Aktivno učenje

Uključi me i ja ću razumeti

Čitajući naslov ovog članka verovatno zamišljate gomilu studenata kako u dubokoj koncentraciji i tišini čita debele knjige. Videćete da je pravi smisao aktivnog učenja nešto sasvim drugo. Nešto što ste svi imali priliku lično da iskusite, ali našta verovatno niste obraćali pažnju.

Šta je aktivno učenje?

Već duže vreme na zapadu, a i kod nas, ove reči (potiču od engleskog: active learning) postale su veoma često korišćene kada se pomene proces edukacije i učenja, a posebno u kontekstu savremenih metoda iskustvenog učenja primenom interaktivnih radionica i treninga. Da vidimo šta se podrazumeva pod pojmom aktivnog učenja.

Evo nekoliko definicija (ukucajte “define:active learning” u Google):

1) Učenje kroz pažljivo konstruisane aktivnosti.
2) Učenje kroz rad, izvršavanje zadataka i lična akcija.
3) Učenje direktnim uključenjem učenika u proces učenja.

Ako pomislite da je pojam aktivnog učenja nešto novo citiraću čuvenog Bendžamina Frenklina (lice sa novčanice od 100 dolara), koji je pre više od 200 godina rekao:

"Reci mi i ja ću zaboraviti,
Pokaži mi i ja ću možda zapamtiti,
Uključi me i ja ću razumeti."

Suština pojma aktivnog učenja vidi se iz ova poslednje rečenice:

Uključi me! (eng: involve me).

Zašto je aktivno učenje toliko važan pojam može se videti iz samog pojma učenja. Evo nekih definicija učenja (ukucajte “define:learning“ u Google):

1) Sticanje znanja i veština koje rezultiraju promenom stanja svesti.
2) Promena u neuralnim funkcijama kao rezultat doživljenog iskustva.
3) Mentalna aktivnost interpretacije, a ne registrovanja informacija.

Primetićete nekoliko ključnih reči: promena stanja svesti, promena u neuralnim funkcijama, mentalna aktivnost. Sve one kazuju da je suština učenja u tome da izazove promenu stanja svesti. Što je promena stanja svesti veća više smo naučili (u kvalitativnom smislu). Zapitaćete se kako se na pravi način izaziva-stimuliše promena stanja svesti?

Promena stanja svesti učenika

Pođimo od toga da je učenje rezultat komunikacije. U ovoj komunikaciji neko ko zna uči ili komunicira znanje onome ko ne zna. Kako se ovakvom komunikacijom izaziva promena stanja svesti? Setimo se da cilj komunikacije može biti informisanje ili uveravanje. Kod informisanja cilj je samo prenošenje informacija (podataka), dok je kod uveravanja cilj promena stanja svesti. Kod uveravanja imamo i dodatni zahtev da je primljena informacija interpretirana na pravi način, i da je izazvala željenu promenu stanja svesti učenika.

Nije samo važno koje i kakve informacije prenosimo, već je od ključnog značaja KAKO ih prenosimo. To znači da je način prenosa poruke često važniji od sadržaja poruke. Setite se profesora koje ste tokom svog školovanja imali. Sa kojim profesorom je bilo interesantno na času? Kod kog profesora ste najviše naučili tokom predavanja? Sa kojim profesorom je vreme brzo prolazilo? Koji profesor vas je naučio stvarima koje su vam i danas korisne u životu? Kog biste profesora izdvojili izvan svih ostalih?

Pravi profesor

Taj pravi profesor koga pamtite, koji vam je duboko ostao u sećanju, je verovatno u komunikaciji sa vama koristio principe i metode aktivnog učenja. Da se razumemo, aktivno učenje nije novi izum, uostalom videli ste šta je o tome rekao još Bendžamin Frenklin. Jednostavno, to je sposobnost da kao predavač-učitelj imate sposobnost da slušaoca angažujete, da se svojim mislima, osećanjima pa i akcijama lično uključi u proces učenja. Da je aktivan činioc u procesu učenja.

Postoje mnoge predrasude oko toga šta je aktivno učenje. Neki ljudi smatraju da su to isključivo interaktivne radionice (eng: interactive workshops), sa interaktivnim vežbama, igrama, upitnicima, anketama, formularima i slično. Mnogi misle da je to isključivo iskustveno učenje gde učenik radi ono što uči. Takođe za mnoge ljude sve je to glupost i jedino kako mogu da uče je da sednu sami uz udžbenike ili uputstva i jednostavno nauče to što treba.

Prava mera

Kao što ni u realnom životu ništa nije isključivo crno-belo, tako je i ovde odgovor: I jedno i drugo (i treće). To je zato što aktivno učenje nije samo metodologija nastave, već pre svega (postignuto) stanje svesti učenika gde je on aktivno uključen u proces učenja. Aktivno učenje je put kojim prolazimo tokom učenja (metodologija), ali takođe i cilj koji smo postigli (aktivno učešće).

Pre par godina intervjuisao sam za Emagazin gospodina John-a Daltona, vlasnika Londonske škole za odnose s javnošću LSPR (www.pr-education.net). Preneću njegov komentar na to šta on čini da angažuje slušaoce da se lično što bolje uključe u tok nastave.

“U procesu edukacije veoma je važno da ljudi prihvate ponuđeno znanje kao nešto živo i praktično primenljivo. Poznato je da se i pored najbolje volje ljudi tokom dugih predavanja polako isključuju. Svaki polaznik mora da oseća kako se predavač obraća njemu lično, da bez obzira na broj polaznika između predavača i učenika mora postojati direktna komunikacija. Posle svakog obrađenog poglavlja tražite komentar od polaznika, postavljajući im interesantna pitanja. Nekome sa strane ovo se može učiniti gubitkom vremena, ali je direktna interakcija sa učesnicima od vrhunske važnosti. Kod nas u školi pravilo je da se u toku predavanja 80% vremena posveti izlaganju teorije (i prakse), a bar 20% direktnoj interakciji sa polaznicima. “

Majstori svog zanata

Kad već navodim iskustva majstora edukatora moram da pomenem i Gospođu Dajanu Kromer iz kompanije “Cromer Group“ (www.cromer-group.com). Pre par meseci imao sam sa njom intervju, i prisustvovao njenom poslovnom treningu. Na pitanje šta je potrebno da se uspešno prenese znanje drugima, ona kaže:

“Da ostvarimo transfer znanja, koristimo poslovne studije slučajeva i praktične vežbe. Uzimamo primere iz sveta poslovanja i istražujemo ih i prikazujemo do detalja. To su studije slučajeva internacionalnih kao i lokalnih kompanija. Na taj način ljudi se lakše identifikuju sa problemom, poredeći poslovnu praksu globalnih kompanija sa njihovim lokalnim primerima. Na primer, u našem seminaru o menadžmentu promena jedan tim polaznika dobija da pripremi plan promena vezan za poslovno sjedinjavanja (eng. business merger), drugi recimo za akviziciju (eng. acquisition), dok treći tim priprema plan promena vezano za neku treću, potpuno različitu aktivnost poslovanja. Ono što želimo da postignemo je da naši polaznici ne uče samo poslovne veštine, već da nauče kako da misle i samostalno (kao i timski) donose odluke. “

Lično angažovanje učesnika

Koje su važne ključne reči iz ovih izjava?
Kakvo treba da je aktivno učenje? Šta kažu majstori?

Da je živo i praktično primenljivo, da se vi kao predavač lično obraćate polazniku, da postoji direktna interakcija sa učesnicima, da stalno tražite komentare od polaznika (postavljajući im interesantna pitanja), da u nastavi koristite studije slučajeva i praktične vežbe, da ih naučite kako da misle i samostalno (kao i timski) donose odluke.

Naravno, priča o aktivnom učenju je mnogo više od onoga što smo do sada pomenuli. Ako smo u ovom članku zaključili da je lično angažovanje učenika ključno za kvalitetan, brz i efikasan proces učenja, u sledećem članku ćemo videti koju ulogu u procesu učenja imaju emocije. Zašto je emocionalno stanje neodvojivo od procesa učenja i zašto aktivno učenje, angažujući nas emocionalno, dovodi do razumevanja, odnosno željene trajne promene stanja svesti.

Aktivno učenje - veza emocija i učenja

U prethodnom članku zaključili smo da je lično angažovanje učenika ključno za kvalitetan, brz i efikasan proces učenja. U ovom članku videćemo koju ulogu u procesu učenja imaju emocije. Zašto je emocionalno stanje učenika neodvojivo od procesa učenja i zašto aktivno učenje, angažujući nas emocionalno, dovodi do razumevanja, odnosno željene trajne promene stanja svesti?

Prodavci znanja

Ako je rezultat procesa učenja željena promena stanja svesti učenika, šta je to što nas nagoni da promenimo svoje mišljenje i stavove, da usvojimo nova znanja? Podsetio bih vas da je ovo o čemu pričamo u stvari proces uveravanja ili uticanja (eng. influencing). Kad učite nekoga vi mu u stvari prodajete vašu priču. Da, radi se o vidu prodaje. Zvuči čudno, ali razmislite i setite se kad ste prisustvovali nekom predavanju gde vam je predavač uspešno promenio svest ili stavove koje ste do tada imali. Ako se upitate zašto je njegovo predavanje bilo nezaboravno, uvidećete da je on je na vas izvršio pozitivni uticaj. Promenili ste svest ne zato što vam je rekao nove podatke i informacije, već zato što je u vama izazvao emociju koja je inicirala promenu vašeg stanja svesti.

To znači da je važno koje i kakve informacije prenosimo, ali je od ključnog značaja KAKO ih prenosimo, koju emociju kod slušalaca izazivamo. Kada je ova tema u pitanju, mogao bih da pomenem komentare mnogih čuvenih psihologa, ali bih vam radije citirao tri vrhunska autoriteta u mojoj struci - oblasti prodaje. Ako je prodaja uveravanje i uticanje na kupca, učenje je uveravanje i uticanje na učenika.

Evo šta čuveni prodavci kažu. Kako ljudi donose odluku da promene svoje stanje svesti?

Ljudi razmišljaju racionalno ali donose odluke emocionalno -- David Sandler
Ljudi razmišljaju logično ali se pokreću u akciju emocionalno -- Zig Ziglar
Ljudi kupuju emocionalno a opravdavaju kupovinu racionalno - Anthony Robbins

Da bi učili, učenici moraju biti tako emocionalno pobuđeni, da uz primljenu informaciju vezuju emociju koju su doživeli. Kako to izgleda mogao bih naširoko i nadaleko da teoretišem, ali da budem dosledan temi ovog članka, pokazaću vam to na primeru. Ko što moji Havajćani kažu: “Walk the talk“.

Preživljavanje na Arktiku

Pre godinu i po dana prisustvovao sam i aktivno učestvovao na treningu gde se izvodila poslovna igra “Preživljavanje na Arktiku“. Seriju treninga pod nazivom “APOD“ (Art and Practice of Organizational Development) održao je pod pokroviteljstvom “BAS“ programa Svetske Banke profesor Bob Ward sa “Solvay Business School” u Briselu. Igra je iz serije igara preživljavanja (The Survival Series) koju je proizvela čuvena kompanija Human Synergistics (www.humansynergistics.com).

Naravno, pre izvođenja vežbe profesor Bob Ward brilijantno je održao svoje predavanje, koje je zapravo bilo duboko emocionalno i interaktivno komuniciranje sa nama. Doživljaj je kao kad ste na koncertu koji izvodi vrhunski majstor muzike, i kad već mislite da ste doživeli maksimum, doživite novo iznenađenje. To iznenađenje je počelo tako što su nas podelili u grupe od po 6-7 učesnika i dali nam štampane materijale da proučimo.

Izbor strategije preživljavanja?

Situacija je sledeća: Vaš avion pao je u sub-arktičku zonu Kanade. Preživelo je vas nekoliko saputnika. Zadatak je ostati u živ! Šta da se radi? Prvo treba u kratkom roku (20 min.) pažljivo proučiti uslove sredine u kojoj ste se našli. Zatim treba odlučiti o strategiji preživljavanja i individualno odrediti prioritete za preživljavanje. Dobijete listu od 20 predmeta koje treba poređati po redu, koliko je koji značajan za preživljavanje (recimo: kompas, čuturica s vodom, šibice i slično).

Izbor predmeta proizilazi iz odabrane strategije preživljavanja (ako ste odabrali skije kao najvažnije, znači želite da ste u pokretu, a ne da čekate spasioce). Kad ste sami (individualno) popunili svoju listu prioriteta, onda zajedno u grupi popunjavate zajedničku listu, odnosno pravite strategiju preživljavanja kao grupa. Naravno, pošto je u pitanju preživljavanje, u fazi grupnog odlučivanju emocije učesnika uzburkane su do maksimuma.

Na kraju dobijate prave rezultate, gde se vaš redosled izabranih predmeta boduje u odnosu na optimalnu (jedinu moguću) strategiju preživljavanja. Možete samo da zamislite naše iznenađenje kad smo sabrali naše rezultate. Pojedinačno svi smo bili mrtvi, dok smo kao grupa bez problema preživeli avionsku nesreću.

Sinergija timskog odlučivanja

Šta se desilo tokom vežbe? Svako od nas imao je ograničeno vreme da se upozna sa uslovima sredine u kojoj smo se našli. Pojedinačno od priloženog štampanog materijala svi smo zapamtili po nešto, ali ne dovoljno za celovitu sliku. Recimo ako niste obratili pažnju da kompas ne funkcioniše dobro blizu severnog pola, odabrali bi ste ga kao prioritet. Još važnije je što samo celovita slika realne situacije omogućava izbor prave strategije preživljavanja. Pojedinačno svi smo bili heroji koji su želeli da odmah krenu do najbližeg naselja. Međutim jedino pravo rešenje, koje smo uvideli tek u grupnom sagledavanju situacije, je da se situira na mestu gde se nalazimo i čeka na spasioce. Da se izaberu šibice, sekira, šatorsko krilo, a ne krplje, kompas i baterijska lampa.

Šta me je toliko oduševilo u ovoj vežbi? Svi mi znamo o sinergijskom efektu timskog rada, da su ukupni rezultati tima (u sinergiji) veći od prostog zbira individualnih rezultata pojedinaca. Tokom ove vežbe ja sam to praktično doživeo i u kreiranju sinergiskog efekta lično učestvovao. Štaviše, to ću večito pamtiti, jer sam u celoj priči bio duboko lično emocionalno angažovan. Ja sam preživljavao, preživljavanje na ledenom Arktiku. Pogotovu sto sam svojim očima video da susedni tim ovu sinergiju nije postigao. Oni su se svađali i nadmudrivali međusobno, tako da ni pojedinačno, a ni kao tim nisu preživeli nesreću.

Veza emocija i učenja

Šta je poenta? Meni je deset doktora nauka moglo satima da objašnjava, ispisuje cele table formulama, citira najveće svetske autoritete i nobelovce o tome šta je rad u grupi i njegovu važnost za efektno i efikasno poslovanje. Međutim ja ću celoga života pamtiti izraz lica svojih kolega koji vežbu preživljavanja nisu preživeli, jer su njihove emocije u tom trenutku bile i moje emocije. Uvek će mi ostati duboko urezan osećaj koji sam lično osetio kad sam shvatio da grupa preživljava a pojedinac ne, kao i emocija koju je ta spoznaja izazvala. Emocije koje sam doživljavao tokom izvođenja ove vežbe zauvek su cementirale svaki pa i najsitniji detalj celokupnog događanja - propratne komentare trenera, mojih suigrača kao i ostalih polaznika.

Doživljavajući i emocionalno preživljavajući ovu vežbu učio sam a da toga u tom trenutku nisam ni bio svestan. Dan danas, setim se ponekad određenih situacija iz ove vežbe i njihovih pouka, pamteći ih permanentno jer su postale deo mene, jer sam ih duboko emocionalno proživeo – stekao ih kroz aktivno učenje.

Na zapadu kažu: “If you cant change your mind, than why have a mind? “ – Ako ne možete da promenite svoje mišljenje, onda zašto uopšte mislite? (eng: mind = um, svest, mišljenje). Setite se kako lošu konotaciju kod nas ima kad se za nekog kaže da je promenio svoje mišljenje (stav). Zamislite kako je onda teško kod nas uvoditi neophodne promene i inovacije? To što je kod nas promena mišljenja (o bilo čemu) sramota i znak kukavičluka, pokazuje koliko smo ne prilagodljivi promenama, što nas je zadnjih 20 godina jako koštalo.

Aktivno učenje (3) - veza emocija i učenja

Kako učimo?

U prethodnim tekstovima ovog serijala razmatrali smo osnovne pojmove o aktivnom učenju i ulogu koju emocije imaju u procesu učenja. Pre nego što prikažemo kako planirati, izvoditi i primenjivati metode aktivnog učenja, moramo da razjasnimo kako ljudi uče? Način učenja prevashodno zavisi od toga koji nam stil učenja najbolje odgovara. Da vidimo prvo koji su to osnovni stilovi učenja?

Stilovi učenja

Prvi je osnovna četiri stilova učenja predložio David Kolb, još 1984 godine. Po njemu to su: (1) Aktivisti, (2) Mislioci, (3) Teoretičari i (4) Pragmatičari. Ovaj model bazira se na četvoro-stepenom procesu učenja u kome:

(1) neposredna i konkretna iskustva pružaju osnovu za
(2) posmatranje i reflektovanje (mišljenje) koje se destiliše u
(3) apstraktne koncepte proizvodeći nove implikacije za akciju koja može biti
(4) aktivno testirana proizvodeći nova iskustva.

Prosto rečeno, prva faza ovog ciklusa učenja jeste sticanje konkretnih iskustava, druga posmatranje i promišljanje tih iskustava, treća povezivanje tih iskustva sa širom bazom znanja učenika, dok je četvrta faza primena tih iskustava i sticanje novih.

Kad posmatramo proces učenja to praktično znači da:

(1) Aktivisti uživaju u sticanju novih iskustava i prilikama koje im omogućuju da uče kroz eksperimentisanje. Vole da u procesu učenja aktivno učestvuju. Najbolje uče iz kratkih interaktivnih zadataka.
(2) Mislioci vole da posmatraju i u mislima reflektuju informacije pre nego krenu u akciju. Vole da donose odluke kad njima odgovara i ne vole da ih požurujete. Najbolje uče iz posmatranja i iskustva drugih.
(3) Teoretičari vole da istražuju metodično. Oni promišljaju korak po korak i postavljaju pitanja. Analitični su i ne vezuju se emotivno. Uče slično misliocima ali vole da primene svoje sopstvene koncepte i teorijske modele.
(4) Pragmatičari vole praktična rešenja, ne vole da teoretišu i žele da stiču praktična iskustva. Delaju brzo i samopouzdano. Uče slično aktivistima, ali vole da imaju praktičan cilj za svoje aktivnosti.

Ova veza između stilova učenja i koraka-faza u procesu učenja ukazuje da će oni ljudi kojima recimo najviše odgovara sticanje neposrednih i konkretnih iskustava imati izraženu prvu fazu učenja, a kroz ostale faze će prolaziti brzo i površno. Ustvari većina ljudi preferira dva ili više stilova učenja, retko samo jedan. Kvalitetno učenje je kad se podjednako posvećujete svakoj od pomenutih faza učenja. To znači da u procesu učenja moramo primeniti metode učenja koji odgovaraju svakom od pomenutih stilova učenja.

Bez obzira na to koji stilovi učenja nam lično odgovaraju, poželjno je da stimulišemo korišćenje i onih stilova učenja koji nam ne prijaju. To znači da ako primetimo da jako volimo da eksperimentišemo, a malo da promišljamo šta radimo, treba koristiti oba i težiti ravnoteži. Naravno postoje i testovi za otkrivanje tipova ličnosti u odnosu na stilove učenja koji vam odgovaraju. Ove testove razvili su još 1986 Peter Honey i Alan Mumford.

Razni stilovi učenja

Vremenom razvilo se još novih teorija učenja tako da danas ima na desetine različitih predloga mogućih stilova učenja. Naj poznatija je podela predložena od strane naučnika Richard M. Felder i Barbara A. Soloman. Ova podela je drugačija od prethodne i zasniva se na četiri para različitih-suprotstavljenih stilova.

Aktivni - Refleksivni

Aktivni najbolje pamte i razumeju informacije tako što sa njima nešto rade, diskutujući ih ili objašnjavajući drugima. Refleksivni vole da o svemu prvo natenane razmisle.
Aktivni kažu: ”Da probamo i vidimo kako funkcioniše”, a refleksivni: ”Da prvo o tome razmislimo”. Aktivni vole rad u timu, refleksivni rade samostalno.
Svako od nas je i refleksivan i aktivan u određenom trenutku, s tim da nam više odgovara jedan od ova dva stila učenja. I ovde je potrebno uspostaviti ravnotežu. Ako uvek činite pre nego razmislite, uletećete u nevolje. Ako samo razmišljate nikad nećete uraditi ništa.

Osećajni - Intuitivni

Osećajni imaju naklonost ka učenju činjenica, intuitivni da otkrivaju mogućnosti i odnose. Osećajni vole uhodane već primenjivane metode i ne vole iznenađenja. Intuitivni vole inovacije i ne vole ponavljanje. Osećajni vole detalje i činjenice, intuitivni da razumeju koncepte i nove pojmove.Osećajni su praktičniji i pažljiviji, intuitivni su brži i inovativniji.
I ovde je važno postići ravnotežu jer smo svi i jedno i drugo, u većoj ili manjoj meri. Ako smo previše osećajni suviše ćemo zavisiti od pamćenja i uobičajenih metoda, zanemarujući razumevanje odnosa i koncepata. Ako smo suviše intuitivni izostavićemo važne detalje ili načiniti greške u proračunu.

Vizuelni – Verbalni

Vizuelni pamte bolje ono što vide, slike, grafikone, dijagrame. Verbalni razumeju više iz izgovorenih reči i pisanih objašnjenja. Međutim svako bolje uči kad je informacija predstavljena i vizuelno i verbalno. Smatra se da je većina ljudi vizuelnog tipa, dok je nažalost većina materijala za učenje mahom verbalnog tipa (sa jako malo slika i ilustracija). Pogledajte većinu udžbenika naših fakulteta i uporedite ih sa zapadnim udžbenicima. Na zapadu oni su uglavnom vizuelni i izgledaju kao slikovnice za decu, a kod nas su mahom verbalni, gomile - brda reči. Najgore je što su i te reči nabacane tako da ih je veoma teško razumeti i uhvatiti širi-dublji smisao. Neretko naići ćete na definicije od jedne rečenice koje zauzimaju cele strane udžbenika. Kad stignete na kraj, već ste zaboravili početak. Ako ste vizuelni tip, predstavite verbalni materijal u obliku mape i povežite ključne detalje linijama na mapi (nacrtajte algoritam). Ako ste verbalni tip opišite rezime vizuelnog materijala svojim sopstvenim rečima.

Sekvencijalni - Globalni

Sekvencijalni postižu razumevanje linearnim koracima, gde su oni logički povezani. Globalni su skloni učenju u skokovima, apsorbujući materijal slučajno dok u trenutku ne uvide veze. Sekvencijalni prate sled logičkih koraka u rešavanju problema, globalni su u stanju da ih veoma brzo reše kad shvate celinu, ali često imaju problem da objasne kako su do rešenja došli. Ako ste prevashodno globalni učenik potrebno vam je da prvo sagledate celinu da bi ste onda razumeli detalje. Ako ste više sekvencijalni učenik, olakšajte sebi tako što ćete primljene informacije povezati sa vašim prethodnim znanjem.

Prava ravnoteža

Primetili ste da je proces učenja u osnovi svake ljudske aktivnosti. Učenje nije samo čitanje udžbenika i prisustvovanje predavanjima i seminarima. Većina životnih situacija je u manjoj ili većoj meri neka vrsta učenja. Svaki put kad uradimo nešto novo, to je rezultat prethodnog učenja, ali i uzrok novog stečenog znanja koje je rezultat doživljenog iskustva. Učenje je čitanje novina i knjiga koliko i prelazak ulice, vožnja autobusom ili gledanje filma ili TV serije, a sve to predstavlja različite stilovi učenja.

Ova priča o stilovima učenja važna je da bi razumeli koliko je važno biti sveobuhvatan u kreiranju programa edukacije. Gotovo sigurno je da ćete uvek imati učenike kojima odgovaraju različiti stilovi učenja. To znači da u procesu učenja morate koristiti metode koje odgovaraju većini ovih raznovrsnih stilova. Tek kad kreirate pravu ravnotežu znaćete da će program edukacije imati efekta, da će rezultat procesa učenja biti željena promena stanja svesti učenika. Da je vaš učenik naučio, shvatio i razumeo nešto novo.

moracu ovo polagano da procitam i da skontam koji je od ovih stilova moj posto trenutno ne mogu sebe da pronadjem i kako da naucim sve 

Eh, imam jedan veoooma dobar princip učenja, koristim ga oduvek maltene, ali sam ga na faksu dovela do savršenstva...

Kad dobijem materijal za ispit, sve najpre podelim na smisaone celine (najčešće po naslovima, odnosno ispitnim pitanjima). Zatim napravim plan koliko dana će mi trebati da odradim svaku od tih celina (a to zavisi od vremena kojim raspolažem, i brojem celina, tj. strana). Pošto sam po prirodi lenjivac  , pa ne mogu da učim više od 2, plafon 3 sata na dan (eventualno 4, iz nekoliko navrata, dan pre ispit, nikako ne ranije  ), prosek koji dnevno prelazim jeste 15 - 20 strana. Zbog toga što volim da imam vremena za tako ''opušteno'' učenje, uvek počnem malo ranije.

Zatim sledi učenje po tim celinama. Najpre svakoj celini dodelim određenu boju - tako najlakše pamtim. Kada je iščitam prvi put da vidim sa čim imam posla, bojicom u boji koju sam dodelila tom delu podvlačim najvažnije reči u rečenici. Ne cele delove, ne ni rečenice, već ključne reči. To je ujedno i drugo čitanje gradiva. Ukoliko je gradivo malo teže, ponekad pročitam i treći put, ili napravim teze.

Dva dana pre ispita krene ponavljanje. To je, zapravo, ponovno čitanje celog gradiva, pa ako je u pitanju, recimo 200 strana, jedan dan čitam prvih, a drugi dan drugih sto. Mada, i to ponavljanje se odvija po celinama, hronološki, onako kako sam učila.

Sviđa mi se ova moja metoda jer je, pre svega, delotvorna...  Problem je jedini u tome što imam utisak da nisam ništa naučila, ali svaki put se ispostavilo da jesam, i te kako. Ponekad se desi da zaboravim određene rečenice, pasuse, ali nikad nešto jako bitno.
Najveća prednost ove metode je što mi dozvoljava opušteno učenje, bez opterećenja, tako da uvek imam slobodnog vremena. Plus, gradivo koje učim mi se uvek slegne, pa se sećam mnogo stvari i mnooogo nakon ispita.
Naravno, velika je razlika da li mi je gradivo koje učim zanimljivo ili ne; ukoliko jeste, mogu mnogo više da učim, i to bez problema, a ako mi nije naročito interesantno, moram se malo samomotivisati.

zlatna formula učenja je sledeća:

pročitati jednom pre predavanja gradivo, poslušati predavanje, procitati uvece nakon predavanja i ponoviti to ujtru - ovaj metod vam garantuje 10-ku koliko god da ste inteligentni, kakva god da vam je koncentracija itd.

BAS TAKO ....samo sto to niko ne primenjuje 

svi ove savete trebali  bi koristiti jer i ja tako radim i bas mi polazi za rukom .  .  .   :D :flower: :P

apsolutno se slazem . . . al ko jos na pravnom ide na predavanja. . .

evo od sutra radim ovu taktiku samo sto necu ici na predavanja vec na vezbe. . . u junu vam javljam rezultat

iskreno i ova citanja pre predavanja i sve sam probao i ne ide u glavu
proocitao sam nekih 10 stranica 10 puta i nece u galvu nikako
sto je najgore bio sam i na tim predavanjima i opet nista
ne mogu da zapamtim nikako
i kad naucim nesto tipa 2-3 strane odma me glava pocne da boli rastura
,i sutra nista neznam nemam sanse da ponovim
iskreno sto je najgore jos se skoncetrisem nije da citam i mislim o nekim glupostima ali opet neceeee
E sad ja mislim da je problem sto ja nikad nisam ucio pa tako reci neznam ni da ucim
citao sam vase savete ali ucenje tipa:procitaj podvuci bitno ne ide
jel moze da mi se objasni neki metod,detaljnije jer sam pravi pocetnik
hvala svima unapred