD - Studiranje u Srbiji sve više postaje privilegija bogatih. Osim visokih školarina, koje su poskupele i ove godine, za pripremu i polaganje prijemnih ispita za upis na fakultete i više škole treba čitavo bogatstvo. Gradivo koje deca uče u školi često nije dovoljno za polaganje prijemnih ispita, pa roditelji moraju da plaćaju dodatne časove. Većina fakulteta organizovala je pripremu za polaganje prijemnih ispita koje koštaju od 5.000 do 20.000 dinara. Priprema na Arhitektonskom fakultetu je 177 evra, a na Elektrotehničkom 15.000 dinara. Farmaceutski fakultet organizuje pripremu iz matematike i hemije, a svaki kurs košta po 20.000 dinara. Najviše novca moraće da izdvoje budući studenti veterine jer za pripremu učenik mora pohađati 50 časova, a cena svakog časa je osam evra. Stomatološki fakultet ove godine priprema učenika za polaganje testova iz biologije i hemije, a jedan predmet košta 18.000 dinara.
      

NOVOSAĐANI NAPLAĆUJU I UPIS

Fakulteti na Novosadskom univerzitetu su odredili da, pored troškova polaganje prijemnih ispita, budući studenti plaćaju i upis. Brucoši koji dobiju indeks na Medicinskom fakultetu platiće 5.500 dinara za polaganje prijemnog ispita i 5.000 dinara za upis. Prijemni ispit na Pravnom fakultetu košta 5.500, a upis 3.600 dinara. Na Poljoprivrednom fakultetu polaganje prijemnog ispita je 5.400, a upis 4.800 dinara.
      
   
   

Nešto jeftinija pripremna nastava je na novosadskim fakultetima. Na Filozofskom fakultetu pripreme koštaju 5.000 dinara, a na Fakultetu tehničkih nauka 9.500 dinara. Priprema na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu je 6.000 dinara, a na Mašinskom u Kraljevu 8.000 dinara.

Prilikom prijavljivanja na fakultet učenici moraju doneti potvrdu o plaćenim troškovima polaganja prijemnog ispita. Na Univerzitetu u Beogradu cene polaganja prijemnih ispita su od 1.250 do 10.000 dinara. Najnižu cenu propisali su Hemijski i Biološki fakultet, čiji studenti će zajedno polagati prijemni ispit, a za troškove je potrebno samo 1.250 dinara. Budući studenti Pravoslavno-bogoslovskog i Filološkog fakulteta plaćaće 1.800 dinara, a na Medicinskom i Stomatološkom fakultetu 3.500 dinara. Najskuplje je na Arhitektonskom fakultetu, gde ispit za proveru sklonosti i sposobnosti za studije arhitekture košta 10.000 dinara.

- Prijemni ispit na našem fakultetu je specifičan i predstavlja proveru sklonosti i sposobnosti. Nadoknada za polaganje obuhvata troškove za autorski rad komisije od 15 članova, materijal koji je potreban na ispitu i materijalne troškove - objašnjavaju u Upravi Arhitektonskog fakulteta.

Pojedini fakulteti su odredili da polaganje prijemnog ispita za strane studente košta 100 evra. Na umetničkim fakultetima u Beogradu najskuplji je prijemni ispit na Fakultetu primenjenih umetnosti i Fakultetu likovne umetnosti, gde je potrebno po 6.000 dinara.

Nešto jeftinije polaganje prijemnih ispita je na univerzitetima u Nišu i Kragujevcu. Učenici koji budu polagali prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Nišu platiće 4.000 dinara, a za prijemni ispit na Pravnom fakultetu u Kragujevcu treba 3.500 dinara.


Izvor: Glas Javnosti \ M. J.

Naši akademci u evropskim metropolama
Najbolji studenti putuju u Evropu

Putovanje u evropske prestonice i ove godine postaće stvarnost za dvesta najboljih studenata u Srbiji. Konkurs za projekat „Putujemo u Evropu 2006“, koji organizuju Evropski pokret u Srbiji i „Euroinicijativa“, otvoren je do 28. juna, a među srećnicima koji će mesec dana putovati po Evropi mogu da se nađu studenti završnih godina fakulteta i apsolventi sa prosekom preko devet i znanjem jednog stranog jezika. Prednost će imati studenti koji nikada nisu putovali u zemlje Evropske unije.

Studenti koji budu izabrani dobiće besplatne vize koje će obezbediti Ambasada Austrije u Beogradu, dok će Skupština grada Beograda podeliti 200 besplatnih interrejl karata, za šta je izdvojila pet miliona dinara. Studentima će sponzori obezbediti i skroman džeparac od oko 200 evra, pa će svi 17. jula iz Beograda u Beč, a zatim mesec dana po Evropi.

Prošle godine, u okviru istog projekta koji ima za cilj da se što više studenata upozna sa EU, evropske metropole posetilo je sto studenata iz Srbije. Sanja Ristić iz Jagodine u međuvremenu je završila Fakultet organizacionih nauka. Prošle godine je za 26 dana obišla Beč, Pariz, San Sebastijan, Lisabon, Barselonu, Nicu i Veneciju, a kako kaže, najviše su joj se svideli „mladi ljudi koji samo stave ranac na leđa i otputuju negde za vikend“.

- Svidelo mi se i to što ne znaš kada prelaziš iz jedne države u drugu jer nema granica i pasoške kontrole - kaže Sanja i tvrdi kako je istovremeno razbila iluziju da u Evropi svi savršeno govore engleski jezik i da su službenici na šalterima besprekorno ljubazni.

Ani Kolarić iz Beograda ostao je samo još jedan ispit do završetka studija svetske književnosti. Iako je pročitala hiljade stranica knjiga, priznaje da se plašila kako će se snaći „tamo u Evropi“. Danas kaže da je sve neverovatno jednostavno, da stanovnici EU ne govore engleski kao sa Bi-Bi-Sija i da je češće morala da se lati papira i olovke i da uz pomoć crteža i mimike dobije potrebnu informaciju.

- Komuniciranje sa ljudima i organizovanje puta uopšte nije komplikovano, ali da bi to shvatio, moraš da izađeš iz Srbije. Mladi iz Evrope su mnogo opušteniji i u sve se upuste znatno ranije od nas - kaže Ana uz primer da su se tokom puta upoznali sa mladim Kanađaninom, koji je četiri godine mlađi od nje, a koji se na sličan put prvi put uputio sa 17 godina.

Ana priča da je na putu doživela svašta, od obračuna navijača u Đenovi, preko prilike da mladim Francuzima objašnjava odnos Srbije i Kosova, do spavanja na klupama na železničkih stanica.

- Vizu smo iskoristili do poslednjeg dana, pa nam je na kraju bilo frka da li ćemo se bez problema vratiti u Beograd - priča Ana za „Blic“.

Na kraju, svi imaju želju - da naša zemlja nije ovoliko izolovana i da mladi ljudi, a i svi ostali građani Srbije, mogu češće da putuju.



Izvor: Blic \ Ivana Cvetković

Pitanje za sve
Molim vas da mi kazete ako vam je poznato, kojoj organizaciji se mogu obratiti za stipendiju  u slucaju da se nakon zavrsenog fakulteta dalje usavrsavam na nekoliko polja (postdiploske plus nesto slicno....) a nisam zavrijedio stipendiju za vrijeme osnovnih studija?
Hvala

Zna li iko koje banke odobravaju namenske kredite za skolarinu, ima li ko iskustava sa tim, preporuka ili kritika? Pri tome mislim na opste varijante, ne na varijante banaka koje imaju ugovore sa odredjenim fakultetima... Ja sam uspela da nadjem samo Piraeus Atlas banka (17% Efektivna kamatna stopa) i Vojvodjanska banka(13% Efektivna kamatna stopa) 

Да ли зна неко неки форум гдје учествују правници студенти и дипломирани, а тиче се тако мало стручнијих тема? Унапред хвала.

slichno kao igorxxx

Tehnolosko-metalurski fakultet Beograd (poznatiji kao TMF ima svoj namenski forum za studente samo tog fakulteta!



TMF

jel ima nekog ko studija na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, tačnije treba mi informacija oko ispita Gradjansko procesno pravo i Privredno pravo na četvrtoj godini, koja literatura, kako se polaže , kriterijumi...