MIslim da akreditacija i bilo kakve druge procedure nisu potrebne ni za elektronski fakultet u nisu. Nisam siguran ali po svemu sudeci je tako!!! Tamo kao i svuda mozes puno da naucis samo ako hoces, planovi i programi su tu ali ipak sve zavisi od tebe!

Ma i onako profesori rade sta hoce i ponasaju se kako zele, pa ih ta akreditacija malo zauzda.. 

Hteo bi da pitam ali nemojte da zamerite sto sam omasio temu...mislim da ovo cita puno njih pa da okacim svoje pitanje,mozda mi neko pomegne
Ovako interesuju me iskustva vas koji ste upisali fakultet informacionih tehnologija,i its visoku skolu za informacione tehnologije....sta je po vama bolje,i zasto....
Unapred zahvalan 

Ove godine manje indeksa za brucoše

Upisne kvote koje su za ovu godinu predložili fakulteti u Srbiji uglavnom su nešto izmenjene u odnosu na prošlogodišnje, a na većini visokoškolskih ustanova biće manje mesta za akademce koji sami finansiraju školovanje. Osim Univerziteta u Nišu, ostalih šest državnih univerziteta dostavilo je Ministarstvu prosvete svoje predloge upisnih kvota, koje treba da budu usvojene na nekoj od narednih sednica vlade, da bi postale i zvanične.

Univerzitet u Beogradu, prema predlogu fakulteta koji su u njegovom sastavu, trebalo bi da upiše ove godine ukupno 14.607 brucoša, u odnosu na prošlu godinu to je 126 studenata manje na budžetu i 496 manje onih koji sami plaćaju školovanje. Na Fakultetu političkih nauka predloženo je 115 indeksa manje za samofinansirajuće studente, ali je povećan broj budžetskih mesta - sa prošlogodišnjih 135 na 250. Manje mesta za brucoše predložili su i Matematički, ukupno 196 indeksa manje, i Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 140 mesta manje nego lane. Jedini fakultet koji je za sada predložio da upiše više studenata koji plaćaju školovanje jeste Filološki, gde je predloženo 250 indeksa više za samofinansirajuće.

Fakulteti u sastavu Univerziteta umetnosti predložili su da ove godine upišu ukupno 449 brucoša, 64 više nego prošle godine. Po tom predlogu, više indeksa biće na Fakultetu dramskih umetnosti, ukupno 108, Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je povećan broj budžetskih studenata za 23 mesta, dok je predloženo da samofinansirajućih bude 76, umesto prošlogodišnjih 78.

Akademci koji se opredele za studije u Beogradu, polagaće na nekim od fakulteta prijemni ispit pod nešto izmenjenim uslovima nego lane zbog održavanja Univerzijade. U rektoratu objašnjavaju da za sada ne postoji odluka da se datumi prijemnih ispita bitno razlikuju od prošlogodišnjih i da će možda biti pomereni datumi prijavljivanja za polaganje prijemnog ispita. Izvesno je da fakulteti, kao Ekonomski, Elektrotehnički i Farmaceutski, koji su tradicionalno organizovali prijemni ispit u halama Beogradskog sajma, morati ove godine da organizuju ispit u salama svojih fakulteta ili na nekom drugom mestu.

- Hale koje smo tradicionalno iznajmljivali fakultetima za polaganje prijemnih ispita ove godine neće biti slobodne, jer su već zauzete zbog održavanja Univerzijade. Ukoliko Hala pet ne bude iznajmljena za Univerzijadu, moći ćemo da je ponudimo zainteresovanim fakultetima - kaže Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma.

Predloženi broj budžetskih studenata za upis na neki od fakulteta Univerziteta u Novom Sadu manji je od prošlogodišnjeg za 415 mesta, odnosno ove godine predloženo je da bude upisano ukupno 8.273 brucoša. Upisne kvote ostale su iste kao prošlogodišnje jedino na Tehnološkom, Pravnom i Građevinskom fakultetu. Jedini fakulteti koji će ove godine primiti veći broj budžetskih studenata su Filozofski, gde će biti 33 mesta više, Medicinski gde će ih biti 67 i Fakultet tehničkih nauka gde je predloženo da se upisna kvota za budžetske studente poveća za 50 mesta. Svršeni srednjoškolci koji ne uspeju da osvoje dovoljan broj bodova za neko od mesta na budžetu, ove godine imaće manje šanse da se upišu kao samofinansirajući studenti budući da je taj broj, prema predlozima novosadskih fakulteta, smanjen za 558 mesta.

Na kragujevačkim fakultetima, prema predloženim upisnim kvotama, ove godine biće čak oko 1.000 mesta manje za samofinansirajuće brucoše, dok je ukupna upisna kvota za budžetske ostala ista kao i prošle godine. Ekonomski fakultet u Kragujevcu predložio je za ovu godinu 450 studenata manje, na Pravnom fakultetu biće podeljeno 245 indeksa manje samofinansirajućim studentima, a na Tehničkom, koji je povećao budžetsku kvotu za 10 mesta, predloženo je 160 mesta manje za samofinansirajuće akademce. Više studenata upisaće Filološko-umetnički fakultet, ukupno 76, Medicinski fakultet, 30 više na budžetu i Učiteljski 35 brucoša.

Na šest departmana i 20 studijskih programa Univerziteta u Novom Pazaru predloženo je da ove godine bude upisano 735 studenata, dok će na 10 fakulteta Univerziteta u Prištini biti upisano ukupno 1.865 akademaca, 1.086 manje nego lane.

Izvor: Krstarica

Pripremna nastava na fakultetima od 7.000 do 15.000 dinara
Autor: Beta | 17.04.2009. - 10:36

Većina fakulteta u Beogradu počela je da organizuje pripremnu nastavu za upis na prvu godinu studija, a cene se kreću od 7.000 do 15.000 dinara u zavisnosti od fonda časova.

Na Mašinskom fakultetu u Beogradu fond časova pripremne nastave je 60 školskih časova, a cena je 9.000 dinara, piše na sajtu tog fakulteta. Nastava će biti u aprilu i maju.
 
Pripremna nastava na Fakultetu političkih nauka košta 7.000 dinara za kandidate za upis na studije Odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad, a za kandidate koji žele da upišu studije na Politikološkom smeru, Odseku za novinarstvo i komunikologiju ili Odeljenju za međunarodne studije 9.000 dinara.
Na Saobraćajnom fakultetu pripremna nastava obuhvata fond od 42 časa a košta 15.000 dinara.
Biološki fakultet počeo je da organizuje pripremnu nastavu iz biologije u februaru, a cena je 10.500 dinara.
Pripremna nastava na Pravnom fakultetu u Beogradu biće organizovana u dva ciklusa. Prvi ciklus počinje 9. maja, a nastava će se održavati svakog vikenda do kraja meseca.
Drugi ciklus počinje 6. a završava se 13. juna, a nastava će se održavati svakog dana.
Ekonomski fakultet organizovaće pripremnu nastavu u maju i junu za predmete za koje se prijavi više od 30 kandidata.

Izvor: Blic

Skupi časovi za buduće brucoše
Autor: E.B. | 18.04.2009. - 05:00

Većina fakulteta u Beogradu počela je da organizuje pripremnu nastavu za upis na prvu godinu studija, a cene su od 7.000 do 15.000 dinara, u zavisnosti od fonda časova.

Na Mašinskom fakultetu u Beogradu pripremna nastava obuhvata 60 školskih časova, a nastava se održava u aprilu i maju. Na Saobraćajnom fakultetu pripremna nastava obuhvata fond od 42 časa.

Cene priprema 
Mašinski fakultet, 9.000
Fakultet političkih nauka, 7.000-9.000
Saobraćajni, 15.000
Biološki, 10.500
 
Pripremna nastava na Fakultetu političkih nauka košta 7.000 dinara za kandidate za upis na studije odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad, a za kandidate koji žele da upišu studije na politikološkom smeru, odseku za
novinarstvo i komunikologiju ili odeljenju za međunarodne studije 9.000 dinara. Ekonomski fakultet organizovaće pripremnu nastavu u maju i junu za predmete za koje se prijavi više od 30 kandidata. Pripremna nastava na Pravnom fakultetu u Beogradu biće organizovana u dva ciklusa. Prvi počinje 9. maja, a nastava će se održavati svakog vikenda do kraja meseca. Drugi ciklus počinje 6, a završava se 13. juna, a nastava će se održavati svakog dana.

Izvor: Blic

Факултети у болоњској магли
Зграде високошколских установа немају кров, напукле су, тону, факултети се једва „сналазе” за рачуне, а кључни проблем није реформа већ – када ће плата
 

Зграда Хемијског факултeта је пукла, Филозофски тоне, на Музичкој академији вежбају у тоалетима, на неким факултетима нема крова, а држава издваја новац за декоративно осветљење Храма Светог Саве... Србија већ 20 година нема стратегију високог образовања, не знамо шта хоћемо, не знамо где ћемо. У Европи не постоји лошији систем акредитације од нашег – он не вреднује квалитет, већ бројке које могу да се уклопе у „ексел” табелу.

Овако др Љубиша Рајић, професор Филолошког факултета, сликовито описује тренутно стање високог образовања у Србији и додаје да кључно питање на нашим факултетима није реформа већ – када ће плата.

– Последњи пут сам од државе добио паре за куповину књига за моју катедру 1982. године – каже професор Рајић.

Др Небојша Савић, декан Факултета за економију, финансије и администрацију, сматра да је ипак добро што су почеле да функционишу неке институције које треба да уведу ред на тржиште знања, попут Комисије за акредитацију, али и он истиче да се неће далеко стићи са смањеним издвајањима за образовање.

Погледајте које су једине две ставке које у развијеним земљама Европе нису смањене упркос општој кризи – издвајања за инфраструктуру и образовање – указао је овај професор на недавно одржаној трибини о реформи високог образовања у организацији „Економист медија групе”.

О дубини кризе довољно говори и податак који је изнео ректор Универзитета уметности професор Чедомир Васић – уколико држава не да паре за акредитацију, овај универзитет неће моћи да упише нову генерацију студента.

Слично је мишљење и професорке Радмиле Маринковић Недучин, ректорке Новосадског универзитета, која каже да су универзитети током последњих неколико година ипак уложили огромну енергију у процес реформе, али да држава није уложила – паре.

– Мора да постоји јасна стратегија о томе шта се хоће са високим образовањем – каже декан Филозофског факултета у Београду професор др Александар Костић.

Он додаје да је основна грешка била што је потписана Болоњска декларација а да нисмо урадили студију изводљивости. Зато се сада стално налазимо у магли, импровизујемо у ходу и стално смо нечим затечени, истиче др Костић. Бојим се, каже, да ће овакав однос према високом образовању универзитете довести у дубоку кризу.

Некадашњи министар просвете др Гашо Кнежевић, главни „кривац” што је Србија приступила болоњском процесу, и данас сматра да „смо апсолутно урадили праву ствар јер је српско високо образовање требало реформисати”, али да је због „економских, социолошких, интелектуалних… разлога тешко применити болоњске стандарде на ово наше тле”.

– Ми пропадосмо у образовној трци ако не подигнемо квалитет. И даље имамо конкурентне факултете, али већина то није – каже Кнежевић.

Професор Рајић додаје и да је за много тога лошег крив систем „копипејст”, када нека решења само пренесемо из света, а то онда буде потпуно неприхватљиво за наше услове. На пример, један од критеријума за стицање звања ванредног професора за групацију друштвено-хуманистичких наука јесте „оригинално стручно остварење – пројекат, студија, патент, оригинални метод, нова сорта и сл.”. Коју то сорту ја да откријем у скандивистици, пита се професор Рајић. Или обрнута ситуација – у Европи данас постоји чак 50.000 различитих занимања, „а код нас постоји само 394 звања и ти по закону не можеш да будеш ништа друго”.

Сандра Гуцијан

------------------------------------------------

Просечна школарина 750 евра

Према најновијем истраживању Центра за образовне политике, на државним универзитетима у Србији је 93 одсто академаца, док седам процената има индекс неког приватног факултета. На факултетима и високим школама школује се укупно 238.710 студената. Њима предаје 12.884 наставника, што значи да на једног професора дође 29 студената. Просечна школарина у Србији је 750 евра, а просечна плата 385. Истовремено, академци у Албанији плаћају 200 евра годину дана студија (плата 161), у Хрватској од 750 до 1.200 (просечна плата 681 евро), а у Црној Гори 500 евра (плата 338). Ако се погледа наш регион, више школарине имају само три државе у Европи – Велика Британија, Холандија и Летонија, каже Вања Ивошевић.

Izvor: Politika

Dekani spremni na kolektivnu ostavku


Rektori sedam univerziteta u Srbiji zahtevaće danas od predstavnika Ministarstva finansija da se u Zakon o rebalansu budžeta unese odredba o izuzimanju državnih fakulteta i univerziteta od obaveze uplaćivanja 40 odsto sopstvenih sredstava u republički budžet. Ukoliko nadležni ne usvoje ovaj predlog, svi dekani spremni su da podnesu kolektivnu ostavku, jer u takvim okolnostima neće moći da rade.



Sastanak čelnih ljudi univerziteta sa predstavnicima Ministarstva finansija zakazan je za danas u zgradi Vlade, a njemu će prisustvovati ministar prosvete Žarko Obradović i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić. Umesto ministarke Diane Dragutinović, tumačenje spornog člana 15 Zakona o rebalansu budžeta daće predstavnici Ministarstva finansija. Odmah nakon sastanka u Vladi, biće održan i Senat Univerziteta u Beogradu, na kome će najverovatnije biti razmotreni rezultati pregovora. Međutim, na prethodnoj sednici ovog tela dogovoreno je da u slučaju negativnog odgovora svi dekani podnesu kolektivnu ostavku.

- Sešćemo i razgovarati, tako da ćemo preciznije informacije imati tek nakon sastanka. Razmotrićemo u kakvoj su finansijskoj situaciji fakulteti i kako će se rebalans budžeta odraziti na njih. Ekonomska situacija na fakultetima je različita. Ima onih koji imaju mogućnost sopstvenih prihoda i onih koji nemaju. Ovde je reč o dodatnim prihodima koji fakulteti ostvaruju na različite načine i o uzimanju dela tog prihoda. A o kojoj količini novca je reč, znaćemo jako brzo. Treba imati u vidu da je ekonomska situacija teška i da je sprovođenje ovih mera privremeno - rekao je Žarko Obradović i dodao da od septembra traži način da utiče na fakultete da ne povećavaju školarinu.


Izvor: Krstarica

jadni dekani kako oni uvek budu zrtve 

Zbog Univerzijade planirani i dodatni ispitni rokovi za studente
Autor: A. Milojković | 19.05.2009. - 05:00

Za većinu studenata Beogradskog univerziteta biće skraćena studijska godina, dok će junski rok početi ranije ili će biti kraći zbog Univerzijade koja se održava od 1. do 12. jula, baš u vreme prvog ispitnog roka. Iz istog razloga za nekoliko dana biće pomeren i upis nove generacije brucoša.


Zbog održavanja najvećeg studentskog takmičenja, junski ispitni rok na većini fakulteta Beogradskog univerziteta moraće da se završi dve nedelje ranije, do početka Univerzijade. Pomeranje termina je neophodno pre svega zbog volontera koji će na pripremama intenzivno raditi bar dve nedelje. Dakle, ove promene ne kače preostalih šest univerziteta.
- Svaki fakultet BU će prema mogućnostima promeniti kalendar nastavnih i ispitnih aktivnosti. Tako će osam fakulteta, između ostalih Mašinski, Elektrotehnički, Matematički, Saobraćajni sa ovim aktivnostima završiti do 20. juna. Ostali fakulteti će do tog datuma završiti sa prvim terminima za ispite i odmah potom dati drugi rok, tako da će studenti moći da biraju kada će polagati ispite. Kako volonteri Univerzijade i oni koji se iseljavaju iz Studentskog centra ne bi bili oštećeni skraćenjem junskog ispitnog roka, za njih su pojedini fakulteti uveli i dodatne rokove posle takmičenja - objašnjava Aleksandar Jović, predsednik Studentskog parlamenta.
Međutim, ima i fakulteta koji ne mogu da skrate studijsku godinu zbog praktične nastave.
- Recimo, praktična nastava na Poljoprivrednom fakultetu se obavlja u prirodi, pa je samim tim vezana za određeno godišnje doba i zato se ne može pomerati. U sličnoj situaciji je i Medicinski fakultet čiji studenti imaju praksu na klinikama, pa moraju sa njima da se usaglašavaju - dodaje Jović.
Milan Podunavac, dekan Fakulteta političkih nauka, kaže da su za volontere uveli predispitni i ispitni rok u junu i jedan predrok u avgustu. Inače, redovni rok na FPN je skraćen za deset dana, pa traje od 15. juna do 5. jula. Sa druge strane, na Veterinarskom fakultetu nema nikakvih promena, ni što se tiče termina ni broja rokova, tako da studenti ispite mogu polagati od 1. do 30. juna.
Osim junskog roka, zbog Univerzijade se skraćuje i menja prvi termin polaganja prijemnih ispita na Univerzitetu u Beogradu za svršene gimnazijalce i srednjoškolce. Tako će budući brucoši najverovatnije predavati dokumenta od 21. do 24. juna, prijemne ispite polagati od 26. do 29, dok će rezultate saznati 30. juna. Konačna odluka o rasporedu upisnih aktivnosti trebalo bi da se zna u četvrtak, 21. maja, nakon sednice Vlade Srbije. Tada bi trebalo da se donese odluka o upisnim kvotama za školsku 2009/10. nakon čega će Ministarstvo prosvete raspisati konkurs sa pravilima upisa na osnovne studije.
Dodatni problem sa kojim su se pojedini beogradski fakulteti (Ekonomski, Farmaceutski, Mašinski…) suočili u ovom periodu je i pitanje mesta gde će održati prijemne ispite, s obzirom na to da to neće moći kao prethodnih godina na Beogradskom sajmu. Jedino rešenje, prema rečima dekana, jeste da se iskoriste postojeći kapaciteti na drugim fakultetima.
- Prema našem okvirnom rasporedu, prijemni ispit iz matematike biće održan 26. juna, a iz fizike dan kasnije. Zbog velikog broja zainteresovanih, ispit iz matematike nam je kritičan, pa smo ga održavali na Sajmu. Pošto će ove godine te prostorije koristiti takmičari na Univerzijadi, sa dekanima Građevinskog, Tehnološkog, Arhitektonskog i Mašinskog fakulteta smo se dogovorili da pozajmimo njihove sale tog dana - kaže Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta.

Iseljenje iz Studenjaka do 20. juna
Za potrebe Univerzijade moraće ranije da se oslobode i prostorije Studentskog centra kako bi se u njih smestili takmičari i 12.000 volontera. Prema rečima predsednika studentskog parlamenta, iseljavanje studenata iz Prvog bloka mora biti završeno najkasnije do 20. juna, a naknadno će biti rešeno da li treba osloboditi i Drugi blok.

Izvor: Blic