Tih 3.6% je medjugalakticki gas. A sto se tice ovog drugog pitanja odgovor je jednostavan: Svemir se siri. Jednostavan dokaz jesu galaksije na samom horizontu metagalaksije. One se udaljavaju skoro brzinom svetlosti. Doplerov efekat. Sve jasno. Buduci da je svemir ovoliko velik (mozda i beskonacan) i da se siri logican zakljucak je da je on jednom bio nesto malo. Logika stvarno pomaze samo se njome treba sluziti.

Sad sam se vec izgubio , ali ok pratim nekako. No sta bese oni hoce da istrazuju: umanjenu verziju uslova blisku onim u vreme stvaranja svemira. Huh, bice tu svasta. Ali sprava izgleda "svemirski". Bilo je na National geographyc kanalu (ili sl.) o tome kako su gradili celu stvar. To unosenje i precizno postavljanje ogromnih elektromagneta...phuuuu, ludilo!

Hebi ga, izgleda kao parna masina u antickoj Grckoj.

Ako na kraju sve krene lose i stvori se se crna rupa, ja kazem da je iskoristimo na najbolji moguci nacin. Mozemo da pobacamo svo djubre na svetu u nju.      
I ovako se polako stvaraju dzinovske gomile otpadaka koje je nemoguce reciklirati,a ne sluze nicemu.  

Ta ideja je bila negde... da politikin zabavnik, davno beše, strip sa dada bajom patkom


Algoritam za nešto nepoznato izgleda kako ? Nepoznato 

Mozda ova trash mafija u Napulju nesto napravi sa tim, ionako im se po gradu skupljaju divlje deponije po ulici dok ih neko ne zapali

Hoce li Eu propasti zbog crne rupe ?

Ne treba ti cudo prirode da bi Eu propala  ali ti treb cudoprirode da bi ona prezivela na duze staze  ....sorry za off 

 
Veoma dobro.
Gledajte. Oko ovoga se digla frka. Sanse za takvo nesto su 1:10000000.

Kontroverzni eksperiment
Strah od „crne rupe“ u Evropi
Autor: CDC/JS | 09.07.2008 - 06:39




Na granici Švajcarske i Francuske počele su prve probe najvećeg akceleratora čestica koji je ikada postojao, takozvanog Velikog hadronskog kolajdera (LHC), koji treba da izvede ambiciozni eksperiment čiji je cilj da reši tajnu nastanka kosmosa.

Složeno postrojenje sagradili su vodeći fizičari planete iz Evropskog centra za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, a svoj doprinos dali su i stručnjaci iz Srbije.
Naučnici se nadaju da će im taj uređaj, za čiju je izgradnju utrošeno 14 godina i osam milijardi dolara, omogućiti da ponovo stvore uslovi kakvi su postojali jedan trilioniti deo sekunde posle velikog praska. Iz Instituta za fiziku u Beogradu, uključenog u projekat, kažu da još nije određen tačan datum eksperimenta, koji je izazvao brojne kontroverze zbog straha da bi mogao izazvati „crnu rupu“ i kataklizmične posledice.
Kolajder se nalazi u džinovskom tunelu na dubini od 100 metara, gde će biti izazvan sudar dva snopa čestica. Upravo će posledice tih sudara biti glavni predmet istraživanja naučnika. Za Veliki hadronski kolajder vezane su brojni sporovi, pre svega zbog bojazni da bi u akceleratoru mogle da se pojave crne rupe, koje bi uništile ne samo njega već i pola teritorije Francuske i Švajcarske. Naučnici tvrde da je to u principu moguće, ali da bi te rupe postojale suviše kratko da bi nanele bilo kakvu štetu.
Kolajder u brojkama
Veliki hadronski kolajder u CERN-u je instaliran u tunelu prečnika 27 kilometara, na dubini od 100 metara.
U sudaru čestica svaki snop će se sastojati od skoro 3.000 manjih snopova od po 100 milijardi čestica.
Snopovi će se kretati kao automobil koji ide 1.600 km/h.
Sudaranje snopova će se dešavati 40 miliona puta u sekundi.
Snop će kružiti 10 sati i pri tom će prevaliti preko 10 milijardi kilometara.
3.000 kilometara žica i vlakana će nositi informacije brzinom od 3.200 terabita godišnje

Izvor: Blic