По таквој тврдњи за Србе се сматра да су огранак аријског, или индо-европског соја, коме припадају и романски, келтски и германски народи. За тај доказ узима се исти језик свих словенских народа, произашао из прасрпског језика индо-азијског порекла.

Руски историчар Мороскин истиче да су остали народи били завидни према Србима

После смрти фараона Пепија ИИ, ти Срби завладали су подручјем које су населили и та њихова владавина трајала је од 2261. до 2052. године старе ере.

Ту теорију заступа и француски египтолог Маспер Гастон, који каже да су Срби из Сарбарске стигли у Африку у три наврата. Гастон своју тврдњу заснива на српским натписима на египатским пирамидама и каменим споменицима.

Србе су Египћани називали “краљеви пастира”, а владали су Доњим Египтом. Ово је у потпуној сагласности са изучавањима нашег историчара Стојана Бошковића, који у “Историји света” пише како су Египћани подизали устанке против српских владара у Доњем Египту.

Чак су и у баскијском речнику нађене речи српског назива: гора и гори (оно што гори), као и многе друге. Нађен је чак податак да у језику Баска има 30-40% речи српског значења.

наводи да је током великих прогона Срба страдало 30 до 60 милиона Срба у Европи.

да се је Амстердам некада звао Славенград.

И у јеврејском и јерменском језику такође постоји доста српских речи, сто су јеврејски историчари узимали за утврђивање свога порекла преко Јефета, сина Нојевог.

Олга Луковић-Пјановић пише, у другој књизи “Срби народ најстарији”, страна 59, како је “Цхицаго Трибуне” 19. Фебруара 1981. године објавио вест да је откопана кинеска најстарија мумија која је била плава жена, беле расе. Према томе, Олга закључује да је “плава кинескиња” могла бити само српкиња.

Према грчкој хроници римски цар Јустинијан је у седмом веку насилно преселио многе Србе из предела садашње Старе Србије у Малу Азију и од њих створио одабрану војску од 30.000 коњаника.

Др. Олга Луковић-Пјановић даје диван опис ратних заробљеника, чији су ликови уклесани на египатским пирамиадама са “зракастим крунама” на главама, са закључком на основу речи пересет и прст да се ради о Србима (стр. 215-230).

Шест стотина година после тројанског рата, Срби су потпуно насељавали Балкан и у то доба македонски цар Александар Велики својом повељом дао им је земље од Јадранског до Балтичког мора за њихову храброст и верност.

Наводи се да су и Александар Велики и његов отац Филип такође Срби

Александар Велики презивао се Карановић, а то презиме изведено је из титуле Каран, која је додељивана код Срба високим достојанственицима и племићима или неком принцу из владарске куће, сроднику краља или цара, приликом његовог постављања на дужност главног заповедника војног или покрајине.

За старе Грке каже да у првобитну Европу они нису убрајали ни своју Грцку, Европа је за њих била само Србија и ништа више.

После распада Римске Империје обновљена је српска држава 461. године, крунисањем Маркелина у Солуну. Маркели, Србин, био је војсковођа Римске Империје који је допринео победи над Атилом, на Каталинским Пољима 451. године.

Велика грешка је што су људи сматрали старе Словене за необразоване дивљаке, док су они били далеко, далеко од тога.