Ово сам давно хтео да напишем али некако или нисам имао времена или сам мислио да је глупо. Елем, да ли постоји још неко овде на форуму, попут мене, ко има паничан страх од великих бродова у води, или прамаца уопште?
Да дефинишем мало боље. Постоји мало место Бијела у Боки Которској (за оне који нису чули, верујем да већина зна због земљотреса од пре 40 година), у којем ја проводим летње распусте од кад знам за себе, а једно једино бродоградилиште у Боки налази се управо у Бијелој. Ја сам од малена навикао да пролазим кејом, буквално на 30-35 метара од тих огромних танкера, али нисам осећао никакав посебан страх јер су, како да кажем, стајали бочно у односу на мене. А и нисам налазио ништа страшно у великом броду, тамо далеко у води док сам ја на копну. Имао сам 6 година када су ме повели у обилазак бродоградилишта и кад сам се, зато што постоји ту неки зид или скретање, шта ли, изненада нашао испред тог једног огромног брода... ја сам се паралисао од страха. Ево окачио сам доле слику, овако је скоро идентично изгледало (слика број 1). Знам да сам почео да бежим назад и да ме је мама некако смирила али сам вриштао да одмах идемо кући па смо се вратили. Ја ту слику данима нисам могао да избијем из главе. После више никад нисам смео да крочим тамо.
Углавном, после пар година, тада сам већ имао 11 или 12 и, мада нисам потпуно заборавио на ону сцену из бродоградилишта, обични рибарски чамци ме нису плашили. Једна од игара коју деца тамо стално играју је јурење око барке (један јури а остали беже тако што пливају око барке, роне испод, прењу се преко итд). Тад ме је брат учио да прероним испод барке на другу страну и знам да смо се играли доста дуго све док се ја једног момента (а то је било први пут, ваљда сам несвесно избегавао) нисам нашао испод прамца. Ево, и за ову сцену сам покушао да нађем слику која дочарава шта сам ја видео (слика број 2). Углавном, ја се опет не сећам како се тачно одиграло, знам само да сам се после неког времена нашао на обали и да сам се тресао. Да ли да кажем да од тог дана па до дана данашњег, ја никад не смем када пливам да приђем неком чамцу на ближе од 10 метара.
И сад да наведем главну ствар. Ја никад нисам престао да сањам како се налазим у води, најчешће у мраку, испред огромних гвоздених бродова, са тим шиљатим прамцима и да покушавам да пливам али ме нека сила држи у месту. Сигурно сам то сањао пар стотина пута, ево баш и ноћас, зато ме је подсетило да окачим на форум. Мене чак и ове слике помало узнемиравају, иако сам у свом стану и свестан тога.
Да ли постоји име за ову фобију? И да ли је ово фобија или стечен страх од догађаја из детињства? И да ли неко нешто уопште зна о овоме или осећа слично? Хвала унапред.
Fajlovi prikačeni uz poruku(kliknite na slike za punu veličinu)
Like any phobia, cruise ship phobia appears to have multiple potential causes. Childhood exposure to information about the Titanic or other cruise ship disasters could contribute to the fear, particularly if it was not well-explained. If your parents suffered from a cruise ship phobia, you may be more likely to develop the fear. If you were ever personally involved in a cruise ship accident, or know someone who was, you might be at increased risk.
Углавном, необична фобија и вероватно не тако честа. Као и код тебе, и овде се напомиње да се та девојка не плаши чамаца и мањих бродова, већ само огромних.
А плашиш ли се и када гледаш фотографије?
Латински назив је navisaphobia, а грчки fortonophobia.
« Poslednja izmena: 24. Feb 2014, 14:25:56 od Lazar Milic Milic »
И ја се исто плашим овога кад видим, и такође као клинац сам пар пута био у Бијелој на море и баш од тада имам неки страх и језиво ми је то. Нисам сањао бродове али овако када сам их виђао и када сам био близу њих хватао ме је страх, и кад их овако видим на слици није баш свеједно, тј ружан осећај.
« Poslednja izmena: 24. Feb 2014, 14:35:23 od grobar kv »
Како ти се звао отац? -Хусеин. Његов отац? -Кемал. Чији је Кемал? -Шефкин. Даље? -Шефик Ибров, Ибро Рушидов, Рушид Екрем, Муслија, Адем и Алија! Даље? -Нема даље! -Нема даље, последњи је Алија! Ко је родио Алију? -Одкуд знам, опет неки Хусеин, Кемал! -Није. -Него ко? -Њега су родили Цвјета и Спасоје Југовић. А ако кренеш назад сретаћеш само оваква имена: Вељко, Милош, Душан, Видак, Војак...
od velikih..ne... ali od malih i pohabanih..kojima upravljaju na oko sumnjivi skiperi... i koji se udalje vise od 5 kilometara od kopna...i te kako imam strah...
od velikih..ne... ali od malih i pohabanih..kojima upravljaju na oko sumnjivi skiperi... i koji se udalje vise od 5 kilometara od kopna...i te kako imam strah...
mislis.... jesi upoznala sve ljude na svetu pa to znas... ili je... crna magija u pitanju...
zezam se ja malo...
htio sam da kazem.. ljudi pri iznenadnom..suocavanju sa svojim strahovima..rade besmislene stvari.. banalni primjer je saobracaj...
recimo on u napadu panike...pri susretu sa "velikim brodom" moze da skoci u vodu...i moze da ga pojede ajkula.-.. ili da ga smandrlja neki drugi brod...
ali ako bude kriomice i sa sigurne udaljenosti... prormatrao velike brodove...i upoznavao ih..kao i ljude koji plove na njima... vremenom ce se osloboditi jednog dijela l straha... i sam ce mozda smoci hrabrosti da se popne na palubu tog svog straha...
a ja znam sta zivot kaze ....i sta bude sa onima koji lijece svoje strahove na daljinski....bez suocavanja sa njima...
to ti ja kao plivanje ...imas strah od vode...brze ..hladne i jake... ali uplatis casove plivanja...od najbokljih ucitelja...i ucis da plivas u bazenu...
vremenom naucis da plivas...osilis se i skocis u vrbas... i u najboljem slucaju ako imas srece...neko ce da te spasi.... ako ne..
tesko ces se sam spasiti...pre svega zbog prvog shoka... ono...kako to.." ja znam da plivam...naucio od najboljih ucitelja....a vrbas me baca svuda" i sto vise priuzas ootpor on te sve dalje od obale vuce....
onaj tko je naucio da pliva u vrbasu...u plicaku...i navikao na hladnu vodu...i brzu.. pa se potepeno kurazio...upoznavao mjesta za plivanje... i miic po mic...dok nije zaplivao niz maticu... taj se takav...koji je to naucio u vrbasu...nece nikad udaviti u bazenu...
a svi imaju strah od vrbasa...i najbolji plivaci....
i nisam ja rekao da je nesto pogresno ili netacno u tome sto si ti napisala... nego iznosim svoje vidjenje...
« Poslednja izmena: 17. Mar 2014, 01:04:30 od bobaK_bl »
Lazo...tebi je sad sansa dok si mlad da shvatis neke stvari u zivotu...prvo ti tu uopste nisi bitan...ni tvoje misljenje...ni to da li je nesto realno ili nije...kad je rec emocijama...tu se logika ne primenjuje...i ne primenjuje se nista sto je iz nekog racionalnog sveta uopste...zato ljudi trose milione na terapije ...i chuda...zato sto ne mogu da shvate...
Dosao covek na forum...i sad kaze da se plasi velikih brodova...i sta je rekcija okoline...da mu dokazujete da nema cega da se plasi...
Pa on da to zna...ne bi bio ovde...
Naravno da on razume da nema cega da se plasi...ali opet se plasi...
A zakljucak je vrlo jednostavan...
Njegov problem je seksualne prirode...nema nikakve veze ni sa brodovima...ni sa strahom...samo sto on to ne razume...