Uverenje od strane fakulteta i da si vezan za nekog rodjaka osiguranjem (mama, tata)...

Studentima američke vize od 1. aprila?
Autor: Blic online | 12.03.2008 - 08:53

Nekoliko stotina studenata iz Srbije tokom predstojećeg letnjeg raspusta moći će da boravi i radi u SAD, izjavio je Zoran Milosavljević, direktor beogradske agencije SNAP koja organizuje ta putovanja, a prenosi Radio televizija Vojvodine na svom sajtu.

On je istakao da će Ambasada SAD u Beogradu od 1. aprila početi da izdaje vize, čime će praktično sve biti normalizovano, a time i omogućeno da i ovog leta oko 400 studenata boravi i zarađuje u Americi, upoznaje nove prijatelje i kulturu te zemlje.

Program, koji već 19 godina sprovodi SNAP , u saradnji sa američko-britanskim partnerima, predstavljen je na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Cena programa je 1.000 dolara, plus povratna avionska karta od Beograda do Njujorka i dodatni troškovi od oko 150 dolara.

Prijavljivanje je u toku i mesta još ima, rekao je Milosavljević, naglašavajući da agencija svim studentima obezbeđuje posao koji može da se dobije u zavisnosti od afiniteta, želje i drugih mogućnosti.

Izvor: Blic

Ljudi pomagajte   

Potreban mi je seminarski rad iz osnova ekoloskog inzinjerstva na bilo koju temu...Ukoliko neko od vas ima stogod iz ove oblasti molim vas kontakt na pm...

 

Studenti traže da praktičan rad bude deo nastavnih programa
Praksa je šansa za dobar posao
Autor: V. N. - S. S. | 18.03.2008 - 06:00



Nedovoljno praktične nastave jedan je od najvećih problema našeg obrazovnog sistema. Zbog nedostatka radnog iskustva studenti se po završetku studija suočavaju s problemom pronalaženja adekvatnog zaposlenja, smatra više od 90 odsto anketiranih studenata sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

- Poslodavce, posebno iz stranih firmi koje nude najbolje plaćene poslove, samo zanima da li znaš da radiš. Diploma nema vrednost ako svoje znanje ne znaš da primeniš u praksi - priča Goran N., koji je završio ekonomiju i sada se sa još 30.000 visokoobrazovanih mladih ljudi nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Interesantnu priču ispričao nam je i bivši student Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.
- Bio sam odličan student sa prosekom iznad devet. Konkurisao sam za posao u stranoj firme. Prošao sam sve selekcije, ali kada je došlo do praktičnog dela, video sam da ne znam da radim. Zvao sam fakultet i pitao da li mogu preko njih da naknadno odradim stručnu praksu da se ne bih blamirao pred poslodavcima. To nije bilo moguće, morao sam pristati da izvesno vreme volontiram - priča Darko D.
Zbog toga je, slažu se studenti, uvođenje obavezne prakse na svim fakultetima neophodno i treba da predstavlja neraskidivu celinu sa teorijskim znanjem.
- Samo tako će se povećati mogućnost zapošljavanja u uslovima koji vladaju na tržištu rada. Od prakse korist mogu da imaju i poslodavci i studenti. Poslodavci dobijaju mogućnost da angažuju mlade, obrazovane ljude za niže naknade, a studenti da dobiju stalan posao ako se dobro pokažu. Akademci bi trebalo da imaju mentore koji bi pratili njihov rad - kaže Miloš Nastasijević, predsednik Studentskog parlamenta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Da bi se donekle rešio ovaj problem, Studentska unija Ekonomskog fakulteta, časopis „Monopolist“ i Privredna komora Srbije pokrenuli su inicijativu za sistemsko rešenje studentske prakse na nivou cele države.
- Država bi preduzećima koja primaju studente na praksu trebalo da omogući određene olakšice, oslobodi ih plaćanja poreza u iznosu koji je jednak uloženim sredstvima u obuku praktikanata. Poslodavci bi se tako stimulisali da osmišljavaju kvalitetne programe. Studentima treba upisati u indeks da su završili stručnu praksu, koja će biti vrednovana određenim brojem bodova - kaže Nastasijević.
Na Univerzitetu u Novom Sadu praksa je sve više zastupljena jer se polako menja pristup studiranju.
- Fakulteti su jako različiti i od toga zavisi i praktična primena znanja - smatra Jasna Đeri, student prorektor.
Studenti, naglašava Đeri, mogu da učestvuju u programu radne prakse u Skupštini AP Vojvodine i organima uprave u pokrajini.
- Ne treba se ograničavati samo na praksu koju organizuju fakulteti. Praksa su i letnje škole, ali i neformalno obrazovanje - kaže Jelena Đeri.
Miroslav Plančak, prorektor za nastavu Univerziteta u Novom Sadu, dodaje da je u Bolonjskoj deklaraciji implicitno sadržano da studenti u obrazovanju treba da steknu i praktična znanja.
- Na Fakultetu tehničkih nauka praksa ulazi i u kurikulum, odnosno, boduje se - ističe Plančak.
Prema njegovim rečima, NSU ima poseban dogovor sa Srpskom asocijacijom menadžera (SAM), a glavna zajednička aktivnost biće praksa studenata. To praktično znači boravak studenata u preduzećima i firmama, a biraće ih i finansijski im pomoći SAM.
- Studeni koji se dobro pokažu imaće određena prednosti pri zapošljavanju - objašnjava Plančak.
U Evropi je studentska praksa obavezna
Stručna praksa je u Evropi obavezan deo nastavnih planova i programa. U Belgiji traje godinu dana kako bi se studenti što više osposobili da po završetku studija mogu odmah da počnu da rade, u Nemačkoj traje 12 nedelja, a na fakultetima u Ljubljani četiri nedelje.

Simulacije suđenja
- Pravni fakultet je od ove školske godine potpisao ugovor sa predsednicima sudova, a koji se odnose na redovnu, u više ciklusa organizovanu sudsku praksu za studente. Studenti u sudovima prolaze od pisarnice do prisustvovanja suđenjima. Na kraju se za sve studente organizuje simulacija suđenja - kaže prof. dr Ljiljana Radulović, prodekan za nastavu na Pravnom fakultetu.

Izvor: Blic

U aprilu prve akreditacije visokoškolskim ustanovama
Privatni fakulteti još bez dozvola za rad
Autor: V. N. | 21.03.2008 - 06:00


Komisija za akreditaciju objaviće 5. aprila prve odluke o dozvolama za rad visokoškolskih ustanova u Srbiji, najavio je Slobodan Arsenijević, predsednik Komisije.

Prijavljivanje za drugi ciklus akreditacije državnih i privatnih fakulteta u Srbiji počeo je 15. marta, a rezultati za tu grupu visokoškolskuh ustanova trebalo bi da budu poznati tokom juna.
Arsenijević upozorava da postoji opasnost da, i pored toga što postoje treći, četvrti i peti krug za prijavu fakulteta za akreditaciju, mnogi ne dobiju dozvolu za rad jer se nisu prijavili na vreme.
- Ukoliko se mnogo fakulteta prijavi u poslednjem momentu, komisija neće moći da obradi sve zahteve - rekao je Arsenijević.
Za prvi ciklus akreditacije prijavilo se šest fakulteta Univerziteta u Beogradu, pet državnih fakulteta sa Novosadskog univerziteta i po jedan državni fakultet iz Kragujevca i Niša. U trku za dobijanje dozvola ušao je i jedan privatni novosadski fakultet, kao i sedam privatnih ustanova koje su tek u osnivanju. Ostale privatne visokoškolske ustanove - upozorio je Arsenijević, još nisu podnele zahtev za akreditaciju.
Treći rok za prijavu fakulteta biće u julu, a četvrti u novembru. Predviđen je i peti, dodatni rok, u martu 2009. godine. Poslednji rok namenjen je fakultetima koji su u nekom od prethodnih ciklusa akreditacije dobile „akt upozorenja“. Proces akreditacije fakultata u Srbiji trebalo bi da se završi u drugoj polovini 2009. godine.
Bez dozvole za rad fakulteti neće moći da upišu novu generaciju brucoša, a tek za godinu dana mogu ponovo da konkurišu za akreditaciju.

Izvor: Blic

Otvoren prvi Univerzitetski centar za studente sa hendikepom
Autor: Tanjug | 20.03.2008 - 16:16

Srbija je danas dobila prvi Univerzitetski centar za studente sa hendikepom, čiji je zadatak da obezbedi jednake moguænosti i uslove za njihovo obrazovanje, a time i bolje šanse za zapošljavanje i uključivanje u društvo.

Na svečanom otvaranju u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" u Beogradu saopšteno je da će na čelu Centra biti sadašnja predsednica beogradskog Udruženja studenata sa hendikepom Ljupka Mihajlovska, a imaće još dva stalno zaposlena. Udruženje je iniciralo izgradnju i osmislilo rad Univerzitetskog centra za studente s hedikepom, dok su njegovo osnivanje pomogli Univerzitet u Beogradu i Fondacija kompanije "Telenor" Srbija.

Otvarajući Centar, rektor beogradskog Univerziteta prof. dr Branko Kovačević je istakao da studenti s hendikepom, kao i svi drugi, imaju pravo da im se obezbede odgovarajući uslovi za školovanje, s tim što su njihove potrebe specifične.
Mladi s hendikepom su bolji i vredniji od drugih studenata, a ulaganjima u njihovo obrazovanje Srbija dobija veći intelektualni kapital, rekao je on.
Kovačeviæ je ukazao da se broj studenata s hendikepom u našoj zemlji iz godine u godinu povećava i zato rad Univerzitetskog centra i širenje njegove mreže, treba da bude briga celog društva.

Za studente s hendikepom problem predstavlja prevoz, nedostatak liftova i odgovarajućih prilaza fakultetima i bibliotekama, zatim kompjutera i drugih sredstava za rad prilagođenih osobama sa posebnim potrebama, rekla je buduća direktorka Centra Ljupka Mihajlovska.
Prema njenim rečima, ima mnogo problema kada je reč o nastavi, smeštaju i drugim potrebama studenata s hendikepom, ne samo u Beogradu, već širom Srbije, a osnivanje Univerzitetskog centra je tek prvi, ali važan korak u njihovom rešavanju.
Generalni direktor "Telenora" Stajn Erik Velan je pozvao državne institucije, strane i domaće kompanije i nevladine organizacije da pomognu ovaj izuzetan projekat u koji treba puno ulagati.
Velan je studentima s hendikepom obećao da će "Telenor" finansirati njihov Univerzitetski centar dok ne stigne pomoć i od drugih, pod uslovom da diplomiraju i potraže posao u ovoj kompaniji.

Izvor: Blic

znali neko neki sajt odakle mogu da skinem eseje za ekonomiki fakultet???

da li neko mozhe da me uputi na sajt(ove) gde mogu da skkinem informatore za filoloshki smer,tachnije engleski?

Sjat Filoloskog fakulteta u Beogradu:

http://www.fil.bg.ac.yu/

Svetsko takmičenje 200 pravnih fakulteta
Uspeh naših studenata
Autor: V. Nedeljković | 26.03.2008 - 06:00


Na 15. takmičenju pravnika iz arbitraže i međunarodnog privrednog prava „Willem C Vis International Commercial Arbitration Moot“, koje je održano od 15. do 20. marta u Beču, tim studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu plasirao se u finale u konkurenciji čak 203 fakulteta iz celog sveta.

Studentski tim Pravnog fakulteta dobio je i prestižne nagrade za najbolju tužbu i najboljeg govornika, a ovo laskavo priznanje pripalo je studentkinji Jovani Stevović. Takmičenje se sastoji u rešavanju jednog zadatog slučaja iz oblasti Prava međunarodne prodaje robe i Arbitražnog prava i ima dva dela: pismeni i usmeni. Svi timovi morali su da se stave u ulogu tužioca i tuženog u postupku pred međunarodnom arbitražom koju čine najistaknutiji profesori i arbitri iz celog sveta. Tužba i odgovor na tužbu, kao i jezik na kojem su naši studenti iznosili usmene argumente pred arbitražom je engleski jezik.
Pripreme za takmičenje u Beču trajale su šest meseci, a u timu Pravnog fakulteta, koji se plasirao među najbolje na svetu, bili su: Vuk Cucić, Miloš Kuzman, Nikola Marković, Marija Marošan, Ivan Nonković, Milica Novaković, Sanja Panjković, Milan Radonić, Raško Radovanović, Dina Simonović i Jovana Stevović.

Izvor: Blic